SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

Пројектовање софтвера/Питалице

2022-01-26T10:26:40Z

Stefcon: /* 40. zadatak */ Korišćenje Posrednika može da ugrozi performanse.

{{tocright}}
Na ovoj stranici skupljeni su razni ispitni primeri koji su se možda pojavili na ispitu ali im se ne zna rok pojavljivanja ili jednostavno nije bilo dovoljno dobro formulisanih pitalica iz tog roka kako bi se odvojili u stranicu roka.
{{rešenja}}

== 1. zadatak ==
Izabrati tačne tvrdnje za uzorak Prototip:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Osim uz pomoć fabričkog metoda, apstraktna fabrika se može implementirati i uz pomoć prototipa.</span>
# Potklase konkretnog prototipa nisu u obavezi da implementiraju metodu <code>clone()</code>.
# Prototip je objektni uzorak strukture.
# Prototip se često realizuje kao unikat.
# <span class="solution">Poželjno je koristiti uzorak prototip prilikom pravljenja radnih okvira (''framework'').</span>
</div>

== 2. zadatak ==
U MVC (''model–view–controller'') okviru mogu se uočiti sledeći projektni uzorci:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Unikat
# <span class="solution">Sastav</span>
# Prototip
# <span class="solution">Posmatrač</span>
# Iterator
# Dekorater
# <span class="solution">Strategija</span>
# Šablonski metod
# Adapter
</div>

== 3. zadatak ==
Odnos interfejs → klasa i klasa → objekat, redom, isti je kao i odnos:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# slučaj korišćenja → saradnja i saradnja → scenario
# saradnja → slučaj korišćenja i slučaj korišćenja → scenario
# slučaj korišćenja → scenario i slučaj korišćenja → saradnja
# <span class="solution">slučaj korišćenja → saradnja i slučaj korišćenja → scenario</span>
</div>

== 4. zadatak ==
Izabrati tačne tvrdnje za dijagrame interakcije:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Veza je komunikaciona putanja između uloga.
# Dijagram komunikacije je vrsta dijagrama strukture.
# <span class="solution">Na dijagramu sekvence vertikalna osa predstavlja vreme, a horizontalna uloge.</span>
# <span class="solution">alt fragment je fragment koji se izvršava samo ukoliko je ispunjen uslov.</span>
# <span class="solution">Poruka koja nije atomična predstavlja se strelicom ukoso naniže.</span>
</div>

== 5. zadatak ==
Koliko iznosi multiplikativnost y projektnom uzorku Iterator na strani asocijacije konkretnog iteratora?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">*</span>

== 6. zadatak ==
Izabrati tačne tvrdnje za uzorak Podsetnik:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Čuvar i subjekat imaju isti interfejs ka podsetniku.
# Podsetnik je u obavezi da čuva objekat koji ga je snimio.
# <span class="solution">Podsetnik dozvoljava pristup stanju samo subjektu.</span>
# <span class="solution">Podsetnik je objektni uzorak ponašanja.</span>
# Podsetnik omogućava podršku za copy-on-write funkcionalnost.
</div>

== 7. zadatak ==
Izabrati nazive pojmova sa slike:
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="Krajnji čvor,Konkurentno spajanje (join),Sekvencijalno grananje (decision),Početni čvor,Kraj toka">
# [[Датотека:PS pitalice decision node.svg|64px|link=|class=transparent-svg|Čvor iz stavke pod a.]] <span class="spoiler">Sekvencijalno grananje (decision)</span>
# [[Датотека:PS pitalice join node.svg|64px|link=|class=transparent-svg|Čvor iz stavke pod b.]] <span class="spoiler">Konkurentno spajanje (join)</span>
# [[Датотека:PS pitalice flow final node.svg|64px|link=|class=transparent-svg|Čvor iz stavke pod c.]] <span class="spoiler">Kraj toka</span>
# [[Датотека:PS pitalice initial node.svg|64px|link=|class=transparent-svg|Čvor iz stavke pod d.]] <span class="spoiler">Početni čvor</span>
# [[Датотека:PS pitalice final node.svg|64px|link=|class=transparent-svg|Čvor iz stavke pod e.]] <span class="spoiler">Krajnji čvor</span>
</div>

== 8. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice dijagram složene strukture.svg|thumb|Dijagram iz postavke zadatka.]]
Izabrati tačne tvrdnje:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Y je klasa.</span>
# a je klasa.
# <span class="solution">Broj 2 na strani asocijacije kod B znači da su dva objekta B y vezi sa tačno jednim objektom A.</span>
# <span class="solution">Broj 2 na asocijaciji predstavlja multiplikativnost.</span>
# <span class="solution">Broj 2 u uglastim zagradama predstavlja multiplikativnost.</span>
</div>

== 9. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
Da bi se definisala multiplikativnost ternarne asocijacije potrebno je:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uzeti vrednost jedan za multiplikativnost jedne klase i odrediti multiplikativnost ostale dve.
# Utvrditi multiplikativnost posmatrajući svaku klasu zasebno.
# Uzeti vrednost jedan za multiplikativnost preostale dve klase i odrediti multiplikativnost treće.
# Ponašati se kao da je asocijacija binarna i odrediti multiplikativnost u parovima.
</div>

== 10. zadatak ==
Odabrati domen i namenu sledećih projektnih uzoraka: (objektni/klasni uzorak strukture/stvaranja/ponašanja)
<div class="abc-list" data-solution="select">
# Lanac odgovornosti: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">ponašanja</span>
# Komanda: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">ponašanja</span>
# Graditelj: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">stvaranja</span>
# Zastupnik: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">strukture</span>
# Most: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">strukture</span>
</div>

== 11. zadatak ==
Poređajte pojmove objektno-orijentisane metodologije po hronološkom redosledu: 1. objektno-orijentisana analiza; 2. objektno-orijentisano programiranje; 3. objektno orijentisano projektovanje
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 2, 1, 3
# 1, 2, 3
# <span class="solution">1, 3, 2</span>
# 2, 3, 1
</div>

== 12. zadatak ==
Osnovni principi objektno-orijentisanog modela su:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Perzistentnost
# <span class="solution">Kapsulacija</span>
# <span class="solution">Hijerarhija</span>
# Konkurentnost
# <span class="solution">Apstrakcija</span>
# <span class="solution">Modularnost</span>
</div>

== 13. zadatak ==
Apstrakcija realnog sistema iz određenog ugla posmatranja, a u skladu njegovog boljeg razumevanja predstavlja <span class="spoiler" data-solution="text">model</span> tog sistema.

== 14. zadatak ==
UML je jezik za ______, što znači da je moguće mapirati model iz UML-a u programske jezike poput Jave ili C++, a čak i u tabelu relacione baze podataka podataka.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# dokumentovanje
# vizuelizaciju
# konstrukciju
# <span class="solution">modelovanje</span>
</div>

== 15. zadatak ==

<span class="spoiler" data-solution="text">Stvari strukture</span> predstavljaju statičke delove modela i prikazuju logičke ili fizičke elemente.

== 16. zadatak ==
Projektni uzorci se u UML notaciji predstavljaju jednom vrstom stvari strukture:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Klasom
# Scenarijom
# Slučajem korišćenja
# <span class="solution">Saradnjom</span>
</div>

== 17. zadatak ==
Odrediti tačnost tvrdnji koje važe za stvar strukture - komponentu:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Realizuje implementirane interfejse</span>
# Sadrži atribute
# <span class="solution">Sadrži zahtevane interfejse</span>
# <span class="solution">Može se zameniti drugom, adekvatnom komponentom bez narušavanja modela</span>
# Implementira operacije zahtevanog interfejsa
</div>
Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Ukoliko se misli na interfejs zahtevan od komponente, stavka pod e je tačna.</span>

== 18. zadatak ==
Vrste relacija su:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Realizacija</span>
# Veza
# Interakcija
# <span class="solution">Asocijacija</span>
</div>

== 19. zadatak ==
Izabrati dijagrame ponašanja:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Dijagram raspoređivanja
# <span class="solution">Dijagram stanja</span>
# Dijagram komponenata
# <span class="solution">Dijagram interakcije</span>
</div>

== 20. zadatak ==
<code><<exception>></code> je primer:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Stereotipa</span>
# Ograničenja
# Obeležene vrednosti
</div>

== 21. zadatak ==
Apstraktna klasa se označava:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Ograničenjem <code>{abstract}</code></span>
# <span class="solution">Pisanjem imena klase iskošenim (''italic'') slovima</span>
# Pisanjem imena klase podebljanim ('''bold''') slovima
# stereotipom <code><<abstract>></code>
</div>

== 22. zadatak ==
Obeležiti sintaksno ispravno napisane atribute
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">flag:Boolean[1..*]=true</span>
# <span class="solution">#flag-Boolean=false</span>
# !flag:Boolean=true
# <span class="solution">~/flag:Boolean</span>
</div>
Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation"><code>#flag-Boolean=false</code> je sintaksno ispravno napisan atribut sa nazivom <code>flag-Boolean</code>. Da li se ovo pitanje zaista pojavilo na nekom ispitu nije poznato.</span>

== 23. zadatak ==
Stereotip koji modelira eksplicitno generisanje iz šablona je (uneti bez <code><<>></code>): <span class="spoiler" data-solution="text">bind</span>

== 24. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice ball and socket.svg|thumb|Dijagram iz postavke zadatka.]]
Na slici važi:
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="realizuje interfejs,zavisi od interfejsa">
# Klijent <span class="spoiler">zavisi od interfejsa</span>
# K <span class="spoiler">realizuje interfejs</span>
</div>

== 25. zadatak ==
Simbol koji se nalazi u grafičkoj reprezentaciji ugnježđivanja klase je:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# ~
# !
# -
# <span class="solution">+</span>
# #
</div>
Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Tehnički, znak za ugnežđivanje klasa je mnogo približniji XOR (⊕) znaku.</span>

== 26. zadatak ==
Neka se klasa <code>panel</code> nalazi u potpaketu <code>awt</code> paketa <code>java</code>. Tada se puno (kvalifikovano) ime na UML dijagramu predstavlja kao:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <code>java(awt(panel))</code>
# <code>java:awt:panel</code>
# <code>java.awt.panel</code>
# <code class="solution">java::awt::panel</code>
</div>

== 27. zadatak ==
Uvoženje paketa realizuje se ključnom reči:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <code class="solution"><<import>></code>
# <code><<contain>></code>
# <code class="solution"><<access>></code>
</div>

== 28. zadatak ==
Dijagram <span class="spoiler" data-solution="text">objekata</span> je instanca klasnog dijagrama; prikazuje snimak stanja sistema u određenom vremenskom trenutku.

== 29. zadatak ==
Obeležiti tačne tvrdnje:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Poruka može biti sinhrona i asinhrona</span>
# Kada se sinhrona poruka pošalje, primalac se "zaključava" za sve ostale sinhrone poruke, dok se aktivnost predviđena tom porukom ne izvrši
# Signal je sinhrona poruka
</div>

== 30. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice dijagram sekvence.svg|thumb|Dijagram iz postavke zadatka.]]
Na slici je grafička reprezentacija dijagrama: <span class="spoiler" data-solution="text">sekvence</span>

== 31. zadatak ==
Na slici iz prethodnog zadatak blok označen sa <code>: C</code> (treći s leva na desno) predstavlja:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Anonimnu ulogu tipa C</span>
# Anonimni objekat klase C
# Ulogu sa nazivom C
# Objekat sa nazivom C
</div>

== 32. zadatak ==
Ako je poruka označena kao <code>3b.5.2:dohvati()</code>, to znači da se u niti b porukom sa rednim brojem <span class="spoiler" data-solution="text">5</span> pokreću dalje aktivnosti.

== 33. zadatak ==
Element projektnog uzorka koji opisuje uopšten projektni problem, strukture klasa ili objekata simptomatične za nefleksibilni dizajn i uslove koji se moraju ispuniti za primenu datog uzorka je:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# naziv
# <span class="solution">postavka problema</span>
# opis rešenja
# diskusija posledica
</div>

== 34. zadatak ==
Ovaj uzorak primenjujemo kada se objekti komponuju u strukturu stabla i omogućava da se uniformno tretiraju individualni objekti kao i njihove kompozicije. Reč je o projektnom uzorku <span class="spoiler" data-solution="text">Sastav</span>

== 35. zadatak ==
Ovaj uzorak primenjujemo kada mora postojati tačno jedan objekat klase koji mora biti pristupačan klijentima preko poznate tačke pristupa c tim da klasa treba da bude proširiva izvođenjem. Reč je o projektnom uzorku <span class="spoiler" data-solution="text">Unikat</span>

== 36. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice Posmatrač bez strelica.svg|thumb|Dijagram iz postavke zadatka.]]
U projektnom uzorku Posmatrač koje strane asocijacije treba da sadrže glavu strelice? (prvo se gleda asocijacija 1 pa asocijacija 2)
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">→ i ←</span>
# ← i ←
# ← i →
# ⇿ i ⇿
# → i →
</div>

== 37. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice Dekorater.svg|thumb|Dijagram iz postavke zadatka.]]
Na slici je prikazan projektni uzorak <span class="spoiler" data-solution="text">Dekorater</span>. Promenom ukrasa 1 sa iste strane asocijacije kao i <code>-komponenta</code> u ukras *, dobija se projektni uzorak <span class="spoiler" data-solution="text">Sastav</span>.

== 38. zadatak ==
Izabrati vrstu iteratora koja najbolje odgovara ponuđenim tvrdnjama
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="Unutrašnji,Spoljašnji">
# Na klijentu je odgovornost za progres obilaska: <span class="spoiler">Spoljašnji</span>
# Klijent samo zahteva od iteratora da izvrši neku operaciju: <span class="spoiler">Unutrašnji</span>
# Dobar za obilazak struktura oblika stabla: <span class="spoiler">Unutrašnji</span>
# Klijent eksplicitno zahteva od iteratora sledeći element: <span class="spoiler">Spoljašnji</span>
</div>

== 39. zadatak ==
Ovaj projektni uzorak se koristi kada se dinamički dodaje odgovornost nekom objektu i kada treba izbeći "eksploziju" klasa zbog prevelikog broja proširivanja izvođenjem. Reč je o uzorku <span class="spoiler" data-solution="text">Dekorater</span>.

== 40. zadatak ==
Izabrati tačne tvrdnje:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Posrednik je uzorak koji smanjuje uparivanja klijenata sa podsistemom.
# <span class="solution">Poređenje identiteta bilo koje dve pojave "lakog" objekta u kontekstu uvek vraća vrednost true.</span>
# <span class="solution">Forsiranje interakcije kroz posrednika može da ugrozi performanse.</span>
# <span class="solution">Kod projektnog uzorka Fasada dozvoljena je komunikacija klijenta direktno sa klasama podsistema.</span>
# Posrednik koristi jednosmerni protokol u komunikaciji sa kolegama.
</div>

== 41. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice dijagram stanja.svg|frame|center|Dijagram iz postavke zadatka.]]
Koliko iznosi vrednost x posle izvršavanja događaja sledećim redosledom: e2 e3 e2 e4 e5?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">17</span>

Objašnjenje:
<div class="spoiler" data-solution="explanation">
* Početno stanje, izvršava se x=3
* Ulazi se u stanje A, izvršava se x++, x=4
* Početno stanje u stanju A, ulazi se u stanje B, izvršava se x=x/2, x=2
* Dešava se događaj e2, izlazi se iz stanja B, izvršava se x=x+3, x=5
* Pri izvršavanju e2 izvršava se x=x*2, x=10
* Ulazi se u stanje C i dešava se e3, čime se vraća u stanje B i izvršava x=x/2, x=5
* Opet se dešava e2, izlazi se iz stanja B, izvršava se x=x+3, x=8
* Pri izvršavanju e2 se opet izvršava x=x*2, x=16
* Ulazi se u stanje C i dešava se e4, izvršava se x++, x=17
* Dešava se e5, izlazi se iz stanja C i stanja A, izvršava se x--, x=16
* Ulazi se u stanje D, izvršava se x++, x=17
</div>

== 42. zadatak ==
Odabrati domen i namenu sledećih projektnih uzoraka: (objektni/klasni uzorak strukture/stvaranja/ponašanja)
<div class="abc-list" data-solution="select">
# Apstraktna fabrika: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">stvaranja</span>
# Fabrički metod: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">klasni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">stvaranja</span>
# Muva: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">strukture</span>
# Stanje: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">ponašanja</span>
# Šablonski metod: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">klasni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">ponašanja</span>
</div>

== 43. zadatak ==
Izabrati tačne tvrdnje:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Artefakt kao pojava komponente predstavlja se stereotipom <code><<occurence>></code>.
# Akcija se sastoji od jedne ili više aktivnosti (ali ne može da se desi da nema aktivnosti).
# <span class="solution">Particije mogu imati hijerarhijsku dubinu veću od 1.</span>
# <span class="solution">Klase se mogu pojaviti na dijagramu komponenata.</span>
# Poželjno je koristiti centralni bafer prilikom modelovanja tabele baze podataka.
# Akcije su atomične.
</div>

[[Категорија:Пројектовање софтвера]]

Пројектовање софтвера/К1 2021

2022-01-22T16:47:11Z

Stefcon: /* 3. zadatak */

{{tocright}}
{{rešenja}}

== 1. zadatak ==
Koje od navedenih osobina ima model objektno orijentisanog softverskog sistema?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Pojeftinjuje razvoj ciljnog objektno orijentisanog sistema.</span>
# Poskupljuje razvoj ciljnog objektno orijentisanog sistema, jer predstavlja dodatni proizvod razvoja na koje se troši dodatno vreme.
# Ne vizuelizuje logičku strukturu projektovanog softverskog sistema.
# <span class="solution">Pojednostavljuje složen objektno orijentsani softverski sistem, tako što ga predstavlja na višem nivou apstrakcije.</span>
# Ne pruža upotrebljivu dokumentaciju projektnih odluka.
</div>

== 2. zadatak ==
Šta važi za sledeći dijagram klasa?
[[Датотека:PS K1 2021 zadatak 2.svg|center|frame|Slika uz drugi zadatak.]]
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Objekat klase B nema nijedan metod.
# <span class="solution">Objekat klase A može da pristupi atributu b klase B.</span>
# <span class="solution">Objekat klase B može da pozove metod a1().</span>
# Klasa B je apstraktna klasa.
# Objekat A sadrži proizvoljan broj objekata klase B.
</div>

== 3. zadatak ==
Za svaki od navedenih tipova podataka odabrati odgovarajući stereotip:
{| class="wikitable"
|+ Opcije
! Tip podataka
! Stereotip
|-
|
<div data-solution="select" data-options="a,b,c,d,e,f,g">
* Implementaciono zavisan jednostavni tip <span class="spoiler">g</span>
* Tipovi nabrajanja <span class="spoiler">c</span>
* Apstraktni tipovi podataka <span class="spoiler">a</span>
</div>
| <div class="abc-list">
# dataType
# abstractType
# enumeration
# classType
# enumerationType
# enum
# primitive
# primitiveType
</div>
|}

== 4. zadatak ==
Šta važi za sledeći dijagram paketa:
[[Датотека:PS K1 2021 zadatak 4.svg|center|frame|Slika uz četvrti zadatak.]]
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Dijagram na slici nije ispravan.
# Paket Q je potpaket paketa P.
# <span class="solution">Paket R javno uvozi paket Q.</span>
# Klasa A je parcijalno implementirana u paketu P i parcijalno u paketu Q.
# <span class="solution">Klasa B može da pristupi klasi C bez kvalifikacije (navođenjem prostog imena klase C).</span>
</div>

== 5. zadatak ==
Koji ukrasi mogu da se pojave na vezama, na dijagramu objekata?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# perzistentnost
# <span class="solution">naziv uloge objekata na kraju veze</span>
# konkurentnost
# <span class="solution">jednosmerna ili dvosmerna navigabilnost (strelice)</span>
# multiplikativnost 1..*
# <span class="solution">simbol agregacije ili kompozicije</span>
# <span class="solution">vidljivost (pravo pristupa) uloge na kraju veze, preko objekta na drugom kraju veze</span>
</div>

== 6. zadatak ==
Odabrati odgovarajuću klasifikaciju projektnih uzoraka:
Za svaki od navedenih tipova podataka odabrati odgovarajući stereotip:
{| class="wikitable"
|+ Opcije
! Projektni uzorak
! Klasifikacija
|-
|
<div data-solution="select" data-options="a,b,c,d,e,f">
* Sastav <span class="spoiler">f</span>
* Šablonski metod <span class="spoiler">b</span>
* Prototip <span class="spoiler">d</span>
* Dekorater <span class="spoiler">f</span>
</div>
| <div class="abc-list">
# klasni uzorak kreiranja
# klasni uzorak ponašanja
# klasni uzorak strukture
# objektni uzorak kreiranja
# objektni uzorak ponašanje
# objektni uzorak strukture
</div>
|}

== 7. zadatak ==
Koje od navedenih su odgovornosti radnog okvira (eng. ''framework'') koji koristi ''Šablonski metod'' za implementaciju nekog algoritma?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Specificiranje redosleda koraka algoritma.</span>
# Pružanje podrške za modifikaciju redosleda koraka algoritma.
# Obavezno obezbeđivanje realizacije svih koraka algoritma.
# <span class="solution">Specificiranje varijantnih i invarijantnih koraka algoritma.</span>
# Podrška za automatsko kreiranje korisničke klase, na osnovu klase radnog okvira koja se koristi kao šablon.
</div>

== 8. zadatak ==
Koje od ponuđenih tvrdnji su tačne za projektni uzorak ''Prototip''?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uzorak spada u klasne uzorke stvaranja.
# <span class="solution">Uzorak treba koristiti kada treba stvarati primerke klasa koje se dinamički određuju i učitavaju.</span>
# <span class="solution">Uzorak omogućava dinamičku promenu tipa objekta kojeg Klijent stvara.</span>
# Apstraktna klasa Prototipa obavezno definiše konkretan polimorfan (virtuelni) metod za kopiranje, koji stvara plitku kopiju prototipskog objekta.
# <span class="solution">Može da se koristi u radnim okvirima, kada je potrebno implementirati klasu koja stvara objekte, ali se želi izbeći preciziranje tipa objekata koji se stvaraju.</span>
</div>

== 9. zadatak ==
Koje od navedenih dijagrama objekata su mogući za projektni uzorak ''Sastav'' (smatrati da imena klasa odgovaraju njihovim ulogama kod ovog uzorka)?
<gallery widths="300">
PS K1 2021 zadatak 9 slika a.svg | Dijagram iz stavke pod a.
PS K1 2021 zadatak 9 slika b.svg | Dijagram iz stavke pod b.
PS K1 2021 zadatak 9 slika c.svg | Dijagram iz stavke pod c.
PS K1 2021 zadatak 9 slika d.svg | Dijagram iz stavke pod d.
PS K1 2021 zadatak 9 slika e.svg | Dijagram iz stavke pod e.
</gallery>
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Videti dijagram iznad
# <span class="solution">Videti dijagram iznad</span>
# Videti dijagram iznad
# <span class="solution">Videti dijagram iznad</span>
# <span class="solution">Videti dijagram iznad</span>
</div>

== 10. zadatak ==
Koje od navedenih stavki su tačne za projektni uzorak ''Dekorater''?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Drugo ime uzorka je Omotač, ali je ime dvoznačno, jer se koristi i za drugi projektni uzorak.</span>
# Dekorisani objekat (Subjekat) prosleđuje zahtev objektu Dopune (Dekoratera) kojim je dekorisan.
# <span class="solution">Dopne<sup>[sic]</sup> (Dekorateri) su transparentni za svakog klijenta. </span>
# Dekorisani objekat (Subjekat) je svestan broja Dopuna (Dekoratera) koje su mu pridružene.
# Objekti klasa učesnika formiraju hijerarhijsku strukturu stabla.
</div>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Пројектовање софтвера]]

ОС1/Јул 2017

2021-08-24T12:37:59Z

Stefcon: /* 64bit != 2^6B, već 2^3B */

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2017/jul/Jul%202017.pdf Zadaci sa stranice predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je hard, a šta soft sistem za rad u realnom vremenu (real-time system)?

=== Rešenje ===
Tvrdi sistemi za rad u realnom vremenu su sistemi u kojima odziv mora da stigne u određenom vremenu (''deadline''). Prekoračenje može dovesti do rezličitih katastrofa. Meki sistemi za rad u realnom vremenu su sistemi kojima je rok bitan ali smeju ga prekoračiti dok god performanse ulaze u zadate okvire.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti značenje mašinske instrukcije tipa ''test-and-set'' i njenu upotrebu u jezgru operativnog sistema.

=== Rešenje ===
<code>test_and_set</code> je instrukcija koja omogućava sinhronizaciju na hardverskom nivou. Služi za međusobno isključenje izvršavanja na više procesora. Ona atomično čita i vraća sadržaj zadate memorijske lokacije, i u tu lokaciju upisuje vrednost 1. Može da se koristi u implementaciji <code>lock()</code> funkcije.

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem školskog jezgra napisati program koji u ''n'' uporednih niti izračunava kvadrat svakog elementa nekog celobrojnog niza (<code>a[i]*=a[i]</code>) veličine ''n*k'', tako što svaka nit obrađuje ''k'' elemanata<sup>[sic]</sup> (jednu particiju niza).

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c++">
class ArrThread : Thread {
public:
ArrThread(int* a, int s, int f): arr(a), start(s), finish(f) {}
void run() {
for (int i = start; i < finish; i++) {
arr[i] *= arr[i];
}
}
private:
int* arr;
int start;
int finish;
};

int main() {
ArrThread* t[n];
int start = 0;
for (int i = 0; i < n; i++) {
t[i] = new ArrThread(array, start, start + k);
start += k;
}
for (int i = 0; i < n; i++) {
t[i]->waitToComplete();
delete t[i];
}
return 0;
}
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
Videti zadatak iz [[ОС1/Јул 2019#4. zadatak|julskog roka 2019]].

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti zašto klasičan linker svoj posao obavlja u dva prolaza (a ne može samo ujednom). Obrazloženje ilustrovati primerom.

=== Rešenje ===
Linkerov zadatak je da spoji sve fajlove u jedan izvršni, ali da bi to uradio, linker mora naći sve simbole koji se uvoze odnosno izvoze.

U prvom prolazu analizira ulazne fajlove, veličinu njihovog binarnog sadržaja (prevoda), i pravi mapu ''exe'' fajla; osim toga, sakuplja infomacije iz tabela simbola ''obj'' fajlova i izgrađuje svoju tabelu simbola; u tu tabelu simbola unosi izvezene simbole iz ''obj'' fajlova, za koje odmah može da izračuna adresu u odnosu na ceo ''exe'' fajl. U drugom prolazu spaja sve te fajlove u jedan, i ujedno razrešava nerazrešena adresna polja mašinskih instrukcija na osnovu informacija o adresama u koje se preslikavaju simboli iz njegove tabele simbola.

Primer: Recimo da imamo dva objektna fajla, <code>a.obj</code> i <code>b.obj</code>. <code>a.obj</code> izvozi simbol <code>f</code> i uvozi simbol <code>c</code>. Linker će iz prvog objektnog fajla dodati u tabelu simbol <code>f</code>. <code>b.obj</code> uvozi simbol <code>f</code> i izvozi simbol <code>c</code>, pa će linker u svoju tabelu dodati simbol <code>c</code>. U drugom prolazu će linker razrešiti <code>c</code> polje u <code>a.obj</code> i polje <code>f</code> u <code>b.obj</code>.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti uslugu koju program očekuje od operativnog sistema ako koristi preklope (''overlay'').

=== Rešenje ===
Obaveza OS-a je samo da obezbedi uslugu (sistemski poziv) koji alocira deo (virtuelnog) adresnog prostora procesa, kao i uslugu kojom u dati prostor procesa učitava sadržaj iz nekog binarnog fajla i sadržaj iz memorije upisuje u neki fajl (uobičajene sistemske usluge za rad sa fajlovima); OS ne zna za šta se te usluge koriste, tj. ne zna da se one upotrebljavaju baš za dinamičko učitavanje i zamenu delova procesa.

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Virtuelni adresni prostor je veličine 1GB, organizovan je segmentno, sa maksimalnom veličinom segmenta od 4KB, adresibilna jedinica je bajt. Svi segmenti nekog procesa su stvarne veličine od po 2KB i u fizičku memoriju smešteni su odmah jedan iza drugog, pri čemu segment broj 0 počinje od fizičke adrese F000h. Prikazati logičku strukturu virtuelne adrese i izračunati u koju fizičku adresu se preslikava virtuelna adresa 2543h.

=== Rešenje ===
VA(30) : seg(18) offset(12)

Virtuelna adresa 2543h tj. 0010 | 0101 0100 0011b pripada 2. segmentu koji počinje od fizičke adrese 10000h i završava na 10800h.

Fizička adresa se dobija sabiranjem bazne adrese u fizičkom adresnom prostoru i offsetnog dela virtuelne adrese:
PA = 10000h + 543h = 10543h.

== 8. zadatak ==
Videti zadatak iz [[ОС1/Јун 2021#6. zadatak|junskog roka 2021. godine]].

== 9. zadatak ==
Videti zadatak iz [[ОС1/Јун 2020#7. zadatak|junskog roka 2020. godine]].

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi indeksirani pristup alokaciji fajlova sa indeksima u dva nivoa, blokom veličine 512KB i 64-bitnim adresama fizičkih blokova. Kolika je maksimalna veličina fajla u ovom sistemu?

=== Rešenje ===
Pošto je blok veličine <math>2^{19}B</math> a adresa <math>2^3B</math> to znači da u jedan indeks može da stane <math>2^{16}</math> adresa blokova. Konačan broj bajtova koji je na ovaj način mogu adresirati jeste <math>2^{16} \cdot 2^{16} \cdot 2^{19} = 2^{51}B = 1PB</math>.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]