SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

Програмирање мобилних уређаја

2023-03-03T20:10:20Z

Renatus: /* Начин оцењивања */

{{Предмет
| шифра = 13С114ПМУ
| семестар = 7
| статус = изборни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/si4pmu/ rti.etf.bg.ac.rs/rti/si4pmu]
| одсек = СИ
}}
'''Програмирање мобилних уређаја''' је изборни предмет у седмом семестру на СИ.

== Настава ==
На предмету се до школске 2022/2023 године радила Java, а од 2022/2023 ради Kotlin. Све обавезе на предмету могуће је радити Javi или Kotlin-у.

Области са вежби се на следећи начин обрађују по блоковима:
* '''Први блок:'''
** основе Kotlin-а
** основе Jetpack Compose-а
** стања
** viewmodel
* '''Други блок:'''
** навигација
** корутине
** рад са Room базом
** dependency injection кроз Hilt
* '''Трећи блок:'''
** сервиси
** Workmanager
** сензори
** Retrofit REST

Градиво које се обрађује на предавањима, изузев Broadcast Receiver-a, није у формату који може доћи на обавезама или је већ покривено на вежбама.

Сви материјали са вежби и предавања, документација доступна на обавезама, додатни материјали, примери предиспитних обавеза и снимци вежби док се радила Java могу се пронаћи на Moodle курсу.

Све обавезе покривају сво градиво одрађено до тада, са акцентом на градиво блока у коме се налазе (први блок за L1 и K1 итд.).

На свакој обавези се добија листа ставки која треба да се имплементира и оцењује се на принципу ради/не-ради, нема теоријских питања.

На свакој обавези је доступна документација, презентације са предавања и сав код са вежби.

Лабораторијске вежбе се одржавају између трећег и четвртог термина вежби за тај блок и не покривају задњу област тог блока.

== Пројекат ==
Пројекат на предмету носи 50 бодова и обавезан је. Може да се брани у сваком испитном року, као и по договору са ангажованим на предмету, ван испитних рокова. Поставка пројекта излази непосредно пред јануарски испитни рок, таман да немате времена да га урадите. У договору са асистентом може да се предложи тема пројекта. Пројекат покрива цело градиво.

Такође, могуће је, уз одобрење ангажованих на предмету, радити неки сопствени пројекат који подразумева прављење апликације за мобилни уређај. У том случају може да се ради и у групи од неодређеног броја чланова (максималан број чланова је пропорцијалан обимности пројекта), у било којој технологији (не мора Java/Kotlin). Овакав пројекат може бити и дипломски рад (у случају да више људи ради, сваком од њих је део који су они радили на пројекту њихов дипломски рад).

Одбрана пројекта се организује неколико дана након испита. Нема модификација. Поени са пројекта се преносе у остале испитне рокове.

== Начин оцењивања ==
* <math>K_1</math>, <math>K_2</math> — бодови са колоквијума (0-10 сваки). Надокнада једног могућа пред први испитни рок
* <math>L_1</math>, <math>L_2</math>, <math>L_3</math> — босови са лабораторијских вежби (0-3 прве две, 0-4 трећа). Надокнада могућа пред први испитни рок
* <math>I</math> — бодови са испита (0-20). Преноси се у остале испитне рокове
* <math>D</math> — бодови са пројекта (0-50). Преноси се у остале испитне рокове
* Бодови: <math>P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + L_3 + I + D</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 51</math> || <math>50 < P \leq 61</math> || <math>60 < P \leq 71</math> || <math>70 < P \leq 81</math> || <math>80 < P \leq 91</math> || <math>91 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

Програмирање мобилних уређаја

2023-03-01T22:27:31Z

Renatus: мб

{{Предмет
| шифра = 13С114ПМУ
| семестар = 7
| статус = изборни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/si4pmu/ rti.etf.bg.ac.rs/rti/si4pmu]
| одсек = СИ
}}
'''Програмирање мобилних уређаја''' је изборни предмет у седмом семестру на СИ.

== Настава ==
На предмету се до школске 2022/2023 године радила Java, а од 2022/2023 ради Kotlin. Све обавезе на предмету могуће је радити Javi или Kotlin-у.

Области са вежби се на следећи начин обрађују по блоковима:
* '''Први блок:'''
** основе Kotlin-а
** основе Jetpack Compose-а
** стања
** viewmodel
* '''Други блок:'''
** навигација
** корутине
** рад са Room базом
** dependency injection кроз Hilt
* '''Трећи блок:'''
** сервиси
** Workmanager
** сензори
** Retrofit REST

Градиво које се обрађује на предавањима, изузев Broadcast Receiver-a, није у формату који може доћи на обавезама или је већ покривено на вежбама.

Сви материјали са вежби и предавања, документација доступна на обавезама, додатни материјали, примери предиспитних обавеза и снимци вежби док се радила Java могу се пронаћи на Moodle курсу.

Све обавезе покривају сво градиво одрађено до тада, са акцентом на градиво блока у коме се налазе (први блок за L1 и K1 итд.).

На свакој обавези се добија листа ставки која треба да се имплементира и оцењује се на принципу ради/не-ради, нема теоријских питања.

На свакој обавези је доступна документација, презентације са предавања и сав код са вежби.

Лабораторијске вежбе се одржавају између трећег и четвртог термина вежби за тај блок и не покривају задњу област тог блока.

== Пројекат ==
Пројекат на предмету носи 50 бодова и обавезан је. Може да се брани у сваком испитном року, као и по договору са ангажованим на предмету, ван испитних рокова. Поставка пројекта излази непосредно пред јануарски испитни рок, таман да немате времена да га урадите. У договору са асистентом може да се предложи тема пројекта. Пројекат покрива цело градиво.

Такође, могуће је, уз одобрење ангажованих на предмету, радити неки сопствени пројекат који подразумева прављење апликације за мобилни уређај. У том случају може да се ради и у групи од неодређеног броја чланова (максималан број чланова је пропорцијалан обимности пројекта), у било којој технологији (не мора Java/Kotlin). Овакав пројекат може бити и дипломски рад (у случају да више људи ради, сваком од њих је део који су они радили на пројекту њихов дипломски рад).

Одбрана пројекта се организује неколико дана након испита. Нема модификација. Поени са пројекта се преносе у остале испитне рокове.

== Начин оцењивања ==
* <math>K_1</math>, <math>K_2</math> — бодови са колоквијума (0-10 сваки). Надокнада једног могућа пред први испитни рок
* <math>L_1</math>, <math>L_2</math>, <math>L_3</math> — босови са лабораторијских вежби (0-3 прве две, 0-4 трећа). Надокнада могућа пред први испитни рок
* <math>I</math> — бодови са испита (0-20)
* <math>D</math> — бодови са пројекта (0-50)
* Бодови: <math>P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + L_3 + I + D</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 51</math> || <math>50 < P \leq 61</math> || <math>60 < P \leq 71</math> || <math>70 < P \leq 81</math> || <math>80 < P \leq 91</math> || <math>91 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

Програмирање мобилних уређаја

2023-03-01T21:07:37Z

Renatus: losa formula

{{Предмет
| шифра = 13С114ПМУ
| семестар = 7
| статус = изборни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/si4pmu/ rti.etf.bg.ac.rs/rti/si4pmu]
| одсек = СИ
}}
'''Програмирање мобилних уређаја''' је изборни предмет у седмом семестру на СИ.

== Настава ==
На предмету се до школске 2022/2023 године радила Java, а од 2022/2023 ради Kotlin. Све обавезе на предмету могуће је радити Javi или Kotlin-у.

Области са вежби се на следећи начин обрађују по блоковима:
* '''Први блок:'''
** основе Kotlin-а
** основе Jetpack Compose-а
** стања
** viewmodel
* '''Други блок:'''
** навигација
** корутине
** рад са Room базом
** dependency injection кроз Hilt
* '''Трећи блок:'''
** сервиси
** Workmanager
** сензори
** Retrofit REST

Градиво које се обрађује на предавањима, изузев Broadcast Receiver-a, није у формату који може доћи на обавезама или је већ покривено на вежбама.

Сви материјали са вежби и предавања, документација доступна на обавезама, додатни материјали, примери предиспитних обавеза и снимци вежби док се радила Java могу се пронаћи на Moodle курсу.

Све обавезе покривају сво градиво одрађено до тада, са акцентом на градиво блока у коме се налазе (први блок за L1 и K1 итд.).

На свакој обавези се добија листа ставки која треба да се имплементира и оцењује се на принципу ради/не-ради, нема теоријских питања.

На свакој обавези је доступна документација, презентације са предавања и сав код са вежби.

Лабораторијске вежбе се одржавају између трећег и четвртог термина вежби за тај блок и не покривају задњу област тог блока.

== Пројекат ==
Пројекат на предмету носи 50 бодова и обавезан је. Може да се брани у сваком испитном року, као и по договору са ангажованим на предмету, ван испитних рокова. Поставка пројекта излази непосредно пред јануарски испитни рок, таман да немате времена да га урадите. У договору са асистентом поставка пројекта може се предложити тема пројекта. Пројекат покрива цело градиво.

Такође, могуће је, уз одобрење ангажованих на предмету, радити неки сопствени пројекат који подразумева прављење апликације за мобилни уређај. У том случају може да се ради и у групи од неодређеног броја чланова (максималан број чланова је пропорцијалан обимности пројекта), у било којој технологији (не мора Java/Kotlin). Овакав пројекат може бити и дипломски рад (у случају да више људи ради, сваком од њих је део који су они радили на пројекту њихов дипломски рад).

Одбрана пројекта се организује неколико дана након испита. Нема модификација. Поени са пројекта се преносе у остале испитне рокове.

== Начин оцењивања ==
* <math>K_1</math>, <math>K_2</math> — бодови са колоквијума (0-10 сваки). Надокнада једног могућа пред први испитни рок
* <math>L_1</math>, <math>L_2</math>, <math>L_3</math> — босови са лабораторијских вежби (0-3 прве две, 0-4 трећа). Надокнада могућа пред први испитни рок
* <math>I</math> — бодови са испита (0-20)
* <math>D</math> — бодови са пројекта (0-50)
* Бодови: <math>P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + L_3 + I + D</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 51</math> || <math>50 < P \leq 61</math> || <math>60 < P \leq 71</math> || <math>70 < P \leq 81</math> || <math>80 < P \leq 91</math> || <math>91 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

Програмирање мобилних уређаја

2023-03-01T21:04:48Z

Renatus: LUKA ME JE BANOVAO SA SERVERA 😭😭😭 OVO JE JEDINI VID KOMUNIKACIJE KOJI MI JE PREOSTAO 😱😱 DRZI ME U PODRUMU I TERA ME DA PISEM WIKI CLANKE 🤓🤓🤓 SALJITE POMOC

{{Предмет
| шифра = 13С114ПМУ
| семестар = 7
| статус = изборни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/si4pmu/ rti.etf.bg.ac.rs/rti/si4pmu]
| одсек = СИ
}}
'''Програмирање мобилних уређаја''' је изборни предмет у седмом семестру на СИ.

== Настава ==
На предмету се до школске 2022/2023 године радила Java, а од 2022/2023 ради Kotlin. Све обавезе на предмету могуће је радити Javi или Kotlin-у.

Области са вежби се на следећи начин обрађују по блоковима:
* '''Први блок:'''
** основе Kotlin-а
** основе Jetpack Compose-а
** стања
** viewmodel
* '''Други блок:'''
** навигација
** корутине
** рад са Room базом
** dependency injection кроз Hilt
* '''Трећи блок:'''
** сервиси
** Workmanager
** сензори
** Retrofit REST

Градиво које се обрађује на предавањима, изузев Broadcast Receiver-a, није у формату који може доћи на обавезама или је већ покривено на вежбама.

Сви материјали са вежби и предавања, документација доступна на обавезама, додатни материјали, примери предиспитних обавеза и снимци вежби док се радила Java могу се пронаћи на Moodle курсу.

Све обавезе покривају сво градиво одрађено до тада, са акцентом на градиво блока у коме се налазе (први блок за L1 и K1 итд.).

На свакој обавези се добија листа ставки која треба да се имплементира и оцењује се на принципу ради/не-ради, нема теоријских питања.

На свакој обавези је доступна документација, презентације са предавања и сав код са вежби.

Лабораторијске вежбе се одржавају између трећег и четвртог термина вежби за тај блок и не покривају задњу област тог блока.

== Пројекат ==
Пројекат на предмету носи 50 бодова и обавезан је. Може да се брани у сваком испитном року, као и по договору са ангажованим на предмету, ван испитних рокова. Поставка пројекта излази непосредно пред јануарски испитни рок, таман да немате времена да га урадите. У договору са асистентом поставка пројекта може се предложити тема пројекта. Пројекат покрива цело градиво.

Такође, могуће је, уз одобрење ангажованих на предмету, радити неки сопствени пројекат који подразумева прављење апликације за мобилни уређај. У том случају може да се ради и у групи од неодређеног броја чланова (максималан број чланова је пропорцијалан обимности пројекта), у било којој технологији (не мора Java/Kotlin). Овакав пројекат може бити и дипломски рад (у случају да више људи ради, сваком од њих је део који су они радили на пројекту њихов дипломски рад).

Одбрана пројекта се организује неколико дана након испита. Нема модификација. Поени са пројекта се преносе у остале испитне рокове.

== Начин оцењивања ==
* <math>K_1</math>, <math>K_2</math> — бодови са колоквијума (0-10 сваки). Надокнада једног могућа пред први испитни рок
* <math>L_1</math>, <math>L_2</math>, <math>L_3</math> — босови са лабораторијских вежби (0-3 прве две, 0-4 трећа). Надокнада могућа пред први испитни рок
* <math>I</math> — бодови са испита (0-20)
* <math>P</math> — бодови са пројекта (0-50)
* Бодови: <math>P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + L_3 I + P</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 51</math> || <math>50 < P \leq 61</math> || <math>60 < P \leq 71</math> || <math>70 < P \leq 81</math> || <math>80 < P \leq 91</math> || <math>91 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

ПКР/Лаб 2

2023-02-03T12:05:20Z

Renatus: dopuna sa informacijama za 2024 godinu

[https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/oo1pkr/materijali/lab/word/PKR_druga_lab_vezba.pdf Задаци на страници предмета]

<div class="abc-sublist">
# Подесити да се јединице мере приказују у центриметрима.
#* File → Options → Advanced → Show measurements in units of...
# Подесити величину папира на '''А4'''.
#* Layout → Size → A4
# Подесити оријентацију документа на '''Portrait'''.
#* Layout → Orientation → Portrait
# Подесити маргине на '''1.5cm''' лева и десна, '''2.5cm''' горња и доња.
#* Layout → Margins → Custom margins → подесити left, right, top, bottom
# Уклонити све сувишне бланко знакове.
#* Home → Replace → Find what: (два знака размака) → Replace with: (један знак размака) → Replace all → Понављати док не пријави 0 замена
# Исправити капитализацију у последњем поглављу.
#* Home → Change case (дугме са <kbd>Aa</kbd>) → tOGGLE cASE (или Sentence case.)
# Уместо ознака '''[FUSNOTA, tekst]''' додати фусноте са задатим текстом. Фусноте форматирати коришћењем фонта '''"Arial"''' величине '''8pt, italic'''.
#* Копирати текст → References → Insert footnote → Подеси се форматирање → Налепи се у фусноту
# За сваку ставку у делу '''"Literatura"''' додати нови извор цитирања према наведеним информацијама.
#* References → Insert citation → Add new source → Попунити делове дате у тексту → OK
# Све ознаке '''[LITERATURA[X]]''' у тексту заменити цитирањем одговарајућег извора. Након тога обрисати цео одељак „Literatura“. За стил литературе изабрати '''IEEE'''.
#* Изабере се [LITERATURA[X]] → References → Insert citation → Изабере се литература за цитирање
# У заглављу треба да се налази текст означен са Header поравнат уз десну ивицу. Након додавања заглавља обрисати из документа текст означен са Header.
#* Insert → Header → Home → Поравнање с десне стране → Close header and footer
# Направити стилове са следећим особинама:
## '''"MojStil0"''' користећи фонт '''"Arial"''' величине '''40pt, bold, подвучен и центриран'''.
## '''"MojStil1"''' користећи фонт '''"Verdana"''' величине '''40pt, italic, центриран''' и '''подвучен''' <span style="border-bottom: 1px dashed black;">испрекиданом линијом овог типа</span>.
## '''"MojStil2"''' користећи фонт '''"Georgia"''' величине '''12pt, bold''' и са опцијом '''"Small caps"'''. Обезбедити да текст форматиран са овим стилом увек почиње на новој страни.
## '''"MojStil3"''' користећи фонт '''"Comic Sans MS"''' величине '''20pt, bold''' и са опцијом '''"Small caps"'''.
## '''"MojStil4"''' користећи фонт '''"Constantia"''' величине '''16pt, bold''' и са опцијом '''"Small caps"'''.
#* Home → Трећа стрелица код Styles → Create a style → Modify → Све напредне опције се налазе под Format
# Потребно је обезбедити нумерацију наслова поглавља и потпоглавља коришћењем листе у више нивоа ('''Multilevel list'''). У ту сврху направити нови стил листе у више нивоа са називом '''"MojaLista"'''. Са првим нивоом листе асоцирати стил '''"MojStil3"''', а са другим нивоом листе стил '''"MojStil4"'''. Први ниво листе треба да буде нумерисан по формату '''"1. [НАСЛОВ]"''', а други ниво листе по формату '''"1.1. [НАСЛОВ]"''', односно нумерација другог нивоа треба да садржи и број поглавља и број потпоглавља.
#* Home → Multilevel list → Define new list style → Format → Numbering → Изабере се стил бројева 1,2,3... па се дода тачка за први ниво → За други ниво се изабере и Include level number from Level 1
# Применити '''"MojStil0"''' на наслов рада. Приликом примене стила избрисати текст написан црвеном бојом.
#* Изабрати наслов → Изабрати жељени стил → Избрисати текст (сличан метод примењује се и у наредним задацима)
# Применити '''"MojStil1"''' на наслов рада на енглеском. Приликом примене стила избрисати текст написан црвеном бојом.
# Применити '''"MojStil2"''' на наслов апстракта. Приликом примене стила избрисати текст написан црвеном бојом.
# Применити '''"MojStil3"''' на све наслове поглавља. Приликом примене стила избрисати текст написан црвеном бојом.
# Применити '''"MojStil4"''' на све наслове потпоглавља. Приликом примене стила избрисати текст написан црвеном бојом.
# Садржај апстракта форматирати користећи фонт '''"Times New Roman"''', величине '''10pt''' и '''italic'''. Подесити да параграфи из апстракта имају једноструки проред и обострано поравнање (justified alignment). Приликом форматирања избрисати текст написан црвеном бојом.
#* Фонт, проред и поравнање се подешавају у Home табу (сличан метод примењује се и у наредном задатку).
# Садржај поглавља и потпоглавља форматирати користећи фонт '''"Times New Roman"''', величине '''10pt'''. Подесити да параграфи имају једноструки проред и обострано поравнање (justified alignment). Приликом форматирања избрисати текст написан црвеном бојом.
# Имена аутора и њихове институције се пишу испод наслова рада коришћењем фонта '''"Times New Roman"''', величине '''10pt''' и потребно је да су аутори рада хоризонтално центрирани. Насловна страна треба да садржи само наслове рада, ауторе и њихове институције. Приликом форматирања избрисати текст написан црвеном бојом. Аутори се пишу по формату:<br /><div style="text-align: center;">АУТОР1<sup>1</sup>, АУТОР2<sup>1</sup>, АУТОР3<sup>2</sup><br /><sup>1</sup>ИНСТИТУЦИЈА1,<br /><sup>2</sup>ИНСТИТУЦИЈА2</div>
#* Користити superscript и центрирање текста из Home таба.
# Креирати нову лабелу са називом '''"Slika"'''.
#* References → Insert caption → New label
# На места означена са '''[SLIKA[X], tekst]''' убацити одговарајућу слику. Слике је потребно центрирати и прилагодити величини странице уз одржавање односа ширине и висине.
#* Insert → Pictures → додати слику → Format (Picture tools) → Position → More layout options → Alignment → Centered relative to page
# Подесити да је обмотавање текста око слика '''"In Line with Text"'''.
#* Притиском на слику појављује се иконица преко које се може подесити обмотавање текста (Text wrap) слике.
# Свакој слици додати натпис. Као текст натписа убацити '''tekst''' који се налази у ознаци '''[SLIKA[X], tekst]'''. Потребно је да натпис буде облика '''"Slika [X]. [TEKST]"''', где '''Slika''' потиче од претходно креиране лабеле '''"Slika"''', '''[X]''' је нумерација слике, а '''[TEKST]''' је текст натписа. Слике нумерисати бројевима. Натписе форматирати коришћењем фонта '''"Georgia"''' величине '''12pt'''. Натписи су изнад слике и поравнати по средини.
#* Изабере се слика → References → Insert caption → Position се подеси на Above → OK
# Уместо ознака '''[REFERENCA => SLIKA[X]]''' убацити референцу на одговарајућу слику обликовану као хиперлинк. Потребно је да референце на слике буду по формату '''Slika [X]'''.
#* References → Cross-references → За Reference type изабрати Slika → За Insert reference to изабрати only label and number → Изабрати Insert as hyperlink
# Креирати нови стил са називом '''"Literatura"''' користећи фонт '''"Comic Sans MS"''' величине '''20pt, bold''' и са опцијом '''"Small caps"'''. Потребно је обезбедити да се текст форматиран овим стилом увек налази на почетку нове странице.
#* Слично као у 11.
# На основу цитираних извора потребно је креирати нови одељак документа са насловом '''"Literatura"'''. Наслов овог одељка форматирати коришћењем стила '''"Literatura"'''.
#* References → Bibliography → Insert bibliography → Променити наслов
# Направити нови стил са називом '''"Sadrzaj"''' користећи фонт '''"Times New Roman"''', величине '''20pt'''. Обезбедити да се текст форматиран овим стилом увек налази на почетку нове странице.
#* Слично као у 11.
# На другој страници убацити само садржај са насловом '''"Sadrzaj"'''. На наслов садржаја применити стил '''"Sadrzaj"'''. Потребно је да се сви наслови поглавља и потпоглавља налазе у садржају и да су форматирани као хиперлинкови.
#* Сваки наслов и поднаслов се изабере па се преко References → Add text → Level изабере ниво → References → Table of contents → Automatic table 1 се дода на крају прве стране → Форматира се наслов
# Потребно је нумерисати странице. Обезбедити да се нумерација налази у дну странице поравната уз леву ивицу.
#* Insert → Footer → Different first page → Page number → Bottom of the page
# '''Ставке за самосталну вежбу:'''
# Уколинити све сувишне празне предове.
#* Home → Replace → More → Special → Paragraph mark, изабере се 2 и мења са 1
# Подесити '''"Gutter"''' на '''2cm'''. Дата маргина се налази на левој страни папира.
#* Као под 4.
# Потребно је да се у заглављу, поред текста означеног са '''Header''', налази данашњи датум и време у формату '''dd.mm.yyyy hh:mm:ss'''. Потребно је обезбедити да се приликом сваког отварања документа датум и време аутоматски ажурирају.
#* Insert → Header → Edit header → Date and time → Update automatically
# У заглављу, поред текста означеног са '''Header''', треба додати своје име и презиме, али тако да оно представља линк који омогућава слање електронске поште на ваш студентски налог.
#* Insert → Header → Edit header → Document info → Field → Hyperlink → Hyperlink → E-mail address → Унети студентску адресу → OK
# Обезбедити да се текст у заглављу налази '''1cm''' од врха странице.
#* Edit header → Header from top
# Подесити да размак након текста форматираног са новокреираним стилова буде '''2pt'''.
#* Као 11.
# Обезбедити да последња два поглавља увек почињу на новој страни.
#* '''(?)'''
# Размак параграфа из апстракта од следећег и претходног параграфа подесити на '''2pt'''.
#* Изабере се параграф → Spacing → Line spacing options
# Подесити да је прва линија апстракта увучена за '''2cm'''.
#* Изабере се параграф → Spacing → Line spacing options → Special: First line
# Размак параграфа из поглавља и потпоглавља од следећег и претходног параграфа подесити на '''4pt'''.
#* Као 39.
# Наслов рада, наслов рада на енглеском, аутори и њихове институције треба да буду вертикално центрирани на насловној страници.
#* '''(?)'''
# Подесити да први пасус првог поглваља почиње словом које се протеже у три линије, при чему је прво слово удаљено '''1cm''' од текста.
#* Изабере се слово → Insert → Drop cap → Options → ...
# Уместо ознака '''[JEDNAČINA[X]]''' убацити следеће једначине:
## <math>Q_x = \int \int_{-\infty}^{+\infty} f(t) \cdot e^{-i \omega t} \cdot t \cdot dt</math>
## <math>A = \begin{bmatrix}
x_{11} & 0 & 1 \\
x_{22} & 5 & \pi
\end{bmatrix}</math>
## <math>S = \sum_{n = 0}^N \frac{1}{1 + x^n}</math>
#: Приликом убацивања једначина препоручује се коришћење скраћеница, односно пречица, доступних у документу '''EquationEditor.pdf'''. Једначине форматирати коришћењем фонта '''"Cambria Math"''' величине '''12pt'''.
#* '''(?)'''
# Креирати нову лабелу са називом '''"Jednacina"'''.
#* Као 21.
# Свакој једначини додати натпис у облику броја у заградама поравнатог уз десну ивицу. За натпис искористити лабелу са називом '''"Jednacina"'''. Приликом додавања натписа искористити знак '''"#"''' за поравнање уз десну ивицу.
#* '''(?)'''
# Убацити табелу са следећим садржајем на место означено са '''[TABELA, tekst]'''. За све ћелије које се простиру у више колона/редова користити опцију '''"Merge cells"'''. Табела је поравната уз леву ивицу.<table class="wikitable"><tr><td colspan="2" rowspan="2">CELL0</td><td>CELL1</td><td>CELL2</td></tr><tr><td>CELL3</td><td rowspan="2">CELL4</td></tr><tr><td>CELL5</td><td rowspan="2">CELL6</td><td>CELL7</td></tr><td>CELL8</td><td colspan="2">CELL9</td></tr></table>
#* За поравнање на Table properties
# Садржај ћелија форматирати коришћењем фонта '''"Arial"''' величине '''16pt, italic'''. Садржај ћелија поравнати по средини и хоризонтално и вертикално. Величине ћелија подесити помоћу опције '''"Auto fit content"'''.
#* '''(?)'''
# Креирати нову лабелу са називом '''"Tabela"'''.
#* Као 21.
# Додати натпис претходно креираној табели са текстом из дела '''tekst''' из ознаке '''[TABELA, tekst]'''. Потребно је да натпис буде облика '''"Tabela [X]. [TEKST]"''', где '''Tabela''' потиче од претходно креиране лабел са називом '''"Tabela"''', '''[X]''' је нумерација, а '''[TEKST]''' је текст натписа. Табеле нумерисати бројевима. Натпис форматирати коришћењем фонта '''"Georgia"''' величине '''12pt''' и обезбедити да се налази испод табеле поравнат уз леву ивицу.
#* '''(?)'''
# Уместо осталих ознака '''[REFERENCA => X]''' убацити референцу на објекат X (табелу, једначину, наслов поглавља или потпоглавља…) обликовану као хиперлинк. Потребно је да референце на табеле буду по формату '''Tabela [X]''', референце на једначине буду по формату '''([X])''', а референце на наслове поглавља или потпоглавља буду само бројеви.
#* '''(?)'''
# Сва поглавља сем последња два подесити да се простиру у две колоне међусобно размакнуте '''2cm'''. Слике, табеле и једначине прилагодити ширини једне колоне.
#* '''(?)'''
# Креирати нови стил са називом '''"Tabela"''' користећи фонт '''"Comic Sans MS"''' величине '''20pt, bold''' и са опцијом '''"Small caps"'''. Потребно је обезбедити да се текст форматиран овим стилом увек налази на почетку наредне странице.
#* '''(?)'''
# На основу натписа додатих сликама, табелама и једначинама креирати списак слика, табела и једначина. Потребно је да се сваки списак налази на засебној страници на крају документа. Ставке сваког списка обликовати као хиперлинкове ка одговарајућим објектима. Потребно је да наслови спискова буду '''"Slike"''', '''"Tabele"''' и '''"Jednacine"''', репсективно. Наслове спискова форматирати коришћењем стила '''"Tabela“'''.
#* Insert → Table of figures
# Обезбедити да документ има водени жиг. У ту сврху искористити приложену слику са називом '''watermark.png'''.
#* Design → Watermark → Custom
# На крају рада нацртати срце и додати унутар њега слику '''teddy.png'''.
#* Insert → Shapes → Изабере се срце и развуче → Десни клик на срце → Format → Fill → Picture fill
# Додати један '''text box''' са текстом '''"Happy Valentine's day"'''.
#* Insert → Textbox
# Груписати претходно додате објекте тако да се приликом померања померају оба објекта заједно.
#* Shift+клик на објекте → Десни клик → Group → Group
# Обезбедити да се насловна страница и страница са садржајем не нумеришу, али да нумерација креће од броја 1.
#* '''(?)'''
# Додати коментар на наслов првог поглавља. Потребно је да коментар буде ауторизован вашим именом и презименом.
#* Review → New comment на изабрани текст
# Додати одговор на претходно додати коментар. Потребно је да одговор буде ауторизован вашим именом и презименом.
#* Клик на претходни коментар → Reply
# Обезбедити да само страница са садржајем има '''"Landscape"''' оријентацију.
#* Изабере се текст на садржају → Layout → Страница у доњем десном углу → Margins → Apply to selected text
# Обрисати последњу реченицу последњег пасуса са опцијом '''"Track changes"'''.
#* Review → Track changes се изабере → All markup поред
# Прихватити претходну измену документа.
#* Review → Accept
# Ажурирати садржај.
#* References → Update table of contents
# Поред наслова рада на енглеском додати симбол ®.
#* Insert → Symbol
# Заокружити прво слово апстракта помоћу опције '''"Enclose Characters"'''.
#* File → Options → Quick Access toolbar → All commands → Enclose characters → Add>> → OK
# Креирати .pdf документ од страница 1-3 .docx документа.
#* File → Export → Create PDF → Options
# Поставити произвољну шифру на документ.
#* File → Info → Protect document → Encrypt with password
</div>

[[Категорија:ПКР]]
[[Категорија:Лабораторијске вежбе]]

ПКР/Лаб 4

2023-02-03T12:03:46Z

Renatus: ponovo prepisana cela stranica od nule

[https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/oo1pkr/materijali/lab/ppt/PKR_cetvrta_lab_vezba.pdf Задаци на страници предмета]

# За шаблон презентације изабрати „Celestial“ шаблон.
#* Design → Themes → изабрати шаблон „Celestial“.
# Додати '''прву''' страну презентације. '''Прва''' страна презентације треба да садржи наслов и ауторе рада. Ауторе рада писати по једног у сваком реду.
#* Копирати наслов → налепити у делу за наслов → копирати имена аутора → налепити у делу ѕа поднаслов и поставити по једног у сваком реду.
# За наслов користити фонт „Rockwell 40pt. Bold, Italic“, а за имена аутора фонт „Corbel 20pt. Italic“.
#* Селектовати наслов → Home → Font → подесити → селектовати ауторе → Home → Font → подесити.
# Слова у наслову поставити да буду плаве боје и да бацају сенку.
#* Селектовати наслов → Home → Font → подесити плаву боју → клкнути на ознаку S ѕа сенку.
# У делу за ауторе повећати величину размака између редова (Line spacing).
#* Повећати прво TextBox у коме се налазе аутори → селектовати ауторе → Home → Paragraph → Line Spacing → поставити на 1,5.
# '''Друга''' страна презентације треба да буде празна страна која је сакривена (не приказује се у току slide show-a).
#* Insert → New Slide → Blank → десни клик на други слајд → Hide Slide.
# Користећи „Slide Master“ подесити да се на свакој страни (осим прве) у подножју (footer) налази име и број индекса студента, фонт 14pt.
#* View → Slide Master → кликнути на главни слајд (нумерисан бројем 1) → Insert → Header and Footer → чекирати део Footer и укуцати име и број индекса студента → чекирати Don't show on title slide → Apply to All → селектовати написано → Home → подесити фонт 14pt → Slide Master → Close Master View.
# Користећи „Slide Master“ подесити да се на свакој страни (осим прве) у подножју (footer) налази број текуће стране, фонт 14pt.
#* View → Slide Master → кликнути на главни слајд (нумерисан бројем 1) → Insert → Header and Footer → чекирати део Slide Number → чекирати Don't show on title slide → Apply to All → кликнути на ‹#› у доњем десном углу → Home → подесити фонт 14pt → Slide Master → Close Master View.
# Користећи „Slide Master“ подесити да се на свакој страни у подножју налази лого ЕТФа (etf_logo.gif) дат у материјалима.
#* View → Slide Master (нумерисан бројем 1) → Insert → Pictures → подесити слику → Close Master View.
# Лого ЕТФ-а треба да буде уоквирен црном линијом. Додати позадину на лого у наранџастој боји. Подесити прозирност позадине на 50%. На лого додати и “glow” ефекат плаве боје, величине 10pt и прозирности 25%.
#* View → Slide Master (нумерисан бројем 1) → десни клик на лого → Format Picture → прва иконица → Line → Solid line → → подесити Color → подесити Width (нпр. 2.5pt) → Fill → Solid fill → подесити Color → подесити Transparency → друга иконица → Glow → подесити Color, Size и Transparency → затворити Format Picture → Close Master View.
# Користећи „Slide Master“ подесити да на свакој страни осим прве транзиција буде Push, а да на првој страни транзиција буде Shape. Транзиција за прву страну треба да траје једну секунду, а транзиција за остале стране пола секунде.
#* View → Slide Master (нумерисан бројем 1) → Transiton → изабрати Push → подесити Duration на 00.50 → кликнути на насловни слајд (први испод нумерисаног бројем 1) → Transition → изабрати Shape → подесити Duration на 01.00 → Slide Master → Close Master View.
# '''Трећа''' страна презентације треба да има реч „Pregled“ за наслов, а да у виду ставки буду наведена поглавља рада. Искористити распоред Наслов и садржај (Title and content layout).
#* Insert → New Slide → изабрати Title and Content → написати „Pregled“ за наслов → из Word документа копирати једну по једну ставку из садржаја (од Introduction до Conclusion) и кликнути Enter после сваке → користећи Tab обезбедити угњежденост код Subchapter C и D.
# Користећи „Slide Master“ подесити да се први ниво ставки садржаја означава белим квадратом, а остали нивои угнеждавања белим кругом.
#* View → Slide Master → кликнути на слајд за Title and Content (други након нумерисаног бројем 1) → кликнути на Master ниво текста → Home → подесити Bullets на бели квадрат → Slide Master → Close Master View.
# На трећој страни презентације, подесити да се наслов појављује по надоласку слајда користећи транзицију „Fade“ за <u>свако слово посебно</u>.
#* Селектовати наслов → Animations → изабрати Fade → Start: With Previous → Animation Pane → кликнути на стрелицу десно од Title 1: Pregled → Effect Options → Animate text → изабрати By letter.
# Подесити да се после појављивања наслова, поглавља појављују редом на сваку секунду. Потпоглавља C и D треба да се појаве заједно са њиховим родитељским поглављем B. Свако од поглавља треба да користи транзицију „Swivel“. Користити прозор за управљање анимацијама.
#* Animations → Animation Pane → селектовати поглавља → изабрати Swivel → Start: After Previous, за Subchapter C и D With Previous → Duration: 01.00 → пратити све време Animation Pane.
# Додати линк у горњем десном углу са текстом „КRАЈ“. Преласком мишем преко овог линка прескачу се сви слајдови и прелази се на последњи слајд.
#* Insert → TextBox → написати „КRАЈ“ → селектовати целу реч → Insert → Action → Mouse Over → Hyperlink to → Last Slide.
# '''Четврта''' страна презентације има наслов: „Rad“. Страна треба да садржи слику 1 из одговарајућег рада. За приказ слике користити транзицију „Whell“. Слика треба да се прикаже на клик миша.
#* Insert → New Slide → Title and Content → Insert → Picture (или копирати из рада, па налепити) → Animation → изабрати Wheеl → Start: On Click.
# Заједно са приказом слике треба приказати и текстуално поље (textbox) изнад слике у којем пише '''Klikni za dodatan prikaz'''.
#* Insert → TextBox → написати „Klikni za dodatan prikaz“ → селектовати текст → Animations → изабрати Appear → Start: With Previous.
# Кликом на текстуално поље (textbox) '''Klikni za dodatan prikaz''' треба уклонити слику 2 излазном транзицијом „Zoom“, а затим редом једно за другим приказати pie chart и basic cycle smart објекте. За оба објекта користити различиту транзицију. Текстуално поље (textbox) '''Klikni za dodatan prikaz''' такође треба да се уклони на клик. Обезбедити ову функционалност коришћењем тригера.
#* Animations → Animation Pane пратити све време → кликнути на TextBox: Klikni za dodatan prikaz → Add New Animation → Exit → изабрати Disappear → Trigger → On Click of → изабрати TextBox са редним бројем који представља Klikni za dodatan prikaz → кликнути на слику → Add New Animation → Exit → изабрати Zoom → Trigger → On Click of → изабрати TextBox са истим редним бројем → изабрати Start: With Previous → Insert → Chart → Pie → OK → Insert → Smart Art → Cycle → Basic Cycle → OK → поновити следећу процедуру прво за pie chart па basic cycle → кликнути на објекат → изабрати анимацију → Trigger → On Click of → исти TextBox → Start: After Previous.
# Наслов pie chart-a треба да буде Prodaja. Изменити податке графика тако да постоје поља A, B, C, D, E и F са вредностима 40, 20, 10, 5, 2.5, 1.25, респективно. Транзиција треба да траје 0,5 секунди.
#* десни клик на pie char → изменити податке у Excel табели како је речено → Duration: 00.50.
# Basic cycle smart објекат треба да се састоји из 6 поља која садрже првих 6 слова абецеде. Приликом приказа објекта, приказује се редом поље по поље на сваких 0,25 секунди.
#* У свако поље уместо [Text] написати по једно слово → двоклик на објекат → отвориће се Design картица у горњем панелу → горе лево кликнути на Add Shape за шесто слово → Animation → Animation Pane → десни клик на Diagram → Effect Options → TIming → Start: After Previous → Duration: 0.25 seconds → Start effect on click of: TextBox: Klikni za dodatan prikaz → SmartArt Animation → Group graphic: One by one.
# '''Пета''' страна презентације треба да има наслов „Pitanja?“. Додатно треба исцртати смајлија на левом делу стране.
#* Insert → New Slide → Title Only → написати наслов Pitanja? → Insert → Shapes → Basic Shapes → изабрати смајлија.
# Користећи анимације, обезбедити да се притиском на леви тастер миша или стрелице на тастатури смајли креће до центра стране, а затим скрене ка дну стране, позиционирајући се на крају на доњем делу стране у средини. Кретање треба да траје 4 секунде.
#* Кликнути на смајлија → Animations → кликнути на стрелицу за приказ више анимација → Motion Paths: Custom Path → исцртати путању тако што се кликом на неку тачку нацрта права линија од претходног клика → двоклик за азвршетак путање → Duration: 04.00.
# Смајли треба да баца сенку доле-десно у односу на себе и да буде наранџасте боје са црним оквиром.
#* Десни клик на смајлија → Format Shape → прва иконица → Fill → Solid fill → Color: наранџаста → Line → Solid line → Color: црна → друга иконица → Shadow → Presets → Outer → прва опција, сенка доле-десно.
# Креирати две секције у оквиру презентације. Назвати их Први део и Други део. Прва четири слајда треба да буду део прве секцијe, а пети слајд треба да буде део друге секције.
#* Десни клик изнад првог слајда → Add Section → написати „Први део“ → десни клик изнад петог слајда → Add Section → написати „Други део“.
# У пети слајд додати коментар: „Ово је коментар“.
#* Кликнути на пети слајд → Insert → Comment → написати коментар.
# Активирати приказивање лењира.
#* View → у делу Show чекирати Ruler.
# Поставити презентацију у мод у коме ће се слајдови самостално смењивати на 5 секунди.
#* Transitions → на сваком слајду чекирати On Mouse Click и After → подесити After: 00:05.00.
#; Ставке за самосталну вежбу
# На трећој страни додати белешку „Ово је страна са садржајем“.
#* При дну трећег слајда у Click To Add Notes написати белешку. Уколико се не појављује: View → Normal.
# Подесити да се „AutoRecover“ ради на свака 3 минута.
#* File → Options → Save → чекирати и подесити Save AutoRecover information every '''3''' minutes → OK.
# Подесити максималну вредност Undo операције на 40 корака.
#* File → Options → Advanced → Maximum number of undos: 40 → OK.
# Користећи „Slide Master“ подесити да се на свакој страни (осим прве) у подножју (footer) налази тренутни датум, фонт 14pt.
#* View → Slide Master (нумерисан бројем 1) → Insert → Header & Footer → Slide → чекирати Date and Time и Update automatically → чекирати Don't show on title slide → Apply to all → кликнути на датум → Home → подесити величину фонта на 14пт → Slide Master → Close Master View.
# Користећи „Slide Master“ подесити да прва страна има позадину у нијанси плаве боје, а све остале у нијанси црвене боје.
#* View → Slide Master (нумерисан бројем 1) → Background Styles → Format Background → Fill → Solid fill → Color: црвена и може се подесити и Transparency → Close Master View.
# У „Quick access“ траку са алаткама додати алатку за додавање новог слајда.
#* У „Quick access“ траци кликнути на последње дугме → More Commands → пронаћи New Slide → Add → OK.
# Додати празан слајд (шеста страна) у секцију „Други део“. Нацртати три различита облика на средини слајда и груписати их у целину.
#* Кликнути на пети слајд → Insert → New Slide → Blank → Insert → Shapes → додати тако 3 облика → заједно их селектовати → десни клик → Group.
# На страни шест додати стрелицу удесно и стрелицу улево. Користећи анимације и тригере, подесити да се кликом на стрелицу удесно група облика креће по кругу у смеру казаљке на сату, враћајући се у првобитну позицију. Кликом на стрелицу улево група облика треба да се креће по кругу у супротном смеру од казаљке на сату.
#* Insert → Shapes → Block Arrows → додати стрелице → кликнути на групу → Animations → кликнути на стрелицу за приказ више анимација → Motion Paths: Shapes → Trigger → On Click of → Arrow: Right → Add Animation → Motion Paths: Shapes → кликнути на новододату анимацију → десни клик → Reverse Path Direction → Trigger → On Click of → Arrow: Left.
# Одговорити на коментар (reply to) на петом слајду поруком „Ово је одговор на коментар“. Не треба креирати нови коментар.
#* Отићи на коментар на петом слајду → Reply... → написати „Ово је одговор на коментар“.
# На последњи слајд додати линк ка страници https://rti.etf.bg.ac.rs
#* Insert → TextBox → написати нпр. „РТИ“ → селектовати текст → Insert → Action → Mouse On(или Оver)→ Hyperlink to → URL → копирати линк → OK.

[[Категорија:ПКР]]
[[Категорија:Лабораторијске вежбе]]

КДП

2022-10-01T23:18:57Z

Renatus: nacin ocenjivanja sa projektom

{{Предмет
| назив = Конкурентно и дистрибуирано програмирање
| шифра = 13С113КДП, 13Е113КДП
| семестар = 6 (СИ), 5 (РТИ)
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir3kdp/ rti.etf.rs/rti/ir3kdp]
| одсек = СИ, РТИ
}}
'''Конкурентно и дистрибуирано програмирање''' је обавезан предмет у шестом семестру за СИ, а петом семестру за РТИ.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1QmIZUSBKN0HFOy1OKWm5GJUn1e7BCkPG ETF SI] (решења, лабови, наставни материјали)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/11532517441 ETF Materijali (Box)] (исправке књиге, лабови)

== Настава ==
Настава се одржава у три блока (подељено по колоквијумима):
* '''Први блок:''' синхронизациони алгоритми (само на предавањима), семафори
* '''Други блок:''' региони, монитори, конкурентно програмирање у програмском језику Јава (само на вежбама)
* '''Трећи блок:''' дистрибуирано програмирање, мрежно програмирање у програмском језику Јава (само на вежбама)
Вежбе првих пар недеља могу да не буду одржане како би се на предавањима довољно напредовало са градивом, док се на предавањима држе четири уместо два часа недељно. Презентације са предавања и вежби могу се наћи на страници предмета, у одељку Литература.

На РТИ одсеку градиво се дели на конкурентно (синхронизациони алгоритми, семафори, региони, монитори) и дистрибуирано програмирање, где конкурентно долази на колоквијуму а дистрибуирано на испиту. Из овог разлога се након јунског испитног рока (на СИ) области деле на два уместо на три дела (рокови су исти и за СИ и за РТИ).

== Лабораторијске вежбе ==
Лабораторијске вежбе се обично одрже у трећем блоку предавања. Раде се у програмском језику Јава. На првој лабораторијској вежби ради се конкурентно, док се на другој ради дистрибуирано програмирање. Од развојних окружења на лабораторијској вежби су доступни ''Eclipse'' и ''IntelliJ'', док се на вежбама углавном користи ''Eclipse''. Вежбе у другом и трећем блоку се делом баве областима које дођу на лабораторијској вежби, док се такође организују и показне лабораторијске вежбе. На првој показној лабораторијској вежби ради се један [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir3kdp/laboratorija/_arhiva/KDP_2011_1.pdf задатак из 2011. године] чија поставка није директно доступна са странице предмета.

За припрему за лабораторијске вежбе, поред гледања вежби и показних лабораторијских вежби, доступни су и пробни задатаци за лабораторијску вежбу са странице предмета који немају решења (често слични задаци дођу и на лабораторијској вежби). Поред тога, на викију су сакупљени следећи задаци са претходних лабораторијских вежби:
{{#dpl:
| category = КДП
| category = Лабораторијске вежбе
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
| ordermethod = title
}}
Лабораторијске вежбе носе 20 бодова на предмету, свака по 10 бодова. Уколико се ради и пројекат, гледа се бољи резултат. Могуће је надокнадити једну лабораторијску вежбу.

== Пројекат ==
Уместо лабораторијских вежби може да се ради пројекат, који исто носи 20 бодова. Може да се мења на свака два рока, тако да у јануару и фебруару буде један пројекат, у јуну и јулу други а у августу и септембру трећи.

Додатне информације везане за пројекат се налазе у [[КДП/Пројекат|водичу]].

== Испитни рокови ==
Поставке испитних рокова су доступне на страници предмета, док се њихова решења могу наћи на неком од драјвова из [[#Корисне везе|одељка са корисним везама]]. Следећи рокови су скупљени на викију:
{{#dpl:
| category = КДП
| category = Рокови
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
| ordermethod = title
}}

== Литература ==
Доступан је уџбеник из предмета од 2018. године:
* '''[https://akademska-misao.rs/product/konkurentno-i-distribuirano-programiranje-drugo-izdanje/ Конкурентно и дистрибуирано програмирање]''', друго издање, З.Радивојевић, И.Икодиновић, З.Јовановић, ''Издавач: Академска мисао, Београд''

== Начин оцењивања ==
=== СИ ===
; Предиспитне обавезе
* <math>L_1</math>, <math>L_2</math> — Бодови са прве и друге лабораторијске вежбе (0-10 свака, могућа надокнада једне вежбе)
* <math>Pr</math> — Бодови са пројекта (0-20)
* <math>K_1</math>, <math>K_2</math> — Бодови са првог и другог колоквијума (0-25 сваки, могућа надокнада у јунском року)
; Јунски рок
* <math>K_3</math> — бодови са трећег колоквијума (испитни део градива, дистрибуирано програмирање) у јунском року (0-30)
* '''Укупни бодови:''' <math>P = K_1 + K_2 + K_3 + max(L_1 + L_2, Pr)</math>
; Остали рокови
* <math>K</math> — бодови са конкурентног дела испита (0-40), уколико се конкурентни део испита не ради онда је <math>K = (K_1 + K_2) \cdot 0.8</math>
* <math>D</math> — бодови са дистрибуираног дела испита (0-40)
* '''Укупни бодови:''' <math>P = K + D + max(L_1 + L_2, Pr)</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 < P \leq 60</math> || <math>60 < P \leq 70</math> || <math>70 < P \leq 80</math> || <math>80 < P \leq 90</math> || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}

КДП

2022-10-01T23:16:10Z

Renatus: /* Пројекат */ link do "vodiča"

{{Предмет
| назив = Конкурентно и дистрибуирано програмирање
| шифра = 13С113КДП, 13Е113КДП
| семестар = 6 (СИ), 5 (РТИ)
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir3kdp/ rti.etf.rs/rti/ir3kdp]
| одсек = СИ, РТИ
}}
'''Конкурентно и дистрибуирано програмирање''' је обавезан предмет у шестом семестру за СИ, а петом семестру за РТИ.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1QmIZUSBKN0HFOy1OKWm5GJUn1e7BCkPG ETF SI] (решења, лабови, наставни материјали)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/11532517441 ETF Materijali (Box)] (исправке књиге, лабови)

== Настава ==
Настава се одржава у три блока (подељено по колоквијумима):
* '''Први блок:''' синхронизациони алгоритми (само на предавањима), семафори
* '''Други блок:''' региони, монитори, конкурентно програмирање у програмском језику Јава (само на вежбама)
* '''Трећи блок:''' дистрибуирано програмирање, мрежно програмирање у програмском језику Јава (само на вежбама)
Вежбе првих пар недеља могу да не буду одржане како би се на предавањима довољно напредовало са градивом, док се на предавањима држе четири уместо два часа недељно. Презентације са предавања и вежби могу се наћи на страници предмета, у одељку Литература.

На РТИ одсеку градиво се дели на конкурентно (синхронизациони алгоритми, семафори, региони, монитори) и дистрибуирано програмирање, где конкурентно долази на колоквијуму а дистрибуирано на испиту. Из овог разлога се након јунског испитног рока (на СИ) области деле на два уместо на три дела (рокови су исти и за СИ и за РТИ).

== Лабораторијске вежбе ==
Лабораторијске вежбе се обично одрже у трећем блоку предавања. Раде се у програмском језику Јава. На првој лабораторијској вежби ради се конкурентно, док се на другој ради дистрибуирано програмирање. Од развојних окружења на лабораторијској вежби су доступни ''Eclipse'' и ''IntelliJ'', док се на вежбама углавном користи ''Eclipse''. Вежбе у другом и трећем блоку се делом баве областима које дођу на лабораторијској вежби, док се такође организују и показне лабораторијске вежбе. На првој показној лабораторијској вежби ради се један [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir3kdp/laboratorija/_arhiva/KDP_2011_1.pdf задатак из 2011. године] чија поставка није директно доступна са странице предмета.

За припрему за лабораторијске вежбе, поред гледања вежби и показних лабораторијских вежби, доступни су и пробни задатаци за лабораторијску вежбу са странице предмета који немају решења (често слични задаци дођу и на лабораторијској вежби). Поред тога, на викију су сакупљени следећи задаци са претходних лабораторијских вежби:
{{#dpl:
| category = КДП
| category = Лабораторијске вежбе
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
| ordermethod = title
}}
Лабораторијске вежбе носе 20 бодова на предмету, свака по 10 бодова. Уколико се ради и пројекат, гледа се бољи резултат. Могуће је надокнадити једну лабораторијску вежбу.

== Пројекат ==
{{непотпун одељак}}
Уместо лабораторијских вежби може да се ради пројекат, који исто носи 20 бодова. Може да се мења на свака два рока, тако да у јануару и фебруару буде један пројекат, у јуну и јулу други а у августу и септембру трећи.

Додатне информације везане за пројекат се налазе у [[КДП/Пројекат|водичу]].

== Испитни рокови ==
Поставке испитних рокова су доступне на страници предмета, док се њихова решења могу наћи на неком од драјвова из [[#Корисне везе|одељка са корисним везама]]. Следећи рокови су скупљени на викију:
{{#dpl:
| category = КДП
| category = Рокови
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
| ordermethod = title
}}

== Литература ==
Доступан је уџбеник из предмета од 2018. године:
* '''[https://akademska-misao.rs/product/konkurentno-i-distribuirano-programiranje-drugo-izdanje/ Конкурентно и дистрибуирано програмирање]''', друго издање, З.Радивојевић, И.Икодиновић, З.Јовановић, ''Издавач: Академска мисао, Београд''

== Начин оцењивања ==
=== СИ ===
; Предиспитне обавезе
* <math>L_1</math>, <math>L_2</math> — Бодови са прве и друге лабораторијске вежбе (0-10 свака, могућа надокнада једне вежбе)
* <math>P</math> — Бодови са пројекта (0-20)
* <math>K_1</math>, <math>K_2</math> — Бодови са првог и другог колоквијума (0-25 сваки, могућа надокнада у јунском року)
; Јунски рок
* <math>K_3</math> — бодови са трећег колоквијума (испитни део градива, дистрибуирано програмирање) у јунском року (0-30)
* '''Укупни бодови:''' <math>P = K_1 + K_2 + K_3 + L_1 + L_2</math>
; Остали рокови
* <math>K</math> — бодови са конкурентног дела испита (0-40), уколико се конкурентни део испита не ради онда је <math>K = (K_1 + K_2) \cdot 0.8</math>
* <math>D</math> — бодови са дистрибуираног дела испита (0-40)
* '''Укупни бодови:''' <math>P = K + D + L_1 + L_2</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 < P \leq 60</math> || <math>60 < P \leq 70</math> || <math>70 < P \leq 80</math> || <math>80 < P \leq 90</math> || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}

КДП/Пројекат

2022-10-01T23:00:52Z

Renatus: link do praznog izvestaja od `<@375945068906938369>` , hvala `<@375945068906938369>` _

{{tocright}}
KDP projekat nosi 20 bodova, pokriva gradivo sa laboratorijskih vežbi, radi se u '''Javi 11''' i podrazumeva pravljenje distribuiranih programa sa grafičkim interfejsom koji međusobno komuniciraju na '''jedan''' od dva načina, '''Mrežna komunikacija (Socketi, Mrežno programiranje)''' ili '''Remote method invocation (RMI, Udaljeni pozivi procedura)'''. Kako je u oba slučaja moguće da više programa kontaktira jedan drugi program istovremeno, konkurentni deo zadatka se odnosi na to da se takvi slučajevi obrade korektno koristeći neke od sinhronizacionih mehanizama jave. Sve informacije su samo dodatak ili smernice na ono što je obrađeno na laboratorijskim vežbama tako da se podrazumeva da ste već odgledali snimke/pročitali prezentacije sa laboratorijskih vežbi. Nije potrebno gledati snimke za Mrežnu komunikaciju ako projekat koristi RMI, i obrnuto.

Obično se prave sledeca tri programa:
* Centralni server - glavni server koji komunicira sa svim podserverima
* Podserver - serveri koji služe kao posrednik između centralnog servera i korisničkih aplikacija
* Korisnička aplikacija - komunicira sa podserverima za svoje potrebe

Projekat se brani najkasnije u roku u kome se radi distribuirani deo i on se menja '''svaka 2 ili više roka''', u zavisnosti da li je neko uopšte branio tekući projekat. Moguće je da se pojavi jedan od projekata koji je prethodno bio.

Prethodni projekti i njihova rešenja:
* [https://web.archive.org/web/20220629234550/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir3kdp/domaci/KDP_PROJEKAT_2021_jun.pdf Berzinsko poslovanje] ([https://github.com/samoluka/KDP-projekat Mrežna komunikacija] | RMI)
* [https://web.archive.org/web/20220629234541/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir3kdp/domaci/KDP_PROJEKAT_2022_jan.pdf Distribuirano gledanje video sadržaja] (Mrežna komunikacija | [https://github.com/RenatusRS/KDP-Project RMI])
* [https://web.archive.org/web/20220629234543/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir3kdp/domaci/PROJEKAT_2021_januar.pdf Distribuirani dokumenti] (Mrežna komunikacija | RMI)

Dozvoljeno je korišćenje eksternih biblioteka.

== Informacije ==
=== Mrežna komunikacija (java.net) ===
{{непотпун одељак}}

=== Remote Method Invocation (java.rmi) ===

==== Uspostavljanje međusobne konekcije ====
Potrebno je samo centralni server upisati u RMI registar. Podserveri i klijentske aplikacije je bolje implementirati preko proširenja <code>UnicastRemoteObject</code>-a kako bi oni dobili anoniman port i time izbegla potreba za pravljenje sistema za uskljađivanje slobodnih portova ili ručne promene porta pri pokretanju aplikacija. <code>UnicastRemoteObject</code>-i se mogu preko RMI metode slati drugim aplikacijama i tako uspostaviti konekcija.

<syntaxhighlight lang="java">
public class CentralServer implements CentralServerInterface {
// ...

public CentralServer(int port, boolean nogui) throws RemoteException {
// ...
LocateRegistry.createRegistry(port).rebind("/Central", UnicastRemoteObject.exportObject(this, 0));
// ...
}

@Override
public void addSubserver(SubserverInterface subserver) { // preko subserver.metodaPodservera(...) možemo da pristupamo udaljenom podserveru
// ...
// dodavanje u listu podservera ili neka druga obrada
// ...
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

<syntaxhighlight lang="java">
public class Subserver extends UnicastRemoteObject implements SubserverInterface, Serializable {
// ...
private CentralServerInterface centralServer;
// ...

private void connectToCentral(String centralHost, int centralPort) {
// ...
centralServer = (CentralServerInterface) LocateRegistry.getRegistry(centralHost, centralPort).lookup("/Central");
centralServer.addSubserver(this, ...);
// ...
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

==== Greške ====

Greške rade kako je i očekivano, greške bačene kroz udaljenu proceduru se tretiraju kao da su lokalno bačene.

==== Greške izazvane prekidima veze ====

Pored RemoteException, u zavisnosti u kojoj fazi udaljenog poziva se desila greška sa vezom, mogu da se pojave i još neke greške:
* ConnectException
* ServerException
* SocketTimeoutException

Pošto dokumentacija dostupna na internetu nije baš potpuna, moguće je da ni ova lista nije potpuna. Sve ove greške se izvode iz IOException greške.

==== Timeout ====
Podrazumevani timeout za RMI je 2 sata, a kako su RMI poziviji blokirajući ovo je nepogodno. Podrazumevani timeout može da se promeni linijom:

<syntaxhighlight lang="java">
System.setProperty("sun.rmi.transport.tcp.responseTimeout", "10000");
</syntaxhighlight>

<syntaxhighlight lang="java">
public class CentralServer implements CentralServerInterface {
static {
System.setProperty("sun.rmi.transport.tcp.responseTimeout", "10000"); // vreme je u milisekundama
// ...
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

==== Transfer fajlova ====
Transfer fajlova je moguće odraditi tako što se prvo fajl pretvori u byte niz, pošalje se byte niz preko RMI metode i onda prebaci nazad u fajl na računaru na koji se šalje.

Kako ti fajlovi mogu biti neodređene veličine, potrebno je čitati i slati te fajlove u delovima.

<syntaxhighlight lang="java">
public class CentralServer implements CentralServerInterface {
// ...

private void sendFile(String path, int fileID, SubserverInterface subserver) {
try (InputStream is = new FileInputStream(path)) {
int readBytes;
byte[] data = new byte[MAX_SIZE]; // maksimalna kolicina podataka koja se šalje po jednom pozivu metode, gledati da ne bude toliko velika da prekoraci postavljeni timeout
// MAX_SIZE = 1024 * 1024 * 8 bi znacilo da se šalje do 8MB po pozivu metode

while ((readBytes = is.read(data)) != -1) subserver.uploadFile(fileID, data, readBytes);

// zavisi od vaše implementacije, ali ovde bi npr. mogla metoda koja govori da je fajl ceo poslat - subserver.finalizeFile(file);
} catch (IOException e) {
// obrada greške, sve RMI greške sa vezom se izvode iz IOException
}
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

<syntaxhighlight lang="java">
public class Subserver extends UnicastRemoteObject implements SubserverInterface, Serializable {
// ...
private final HashMap<Integer, String> files = new HashMap<>(); // čuva putanju do fajla u koji se upisuje, ili neku složeniju strukturu po potrebi
// ...

@Override
public void uploadFile(int fileID, byte[] data, int readBytes) {
// zavisi od zadatka, moguće da će biti potrebna neka sinhronizacija ovde

try (OutputStream os = new FileOutputStream(files.get(fileID), true)) {
// prvi parametar FileOutputStream-a je path gde će se fajl nalaziti, drugi paramtetar je da li se dodaje na kraj već postojećeg fajla ili se pravi novi

os.write(data, 0, readBytes);
} catch (IOException e) {
// obrada greške
}
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

==== Testiranje ====
Testiranje je najbolje vršiti sa više računara povezanih u istu mrežu. IP adresa programa '''na koji se vezujete''' je IPv4 adresa mrežnog interfejsa preko kojeg taj program pristupa mreži. Nju možete naći kucanjem komande ipconfig u Command prompt-u na računaru na kome je taj program pokrenut.

Alternativno, programski možete doći do nje (mada ova metoda nije 100% sigurna da daje adresu pravog interfejsa) sa sledećom funkcijom.
<syntaxhighlight lang="java">String ip = InetAddress.getLocalHost().getHostAddress();</syntaxhighlight>

Mogući testovi:
* Naglo gašenje nekog od programa (centralnog servera, podservera, korisničke aplikacije).
* Vađenje kabla za internet ili gašenje Wi-Fi veze za vreme rada programa.

Ova dva testa treba izvršiti u raznim situacijama u kojima program može da se nađe sa različitim kombinacijama pokrenutih programa na svakom računaru.

Moguće je testirati projekat i u sali P26, samo što se od dežurnog mora zatražiti da se isključi žaštita koja blokira RMI pozive između računara. Nagovestiti da je za KDP projekat, administratori bi trebalo da znaju šta isključuju u tom slučaju.
Logovanje na više računara odjednom preko istog naloga '''ne pravi''' problem.

== Izveštaj ==
Izveštaj se piše po specifikaciji navedenoj u postavci projekta i predstavlja totalno gubljenje vremena kojeg već nemate.

Kako opis samog formata izveštaja zauzima 50% celog teksta projekta, dostupan je i [[Медиј:KDP izveštaj template.docx|prazan izveštaj]] koji možete da popunite.

Za izradu dijagrama može da se koristi ''StarUML''.

Velika je šansa da se na odbrani neće ni ulaziti u izveštaj, ali kako se on šalje uz izvorni kod projekta moguće je da će neko sa predmeta ući u njega i ''<small>pažljivo</small>'' ga pročitati.

== Odbrana ==
Odbrana se održava u nekoj računarskih sala fakulteta.

Na odbrani je potrebno da se pokrenu programi na 4 računara odjednom tako da različiti računari komuniciraju međusobno. Projekat se onda prezentuje i demonstrira (uključujući neke situacije pri gubitku veze), a zatim se zadaje neka sitna modifikacija. Pitanja vezana za projekat se odnose na to kako je neki deo implementiran.

Dostupan je pristup internetu.

[[Категорија:КДП]]
[[Категорија:Водичи]]

КДП/Пројекат

2022-10-01T22:52:34Z

Renatus: kurčina fix

{{tocright}}
KDP projekat nosi 20 bodova, pokriva gradivo sa laboratorijskih vežbi, radi se u '''Javi 11''' i podrazumeva pravljenje distribuiranih programa sa grafičkim interfejsom koji međusobno komuniciraju na '''jedan''' od dva načina, '''Mrežna komunikacija (Socketi, Mrežno programiranje)''' ili '''Remote method invocation (RMI, Udaljeni pozivi procedura)'''. Kako je u oba slučaja moguće da više programa kontaktira jedan drugi program istovremeno, konkurentni deo zadatka se odnosi na to da se takvi slučajevi obrade korektno koristeći neke od sinhronizacionih mehanizama jave. Sve informacije su samo dodatak ili smernice na ono što je obrađeno na laboratorijskim vežbama tako da se podrazumeva da ste već odgledali snimke/pročitali prezentacije sa laboratorijskih vežbi. Nije potrebno gledati snimke za Mrežnu komunikaciju ako projekat koristi RMI, i obrnuto.

Obično se prave sledeca tri programa:
* Centralni server - glavni server koji komunicira sa svim podserverima
* Podserver - serveri koji služe kao posrednik između centralnog servera i korisničkih aplikacija
* Korisnička aplikacija - komunicira sa podserverima za svoje potrebe

Projekat se brani najkasnije u roku u kome se radi distribuirani deo i on se menja '''svaka 2 ili više roka''', u zavisnosti da li je neko uopšte branio tekući projekat. Moguće je da se pojavi jedan od projekata koji je prethodno bio.

Prethodni projekti i njihova rešenja:
* [https://web.archive.org/web/20220629234550/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir3kdp/domaci/KDP_PROJEKAT_2021_jun.pdf Berzinsko poslovanje] ([https://github.com/samoluka/KDP-projekat Mrežna komunikacija] | RMI)
* [https://web.archive.org/web/20220629234541/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir3kdp/domaci/KDP_PROJEKAT_2022_jan.pdf Distribuirano gledanje video sadržaja] (Mrežna komunikacija | [https://github.com/RenatusRS/KDP-Project RMI])
* [https://web.archive.org/web/20220629234543/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir3kdp/domaci/PROJEKAT_2021_januar.pdf Distribuirani dokumenti] (Mrežna komunikacija | RMI)

Dozvoljeno je korišćenje eksternih biblioteka.

== Informacije ==
=== Mrežna komunikacija (java.net) ===
{{непотпун одељак}}

=== Remote Method Invocation (java.rmi) ===

==== Uspostavljanje međusobne konekcije ====
Potrebno je samo centralni server upisati u RMI registar. Podserveri i klijentske aplikacije je bolje implementirati preko proširenja <code>UnicastRemoteObject</code>-a kako bi oni dobili anoniman port i time izbegla potreba za pravljenje sistema za uskljađivanje slobodnih portova ili ručne promene porta pri pokretanju aplikacija. <code>UnicastRemoteObject</code>-i se mogu preko RMI metode slati drugim aplikacijama i tako uspostaviti konekcija.

<syntaxhighlight lang="java">
public class CentralServer implements CentralServerInterface {
// ...

public CentralServer(int port, boolean nogui) throws RemoteException {
// ...
LocateRegistry.createRegistry(port).rebind("/Central", UnicastRemoteObject.exportObject(this, 0));
// ...
}

@Override
public void addSubserver(SubserverInterface subserver) { // preko subserver.metodaPodservera(...) možemo da pristupamo udaljenom podserveru
// ...
// dodavanje u listu podservera ili neka druga obrada
// ...
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

<syntaxhighlight lang="java">
public class Subserver extends UnicastRemoteObject implements SubserverInterface, Serializable {
// ...
private CentralServerInterface centralServer;
// ...

private void connectToCentral(String centralHost, int centralPort) {
// ...
centralServer = (CentralServerInterface) LocateRegistry.getRegistry(centralHost, centralPort).lookup("/Central");
centralServer.addSubserver(this, ...);
// ...
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

==== Greške ====

Greške rade kako je i očekivano, greške bačene kroz udaljenu proceduru se tretiraju kao da su lokalno bačene.

==== Greške izazvane prekidima veze ====

Pored RemoteException, u zavisnosti u kojoj fazi udaljenog poziva se desila greška sa vezom, mogu da se pojave i još neke greške:
* ConnectException
* ServerException
* SocketTimeoutException

Pošto dokumentacija dostupna na internetu nije baš potpuna, moguće je da ni ova lista nije potpuna. Sve ove greške se izvode iz IOException greške.

==== Timeout ====
Podrazumevani timeout za RMI je 2 sata, a kako su RMI poziviji blokirajući ovo je nepogodno. Podrazumevani timeout može da se promeni linijom:

<syntaxhighlight lang="java">
System.setProperty("sun.rmi.transport.tcp.responseTimeout", "10000");
</syntaxhighlight>

<syntaxhighlight lang="java">
public class CentralServer implements CentralServerInterface {
static {
System.setProperty("sun.rmi.transport.tcp.responseTimeout", "10000"); // vreme je u milisekundama
// ...
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

==== Transfer fajlova ====
Transfer fajlova je moguće odraditi tako što se prvo fajl pretvori u byte niz, pošalje se byte niz preko RMI metode i onda prebaci nazad u fajl na računaru na koji se šalje.

Kako ti fajlovi mogu biti neodređene veličine, potrebno je čitati i slati te fajlove u delovima.

<syntaxhighlight lang="java">
public class CentralServer implements CentralServerInterface {
// ...

private void sendFile(String path, int fileID, SubserverInterface subserver) {
try (InputStream is = new FileInputStream(path)) {
int readBytes;
byte[] data = new byte[MAX_SIZE]; // maksimalna kolicina podataka koja se šalje po jednom pozivu metode, gledati da ne bude toliko velika da prekoraci postavljeni timeout
// MAX_SIZE = 1024 * 1024 * 8 bi znacilo da se šalje do 8MB po pozivu metode

while ((readBytes = is.read(data)) != -1) subserver.uploadFile(fileID, data, readBytes);

// zavisi od vaše implementacije, ali ovde bi npr. mogla metoda koja govori da je fajl ceo poslat - subserver.finalizeFile(file);
} catch (IOException e) {
// obrada greške, sve RMI greške sa vezom se izvode iz IOException
}
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

<syntaxhighlight lang="java">
public class Subserver extends UnicastRemoteObject implements SubserverInterface, Serializable {
// ...
private final HashMap<Integer, String> files = new HashMap<>(); // čuva putanju do fajla u koji se upisuje, ili neku složeniju strukturu po potrebi
// ...

@Override
public void uploadFile(int fileID, byte[] data, int readBytes) {
// zavisi od zadatka, moguće da će biti potrebna neka sinhronizacija ovde

try (OutputStream os = new FileOutputStream(files.get(fileID), true)) {
// prvi parametar FileOutputStream-a je path gde će se fajl nalaziti, drugi paramtetar je da li se dodaje na kraj već postojećeg fajla ili se pravi novi

os.write(data, 0, readBytes);
} catch (IOException e) {
// obrada greške
}
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

==== Testiranje ====
Testiranje je najbolje vršiti sa više računara povezanih u istu mrežu. IP adresa programa '''na koji se vezujete''' je IPv4 adresa mrežnog interfejsa preko kojeg taj program pristupa mreži. Nju možete naći kucanjem komande ipconfig u Command prompt-u na računaru na kome je taj program pokrenut.

Alternativno, programski možete doći do nje (mada ova metoda nije 100% sigurna da daje adresu pravog interfejsa) sa sledećom funkcijom.
<syntaxhighlight lang="java">String ip = InetAddress.getLocalHost().getHostAddress();</syntaxhighlight>

Mogući testovi:
* Naglo gašenje nekog od programa (centralnog servera, podservera, korisničke aplikacije).
* Vađenje kabla za internet ili gašenje Wi-Fi veze za vreme rada programa.

Ova dva testa treba izvršiti u raznim situacijama u kojima program može da se nađe sa različitim kombinacijama pokrenutih programa na svakom računaru.

Moguće je testirati projekat i u sali P26, samo što se od dežurnog mora zatražiti da se isključi žaštita koja blokira RMI pozive između računara. Nagovestiti da je za KDP projekat, administratori bi trebalo da znaju šta isključuju u tom slučaju.
Logovanje na više računara odjednom preko istog naloga '''ne pravi''' problem.

== Izveštaj ==
Izveštaj se piše po specifikaciji navedenoj u postavci projekta i predstavlja totalno gubljenje vremena kojeg već nemate.

Kako opis samog formata izveštaja zauzima 50% celog teksta projekta, dostupan je i prazan izveštaj koji možete da popunite.

Za izradu dijagrama može da se koristi ''StarUML''.

Velika je šansa da se na odbrani neće ni ulaziti u izveštaj, ali kako se on šalje uz izvorni kod projekta moguće je da će neko sa predmeta ući u njega i ''<small>pažljivo</small>'' ga pročitati.

== Odbrana ==
Odbrana se održava u nekoj računarskih sala fakulteta.

Na odbrani je potrebno da se pokrenu programi na 4 računara odjednom tako da različiti računari komuniciraju međusobno. Projekat se onda prezentuje i demonstrira (uključujući neke situacije pri gubitku veze), a zatim se zadaje neka sitna modifikacija. Pitanja vezana za projekat se odnose na to kako je neki deo implementiran.

Dostupan je pristup internetu.

[[Категорија:КДП]]
[[Категорија:Водичи]]

Датотека:KDP izveštaj template.docx

2022-10-01T17:53:36Z

Renatus: `<@375945068906938369>` о

{{file
| description =
| license = permission
| author = [[User:Fedja|Феђа Младеновић]]
| notes = Аутор је држао овај фајл у истом фолдеру где држи његову (експанзивну) колекцију порнографског материјала.
| source = Нађено на украденом лаптопу из Мајкорсофотовог развојног центра Србија.
}}

Датотека:KDP izveštaj template.docx

2022-10-01T17:50:54Z

Renatus: d `<@375945068906938369>` ispravljen link do autora ( `<@375945068906938369>` ) `<@375945068906938369>`

Датотека:KDP izveštaj template.docx

2022-10-01T17:45:58Z

Renatus: Нова страница: {{file | description = | license = permission | author = Феђа Младеновић | notes = Аутор је држао овај фајл у ист…

{{file
| description =
| license = permission
| author = Феђа Младеновић
| notes = Аутор је држао овај фајл у истом фолдеру где држи његову (експанзивну) колекцију порнографског материјала.
| source = Нађено на украденом лаптопу из Мајкорсофотовг развојног центра Србија.
}}

КДП/Пројекат

2022-10-01T17:44:16Z

Renatus: informacije o kdp projektu od `<@375945068906938369>` koji je jedini branio projekat ikada

{{tocright}}
KDP projekat nosi 20 bodova, pokriva gradivo sa laboratorijskih vežbi, radi se u '''Javi 11''' i podrazumeva pravljenje distribuiranih programa sa grafičkim interfejsom koji međusobno komuniciraju na '''jedan''' od dva načina, '''Mrežna komunikacija (Socketi, Mrežno programiranje)''' ili '''Remote method invocation (RMI, Udaljeni pozivi procedura)'''. Kako je u oba slučaja moguće da više programa kontaktira jedan drugi program istovremeno, konkurentni deo zadatka se odnosi na to da se takvi slučajevi obrade korektno koristeći neke od sinhronizacionih mehanizama jave. Sve informacije su samo dodatak ili smernice na ono što je obrađeno na laboratorijskim vežbama tako da se podrazumeva da ste već odgledali snimke/pročitali prezentacije sa laboratorijskih vežbi. Nije potrebno gledati snimke za Mrežnu komunikaciju ako projekat koristi RMI, i obrnuto.

Obično se prave sledeca tri programa:
* Centralni server - glavni server koji komunicira sa svim podserverima
* Podserver - serveri koji služe kao posrednik između centralnog servera i korisničkih aplikacija
* Korisnička aplikacija - komunicira sa podserverima za svoje potrebe

Projekat se brani najkasnije u roku u kome se radi distribuirani deo i on se menja '''svaka 2 ili više roka''', u zavisnosti da li je neko uopšte branio tekući projekat. Moguće je da se pojavi jedan od projekata koji je prethodno bio.

Prethodni projekti i njihova rešenja:
* Berzinsko poslovanje ([https://github.com/samoluka/KDP-projekat Mrežna komunikacija] | RMI)
* Distribuirano gledanje video sadržaja (Mrežna komunikacija | [https://github.com/RenatusRS/KDP-Project RMI])
* Distribuirani dokumenti (Mrežna komunikacija | RMI)

Dozvoljeno je korišćenje eksternih biblioteka.

== Informacije ==
=== Mrežna komunikacija (java.net) ===
{{непотпун одељак}}

=== Remote Method Invocation (java.rmi) ===

==== Uspostavljanje međusobne konekcije ====
Potrebno je samo centralni server upisati u RMI registar. Podserveri i klijentske aplikacije je bolje implementirati preko proširenja UnicastRemoteObject-a kako bi oni dobili anoniman port i time izbegla potreba za pravljenje sistema za uskljađivanje slobodnih portova ili ručne promene porta pri pokretanju aplikacija. UnicastRemoteObject-i se mogu preko RMI metode slati drugim aplikacijama i tako uspostaviti konekcija.

<syntaxhighlight lang="java">
public class CentralServer implements CentralServerInterface {
// ...

public CentralServer(int port, boolean nogui) throws RemoteException {
// ...
LocateRegistry.createRegistry(port).rebind("/Central", UnicastRemoteObject.exportObject(this, 0));
// ...
}

@Override
public void addSubserver(SubserverInterface subserver) { // preko subserver.metodaPodservera(...) možemo da pristupamo udaljenom podserveru
// ...
// dodavanje u listu podservera ili neka druga obrada
// ...
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

<syntaxhighlight lang="java">
public class Subserver extends UnicastRemoteObject implements SubserverInterface, Serializable {
// ...
private CentralServerInterface centralServer;
// ...

private void connectToCentral(String centralHost, int centralPort) {
// ...
centralServer = (CentralServerInterface) LocateRegistry.getRegistry(centralHost, centralPort).lookup("/Central");
centralServer.addSubserver(this, ...);
// ...
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

==== Greške ====

Greške rade kako je i očekivano, greške bačene kroz udaljenu proceduru se tretiraju kao da su lokalno bačene.

==== Greške izazvane prekidima veze ====

Pored RemoteException, u zavisnosti u kojoj fazi udaljenog poziva se desila greška sa vezom, mogu da se pojave i još neke greške:
* ConnectException
* ServerException
* SocketTimeoutException

Pošto dokumentacija dostupna na internetu nije baš potpuna, moguće je da ni ova lista nije potpuna. Sve ove greške se izvode iz IOException greške.

==== Timeout ====
Podrazumevani timeout za RMI je 2 sata, a kako su RMI poziviji blokirajući ovo je nepogodno. Podrazumevani timeout može da se promeni linijom:

<syntaxhighlight lang="java">
System.setProperty("sun.rmi.transport.tcp.responseTimeout", "10000");
</syntaxhighlight>

<syntaxhighlight lang="java">
public class CentralServer implements CentralServerInterface {
static {
System.setProperty("sun.rmi.transport.tcp.responseTimeout", "10000"); // vreme je u milisekundama
// ...
}
// ...
}
</syntaxhighlight>

==== Transfer fajlova ====
Transfer fajlova je moguće odraditi tako što se prvo fajl pretvori u byte niz, pošalje se byte niz preko RMI metode i onda prebaci nazad u fajl na računaru na koji se šalje.

Kako ti fajlovi mogu biti neodređene veličine, potrebno je čitati i slati te fajlove u delovima.

<syntaxhighlight lang="java">
public class CentralServer implements CentralServerInterface {
private void sendFile(String path, int fileID, SubserverInterface subserver) {
try (InputStream is = new FileInputStream(path)) {
int readBytes;
byte[] data = new byte[MAX_SIZE]; // maksimalna kolicina podataka koja se šalje po jednom pozivu metode, gledati da ne bude toliko velika da prekoraci postavljeni timeout
// MAX_SIZE = 1024 * 1024 * 8 bi znacilo da se šalje do 8MB po pozivu metode

while ((readBytes = is.read(data)) != -1) subserver.uploadFile(fileID, data, readBytes);

// zavisi od vaše implementacije, ali ovde bi npr. mogla metoda koja govori da je fajl ceo poslat - subserver.finalizeFile(file);
} catch (IOException e) {
// obrada greške, sve RMI greške sa vezom se izvode iz IOException
}
}
}
</syntaxhighlight>

<syntaxhighlight lang="java">
public class Subserver extends UnicastRemoteObject implements SubserverInterface, Serializable {
// ...
private final HashMap<Integer, String> files = new HashMap<>(); // čuva putanju do fajla u koji se upisuje, ili neku složeniju strukturu po potrebi
// ...

@Override
public void uploadFile(int fileID, byte[] data, int readBytes) {
// zavisi od zadatka, moguće da će biti potrebna neka sinhronizacija ovde

try (OutputStream os = new FileOutputStream(files.get(fileID), true)) { // prvi parametar FileOutputStream-a je path gde će se fajl nalaziti, drugi paramtetar je da li se dodaje na kraj već postojećeg fajla ili se pravi novi
os.write(data, 0, readBytes);
} catch (IOException e) {
// obrada greške
}
}
}
</syntaxhighlight>

==== Testiranje ====
Testiranje je najbolje vršiti sa više računara povezanih u istu mrežu. IP adresa programa '''na koji se vezujete''' je IPv4 adresa mrežnog interfejsa preko kojeg taj program pristupa mreži. Nju možete naći kucanjem komande ipconfig u Command prompt-u na računaru na kome je taj program pokrenut. Alternativno, programski možete doći do nje (mada ova metoda nije 100% sigurna da daje adresu pravog interfejsa), preko String ip = InetAddress.getLocalHost().getHostAddress(); (korisno kad hoćete da ispiše IP adresu bez da mora da se pali Command prompt).

Mogući testovi:
* Naglo gašenje nekog od programa (centralnog servera, podservera, korisničke aplikacije).
* Vađenje kabla za internet ili gašenje Wi-Fi veze za vreme rada programa.

Ova dva testa treba izvršiti u raznim situacijama u kojima program može da se nađe sa različitim kombinacijama pokrenutih programa na svakom računaru.

Moguće je testirati projekat i u sali P26, samo što se od dežurnog mora zatražiti da se isključi žaštita koja blokira RMI pozive između računara. Nagovestiti da je za KDP projekat, administratori bi trebalo da znaju šta isključuju u tom slučaju.
Logovanje na više računara odjednom preko istog naloga '''ne pravi''' problem.

== Izveštaj ==
Izveštaj se piše po specifikaciji navedenoj u postavci projekta i predstavlja totalno gubljenje vremena kojeg već nemate.

Kako opis samog formata izveštaja zauzima 50% celog teksta projekta, dostupan je i prazan izveštaj koji možete da popunite.

Za izradu dijagrama može da se koristi ''StarUML''.

Velika je šansa da se na odbrani neće ni ulaziti u izveštaj, ali kako se on šalje uz izvorni kod projekta moguće je da će neko sa predmeta ući u njega i ''<small>pažljivo</small>'' ga pročitati.

== Odbrana ==
Odbrana se održava u nekoj računarskih sala fakulteta.

Na odbrani je potrebno da se pokrenu programi na 4 računara odjednom tako da različiti računari komuniciraju međusobno. Projekat se onda prezentuje i demonstrira (uključujući neke situacije pri gubitku veze), a zatim se zadaje neka sitna modifikacija. Pitanja vezana za projekat se odnose na to kako je neki deo implementiran.

Dostupan je pristup internetu.

Корисник:Fedja

2022-02-03T20:11:06Z

Renatus: fedja nepismen

ćao svima sa samofinanirranja<sup>[sic]</sup>...i vama ostalima valjda

položio m2<sup>[sic]</sup> ✓<sup>[sic]<sup>[s<sup>[sic]</sup>ic]</sup></sup>

Информациони системи 1/Лаб 2 2022 јануар

2022-02-03T18:33:19Z

Renatus: fuck it, cela GNU licenca: https://www.gnu.org/licenses/gpl-3.0.txt

{{tocright}}
'''Prva nadoknada druge laboratorijske vežbe 2022. godine''' održana je početkom februara 2022. godine. Baza je takođe bila identična kao prethodnih godina.

== Postavka ==
Za deo baze podataka fakulteta kreirati servis sa sledećim krajnjim tačkama:
* ''(8 poena)'' <code>POST .../prijava/{idPredmeta}</code>
** ''request body:'' prazno
** ''response body:'' prazno
** Pravo za izvršavanje ove metode ima samo student. Student može da prijavi predmet samo ukoliko prati taj predmet, semestar u kojem se prijavljuje je tekući i rok prijave predmeta je u istom semestru kao i sam predmet.
* ''(4 poena)'' <code>POST .../admin/</code>
** ''request body:'' (<code>text/xml</code>) Sve informacije su u sledećem formatu: <syntaxhighlight lang="xml">
<korisnik>
<imeKor>...</imeKor>
<sifra>...</sifra>
</korisnik>
</syntaxhighlight>
** ''response body:'' prazno
** Pravo za izvršavanje ove metode ima samo admin. Metoda kreijra novog admina sa datim informacijama.

== ER dijagram ==
: ''Baza i skripta ispod su identični kao na [[Информациони системи 1/Лаб 2 2020|drugoj laboratorijskoj vežbi 2020. godine]].''
Na slici je dat model dela baze podataka fakulteta.
[[Датотека:IS1 lab 2 2020 dijagram.svg|center|frame|Дати ЕР дијаграм базе података.]]
Status u <code>semestar</code> ima vrednosti:
* <code>N</code> — nije u toku
* <code>P</code> — omogućena nova praćenja predmeta
* <code>T</code> — u toku
Status u <code>rok</code> ima vrednosti:
* <code>N</code> — nije u toku
* <code>P</code> — omogućena prijava predmeta
* <code>T</code> — u toku

=== SQL ===
Sledeća SQL skripta pravi bazu prikazanu na dijagramu iznad zajedno sa podacima koji mogu da se koriste za testiranje.
<syntaxhighlight lang="sql">
CREATE TABLE `korisnik` (
`id` INT PRIMARY KEY AUTO_INCREMENT,
`korisnicko_ime` VARCHAR(45),
`sifra` VARCHAR(45)
);
CREATE TABLE `admin` (
`korisnik_id` INT PRIMARY KEY,
FOREIGN KEY (`korisnik_id`) REFERENCES `korisnik` (`id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION
);
CREATE TABLE `student` (
`korisnik_id` INT PRIMARY KEY,
`indeks` VARCHAR(45),
`ime_prezime` VARCHAR(45) NOT NULL,
`godina` INT,
FOREIGN KEY (`korisnik_id`) REFERENCES `korisnik` (`id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION
);
CREATE TABLE `nastavnik` (
`korisnik_id` INT PRIMARY KEY,
`ime_prezime` VARCHAR(45),
FOREIGN KEY (`korisnik_id`) REFERENCES `korisnik` (`id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION
);
CREATE TABLE `semestar` (
`id` INT PRIMARY KEY AUTO_INCREMENT,
`naziv` VARCHAR(45) NOT NULL,
`status` VARCHAR(1)
);
CREATE TABLE `predmet` (
`id` INT PRIMARY KEY AUTO_INCREMENT,
`sifra` VARCHAR(45) NOT NULL,
`naziv` VARCHAR(45) NOT NULL,
`semestar_id` INT NOT NULL,
`godina` INT,
FOREIGN KEY (`semestar_id`) REFERENCES `semestar` (`id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION
);
CREATE TABLE `predaje` (
`nastavnik_korisnik_id` INT,
`predmet_id` INT,
PRIMARY KEY (`nastavnik_korisnik_id`, `predmet_id`),
FOREIGN KEY (`nastavnik_korisnik_id`) REFERENCES `nastavnik` (`korisnik_id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION,
FOREIGN KEY (`predmet_id`) REFERENCES `predmet` (`id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION
);
CREATE TABLE `prati` (
`id` INT PRIMARY KEY AUTO_INCREMENT,
`predmet_id` INT NOT NULL,
`student_korisnik_id` INT NOT NULL,
FOREIGN KEY (`predmet_id`) REFERENCES `predmet` (`id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION,
FOREIGN KEY (`student_korisnik_id`) REFERENCES `student` (`korisnik_id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION
);
CREATE TABLE `rok` (
`id` INT PRIMARY KEY AUTO_INCREMENT,
`naziv` VARCHAR(45) NOT NULL,
`semestar_id` INT NOT NULL,
`status` VARCHAR(1),
FOREIGN KEY (`semestar_id`) REFERENCES `semestar` (`id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION
);
CREATE TABLE `prijava` (
`id` INT PRIMARY KEY AUTO_INCREMENT,
`prati_id` INT NOT NULL,
`rok_id` INT NOT NULL,
FOREIGN KEY (`prati_id`) REFERENCES `prati` (`id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION,
FOREIGN KEY (`rok_id`) REFERENCES `rok` (`id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION
);
CREATE TABLE `ocena` (
`id` INT PRIMARY KEY AUTO_INCREMENT,
`ocena` INT,
`prijava_id` INT NOT NULL,
FOREIGN KEY (`prijava_id`) REFERENCES `prijava` (`id`)
ON DELETE CASCADE
ON UPDATE NO ACTION
);

INSERT INTO `korisnik` (`korisnicko_ime`, `sifra`) VALUES
('admin', 'admin'), -- 1
('pera', 'peric'), -- 2
('mika', 'mikic'), -- 3
('zika', 'zikic'), -- 4
('cmilos', 'cmilos'), -- 5
('tasha', 'tasha'), -- 6
('stubic', 'stubic'), -- 7
('tartalja', 'tartalja'); -- 8

INSERT INTO `admin` (`korisnik_id`) VALUES (1);

INSERT INTO `student` (`korisnik_id`, `indeks`, `ime_prezime`, `godina`) VALUES
(2, '0001', 'Pera Perić', 2019),
(3, '0002', 'Mika Mikić', 2020),
(4, '0010', 'Žika Žikić', 2018);

INSERT INTO `nastavnik` (`korisnik_id`, `ime_prezime`) VALUES
(5, 'Miloš Cvetanović'),
(6, 'Tamara Šekularac'),
(7, 'Stefan Tubić'),
(8, 'Igor Tartalja');

INSERT INTO `semestar` (`naziv`, `status`) VALUES
('Peti semestar 2019', 'N'), -- 1
('Peti semestar 2021', 'T'), -- 2
('Treći semestar 2021', 'T'), -- 3
('Drugi semestar 2022', 'P'), -- 4
('Četvrti semestar 2022', 'P'); -- 5

INSERT INTO `predmet` (`sifra`, `naziv`, `semestar_id`, `godina`) VALUES
('13S113IS1', 'Informacioni sistemi 1', 2, 2021), -- 1
('13E114IS1', 'Informacioni sistemi 1', 2, 2021), -- 2
('13S112OO1', 'Objektno orijentisano programiranje 1', 3, 2021), -- 3
('13E112OO1', 'Objektno orijentisano programiranje 1', 3, 2021), -- 4
('13S112OO2', 'Objektno orijentisano programiranje 2', 5, 2022), -- 5
('13E112OO2', 'Objektno orijentisano programiranje 2', 5, 2022); -- 6

INSERT INTO `predaje` (`nastavnik_korisnik_id`, `predmet_id`) VALUES
(8, 3),
(8, 4),
(8, 5),
(8, 6),
(5, 1),
(5, 2),
(6, 1),
(6, 2),
(7, 1),
(7, 2);

INSERT INTO `prati` (`predmet_id`, `student_korisnik_id`) VALUES
(1, 2), -- 1: Pera prati IS1
(2, 3), -- 2: Mika prati IS1
(3, 3), -- 3: Mika prati OO1
(3, 4); -- 4: Žika prati OO1

INSERT INTO `rok` (`naziv`, `semestar_id`, `status`) VALUES
('Januar', 1, 'N'), -- 1
('Januar', 2, 'T'), -- 2
('Januar', 3, 'T'), -- 3
('Februar', 2, 'P'), -- 4
('Februar', 3, 'P'); -- 5

INSERT INTO `prijava` (`prati_id`, `rok_id`) VALUES
(1, 2), -- 1: Pera prijavio IS1 za januar
(1, 4), -- 2: Pera prijavio IS1 za februar
(2, 2), -- 3: Mika prijavio IS1 za februar
(3, 5), -- 4: Mika prijavio OO1 za februar
(4, 3); -- 5: Žika prijavio OO1 za januar

INSERT INTO `ocena` (`ocena`, `prijava_id`) VALUES
(5, 1),
(10, 5);
</syntaxhighlight>

== Rešenje ==
=== <code>persistence.xml</code> ===
Definiše jedinicu perzistencije <code>mypu</code>. Pretpostavlja se postojanje resursa <code>fakultetResource</code> koji je povezan na odgovarajući Connection Pool na Glassfish.
<syntaxhighlight lang="xml">
<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<persistence version="2.2" xmlns="http://java.sun.com/xml/ns/persistence" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://xmlns.jcp.org/xml/ns/persistence http://xmlns.jcp.org/xml/ns/persistence/persistence_2_2.xsd">
<persistence-unit name="mypu" transaction-type="JTA">
<jta-data-source>fakultetResource</jta-data-source>
<exclude-unlisted-classes>false</exclude-unlisted-classes>
</persistence-unit>
</persistence>
</syntaxhighlight>

=== <code>models</code> paket ===
Ovde su generisane klase entiteta iz baze priložene iznad sa podrazumevanim podešavanjima.

=== <code>filters</code> paket ===
==== <code>BasicAuthFilter.java</code> ====
{{делимично решено}}

=== <code>resources</code> paket ===
{{делимично решено}}

[[Категорија:Информациони системи 1]]
[[Категорија:Лабораторијске вежбе]]

Увод у менаџмент

2022-01-30T18:33:52Z

Renatus: '''Увод у менаџмент''' је изборни предмет у другом семестру. == Корисне везе == {{Материјали | suetf = Menadzment | baza = AAAYqm6WRB6aWersakIOooS4a/2.%20SEMESTAR/Uvod%20u%20Menadžment%20(MEN) }} == Испитни рокови == Већ пар година у јуну (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долазе питања из овог скупа. Свако питање носи по један бод. {{rešenja}} ==== Према Вотсону, ако се управљање повеже са суштином управљачког посла, менаџмент се може посматрати као: ==== ''Написати'' *ум

'''Увод у менаџмент''' је изборни предмет у другом семестру.

== Корисне везе ==
{{Материјали
| suetf = Menadzment
| baza = AAAYqm6WRB6aWersakIOooS4a/2.%20SEMESTAR/Uvod%20u%20Menadžment%20(MEN)
}}

== Испитни рокови ==
Већ пар година у јуну (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долазе питања из овог скупа. Свако питање носи по један бод.
{{rešenja}}

==== Према Вотсону, ако се управљање повеже са суштином управљачког посла, менаџмент се може посматрати као: ====
''Написати''
*уметност
*политика
*магија
*наука
*професија

==== Под организовањем се подразумева: ====
''Написати''
:Подела рада, одређивање посла, креирање радних и организационих јединица, координирање активности.

==== Настанак менаџмента као науке као и обликовање специфичних менаџерских принципа, везује се за: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Хенри Форда
# Ли Росвела
# <span class="solution">Хенрија Тоуна</span>
# Фредерика Тејлора
</div>

==== Макс Вебер се сматра творцем: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# директног менаџмента
# колективног менаџмента
# <span class="solution">бирократског менаџмента</span>
# индустријског менаџмента
</div>

==== Основа бихејвиористичке теорије менаџмента јесте: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# истраживање човека у систему индустријских односа
# истраживање човека у систему производних односа
# <span class="solution">истраживање човека и његовог понапања у процесу рада</span>
</div>

==== Менаџерски процес се састоји из 4 основне активности: ====
''Написати''
*планирање
*организација
*лидерство
*контрола

==== Ендрју Карнеги је установио два основна принципа у пословању: ====
''Написати''
*доброчинства
*старатељства

==== Мотивација у менаџменту има најмање три основна задатка: ====
''Написати''
*да будуће запослене охрабри да се придруже организацији
*да садашње запослене стимулише да боље раде
*да садашње запослене охрабри да остану у организацији

==== Најраширенија подела мотива је на: ====
''Написати''
*социјалне
*биолошке

==== Под менаџментом ’’било које организације’’, Питер Дракер подразумева: ====
''Написати''
:Карактеристике државе и њене администрације, односи се на војску, цркву, школе и здравствене институције.

==== Друштвени принципи, душтвени процеси и социјална политика су три димензије корпоративног друштвеног деловања по: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Керолу</span>
# Акерману
# Карнегију
# Тејлору
</div>

==== Грегарни мотив је мотив: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# за самодоказивањем
# за доказивањен
# <span class="solution">за друштвом</span>
# за угледом
</div>

==== Наведи 5 врста конфликата: ====
''Написати''
*интерперсонални
*интраперсонални
*инетргрупни
*интрагрупни
*интерорганизацијски

==== Наведи две основне врсте пословне одговорности: ====
''Написати''
*претходна
*последична

==== Централизација, ауторитет, дисциплина, хијерархија су принципи менаџмента које је успоставио: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Макс Вебер
# Хенри Форд
# <span class="solution">Анри Фејо</span>
# Хенри Гант
</div>

==== Рационално-правни вођа је тип ауторитета који је утврдио: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Фредерик Тејлор
# <span class="solution">Макс Вебер</span>
# Анри Фејо
# Елтон Мејо
</div>

==== Оснивач теорије научног управљања био је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Анри Фејо
# <span class="solution">Фредерик Тејлор</span>
# Мик Џоунз
# Карл Барт
</div>

==== Идеје о "синергији" као и идеја о "специјализацији послова" припада: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ксенофану
# <span class="solution">Аристотелу</span>
# Конфучију
# Цицерону
</div>

==== Под планирањем се подразумева: ====
''Написати''
:Осмишљавање унапред неког процеса који нас доводи до жељеног циља.

==== Оснивач теорије међуљудских односа је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Елтон Мејо</span>
# Хуго Мустерберг
# Абрахам Маслов
</div>

==== Као пример за непоштовање етичких принципа у пословању узима се случај: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Чернобиљ
# <span class="solution">Бопал</span>
# Ексон Валдез
</div>

==== Творац "двојне мотивације" је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Џонсон
# Мејо
# <span class="solution">Херцберг</span>
# Фридман
</div>

==== Пословни морал је део: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# пословног права
# <span class="solution">пословне етике</span>
# еитчког кодекса
# морално-пословног поступка
</div>

==== Теорија међуљудских односа је позната по једном експерименту? По ком? ====
''Написати''
:<span class="spoiler" data-solution="text">Хортоновом експерименту</span>

==== По Абрахаму Маслову најкарактеристичнији мотив је мотив за: ====
''Написати''
:<span class="spoiler" data-solution="text">Самоостварењем</span>

==== Стејси Адамс је развио теорију: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">правичности</span>
# теорију задовољства
# теорију очекивања или вредновања
</div>

==== Концепт друштвене одговорности Милтона Фридмана заснован је на идеји: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# да компаније треба да буду апсолутно друштвено одговорне
# да компаније треба да имају ограничени концепт друштвене одговорности
# <span class="solution">да компаније апсолутно не треба да буду друштвено одговорне</span>
</div>

== Начин оцењивања ==
Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:
{| class="wikitable"
! Поени
! П < 7
! П = 7
! 8 ≤ П ≤ 9
! 10 ≤ П ≤ 11
! 12 ≤ П ≤ 13
! 14 ≤ П
|-
! Оцена
| 5
| 6
| 7
| 8
| 9
| 10
|}

[[Категорија:Други семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]
[[Категорија:Рокови]]

Информациони системи 1/JPA и REST

2022-01-30T13:51:23Z

Renatus: /* Напомене */ ssl za ctrl + f

На другој лабораторијској вежби ради се JPA (''Java Persistence API'') и REST (''Representational State Transfer'').

== Поставка ==
Следећи поступак би требало да вас доведе до успешне поставке како бисте били спремни за покретање неког REST пројекта са странице предмета. Инструкције за прву лабораторијску вежбу су и даље потребне.
# Инсталирајте [https://dev.mysql.com/downloads/workbench/ ''MySQL Workbench''.] Алтернативно, покретање било каквог ''MySQL'' (или ''MariaDB'') сервера на рачунару ће радити. На пример, можете инсталирати [https://www.apachefriends.org/ ''XAMPP''], покренути ''MySQL'' сервер на њему и користити ''phpMyAdmin'' као интерфејс.
#* При инсталацији ''MySQL Workbench'', изаберите ''Developer Default'' опцију, од које ће вам релевантне компоненте бити ''MySQL Server'' и ''MySQL Workbench'', па уколико инсталација пријави да се нека друга компонента не може инсталирати можете је прескочити.
#* Обавезно поставите лозинку за ''root'' корисника при инсталацији. Уколико је заборавите, можете покушати да је поново поставите помоћу [https://dev.mysql.com/doc/mysql-windows-excerpt/8.0/en/resetting-permissions-windows.html овог упутства.] Уколико ни то не ради, најбоље инсталирајте ''MySQL Server'' изнова.
#* Да бисте покренули ''MySQL'' сервер на ''Windows'' оперативном систему, можете отворити ''Command Prompt'' као администратор и покренути следеће команде: <syntaxhighlight lang="bash">
cd "C:\Program Files\MySQL\MySQL Server 8.0\bin"
mysqld --install
mysqld --initialize
</syntaxhighlight> затим потражити ''Services'' опцију у Старт менију, и укључити сервис са префиксом ''MySQL''.
#* Стефан Тубић је на вежбама мењао <code>my.ini</code> фајл како би подесио подразумевани ''storage engine'' на InnoDB. Ово није потребно, јер је након нове инсталације ''storage engine'' већ постављен на InnoDB.
# Преузмите [https://dev.mysql.com/downloads/connector/j/ ''Connector/J''.] Када вас пита за верзију, изаберите ''Platform Independent'', и требало би да добијете један JAR фајл. Након тога, тај фајл можете убацити у директоријум са вашом инсталацијом ''GlassFish'' сервера, у директоријум <code>glassfish/lib</code>.
# Покрените ''NetBeans'' и ''GlassFish'' сервер. Уколико је био покренут пре него што сте убацили ''Connector/J'', зауставите га и поново покрените.
# Направите нови ''JDBC Connection Pool''. Параметри су следећи:
#* ''Resource Type:'' <code>javax.sql.DataSource</code>
#* ''Database Driver Vendor:'' MySql
#** Уколико сте на ''GlassFish'' 5.0 и пређете преко текстуалног поља након ''Database Driver Vendor'', вредност ће бити избрисана.
#* ''Datasource Classname:'' <code>com.mysql.cj.jdbc.MysqlDataSource</code>
#* У додатним својствима конекције подесити:
#** <code>password</code>: Лозинка вашег MySQL корисника, не сме да буде празна и можете је променити из ''MySQL Workbench'' → ''Admnistration'' → ''Users And Privileges'' (или користећи [https://dev.mysql.com/doc/refman/8.0/en/alter-user.html <code>ALTER USER</code>])
#** <code>databaseName</code>: Назив ваше MySQL базе
#** <code>serverName</code>: <code>localhost</code>
#** <code>user</code>: Назив вашег MySQL корисника, подразумевано постоји корисник са називом <code>root</code>.
#** <code>portNumber</code>: Подразумевано 3306, али понекад ''MySQL Workbench'' може да постави на 3308.
# Тестирати ''Connection Pool'' користећи ''Ping'' дугме.
#* Уколико добијате грешку у вези са <code>com.mysql.cj.jdbc.MysqlDataSource</code> или неким ''keystore'' фајлом (''Keystore was tampered with...''), пробајте да преко дугмета ''Add Property'' у ''Additional Properties'' табу додате својство <code>useSSL</code> са вредношћу <code>false</code>.
#** Уколико након овога добијате грешку у вези са ''public key retrieval'', додајте својство <code>allowPublicKeyRetrieval</code> и поставите га на <code>true</code>.
#* Уколико и након корака изнад добијате грешку у вези са драјверском класом, проверите да ли сте на добро место убацили JAR фајл од ''Connector/J''. Уколико имате више ''GlassFish'' сервера на рачунару, проверите да ли сте у добар сервер убацили. Пробајте да поред <code>glassfish/lib</code> убаците JAR фајл и у <code>glassfish/bin</code> и <code>domains/domain1/lib</code>.
#* Уколико као грешка изађе "''Communications link failure''", проверите да ли вам је укључен ''MySQL'' сервер, односно да ли можете да се на њега повежете из неког другог програма, попут ''MySQL Workbench''. Такође проверите да ли гађате добар порт, пошто је подразумевани порт 3306, а не 3308 како је показано на вежбама.
#* Уколико у било ком тренутку поставке ''GlassFish'' сервер избаци грешку у вези са <code>getOutputStream()</code>, само покушајте поново.
# Направити ''JDBC Resource'' са новонаправљеним ''Connection Pool'' као конекцијом.
# Унутар ''NetBeans'' у ''Services'' → ''Databases'' кликните десним кликом на ''Drivers'' и изаберите ''New Driver''.
# Код ''Driver File(s)'' изаберите ''Add'' и онда изаберите ''Connector/J'' JAR фајл који сте убацили у <code>glassfish/lib</code> директоријум, па додајте драјвер.
# Требало би да вам постане доступна опција ''Register MySQL server'' при десном клику на ''Services'' → ''Databases''. Када то изаберете, можете додати параметре вашег ''MySQL'' сервера сличне онима које сте додавали за ''JDBC Connection Pool''.
#* Овај корак вам омогућава да изаберете ову конекцију када радите ''New'' → ''Entity Classes from Database''.
# У вашем <code>persistence.xml</code> фајлу, у ''Source'' табу, сада можете заменити садржај <code><jta-data-source></code> тага са називом вашег JDBC ресурса.
# Као додатан алат за тестирање ваше REST апликације можете преузети [https://postman.com/downloads/ ''Postman''.]
Уколико покрећете нови REST пројекат, изаберите ''Java with Maven'' → ''Web Application''. Обавезно гледајте ''GlassFish Server'' таб како бисте уочили грешке које се јављају током извршавања.

== Напомене ==
* Уколико сте направили нови празан пројекат и он не може да вам се покрене због грешке попут "''Unable to load the mojo 'war' in the plugin 'org.apache.maven.plugins:maven-war-plugin:2.3' due to an API incompatibility''", могуће је да имате више верзија JDK (''Java Development Kit'') инсталираних на рачунару, и да подразумевани JDK није подешен на 1.8. Покушајте да обришете остале JDK са рачунара, и да поставите подразумевани на 1.8. Подразумевани JDK може да се мења додавањем путање до JDK 1.8 у <code>netbeans_jdkhome</code> опцију у [https://stackoverflow.com/a/2447965 <code>netbeans.conf</code> фајл,] или једноставно реинсталацијом ''NetBeans''.
* Уколико имате проблема са генерисањем ентитетских класа, попут тога да се генеришу празне класе, инсталирајте [https://netbeans.apache.org/download/nb120/nb120.html ''NetBeans'' верзију 12.0.]
** Уколико вам се ентитетске класе генеришу без JAXB анотација и немате опцију да то изаберете приликом генерисања, проверите да ли вам је верзија JDK добро подешена за пројекат, а онда урадите ''Clean and Rebuild''.
* Уколико вам се деси HTTP грешка 404 (''Not Found''):
** Прво проверите да ли сте добро уписали путању endpoint-а. Endpoint-ови су генерално на путањи <code>localhost:8080/ProjectName/ApplicationPath/ResourcePath/EndpointPath</code>, где:
*** <code>ProjectName</code> је име вашег пројекта, на пример <code>restapi</code>,
*** <code>ApplicationPath</code> је одређено анотацијом <code>@ApplicationPath</code> изнад главне класе вашег пројекта, односно класе изведене из <code>Application</code> (подразумевано постављено на <code>resources</code>),
*** <code>ResourcePath</code> је одређено анотацијом <code>@Path</code> изнад класе ресурса којем приступа, на пример <code>popravke</code>, и
*** <code>EndpointPath</code> је одређено анотацијом <code>@Path</code> изнад методе за тај endpoint.
** Уколико је endpoint сигурно добар, могуће је да је апликација undeploy-ована због неке грешке у тренутном пројекту или некој од претходних итерација. Можете покушати да рестартујете ''GlassFish'' сервер и пратити сервер лог (''GlassFish Server'' таб у ''Output'' прозору) да видите уколико се појављује нека грешка.
* Уколико вам се дешава HTTP грешка 500 (''Internal Server Error''), требало би да део грешке видите на страници, али целу грешку можете пронаћи у сервер логу.
* Уколико вам се у endpoint методи нађе аргумент без анотације поред себе, такав аргумент се шаље кроз тело (body) захтева, и у ''Postman'' треба поставити body на ''raw'' опцију. На пример, <code>String</code> аргумент се шаље са типом садржаја <code>text/plain</code> (''Text'' опција у ''Postman''), док се тип садржаја неке друге класе шаље као XML репрезентација те класе са типом садржаја <code>application/xml</code> (''XML'' опција у ''Postman'').
* Уколико добијате <code>TransactionRequiredException</code> грешку при слању упита на неки endpoint, проверите да ли сте ставили <code>@Stateless</code> анотацију изнад класе ресурса.
* Уколико добијате HTTP 405 (Method Not Allowed) грешку, то вероватно значи да шаљете GET захтеве на endpoint који прима захтеве само преко других метода.
* Стефан Тубић на вежбама за ''MySQL'' сервер користи порт 3308. Стандардни и подразумевани порт за ''MySQL'' је 3306, тако да би требало да тај порт користите осим ако га нисте мењали.
** Ако имате више од једног ''MySQL'' сервера на рачунару, можда буде потребно да једном промените порт. Могуће је да је због овога Стефану Тубићу порт био промењен на 3308.
* Стефан Тубић је пред крај једних вежби направио грешку када је писао <code>persistence.xml</code> фајл и написао <code><jta-data-resource></code> уместо <code><jta-data-source></code>, па је на следећем снимку учитао готов пројекат и грешку приписао погрешној верзији Јаве. Ово вам може правити проблем уколико вам се јавља грешка како табела <code>Kamion</code> не постоји. Такође, у истом том <code>persistence.xml</code> фајлу је писало <code>transactionType</code> уместо <code>transaction-type</code>, што вам исто може правити проблем.
* У готовом пројекту за компанију за превозе (<code>kzp</code>, пројекат <code>restapi</code>) у <code>Mehanicari.java</code> фајлу налази се <syntaxhighlight lang="java" inline>@PersistenceContext(unitName = "my_persistence_unit")</syntaxhighlight>, иако се јединица перзистенције зове <code>Zad3PU</code>. То може проузроковати неке грешке, барем у овом ресурсу.
* Уколико вам се приликом враћања одговора са сервера деси <code>StackOverflowException</code>, вероватно вам се десила бесконачна рекурзија при серијализацији објекта због недостатка <code>@XmlTransient</code> анотације која спречава серијализацију неког поља. То се обично дешава када класа <code>A</code> има поље типа <code>B</code> или <code>List<B></code>, а класа <code>B</code> поље типа <code>A</code> или <code>List<A></code>, па серијализатор ради следеће:
*# креће са серијализацијом објекта класе <code>A</code>,
*# нађе његово поље типа <code>B</code> и види да нема анотацију <code>@XmlTransient</code>,
*# креће са серијализацијом објекта класе <code>B</code>,
*# нађе његово поље типа <code>A</code> и види да нема анотацију <code>@XmlTransient</code>,
*# поново креће са серијализацијом истог објекта класе <code>A</code> и тако у круг...
** Пример овога може да буде са вежби са компанијом за превоз, где, уколико ентитет <code>Zaposlen</code> не би имао <code>@XmlTransient</code> анотацију изнад <code>getMehanicar()</code> или <code>getVozac()</code> методе, дешавала би се бесконачна серијализација тих ентитета.
* За пројекат може да вам се деси грешка која пријављује да ентитетске класе можда нису означене са <code>@Entity</code>. То се обично дешава у случају да вам је <code>transaction-type</code> постављен на <code>RESOURCE_LOCAL</code> али немате све класе излистане у <code>persistence.xml</code>.
* Уколико је <code>transaction-type</code> постављен на <code>RESOURCE_LOCAL</code> и добијате грешку <code>java.lang.NoClassDefFoundError: sun/security/ssl/HelloExtension</code>, у <code>persistence.xml</code> додајте: <syntaxhighlight lang="xml">
<property name="eclipselink.jdbc.property.useSSL" value="false"/>
<property name="eclipselink.jdbc.property.requireSSL" value="false"/>
</syntaxhighlight>

[[Категорија:Информациони системи 1]]
[[Категорија:Водичи]]

Информациони системи 1/JPA и REST

2022-01-30T08:44:30Z

Renatus: /* Напомене */ resource_local transaction type SSL greska FIX (STILL WORKING) (2022) [NO DOWNLOAD]

На другој лабораторијској вежби ради се JPA (''Java Persistence API'') и REST (''Representational State Transfer'').

== Поставка ==
Следећи поступак би требало да вас доведе до успешне поставке како бисте били спремни за покретање неког REST пројекта са странице предмета. Инструкције за прву лабораторијску вежбу су и даље потребне.
# Инсталирајте [https://dev.mysql.com/downloads/workbench/ ''MySQL Workbench''.] Алтернативно, покретање било каквог ''MySQL'' (или ''MariaDB'') сервера на рачунару ће радити. На пример, можете инсталирати [https://www.apachefriends.org/ ''XAMPP''], покренути ''MySQL'' сервер на њему и користити ''phpMyAdmin'' као интерфејс.
#* При инсталацији ''MySQL Workbench'', изаберите ''Developer Default'' опцију, од које ће вам релевантне компоненте бити ''MySQL Server'' и ''MySQL Workbench'', па уколико инсталација пријави да се нека друга компонента не може инсталирати можете је прескочити.
#* Обавезно поставите лозинку за ''root'' корисника при инсталацији. Уколико је заборавите, можете покушати да је поново поставите помоћу [https://dev.mysql.com/doc/mysql-windows-excerpt/8.0/en/resetting-permissions-windows.html овог упутства.] Уколико ни то не ради, најбоље инсталирајте ''MySQL Server'' изнова.
#* Да бисте покренули ''MySQL'' сервер на ''Windows'' оперативном систему, можете отворити ''Command Prompt'' као администратор и покренути следеће команде: <syntaxhighlight lang="bash">
cd "C:\Program Files\MySQL\MySQL Server 8.0\bin"
mysqld --install
mysqld --initialize
</syntaxhighlight> затим потражити ''Services'' опцију у Старт менију, и укључити сервис са префиксом ''MySQL''.
#* Стефан Тубић је на вежбама мењао <code>my.ini</code> фајл како би подесио подразумевани ''storage engine'' на InnoDB. Ово није потребно, јер је након нове инсталације ''storage engine'' већ постављен на InnoDB.
# Преузмите [https://dev.mysql.com/downloads/connector/j/ ''Connector/J''.] Када вас пита за верзију, изаберите ''Platform Independent'', и требало би да добијете један JAR фајл. Након тога, тај фајл можете убацити у директоријум са вашом инсталацијом ''GlassFish'' сервера, у директоријум <code>glassfish/lib</code>.
# Покрените ''NetBeans'' и ''GlassFish'' сервер. Уколико је био покренут пре него што сте убацили ''Connector/J'', зауставите га и поново покрените.
# Направите нови ''JDBC Connection Pool''. Параметри су следећи:
#* ''Resource Type:'' <code>javax.sql.DataSource</code>
#* ''Database Driver Vendor:'' MySql
#** Уколико сте на ''GlassFish'' 5.0 и пређете преко текстуалног поља након ''Database Driver Vendor'', вредност ће бити избрисана.
#* ''Datasource Classname:'' <code>com.mysql.cj.jdbc.MysqlDataSource</code>
#* У додатним својствима конекције подесити:
#** <code>password</code>: Лозинка вашег MySQL корисника, не сме да буде празна и можете је променити из ''MySQL Workbench'' → ''Admnistration'' → ''Users And Privileges'' (или користећи [https://dev.mysql.com/doc/refman/8.0/en/alter-user.html <code>ALTER USER</code>])
#** <code>databaseName</code>: Назив ваше MySQL базе
#** <code>serverName</code>: <code>localhost</code>
#** <code>user</code>: Назив вашег MySQL корисника, подразумевано постоји корисник са називом <code>root</code>.
#** <code>portNumber</code>: Подразумевано 3306, али понекад ''MySQL Workbench'' може да постави на 3308.
# Тестирати ''Connection Pool'' користећи ''Ping'' дугме.
#* Уколико добијате грешку у вези са <code>com.mysql.cj.jdbc.MysqlDataSource</code> или неким ''keystore'' фајлом (''Keystore was tampered with...''), пробајте да преко дугмета ''Add Property'' у ''Additional Properties'' табу додате својство <code>useSSL</code> са вредношћу <code>false</code>.
#** Уколико након овога добијате грешку у вези са ''public key retrieval'', додајте својство <code>allowPublicKeyRetrieval</code> и поставите га на <code>true</code>.
#* Уколико и након корака изнад добијате грешку у вези са драјверском класом, проверите да ли сте на добро место убацили JAR фајл од ''Connector/J''. Уколико имате више ''GlassFish'' сервера на рачунару, проверите да ли сте у добар сервер убацили. Пробајте да поред <code>glassfish/lib</code> убаците JAR фајл и у <code>glassfish/bin</code> и <code>domains/domain1/lib</code>.
#* Уколико као грешка изађе "''Communications link failure''", проверите да ли вам је укључен ''MySQL'' сервер, односно да ли можете да се на њега повежете из неког другог програма, попут ''MySQL Workbench''. Такође проверите да ли гађате добар порт, пошто је подразумевани порт 3306, а не 3308 како је показано на вежбама.
#* Уколико у било ком тренутку поставке ''GlassFish'' сервер избаци грешку у вези са <code>getOutputStream()</code>, само покушајте поново.
# Направити ''JDBC Resource'' са новонаправљеним ''Connection Pool'' као конекцијом.
# Унутар ''NetBeans'' у ''Services'' → ''Databases'' кликните десним кликом на ''Drivers'' и изаберите ''New Driver''.
# Код ''Driver File(s)'' изаберите ''Add'' и онда изаберите ''Connector/J'' JAR фајл који сте убацили у <code>glassfish/lib</code> директоријум, па додајте драјвер.
# Требало би да вам постане доступна опција ''Register MySQL server'' при десном клику на ''Services'' → ''Databases''. Када то изаберете, можете додати параметре вашег ''MySQL'' сервера сличне онима које сте додавали за ''JDBC Connection Pool''.
#* Овај корак вам омогућава да изаберете ову конекцију када радите ''New'' → ''Entity Classes from Database''.
# У вашем <code>persistence.xml</code> фајлу, у ''Source'' табу, сада можете заменити садржај <code><jta-data-source></code> тага са називом вашег JDBC ресурса.
# Као додатан алат за тестирање ваше REST апликације можете преузети [https://postman.com/downloads/ ''Postman''.]
Уколико покрећете нови REST пројекат, изаберите ''Java with Maven'' → ''Web Application''. Обавезно гледајте ''GlassFish Server'' таб како бисте уочили грешке које се јављају током извршавања.

== Напомене ==
* Уколико сте направили нови празан пројекат и он не може да вам се покрене због грешке попут "''Unable to load the mojo 'war' in the plugin 'org.apache.maven.plugins:maven-war-plugin:2.3' due to an API incompatibility''", могуће је да имате више верзија JDK (''Java Development Kit'') инсталираних на рачунару, и да подразумевани JDK није подешен на 1.8. Покушајте да обришете остале JDK са рачунара, и да поставите подразумевани на 1.8. Подразумевани JDK може да се мења додавањем путање до JDK 1.8 у <code>netbeans_jdkhome</code> опцију у [https://stackoverflow.com/a/2447965 <code>netbeans.conf</code> фајл,] или једноставно реинсталацијом ''NetBeans''.
* Уколико имате проблема са генерисањем ентитетских класа, попут тога да се генеришу празне класе, инсталирајте [https://netbeans.apache.org/download/nb120/nb120.html ''NetBeans'' верзију 12.0.]
** Уколико вам се ентитетске класе генеришу без JAXB анотација и немате опцију да то изаберете приликом генерисања, проверите да ли вам је верзија JDK добро подешена за пројекат, а онда урадите ''Clean and Rebuild''.
* Уколико вам се деси HTTP грешка 404 (''Not Found''):
** Прво проверите да ли сте добро уписали путању endpoint-а. Endpoint-ови су генерално на путањи <code>localhost:8080/ProjectName/ApplicationPath/ResourcePath/EndpointPath</code>, где:
*** <code>ProjectName</code> је име вашег пројекта, на пример <code>restapi</code>,
*** <code>ApplicationPath</code> је одређено анотацијом <code>@ApplicationPath</code> изнад главне класе вашег пројекта, односно класе изведене из <code>Application</code> (подразумевано постављено на <code>resources</code>),
*** <code>ResourcePath</code> је одређено анотацијом <code>@Path</code> изнад класе ресурса којем приступа, на пример <code>popravke</code>, и
*** <code>EndpointPath</code> је одређено анотацијом <code>@Path</code> изнад методе за тај endpoint.
** Уколико је endpoint сигурно добар, могуће је да је апликација undeploy-ована због неке грешке у тренутном пројекту или некој од претходних итерација. Можете покушати да рестартујете ''GlassFish'' сервер и пратити сервер лог (''GlassFish Server'' таб у ''Output'' прозору) да видите уколико се појављује нека грешка.
* Уколико вам се дешава HTTP грешка 500 (''Internal Server Error''), требало би да део грешке видите на страници, али целу грешку можете пронаћи у сервер логу.
* Уколико вам се у endpoint методи нађе аргумент без анотације поред себе, такав аргумент се шаље кроз тело (body) захтева, и у ''Postman'' треба поставити body на ''raw'' опцију. На пример, <code>String</code> аргумент се шаље са типом садржаја <code>text/plain</code> (''Text'' опција у ''Postman''), док се тип садржаја неке друге класе шаље као XML репрезентација те класе са типом садржаја <code>application/xml</code> (''XML'' опција у ''Postman'').
* Уколико добијате <code>TransactionRequiredException</code> грешку при слању упита на неки endpoint, проверите да ли сте ставили <code>@Stateless</code> анотацију изнад класе ресурса.
* Уколико добијате HTTP 405 (Method Not Allowed) грешку, то вероватно значи да шаљете GET захтеве на endpoint који прима захтеве само преко других метода.
* Стефан Тубић на вежбама за ''MySQL'' сервер користи порт 3308. Стандардни и подразумевани порт за ''MySQL'' је 3306, тако да би требало да тај порт користите осим ако га нисте мењали.
** Ако имате више од једног ''MySQL'' сервера на рачунару, можда буде потребно да једном промените порт. Могуће је да је због овога Стефану Тубићу порт био промењен на 3308.
* Стефан Тубић је пред крај једних вежби направио грешку када је писао <code>persistence.xml</code> фајл и написао <code><jta-data-resource></code> уместо <code><jta-data-source></code>, па је на следећем снимку учитао готов пројекат и грешку приписао погрешној верзији Јаве. Ово вам може правити проблем уколико вам се јавља грешка како табела <code>Kamion</code> не постоји. Такође, у истом том <code>persistence.xml</code> фајлу је писало <code>transactionType</code> уместо <code>transaction-type</code>, што вам исто може правити проблем.
* У готовом пројекту за компанију за превозе (<code>kzp</code>, пројекат <code>restapi</code>) у <code>Mehanicari.java</code> фајлу налази се <syntaxhighlight lang="java" inline>@PersistenceContext(unitName = "my_persistence_unit")</syntaxhighlight>, иако се јединица перзистенције зове <code>Zad3PU</code>. То може проузроковати неке грешке, барем у овом ресурсу.
* Уколико вам се приликом враћања одговора са сервера деси <code>StackOverflowException</code>, вероватно вам се десила бесконачна рекурзија при серијализацији објекта због недостатка <code>@XmlTransient</code> анотације која спречава серијализацију неког поља. То се обично дешава када класа <code>A</code> има поље типа <code>B</code> или <code>List<B></code>, а класа <code>B</code> поље типа <code>A</code> или <code>List<A></code>, па серијализатор ради следеће:
*# креће са серијализацијом објекта класе <code>A</code>,
*# нађе његово поље типа <code>B</code> и види да нема анотацију <code>@XmlTransient</code>,
*# креће са серијализацијом објекта класе <code>B</code>,
*# нађе његово поље типа <code>A</code> и види да нема анотацију <code>@XmlTransient</code>,
*# поново креће са серијализацијом истог објекта класе <code>A</code> и тако у круг...
** Пример овога може да буде са вежби са компанијом за превоз, где, уколико ентитет <code>Zaposlen</code> не би имао <code>@XmlTransient</code> анотацију изнад <code>getMehanicar()</code> или <code>getVozac()</code> методе, дешавала би се бесконачна серијализација тих ентитета.
* За пројекат може да вам се деси грешка која пријављује да ентитетске класе можда нису означене са <code>@Entity</code>. То се обично дешава у случају да вам је <code>transaction-type</code> постављен на <code>RESOURCE_LOCAL</code> али немате све класе излистане у <code>persistence.xml</code>.
* Уколико је <code>transaction-type</code> постављен на <code>RESOURCE_LOCAL</code> и добијате неку грешку везану за SSL у <code>persistence.xml</code> додајте: <syntaxhighlight lang="xml">
<property name="eclipselink.jdbc.property.useSSL" value="false"/>
<property name="eclipselink.jdbc.property.requireSSL" value="false"/>
</syntaxhighlight>

[[Категорија:Информациони системи 1]]
[[Категорија:Водичи]]

Пројектовање софтвера/Јануар 2022

2022-01-28T16:44:42Z

Renatus: /* 10. zadatak */ remote

{{tocright}}
{{rešenja}}

== 1. zadatak ==
šta važi za sledeći dijagram klasa:
[[Датотека:PS Januar 2022 zadatak 1 dijagram klasa.svg|мини|Dijagram klasa iz prvog zadatka.]]
Izaberite jedan ili više odgovora:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Objekal klase B može da pozove metod a1().
# <span class="solution">Objekat klase B je odgovoran za životni vek objekta klase A .</span>
# <span class="solution">Objekat klase A nema prikazan nijedan atribut.</span>
# Objekti klase A sadrže objekte klase B.
# Objekat klase B sadrži proizvoljan broj objekata klase A.
</div>

== 2. zadatak ==
Koja ključna reč za čvorove objekata na dijagramu aktivnosti se koristi za prikazivanje upravljanja tokovima objekata iz više izvora prema više odredišta?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text"><<centralBuffer>></span>

Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Odgovor <code><<central buffer>></code> ili <code>central buffer</code> je bio priznavan sa 75% bodova nakon žalbi.</span>

== 3. zadatak ==
Dijagrami složene strukture mogu da prikažu unutrašnju strukturu:

<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Portova
# <span class="solution">Komponenti</span>
# Interfejsa
# <span class="solution">Saradnji</span>
# <span class="solution">Klasa</span>
</div>

== 4. zadatak ==
Povezati konstrukte jezika UML sa dijagramima na kojima se pojavljuju:

{| class="wikitable"
|+ Opcije
! Jezički konstrukt
! Vrsta dijagrama
|-
| <div data-solution="select" data-options="a,b,c,d,e,f,g,h,i,j,k">
* Tačka proširenja <span class="spoiler">c</span>
* Oblast ekspanzije <span class="spoiler">e</span>
* Završno pseudostanje <span class="spoiler">h</span>
* Čvor <span class="spoiler">f</span>
* Izgubljena poruka <span class="spoiler">g</span>
</div>
| <div class="abc-list">
# Dijagram klasa
# Dijagram paketa
# Dijagram slučaja korišćenja
# Dijagram složene strukture
# Dijagram aktivnosti
# Dijagram raspoređivanja
# Dijagram interakcije
# Dijagram stanja
# Dijagram komponenata
# Dijagram objekata
# Vremenski dijagram
</div>
|}
Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Završno stanje na dijagramu stanja zapravo nije pseudostanje, već specijalno stanje, pa je neoznačavanje odgovora na ovom pitanju nakon žalbi donosilo sve bodove.</span>

== 5. zadatak ==
Multiplikativnost na strani elementa zbirke, povezane relacijom asocijacije sa kvalifikatorom na strani zbirke, određuje:

Izaberite jedan odgovor:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Broj primeraka elemenata koji odgovaraju kvalifikatoru u jednom primerku zbirke.</span>
# Broj primeraka zbirke u kojima se može naći jedan ili više primeraka elementa.
# Broj primeraka zbirke u kojima se može nalaziti jedan prime rak elementa.
# Broj primeraka elementa koji se mogu nalaziti u jednom primerku zbirke.
# Broj primeraka elemenata koji odgovaraju kvalifikatoru ukupno u svim primercima zbirke.
</div>

== 6. zadatak ==
Ako se pri razvoju sistema koristi radni okvir koji obezbeđuje arhitekturu Izdavač-Pretplatnik (eng. ''Publisher - Subscriber''), šta od navedenog važi za korisničke klase koje je
potrebno dodatno implementirati u razvijanom sistemu da bi bila podržana komunikacija između Izdavača i pretplatnika po projektnom uzorku ''Posmatrač'' sa modelom
preuzimanja (eng. ''pull model'')?

Izaberite jedan ili više odgovora:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Radni okvir obezbeđuje samo interfejse apstraktnog posmatrača i apstraktnog subjekta, a klase koje se dodaju, implementirajući te interfejse obezbeđuju kompletnu logiku komunikacije.
# <span class="solution">Klase koje se dodatno implementiraju imaju uloge Konkretnog Subjekta i Konkretnog Posmatrača i izvode se iz klasa radnog okvira.</span>
# Odgovornost dodatnih klasa je da obezbede da se obaveštavanje posmatrača o promenama stanja subjekta obavlja asinhrono.
# Konkretni posmatrač implementira metod koji određuje reakciju na promenu stanja subjekta, kao nadjačan prost korak ''Šablonskog metoda'' propisanog u apstraktnom posmatraču.
# Vođenje i ažuriranje zbirke prijavljenih posmatrača se implementira u dodatoj klasi konkretnog subjekta.
</div>
Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Stavka pod d je na kolokvijumu bila označena kao tačna, ali zapravo nije.</span>

== 7. zadatak ==
Koje od navedenih tvrdnji su tačne za projektni uzorak ''Podsetnik''?

Izaberite jedan ili više odgovora:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Objekti uloge ''Podsetnik'' su obavezno aktivni.
# Učesnik ''Podsetnik'' ima dva interfejsa, gde učesnik ''Subjekat'' vidi uski. a učesnik ''Čuvar'' vidi širok.
# Predstavlja objektni uzorak strukture.
# <span class="solution">Učesnik ''Subjekat'' ima diskreciono pravo da odluči koji deo stanja se čuva.</span>
# <span class="solution">''Podsetnik'' može da se koristi zajedno sa ''Iteratorom'' za čuvanje podatka o tekućem elementu.</span>
</div>
== 8. zadatak ==
Koji projektni uzorak razdvaja apstrakciju od njene implementacije da bi se mogle nezavisno menjati?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">Most</span>
== 9. zadatak ==
Koje od navedenih tvrdnji su tačne za projektni uzorak ''Komanda''?

Izaberite jedan ili više odgovora:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">''Komanda'' je objektni uzorak ponašanja</span>
# Multiplikativnost asocijacije od ''Izvršioca'' do ''Komande'' na strani ''Izvršioca'' je obavezno 1.
# <span class="solution">''Makrokomanda'' je varijanta ''Komande''.</span>
# <span class="solution">''Komanda'' može imati više ''Pokretača''.</span>
# Konkretne komande se često realizuju kao ''Unikat''.
</div>
== 10. zadatak ==
Kako se naziva vrsta zastupnika koja obezbeđuje lokalnog predstavnika objekta koji se nalazi u drugom adresnom prostoru?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">udaljen</span>

Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Može i "ambasador" ili "remote".</span>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Пројектовање софтвера]]

Социологија

2022-01-28T16:35:20Z

Renatus: unos teksta ostalo

'''Социологија''' је изборни предмет у првом семестру.

== Испитни рокови ==
Већ пар година у јануару (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долазе питања из овог скупа. Свако питање носи по један бод.
{{rešenja}}

==== Глобалне друштвене групе чине: ====
''Написати''
*хорда
*род
*племе
*народ
*нација

==== Теорија о настантку нације по којој је припадност нацији детерминисана свешћу о припадности тој ѕаједници и тежњи за заједничким животом, зове се: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# вулгарно материјалистичка теорија
# <span class="solution">субјективно психолошка теорија</span>
# марксистичка теорија
</div>

==== Однос између чланства странке и њеног руководства може бити: ====
''Написати''
*аутократски
*демократски

==== Чланови рода имају заједничке: ====
''Написати''
*обичаје
*старешину
*култ
*гробље

==== Основне функције породице су: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите
*васпитна и образовна функција
*социјализаторска функција

==== Један од разлога распада племенског друштва је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# пераментно ратно стање
# <span class="solution">имовинска диференцијација</span>
# економска пропаст
</div>

==== У хорди су се послови делили према: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# врсти рада
# тежини рада
# <span class="solution">према природној подели рада</span>
</div>

==== Према класном критеријуму, политичке странке се могу поделити на: ====
''Написати''
*буржоаске
*радничке

==== Удруживање родова у племе је вршено на основу: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# егзогамног брака и заједничког претка
# заједничког обичаја или заједничког порекла
# <span class="solution">крвног сродства и заједничке територије</span>
</div>

==== Крвно-сродничка породица карактерише се <span class="spoiler" data-solution="text">групним</span> браком, а полно општење је дозвољено само између припадника <span class="spoiler" data-solution="text">исте</span> генерације. ====
''Допунити''

==== Основе врсте сродства су: ====
''Написати''
*адоптивно
*духовно
*тазбинско
*крвно

==== Род се заснива на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# ендогамним односима
# <span class="solution">егзогамном групном браку</span>
# моногамном браку
</div>

==== Нација је глобална друштвена мрежа која је настала у периоду: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">распада феудализма и настајања капитализма</span>
# распада робовласништва и настајања феудализма
</div>

==== Предмет науке је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">објективан свет</span>
# природан свет
# субјективни свет
# друштвени свет
</div>

==== Везе које постоје између појава могу бити: ====
''Написати''
*узрочне и неузрочне
*унутрашње и спољашње

==== Научно објашњење је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 4. фаза у научном истраживању
# <span class="solution">5. фаза у научном истраживању</span>
# 3. фаза у научном истраживању
</div>

==== Посматрање је као метод прво настало у: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# психолошким наукама
# <span class="solution">природним наукама</span>
# друштвеним наукама
</div>

==== Испитивање се дефинише као: ====
''Написати''
:Облик прикупљања података помоћу вербалне комуникације између испитивача и испитаника.

==== Одговори у упитнику могу бити <u>слободни (отворени)</u> или <u>понуђени (затворени)</u>.====
''Допунити''

==== Анализа садржаја може бити <u>квалитативна</u> и <u>квантитативна</u>.====
''Допунити''

==== Хорда је настала на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# вишем степену дивљаштва
# <span class="solution">нижем степену дивљаштва</span>
</div>

==== Род је настао на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">вишем степену дивљаштва</span>
# нижем степену дивљаштва
</div>

==== Под појмом "војна демократија" подразумева се: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">последња етапа родовско-племенског уређења</span>
# начин функционисања хорди
# војни облик уређења неке државе
</div>

==== Наведи најмање 5 функција породице: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите

==== Држава је настала на добровољном и међусобном договору свих људи, тврди ? државе: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# теорија силе
# <span class="solution">теорија друштвеног уговора</span>
# патријархална теорија
# психолошка теорија
</div>

==== Према облику владавине државе се деле на: ====
''Написати''
*републике
*монархије

==== Две основне врсте демократије су: ====
''Написати''
*директна (непосредна)
*репрезентативна (представничка)

==== Циљ политичких странака је: ====
''Написати''
:Да победом на изборима освоје и врше државну власт

==== Хорде су биле: ====
''Написати''
*најстарији облик глобалне друштвене групе
*биолошко и економске заједнице
*ендогамне заједнице у оквиру којих нису постојале никакве полне забране
*најнеразвијенији облик друштвеног живота

==== Народ представља такву заједницу која се одликује: ====
''Написати''
*приватно-својинским и класним односима између људи
*заједничким етничким особинама
*заједничким језиком
*заједничком територијом

==== Основне карактеристике научних сазнања су: ====
''Написати''
*Објективност
*Општост
*Систематичност
*Прецизност
*Развојност

==== Највиши облик научног сазнања је <span class="spoiler" data-solution="text">научни закон</span>.====
''Допунити''

==== Наведи три врсте посматрања: ====
''Написати''
*Слободно
*Контролисано
*Директно
*Индиректно
*Појединачно
*Масовно
*Без учествовања
*Са учествовањем

==== Упитник је, у ствари, унапред припремљен <span class="spoiler" data-solution="text">анкетни лист</span> у писаном облику.====
''Допунити''

==== Експеримент се дефинише као: ====
''Написати''
:Најсложенији облик посматрања, посматра се појава која је вештачки изазвана.

==== Народ је настао у: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# капитализму
# <span class="solution">робовласништву</span>
# социјализму
</div>

==== Кућна заједница билатералног типа карактерише се: ====
''Написати''
:Тиме што се сродство рачуна по обе линије (и очевој и мајчиној)

==== Оснивач патријархалне теорије државе био је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Хегел
# Сократ
# <span class="solution">Аристотел</span>
</div>

==== Наведи све врсте власти: ====
''Написати''
*Судска
*Извршна
*Законодавна

== Начин оцењивања ==
Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:
{| class="wikitable"
! Поени
! П < 6
! 6 ≤ П ≤ 7
! 8 ≤ П ≤ 9
! 10 ≤ П ≤ 11
! 12 ≤ П ≤ 13
! 14 ≤ П
|-
! Оцена
| 5
| 6
| 7
| 8
| 9
| 10
|}

[[Категорија:Први семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]
[[Категорија:Рокови]]

Социологија

2022-01-28T16:33:34Z

Renatus: unos teksta test

'''Социологија''' је изборни предмет у првом семестру.

== Испитни рокови ==
Већ пар година у јануару (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долазе питања из овог скупа. Свако питање носи по један бод.
{{rešenja}}

==== Глобалне друштвене групе чине: ====
''Написати''
*хорда
*род
*племе
*народ
*нација

==== Теорија о настантку нације по којој је припадност нацији детерминисана свешћу о припадности тој ѕаједници и тежњи за заједничким животом, зове се: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# вулгарно материјалистичка теорија
# <span class="solution">субјективно психолошка теорија</span>
# марксистичка теорија
</div>

==== Однос између чланства странке и њеног руководства може бити: ====
''Написати''
*аутократски
*демократски

==== Чланови рода имају заједничке: ====
''Написати''
*обичаје
*старешину
*култ
*гробље

==== Основне функције породице су: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите
*васпитна и образовна функција
*социјализаторска функција

==== Један од разлога распада племенског друштва је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# пераментно ратно стање
# <span class="solution">имовинска диференцијација</span>
# економска пропаст
</div>

==== У хорди су се послови делили према: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# врсти рада
# тежини рада
# <span class="solution">према природној подели рада</span>
</div>

==== Према класном критеријуму, политичке странке се могу поделити на: ====
''Написати''
*буржоаске
*радничке

==== Удруживање родова у племе је вршено на основу: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# егзогамног брака и заједничког претка
# заједничког обичаја или заједничког порекла
# <span class="solution">крвног сродства и заједничке територије</span>
</div>

==== Крвно-сродничка породица карактерише се <span class="spoiler" data-solution="text">групним</span> браком, а полно општење је дозвољено само између припадника <span class="spoiler" data-solution="text">исте</span> генерације. ====
''Допунити''

==== Основе врсте сродства су: ====
''Написати''
*адоптивно
*духовно
*тазбинско
*крвно

==== Род се заснива на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# ендогамним односима
# <span class="solution">егзогамном групном браку</span>
# моногамном браку
</div>

==== Нација је глобална друштвена мрежа која је настала у периоду: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">распада феудализма и настајања капитализма</span>
# распада робовласништва и настајања феудализма
</div>

==== Предмет науке је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">објективан свет</span>
# природан свет
# субјективни свет
# друштвени свет
</div>

==== Везе које постоје између појава могу бити: ====
''Написати''
*узрочне и неузрочне
*унутрашње и спољашње

==== Научно објашњење је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 4. фаза у научном истраживању
# <span class="solution">5. фаза у научном истраживању</span>
# 3. фаза у научном истраживању
</div>

==== Посматрање је као метод прво настало у: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# психолошким наукама
# <span class="solution">природним наукама</span>
# друштвеним наукама
</div>

==== Испитивање се дефинише као: ====
''Написати''
:Облик прикупљања података помоћу вербалне комуникације између испитивача и испитаника.

==== Одговори у упитнику могу бити <u>слободни (отворени)</u> или <u>понуђени (затворени)</u>.====
''Допунити''

==== Анализа садржаја може бити <u>квалитативна</u> и <u>квантитативна</u>.====
''Допунити''

==== Хорда је настала на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# вишем степену дивљаштва
# <span class="solution">нижем степену дивљаштва</span>
</div>

==== Род је настао на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">вишем степену дивљаштва</span>
# нижем степену дивљаштва
</div>

==== Под појмом "војна демократија" подразумева се: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">последња етапа родовско-племенског уређења</span>
# начин функционисања хорди
# војни облик уређења неке државе
</div>

==== Наведи најмање 5 функција породице: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите

==== Држава је настала на добровољном и међусобном договору свих људи, тврди ? државе: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# теорија силе
# <span class="solution">теорија друштвеног уговора</span>
# патријархална теорија
# психолошка теорија
</div>

==== Према облику владавине државе се деле на: ====
''Написати''
*републике
*монархије

==== Две основне врсте демократије су: ====
''Написати''
*директна (непосредна)
*репрезентативна (представничка)

==== Циљ политичких странака је: ====
''Написати''
:Да победом на изборима освоје и врше државну власт

==== Хорде су биле: ====
''Написати''
*најстарији облик глобалне друштвене групе
*биолошко и економске заједнице
*ендогамне заједнице у оквиру којих нису постојале никакве полне забране
*најнеразвијенији облик друштвеног живота

==== Народ представља такву заједницу која се одликује: ====
''Написати''
*приватно-својинским и класним односима између људи
*заједничким етничким особинама
*заједничким језиком
*заједничком територијом

==== Основне карактеристике научних сазнања су: ====
''Написати''
*Објективност
*Општост
*Систематичност
*Прецизност
*Развојност

==== Највиши облик научног сазнања је <u>научни закон</u>.====
''Допунити''

==== Наведи три врсте посматрања: ====
''Написати''
*Слободно
*Контролисано
*Директно
*Индиректно
*Појединачно
*Масовно
*Без учествовања
*Са учествовањем

==== Упитник је, у ствари, унапред припремљен <u>анкетни лист</u> у писаном облику.====
''Допунити''

==== Експеримент се дефинише као: ====
''Написати''
:Најсложенији облик посматрања, посматра се појава која је вештачки изазвана.

==== Народ је настао у: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# капитализму
# <span class="solution">робовласништву</span>
# социјализму
</div>

==== Кућна заједница билатералног типа карактерише се: ====
''Написати''
:Тиме што се сродство рачуна по обе линије (и очевој и мајчиној)

==== Оснивач патријархалне теорије државе био је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Хегел
# Сократ
# <span class="solution">Аристотел</span>
</div>

==== Наведи све врсте власти: ====
''Написати''
*Судска
*Извршна
*Законодавна

== Начин оцењивања ==
Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:
{| class="wikitable"
! Поени
! П < 6
! 6 ≤ П ≤ 7
! 8 ≤ П ≤ 9
! 10 ≤ П ≤ 11
! 12 ≤ П ≤ 13
! 14 ≤ П
|-
! Оцена
| 5
| 6
| 7
| 8
| 9
| 10
|}

[[Категорија:Први семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]
[[Категорија:Рокови]]

Социологија

2022-01-28T12:43:40Z

Renatus: </div>

'''Социологија''' је изборни предмет у првом семестру.

== Испитни рокови ==
Већ пар година у јануару (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долази идентичан скуп питања. Свако питање носи по један бод.
{{rešenja}}

==== Глобалне друштвене групе чине: ====
''Написати''
*хорда
*род
*племе
*народ
*нација

==== Теорија о настантку нације по којој је припадност нацији детерминисана свешћу о припадности тој ѕаједници и тежњи за заједничким животом, зове се: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# вулгарно материјалистичка теорија
# <span class="solution">субјективно психолошка теорија</span>
# марксистичка теорија
</div>

==== Однос између чланства странке и њеног руководства може бити: ====
''Написати''
*аутократски
*демократски

==== Чланови рода имају заједничке: ====
''Написати''
*обичаје
*старешину
*култ
*гробље

==== Основне функције породице су: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите
*васпитна и образовна функција
*социјализаторска функција

==== Један од разлога распада племенског друштва је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# пераментно ратно стање
# <span class="solution">имовинска диференцијација</span>
# економска пропаст
</div>

==== У хорди су се послови делили према: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# врсти рада
# тежини рада
# <span class="solution">према природној подели рада</span>
</div>

==== Према класном критеријуму, политичке странке се могу поделити на: ====
''Написати''
*буржоаске
*радничке

==== Удруживање родова у племе је вршено на основу: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# егзогамног брака и заједничког претка
# заједничког обичаја или заједничког порекла
# <span class="solution">крвног сродства и заједничке територије</span>
</div>

==== Крвно-сродничка породица карактерише се <u>групним</u> браком, а полно општење је дозвољено само између припадника <u>исте</u> генерације. ====
''Допунити''

==== Основе врсте сродства су: ====
''Написати''
*адоптивно
*духовно
*тазбинско
*крвно

==== Род се заснива на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# ендогамним односима
# <span class="solution">егзогамном групном браку</span>
# моногамном браку
</div>

==== Нација је глобална друштвена мрежа која је настала у периоду: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">распада феудализма и настајања капитализма</span>
# распада робовласништва и настајања феудализма
</div>

==== Предмет науке је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">објективан свет</span>
# природан свет
# субјективни свет
# друштвени свет
</div>

==== Везе које постоје између појава могу бити: ====
''Написати''
*узрочне и неузрочне
*унутрашње и спољашње

==== Научно објашњење је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 4. фаза у научном истраживању
# <span class="solution">5. фаза у научном истраживању</span>
# 3. фаза у научном истраживању
</div>

==== Посматрање је као метод прво настало у: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# психолошким наукама
# <span class="solution">природним наукама</span>
# друштвеним наукама
</div>

==== Испитивање се дефинише као: ====
''Написати''
:Облик прикупљања података помоћу вербалне комуникације између испитивача и испитаника.

==== Одговори у упитнику могу бити <u>слободни (отворени)</u> или <u>понуђени (затворени)</u>.====
''Допунити''

==== Анализа садржаја може бити <u>квалитативна</u> и <u>квантитативна</u>.====
''Допунити''

==== Хорда је настала на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# вишем степену дивљаштва
# <span class="solution">нижем степену дивљаштва</span>
</div>

==== Род је настао на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">вишем степену дивљаштва</span>
# нижем степену дивљаштва
</div>

==== Под појмом "војна демократија" подразумева се: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">последња етапа родовско-племенског уређења</span>
# начин функционисања хорди
# војни облик уређења неке државе
</div>

==== Наведи најмање 5 функција породице: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите

==== Држава је настала на добровољном и међусобном договору свих људи, тврди ? државе: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# теорија силе
# <span class="solution">теорија друштвеног уговора</span>
# патријархална теорија
# психолошка теорија
</div>

==== Према облику владавине државе се деле на: ====
''Написати''
*републике
*монархије

==== Две основне врсте демократије су: ====
''Написати''
*директна (непосредна)
*репрезентативна (представничка)

==== Циљ политичких странака је: ====
''Написати''
:Да победом на изборима освоје и врше државну власт

==== Хорде су биле: ====
''Написати''
*најстарији облик глобалне друштвене групе
*биолошко и економске заједнице
*ендогамне заједнице у оквиру којих нису постојале никакве полне забране
*најнеразвијенији облик друштвеног живота

==== Народ представља такву заједницу која се одликује: ====
''Написати''
*приватно-својинским и класним односима између људи
*заједничким етничким особинама
*заједничким језиком
*заједничком територијом

== Начин оцењивања ==
Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:
{| class="wikitable"
! Поени
! П < 6
! 6 ≤ П ≤ 7
! 8 ≤ П ≤ 9
! 10 ≤ П ≤ 11
! 12 ≤ П ≤ 13
! 14 ≤ П
|-
! Оцена
| 5
| 6
| 7
| 8
| 9
| 10
|}

[[Категорија:Први семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]
[[Категорија:Рокови]]

Социологија

2022-01-28T12:40:06Z

Renatus: Sociologija

'''Социологија''' је изборни предмет у првом семестру.

== Испитни рокови ==
Већ пар година у јануару (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долази идентичан скуп питања. Свако питање носи по један бод.
{{rešenja}}

==== Глобалне друштвене групе чине: ====
''Написати''
*хорда
*род
*племе
*народ
*нација

==== Теорија о настантку нације по којој је припадност нацији детерминисана свешћу о припадности тој ѕаједници и тежњи за заједничким животом, зове се: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# вулгарно материјалистичка теорија
# <span class="solution">субјективно психолошка теорија</span>
# марксистичка теорија
</div>

==== Однос између чланства странке и њеног руководства може бити: ====
''Написати''
*аутократски
*демократски

==== Чланови рода имају заједничке: ====
''Написати''
*обичаје
*старешину
*култ
*гробље

==== Основне функције породице су: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите
*васпитна и образовна функција
*социјализаторска функција

==== Један од разлога распада племенског друштва је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# пераментно ратно стање
# <span class="solution">имовинска диференцијација</span>
# економска пропаст
</div>

==== У хорди су се послови делили према: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# врсти рада
# тежини рада
# <span class="solution">према природној подели рада</span>
</div>

==== Према класном критеријуму, политичке странке се могу поделити на: ====
''Написати''
*буржоаске
*радничке

==== Удруживање родова у племе је вршено на основу: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# егзогамног брака и заједничког претка
# заједничког обичаја или заједничког порекла
# <span class="solution">крвног сродства и заједничке територије</span>
</div>

==== Крвно-сродничка породица карактерише се <u>групним</u> браком, а полно општење је дозвољено само између припадника <u>исте</u> генерације. ====
''Допунити''

==== Основе врсте сродства су: ====
''Написати''
*адоптивно
*духовно
*тазбинско
*крвно

==== Род се заснива на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# ендогамним односима
# <span class="solution">егзогамном групном браку</span>
# моногамном браку
</div>

==== Нација је глобална друштвена мрежа која је настала у периоду: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">распада феудализма и настајања капитализма</span>
# распада робовласништва и настајања феудализма

==== Предмет науке је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">објективан свет</span>
# природан свет
# субјективни свет
# друштвени свет
</div>

==== Везе које постоје између појава могу бити: ====
''Написати''
*узрочне и неузрочне
*унутрашње и спољашње

==== Научно објашњење је: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 4. фаза у научном истраживању
# <span class="solution">5. фаза у научном истраживању</span>
# 3. фаза у научном истраживању
</div>

==== Посматрање је као метод прво настало у: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# психолошким наукама
# <span class="solution">природним наукама</span>
# друштвеним наукама
</div>

==== Испитивање се дефинише као: ====
''Написати''
:Облик прикупљања података помоћу вербалне комуникације између испитивача и испитаника.

==== Одговори у упитнику могу бити <u>слободни (отворени)</u> или <u>понуђени (затворени)</u>.====
''Допунити''

==== Анализа садржаја може бити <u>квалитативна</u> и <u>квантитативна</u>.====
''Допунити''

==== Хорда је настала на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# вишем степену дивљаштва
# <span class="solution">нижем степену дивљаштва</span>
</div>

==== Род је настао на: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">вишем степену дивљаштва</span>
# нижем степену дивљаштва
</div>

==== Под појмом "војна демократија" подразумева се: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">последња етапа родовско-племенског уређења</span>
# начин функционисања хорди
# војни облик уређења неке државе
</div>

==== Наведи најмање 5 функција породице: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите

==== Држава је настала на добровољном и међусобном договору свих људи, тврди ? државе: ====
''Заокружити''
<div class="abc-list" data-solution="single">
# теорија силе
# <span class="solution">теорија друштвеног уговора</span>
# патријархална теорија
# психолошка теорија
</div>

==== Према облику владавине државе се деле на: ====
''Написати''
*републике
*монархије

==== Две основне врсте демократије су: ====
''Написати''
*директна (непосредна)
*репрезентативна (представничка)

==== Циљ политичких странака је: ====
''Написати''
:Да победом на изборима освоје и врше државну власт

==== Хорде су биле: ====
''Написати''
*најстарији облик глобалне друштвене групе
*биолошко и економске заједнице
*ендогамне заједнице у оквиру којих нису постојале никакве полне забране
*најнеразвијенији облик друштвеног живота

==== Народ представља такву заједницу која се одликује: ====
''Написати''
*приватно-својинским и класним односима између људи
*заједничким етничким особинама
*заједничким језиком
*заједничком територијом

== Начин оцењивања ==
Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:
{| class="wikitable"
! Поени
! П < 6
! 6 ≤ П ≤ 7
! 8 ≤ П ≤ 9
! 10 ≤ П ≤ 11
! 12 ≤ П ≤ 13
! 14 ≤ П
|-
! Оцена
| 5
| 6
| 7
| 8
| 9
| 10
|}

[[Категорија:Први семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]
[[Категорија:Рокови]]

Пројектовање софтвера/Питалице

2022-01-28T12:07:32Z

Renatus: /* 5. zadatak */ y -> u (krindz edit)

{{tocright}}
Na ovoj stranici skupljeni su razni ispitni primeri koji su se možda pojavili na ispitu ali im se ne zna rok pojavljivanja ili jednostavno nije bilo dovoljno dobro formulisanih pitalica iz tog roka kako bi se odvojili u stranicu roka.
{{rešenja}}

== 1. zadatak ==
Izabrati tačne tvrdnje za uzorak Prototip:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Osim uz pomoć fabričkog metoda, apstraktna fabrika se može implementirati i uz pomoć prototipa.</span>
# Potklase konkretnog prototipa nisu u obavezi da implementiraju metodu <code>clone()</code>.
# Prototip je objektni uzorak strukture.
# Prototip se često realizuje kao unikat.
# <span class="solution">Poželjno je koristiti uzorak prototip prilikom pravljenja radnih okvira (''framework'').</span>
</div>

== 2. zadatak ==
U MVC (''model–view–controller'') okviru mogu se uočiti sledeći projektni uzorci:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Unikat
# <span class="solution">Sastav</span>
# Prototip
# <span class="solution">Posmatrač</span>
# Iterator
# Dekorater
# <span class="solution">Strategija</span>
# Šablonski metod
# Adapter
</div>

== 3. zadatak ==
Odnos interfejs → klasa i klasa → objekat, redom, isti je kao i odnos:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# slučaj korišćenja → saradnja i saradnja → scenario
# saradnja → slučaj korišćenja i slučaj korišćenja → scenario
# slučaj korišćenja → scenario i slučaj korišćenja → saradnja
# <span class="solution">slučaj korišćenja → saradnja i slučaj korišćenja → scenario</span>
</div>

== 4. zadatak ==
Izabrati tačne tvrdnje za dijagrame interakcije:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Veza je komunikaciona putanja između uloga.
# Dijagram komunikacije je vrsta dijagrama strukture.
# <span class="solution">Na dijagramu sekvence vertikalna osa predstavlja vreme, a horizontalna uloge.</span>
# <span class="solution">alt fragment je fragment koji se izvršava samo ukoliko je ispunjen uslov.</span>
# <span class="solution">Poruka koja nije atomična predstavlja se strelicom ukoso naniže.</span>
</div>

== 5. zadatak ==
Koliko iznosi multiplikativnost u projektnom uzorku Iterator na strani asocijacije konkretnog iteratora?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">*</span>

== 6. zadatak ==
Izabrati tačne tvrdnje za uzorak Podsetnik:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Čuvar i subjekat imaju isti interfejs ka podsetniku.
# Podsetnik je u obavezi da čuva objekat koji ga je snimio.
# <span class="solution">Podsetnik dozvoljava pristup stanju samo subjektu.</span>
# <span class="solution">Podsetnik je objektni uzorak ponašanja.</span>
# Podsetnik omogućava podršku za copy-on-write funkcionalnost.
</div>

== 7. zadatak ==
Izabrati nazive pojmova sa slike:
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="Krajnji čvor,Konkurentno spajanje (join),Sekvencijalno grananje (decision),Početni čvor,Kraj toka">
# [[Датотека:PS pitalice decision node.svg|64px|link=|class=transparent-svg|Čvor iz stavke pod a.]] <span class="spoiler">Sekvencijalno grananje (decision)</span>
# [[Датотека:PS pitalice join node.svg|64px|link=|class=transparent-svg|Čvor iz stavke pod b.]] <span class="spoiler">Konkurentno spajanje (join)</span>
# [[Датотека:PS pitalice flow final node.svg|64px|link=|class=transparent-svg|Čvor iz stavke pod c.]] <span class="spoiler">Kraj toka</span>
# [[Датотека:PS pitalice initial node.svg|64px|link=|class=transparent-svg|Čvor iz stavke pod d.]] <span class="spoiler">Početni čvor</span>
# [[Датотека:PS pitalice final node.svg|64px|link=|class=transparent-svg|Čvor iz stavke pod e.]] <span class="spoiler">Krajnji čvor</span>
</div>

== 8. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice dijagram složene strukture.svg|thumb|Dijagram iz postavke zadatka.]]
Izabrati tačne tvrdnje:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Y je klasa.</span>
# a je klasa.
# <span class="solution">Broj 2 na strani asocijacije kod B znači da su dva objekta B y vezi sa tačno jednim objektom A.</span>
# <span class="solution">Broj 2 na asocijaciji predstavlja multiplikativnost.</span>
# <span class="solution">Broj 2 u uglastim zagradama predstavlja multiplikativnost.</span>
</div>

== 9. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
Da bi se definisala multiplikativnost ternarne asocijacije potrebno je:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uzeti vrednost jedan za multiplikativnost jedne klase i odrediti multiplikativnost ostale dve.
# Utvrditi multiplikativnost posmatrajući svaku klasu zasebno.
# Uzeti vrednost jedan za multiplikativnost preostale dve klase i odrediti multiplikativnost treće.
# Ponašati se kao da je asocijacija binarna i odrediti multiplikativnost u parovima.
</div>

== 10. zadatak ==
Odabrati domen i namenu sledećih projektnih uzoraka: (objektni/klasni uzorak strukture/stvaranja/ponašanja)
<div class="abc-list" data-solution="select">
# Lanac odgovornosti: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">ponašanja</span>
# Komanda: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">ponašanja</span>
# Graditelj: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">stvaranja</span>
# Zastupnik: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">strukture</span>
# Most: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">strukture</span>
</div>

== 11. zadatak ==
Poređajte pojmove objektno-orijentisane metodologije po hronološkom redosledu: 1. objektno-orijentisana analiza; 2. objektno-orijentisano programiranje; 3. objektno orijentisano projektovanje
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 2, 1, 3
# 1, 2, 3
# <span class="solution">1, 3, 2</span>
# 2, 3, 1
</div>

== 12. zadatak ==
Osnovni principi objektno-orijentisanog modela su:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Perzistentnost
# <span class="solution">Kapsulacija</span>
# <span class="solution">Hijerarhija</span>
# Konkurentnost
# <span class="solution">Apstrakcija</span>
# <span class="solution">Modularnost</span>
</div>

== 13. zadatak ==
Apstrakcija realnog sistema iz određenog ugla posmatranja, a u skladu njegovog boljeg razumevanja predstavlja <span class="spoiler" data-solution="text">model</span> tog sistema.

== 14. zadatak ==
UML je jezik za ______, što znači da je moguće mapirati model iz UML-a u programske jezike poput Jave ili C++, a čak i u tabelu relacione baze podataka podataka.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# dokumentovanje
# vizuelizaciju
# konstrukciju
# <span class="solution">modelovanje</span>
</div>

== 15. zadatak ==

<span class="spoiler" data-solution="text">Stvari strukture</span> predstavljaju statičke delove modela i prikazuju logičke ili fizičke elemente.

== 16. zadatak ==
Projektni uzorci se u UML notaciji predstavljaju jednom vrstom stvari strukture:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Klasom
# Scenarijom
# Slučajem korišćenja
# <span class="solution">Saradnjom</span>
</div>

== 17. zadatak ==
Odrediti tačnost tvrdnji koje važe za stvar strukture - komponentu:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Realizuje implementirane interfejse</span>
# Sadrži atribute
# <span class="solution">Sadrži zahtevane interfejse</span>
# <span class="solution">Može se zameniti drugom, adekvatnom komponentom bez narušavanja modela</span>
# Implementira operacije zahtevanog interfejsa
</div>
Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Ukoliko se misli na interfejs zahtevan od komponente, stavka pod e je tačna.</span>

== 18. zadatak ==
Vrste relacija su:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Realizacija</span>
# Veza
# Interakcija
# <span class="solution">Asocijacija</span>
</div>

== 19. zadatak ==
Izabrati dijagrame ponašanja:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Dijagram raspoređivanja
# <span class="solution">Dijagram stanja</span>
# Dijagram komponenata
# <span class="solution">Dijagram interakcije</span>
</div>

== 20. zadatak ==
<code><<exception>></code> je primer:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Stereotipa</span>
# Ograničenja
# Obeležene vrednosti
</div>

== 21. zadatak ==
Apstraktna klasa se označava:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Ograničenjem <code>{abstract}</code></span>
# <span class="solution">Pisanjem imena klase iskošenim (''italic'') slovima</span>
# Pisanjem imena klase podebljanim ('''bold''') slovima
# stereotipom <code><<abstract>></code>
</div>

== 22. zadatak ==
Obeležiti sintaksno ispravno napisane atribute
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">flag:Boolean[1..*]=true</span>
# <span class="solution">#flag-Boolean=false</span>
# !flag:Boolean=true
# <span class="solution">~/flag:Boolean</span>
</div>
Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation"><code>#flag-Boolean=false</code> je sintaksno ispravno napisan atribut sa nazivom <code>flag-Boolean</code>. Da li se ovo pitanje zaista pojavilo na nekom ispitu nije poznato.</span>

== 23. zadatak ==
Stereotip koji modelira eksplicitno generisanje iz šablona je (uneti bez <code><<>></code>): <span class="spoiler" data-solution="text">bind</span>

== 24. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice ball and socket.svg|thumb|Dijagram iz postavke zadatka.]]
Na slici važi:
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="realizuje interfejs,zavisi od interfejsa">
# Klijent <span class="spoiler">zavisi od interfejsa</span>
# K <span class="spoiler">realizuje interfejs</span>
</div>

== 25. zadatak ==
Simbol koji se nalazi u grafičkoj reprezentaciji ugnježđivanja klase je:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# ~
# !
# -
# <span class="solution">+</span>
# #
</div>
Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Tehnički, znak za ugnežđivanje klasa je mnogo približniji XOR (⊕) znaku.</span>

== 26. zadatak ==
Neka se klasa <code>panel</code> nalazi u potpaketu <code>awt</code> paketa <code>java</code>. Tada se puno (kvalifikovano) ime na UML dijagramu predstavlja kao:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <code>java(awt(panel))</code>
# <code>java:awt:panel</code>
# <code>java.awt.panel</code>
# <code class="solution">java::awt::panel</code>
</div>

== 27. zadatak ==
Uvoženje paketa realizuje se ključnom reči:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <code class="solution"><<import>></code>
# <code><<contain>></code>
# <code class="solution"><<access>></code>
</div>

== 28. zadatak ==
Dijagram <span class="spoiler" data-solution="text">objekata</span> je instanca klasnog dijagrama; prikazuje snimak stanja sistema u određenom vremenskom trenutku.

== 29. zadatak ==
Obeležiti tačne tvrdnje:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Poruka može biti sinhrona i asinhrona</span>
# Kada se sinhrona poruka pošalje, primalac se "zaključava" za sve ostale sinhrone poruke, dok se aktivnost predviđena tom porukom ne izvrši
# Signal je sinhrona poruka
</div>

== 30. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice dijagram sekvence.svg|thumb|Dijagram iz postavke zadatka.]]
Na slici je grafička reprezentacija dijagrama: <span class="spoiler" data-solution="text">sekvence</span>

== 31. zadatak ==
Na slici iz prethodnog zadatak blok označen sa <code>: C</code> (treći s leva na desno) predstavlja:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Anonimnu ulogu tipa C</span>
# Anonimni objekat klase C
# Ulogu sa nazivom C
# Objekat sa nazivom C
</div>

== 32. zadatak ==
Ako je poruka označena kao <code>3b.5.2:dohvati()</code>, to znači da se u niti b porukom sa rednim brojem <span class="spoiler" data-solution="text">5</span> pokreću dalje aktivnosti.

== 33. zadatak ==
Element projektnog uzorka koji opisuje uopšten projektni problem, strukture klasa ili objekata simptomatične za nefleksibilni dizajn i uslove koji se moraju ispuniti za primenu datog uzorka je:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# naziv
# <span class="solution">postavka problema</span>
# opis rešenja
# diskusija posledica
</div>

== 34. zadatak ==
Ovaj uzorak primenjujemo kada se objekti komponuju u strukturu stabla i omogućava da se uniformno tretiraju individualni objekti kao i njihove kompozicije. Reč je o projektnom uzorku <span class="spoiler" data-solution="text">Sastav</span>

== 35. zadatak ==
Ovaj uzorak primenjujemo kada mora postojati tačno jedan objekat klase koji mora biti pristupačan klijentima preko poznate tačke pristupa c tim da klasa treba da bude proširiva izvođenjem. Reč je o projektnom uzorku <span class="spoiler" data-solution="text">Unikat</span>

== 36. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice Posmatrač bez strelica.svg|thumb|Dijagram iz postavke zadatka.]]
U projektnom uzorku Posmatrač koje strane asocijacije treba da sadrže glavu strelice? (prvo se gleda asocijacija 1 pa asocijacija 2)
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">→ i ←</span>
# ← i ←
# ← i →
# ⇿ i ⇿
# → i →
</div>

== 37. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice Dekorater.svg|thumb|Dijagram iz postavke zadatka.]]
Na slici je prikazan projektni uzorak <span class="spoiler" data-solution="text">Dekorater</span>. Promenom ukrasa 1 sa iste strane asocijacije kao i <code>-komponenta</code> u ukras *, dobija se projektni uzorak <span class="spoiler" data-solution="text">Sastav</span>.

== 38. zadatak ==
Izabrati vrstu iteratora koja najbolje odgovara ponuđenim tvrdnjama
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="Unutrašnji,Spoljašnji">
# Na klijentu je odgovornost za progres obilaska: <span class="spoiler">Spoljašnji</span>
# Klijent samo zahteva od iteratora da izvrši neku operaciju: <span class="spoiler">Unutrašnji</span>
# Dobar za obilazak struktura oblika stabla: <span class="spoiler">Unutrašnji</span>
# Klijent eksplicitno zahteva od iteratora sledeći element: <span class="spoiler">Spoljašnji</span>
</div>

== 39. zadatak ==
Ovaj projektni uzorak se koristi kada se dinamički dodaje odgovornost nekom objektu i kada treba izbeći "eksploziju" klasa zbog prevelikog broja proširivanja izvođenjem. Reč je o uzorku <span class="spoiler" data-solution="text">Dekorater</span>.

== 40. zadatak ==
Izabrati tačne tvrdnje:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Posrednik je uzorak koji smanjuje uparivanja klijenata sa podsistemom.
# <span class="solution">Poređenje identiteta bilo koje dve pojave "lakog" objekta u kontekstu uvek vraća vrednost true.</span>
# <span class="solution">Forsiranje interakcije kroz posrednika može da ugrozi performanse.</span>
# <span class="solution">Kod projektnog uzorka Fasada dozvoljena je komunikacija klijenta direktno sa klasama podsistema.</span>
# Posrednik koristi jednosmerni protokol u komunikaciji sa kolegama.
</div>

== 41. zadatak ==
[[Датотека:PS pitalice dijagram stanja.svg|frame|center|Dijagram iz postavke zadatka.]]
Koliko iznosi vrednost x posle izvršavanja događaja sledećim redosledom: e2 e3 e2 e4 e5?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">17</span>

Objašnjenje:
<div class="spoiler" data-solution="explanation">
* Početno stanje, izvršava se x=3
* Ulazi se u stanje A, izvršava se x++, x=4
* Početno stanje u stanju A, ulazi se u stanje B, izvršava se x=x/2, x=2
* Dešava se događaj e2, izlazi se iz stanja B, izvršava se x=x+3, x=5
* Pri izvršavanju e2 izvršava se x=x*2, x=10
* Ulazi se u stanje C i dešava se e3, čime se vraća u stanje B i izvršava x=x/2, x=5
* Opet se dešava e2, izlazi se iz stanja B, izvršava se x=x+3, x=8
* Pri izvršavanju e2 se opet izvršava x=x*2, x=16
* Ulazi se u stanje C i dešava se e4, izvršava se x++, x=17
* Dešava se e5, izlazi se iz stanja C i stanja A, izvršava se x--, x=16
* Ulazi se u stanje D, izvršava se x++, x=17
</div>

== 42. zadatak ==
Odabrati domen i namenu sledećih projektnih uzoraka: (objektni/klasni uzorak strukture/stvaranja/ponašanja)
<div class="abc-list" data-solution="select">
# Apstraktna fabrika: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">stvaranja</span>
# Fabrički metod: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">klasni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">stvaranja</span>
# Muva: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">strukture</span>
# Stanje: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">objektni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">ponašanja</span>
# Šablonski metod: <span class="spoiler" data-options="objektni,klasni">klasni</span> uzorak <span class="spoiler" data-options="strukture,stvaranja,ponašanja">ponašanja</span>
</div>

== 43. zadatak ==
Izabrati tačne tvrdnje:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Artefakt kao pojava komponente predstavlja se stereotipom <code><<occurence>></code>.
# Akcija se sastoji od jedne ili više aktivnosti (ali ne može da se desi da nema aktivnosti).
# <span class="solution">Particije mogu imati hijerarhijsku dubinu veću od 1.</span>
# <span class="solution">Klase se mogu pojaviti na dijagramu komponenata.</span>
# Poželjno je koristiti centralni bafer prilikom modelovanja tabele baze podataka.
# Akcije su atomične.
</div>

[[Категорија:Пројектовање софтвера]]

ОС1/Модификације септембар 2021

2021-10-01T16:17:38Z

Renatus: mod za 30 poena da isto na svakoj iteraciji treba da spava od 50 do 250 ms

{{tocright}}
Sledeće modifikacije su se pojavile na odbrani projekta u septembarskom roku 2021.

== 20 poena ==
* U klasi Thread dodati statičku metodu <code>void waitForAll()</code> koja blokira pozivajuću nit dok god se sve niti koje su inicijalizovane a '''nisu''' startovane ne završe.
* Napraviti sledeći test primer:
** Pravi se 10 niti Radnik
** Pravi se nit Šef i startuje se
** Po jedan radnik se startuje signalom dugmeta na tastaturi (jedan se startuje kad se dugme pristisne i još jedan se startuje pri otpuštanju dugmeta)

* Radnik treba da:
** Napiše '''<code>Radnik <threadID> started</code>'''.
** 5 puta napiše '''<code>Radnik <threadID></code>''' i pomoću sopstvenog semafora spava od 50ms do 1000ms izmedju iteracjia.
** Napiše '''<code>Radnik <threadID> ended</code>'''.

* Šef treba da:
** Napiše '''<code>Sef started</code>'''.
** Pozove metodu <code>void waitForAll()</code>.
** Napiše '''<code>Sef ended</code>'''.

Pravilan ispis treba da ispiše '''<code>Sef ended</code>''' tek nakon završetka svih radnika.

== 30 poena ==
* U klasi Thread dodati metodu (nije bilo naglašeno da li je statička ili ne) <code>int fork_n(int n, int* pids)</code> koja '''<code>fork()</code>uje''' nit <code>n</code> puta i PID-ove forkovoanih niti smešta u <code>pids</code> (povratna vrednost isto nije bila specificirana).

* Napraviti sledeći test primer:
** Pravi se 5 niti pomocu <code>int fork_n(int n, int* pids)</code> koje od 3 do 10 puta treba da ispišu '''<code>Thread <threadID> : iter <trenutna iteracija> / <ukupno iteracija></code>''' i pomoću sopstvenog semafora spavaju od 50ms do 250ms izmedju iteracjia.
** Jednom se ispisuju PID-ovi forkovanih niti.

ОС1/Јул 2012

2021-09-29T18:39:39Z

Renatus: 7. -page fault

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2012/jul/Jul%202012.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je to multiprocesorski sistem, a šta distribuirani sistem? Navesti po jedan primer svakog.

=== Rešenje ===
Multiprocesorski sistem je računarski sistem sa više procesora koji imaju zajedničku (deljenu) operativnu memoriju. Procesori mogu da pristupaju toj deljenoj memoriji tj. da čitaju iz nje i u nju upisuju, npr. preko zajedničke magistrale. Primer bi bio današnji personalni računar.

Distribuirani sistem je sistem sa više procesora koji nemaju zajedničku operativnu memoriju, već svaki procesor ima svoju, ali su povezani komunikacionom mrežom preko koje mogu razmenjivati poruke. Primer: LAN mreža u nekom preduzeću, cloud servisi...

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem funkcija <code>setjmp</code> i <code>longjmp</code> iz standardne C biblioteke realizovati operaciju <code>wait</code> na brojačkom semaforu u školskom jezgru

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
void Semaphore::wait() {
lock();
if(--val < 0) {
if(setjmp(Thread::running->context) == 0) {
blocked.put(Thread::running);
Thread::running = Scheduler::get();
longjmp(Thread::running->context, 1);
}
}
unlock();
}
</syntaxhighlight>

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Navesti najmanje tri slučaja (povoda) u kojima proces gubi procesor i prelazi u red spremnih (''ready'') i naznačiti da li se to dešava kao posledica sistemskog poziva tog procesa ili spoljašnjeg prekida

=== Rešenje ===
#Dispatch - sistemski poziv
#Zbog isteka dodeljenog vremena - tajmer generiše prekid, asinhrono.
#Usled neke havarije skače se na kod kernela a proces se stavlja u raspoređivač - javlja se usled prekida.

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Ograničeni bafer je implementiran pomoću brojačkih semafora na sledeći način (ostatak klase je definisana na očigledan način, kao na predavanjima). Šta je problem sa ovom implementacijom?

<syntaxhighlight lang="c">
void BoundedBuffer::append (Data* d) {
mutex.wait();
spaceAvailable.wait();
buffer[tail] = d;
tail = (tail+1)%N;
itemAvailable.signal();
mutex.signal();
}
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
U slučaju da je bafer bio pun a producer pokušava da upiše podatak, zablokiraće se na <code>spaceAvailable</code> semaforu. Consumer će se zablokirati na ulazu u kritičnu sekciju i doći će do deadlock-a.

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Po čemu se razlikuje posao linkera kada je njegov proizvod izvršivi program od onoga kada je to biblioteka?

=== Rešenje ===
Drugačiji je proizvod. Kod je binaran kod exe, nema zaglavlje i nema nerazrešenih simbola. <code>.lib</code> može da ima simbole koje uvozi i koji ostaju nerazrešeni i uvek ima zaglavlje sa simbolima koje izvozi.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Virtuelni adresni prostor sistema je 4GB, adresibilna jedinica je bajt, a virtuelni adresni prostor je organizovan stranično sa stranicom veličine 16KB. Fizički adresni prostor je veličine 1GB. Tabele preslikavanja stranica su organizovane u dva nivoa, s tim da tabela prvog nivoa ima 2K ulaza. Prikazati logičku strukturu virtuelne adrese i označiti širinu svakog polja. Označiti i podelu polja za broj stranice na polja za indeksiranje PMT prvog i drugog nivoa.

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki sistem sa straničnom organizacijom memorije koristi tehniku ''copy on write''. Jedan proces je tek kreirao drugi proces pozivom <code>fork()</code>. Ako novokreirani proces odmah po pokretanju izvrši operaciju upisa u memoriju, koji izuzetak će generisati procesor, ''page fault'' ili neki drugi i koji? Precizno objasniti zašto i kako.

=== Rešenje ===
Pri pozivanju fork-a, proces dete deli sve stranice sa roditeljem, ne kopiraju se. Sve stranice u svojim deskriptorima će imati prava i upisa i čitanja. Dokle god oba procesa samo čitaju podatke ne pravi se kopija za proces dete. Kada bilo ko zatraži upis generiše se izuzetak i stranica se kopira.

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Na asembleru nekog zamišljenog RISC procesora sa LOAD/STORE arhitekturom napisati program i prekidnu rutinu koja prenosi blok podataka zadate dužine sa zadate adrese na izlazni uređaj korišćenjem programiranog ulaza/izlaza sa prekidom.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="asm">
main: LD R1, blockAddr
LD R2, cnt
LD R3, #0
ST [ctrl], #0..1
wait: CMP R3, #1
JNZ wait

intr: LD R0, [R1]
ST [data], R0
INC R1
DEC R2
JNZ ret
LD R3, #1
ST [ctrl], #0
ret: RTI
</syntaxhighlight>

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je po vašem mišljenju osnovna svrha (motiv) postojanja koncepta tekućeg direktorijuma procesa?

=== Rešenje ===
Relokatibilnost procesa.

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Zašto fajl sistemi po pravilu pokušavaju da alociraju susedne blokove na disku za sadržaj istog fajla, čak i ako to nije neophodno za datu alokaciju (ulančanu ili indeksnu)?

=== Rešenje ===
Alociraju se susedni blokovi za isti fajl da bi vreme pristupa bilo što kraće, tj. da bi se glava hard diska što manje pomerala.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Модификације септембар 2021

2021-09-29T17:53:17Z

Renatus: os1 septembar` https://cdn.discordapp.com/attachments/640937104712663047/892830623339790336/thumb_4451-0-5160.png d

ОС1/Септембар 2012

2021-09-25T21:32:47Z

Renatus: /* Postavka */ 8. losa postavka

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2012/septembar/Septembar%202012.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Kod kakvih sistema se najpre pojavljuje ''time sharing'' i sa kakvim motivom?

=== Rešenje ===
Time sharing se najpre pojavljuje kod interaktivnih višekorisničkih sistema. Motiv je da se postigne ravnomerniji odziv na akcije više korisnika nego bez time sharing-a.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem funkcija <code>setjmp</code> i <code>longjmp</code> iz standardne C biblioteke realizovati operaciju <code>wait</code> na binarnom semaforu u školskom jezgru

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Јул 2012#2. zadatak|julskog roka 2012]].

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem sistemskih poziva <code>fork()</code> i <code>execlp()</code> napisati program ''P'' koji pokreće proces nad programom u fajlu čiji je naziv zadat kao argument izvršavanja programa ''P''.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang = "c">
int main(int argc, char* argv[]) {
if(argc < 2) return -1;
pid_t pid = fork();
if(pid < 0) return -2;
if(pid == 0) {
execlp(argv[1]);
return -3;
}
else wait(0);
return 0;
}
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Proces ''P'' treba da sačeka da sva tri procesa ''X'', ''Y'' i ''Z'' ispune neki svoj uslov, u bilo kom redosledu. Napisati deo koda procesa ''P'' i bilo kog od druga tri procesa, uz potrebne deklaracije, koji obezbeđuju ovu uslovnu sinhronizaciju pomoću jednog standardnog brojačkog semafora.

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Фебруар 2012#4. zadatak|februarskog roka 2012]].

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Koja dva podatka čine memorijski kontekst procesa kod kontinualne alokacije memorije za proces sa dinamičkim preslikavanjem adresa?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Virtuelni adresni prostor sistema je 8GB, adresibilna jedinica je 16-bitna reč, a virtuelni adresni prostor je organizovan stranično sa stranicom veličine 32KB. Fizički adresni prostor je veličine 2GB. Tabele preslikavanja stranica su organizovane u dva nivoa, s tim da tabela drugog nivoa ima 1K ulaza. Ako deskriptori u PMT i prvog i drugog nivoa sadrže samo broj okvira u koji se stranica preslikava i ništa više (posebna vrednost označava da preslikavanje nije moguće), koliko bajtova zauzima jedna PMT prvog, a koliko drugog nivoa?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Zaokružiti slovo ispred one ili onih podataka koji ''nisu'' neophodni u deskriptoru stranice u PMT koji koristi hardver za preslikavanje adresa kod virtuelne memorije:
#Informacija da preslikavanje nije moguće izvršiti
#Adresa bloka na disku u kome se nalazi stranica
#Informacija da je stranica deljena sa drugim procesom tehnikom copy-on-write
#Informacija da je stranica zabranjena za izbacivanje jer se koristi kao I/O bafer
#Da li je dozvoljen upis u stranicu
#Broj okvira u koji se stranica preslikava.

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Na asembleru nekog zamišljenog RISC procesora sa LOAD/STORE arhitekturom napisati program koji prenosi blok podataka zadate dužine na zadatu adresu sa ulaznog uređaja korišćenjem programiranog ulaza/izlaza sa prozivanjem (''polling'').

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang = "asm">
main: LD R1, blockAddr
LD R2, cnt
ST [ctrl], #0..1
wait: LD R0, [status]
AND R0, #1..0
JZ wait
LD R0, [data]
INC R1
DEC R2
JNZ wait
ST [ctrl], #0
</syntaxhighlight>

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
U fajl podsistemu nekog operativnog sistema ne vodi se tabela otvorenih fajlova za svaki proces, već postoji samo jedna globalna tabela otvorenih fajlova za ceo sistem. Drugim rečima, ne postoji nikakva informacija o upotrebi otvorenog fajla lokalna (privatna) za pojedinačni proces, već su sve takve informacije globalno deljene. Kako treba da izgleda API funkcija za čitanje bloka podataka dužine <code>len</code> iz nekog fajla, da bi se procesu obezbedila mogućnost sekvencijalnog čitanja svih podataka iz fajla?

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang = "c">
IOStatus readFile(FHANDLE fh, void* buffer, long len, long offset);
</syntaxhighlight>

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Posmatra se disk kapaciteta 80MB i blokom veličine 1KB. Ako se za evidenciju slobodnog prostora koristi bit-vektor sa maksimalnom kompakcijom (svih 8 bita u bajtu su iskorišćeni itd.), koliko celih blokova treba zauzeti na disku za smeštanje ovog vektora?

=== Rešenje ===
80MB / 1KB = 80K blokova

80K / 8b/B = 10KB

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Јануар 2012

2021-09-24T19:49:37Z

Renatus: /* Rešenje */ nedostajale : u private

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2012/januar/Jan%202012.doc Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Ukratko objasniti osnovni motiv uvođenja multiprogramiranja u računarske sisteme.

=== Rešenje ===
Multiprogramiranje se uvodi kako bi se izvršavalo više poslova uporedo. Dok jedan proces čeka na završetak I/O operacije, procesor može da izvršava i opslužuje neki drugi proces.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Na asembleru nekog zamišljenog RISC procesora sa LOAD/STORE arhitekturom napisati program koji vrši prenos bloka podataka iz memorije na izlazni uređaj tehnikom programiranog izlaza korišćenjem prozivanja (''polling''). Samostalno usvojiti potrebne detaljne pretpostavke.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="asm">
LD R1, blockAddr
LD R2, cnt
ST [ctrl], #00..01
wait: LD R0, [status]
AND R0, #1
JZ wait

LD R0, [R1]
ST [data], R0
INC R1
DEC R2
JNZ wait
ST [ctrl], #0
HALT
</syntaxhighlight>

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Ukoliko su svi sistemski pozivi izvršeni uspešno, koliko procesa se ukupno kreira kada se nad sledećim programom kreira jedan proces (računajući i taj jedan)?
<syntaxhighlight lang="c">
void main () {
for (int i=0; i<3; i++) fork();
}
</syntaxhighlight>
=== Rešenje ===
1 + 2^N - 1 = 2^3 = 8

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem školskog jezgra napisati kod klase koja apstrahuje nit koja, ukoliko se kreira sa neparnim celobrojnim parametrom, kreira još jednu takvu istu nit, samo sa parnim celobrojnim parametrom, a u suprotnom se samo završava.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="asm">
class myThead : public Thread {
public:
myThead(int val) {
this->val = val;
start();
}
protected:
void run() {
if(val & 1) {
new myThead(val + 1);
}
}
private:
int val;
};
</syntaxhighlight>

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Kada najranije linker može prijaviti grešku tipa nedefinisanog simbola, a kada višestruko definisanog simbola (tokom prvog prolaza, nakon prvog prolaza, tokom drugog prolaza, ili nakon drugog prolaza)?

=== Rešenje ===
#Nedefinisan simbol - nakon drugog prolaza
#Višestruko definisan simbol - tokom prvog prolaza

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===

U nekom sistemu primenjuje se ''best-fit'' algoritam kontinualne alokacije memorije. Inicijalno je prostor veličine 256KB potpuno slobodan za alokaciju korisničkih procesa. Potom su različiti procesi zadavali sledeće zahteve (slovna oznaka označava proces koji je postavio zahtev, brojna oznaka označava veličinu alociranog prostora u KB, a minus označava gašenje procesa i oslobađanje njegove memorije)

A64, B16, C128, D32, A-, E8, F32, B-

Odgovoriti na sledeća pitanja koja se odnose na stanje memorije nakon ove sekvence zahteva:
#Koliko je ukupno slobodnih fragmenata?
#Kolika je veličina najmanjeg slobodnog fragmenta?
#Kolika je veličina najvećeg slobodnog fragmenta?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Virtuelna memorija organizovana je stranično, a adresibilna jedinica je bajt. Virtuelna adresa je 32-bitna, stranica je veličine 4KB, deskriptor stranice je 32-bitni, a PMT je organizovana u dva nivoa, pri čemu je polje za straničenje prvog nivoa veličine 8 bita. Koliki prostor bi ukupno zauzimala PMT nekog procesa kada bi:
#Proces koristio ceo svoj virtuelni adresni prostor?
#Proces koristio samo jednu stranicu?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Umesto tehnike ''spooling'', pristup uporednih procesa štampaču u nekom sistemu omogućuje se međusobnim isključenjem pomoću operacije rezervacije: svaki proces, pre nego što zatraži bilo koju operaciju sa štampačem, mora da ga rezerviše, a tu rezervaciju otpušta tek kada završi sa celim jednim poslom štampe. Šta je nedostatak ove tehnike?

=== Rešenje ===
Pošto operacije sa štampačem traju prilično dugo, primenom opisane tehnike rezervacije, proces može vrlo dugo da zauzima štampač zbog čega će se ostali procesi suspendovati. Ovo je veoma loše jer se gubi konkurentnost.

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem pruža sledeće operacije u svom API za tekstualne fajlove:
#<code>FHANDLE open(char* filename)</code> Otvara fajl sa datim imenom.
#<code>void close(FHANDLE)</code> Zatvara dati fajl.
#<code>int size(FHANDLE)</code> Vraća trenutnu veličinu sadržaja fajla u znakovima.
#<code>void append(FHANDLE,int)</code> Proširuje sadržaj fajla za dati broj znakova na kraju.
#<code>void seek(FHANDLE,int)</code> Postavlja kurzor datog fajla na datu poziciju (redni broj znaka počev od 0).
#<code>void write(FHANDLE,char*)</code> Na poziciju kurzora datog fajla upisuje dati niz znakova, ne uključujući završni znak ‘\0’, i pomera kurzor iza upisanog niza znakova.
Napisati program koji na kraj postojećeg fajla sa imenom <code>proba.txt</code> upisuje sve što je uneseno preko standardnog ulaza, sve dok se na ulazu ne unese znak ’X’. Zanemariti sve potencijalne greške u ulazu/izlazu.

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Koliko pristupa blokovima na disku treba izvršiti za pristup ''n''-tom logičkom bloku sadržaja fajla ako je alokacija fajla:
#FAT, pri čemu je FAT uvek inicijalno učitana u memoriju prilikom montiranja fajl sistema
#indeksna, pri čemu je ceo indeks fajla u jednom bloku?

=== Rešenje ===
#n
#2

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

Датотека:PMT 1. domaći 2020 - rešenja.zip

2021-07-11T18:01:25Z

Renatus: deskripcija

{{file
| description = Решење првог домаћег задатка 2020. године.
| license = permission
| author = [[User:Fedja|Феђа Младеновић]]
}}

Датотека:PMT 2. domaći 2020 - rešenja.zip

2021-07-11T18:00:56Z

Renatus: deskripcija

{{file
| description = Решење другог домаћег задатка 2020. године.
| license = permission
| author = [[User:Fedja|Феђа Младеновић]]
}}

Датотека:PMT 2. domaći 2020 - rešenja.zip

2021-07-11T17:54:09Z

Renatus: Нова страница: {{file | description = | license = permission | author = Феђа Младеновић }}

{{file
| description =
| license = permission
| author = Феђа Младеновић
}}

Корисник:Fedja

2021-07-11T17:54:01Z

Renatus:

ćao svima sa samofinansiranja...i vama ostalima valjda

== Cigansort ==
Fedja je tokom svojih osnovnih četvorogodišnjih akademskih studija na Elektrotehičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu smer Softversko inženjerstvo razvio Cigansort.
=== Pseudokod ===
<syntaxhighlight lang="milo">
SORT(arr, len)
start:
for i = len to 0 do
if (arr[i-1] < arr[i]) then
swap()
goto start
end_if
end_for
</syntaxhighlight>
=== Kontroverza ===
Fedja je, odlukom proširenog kolegijuma i disciplinske komisije fakulteta višeškolske ustanove, dobio zabranu prilaska fakultetu i zabranu polaganja svih ispita u tri ispitna roka. Zabrana prilaska fakultetu je kasnije osporena.

Датотека:PMT 1. domaći 2020 - rešenja.zip

2021-07-11T17:53:46Z

Renatus: Нова страница: {{file | description = | license = permission | author = Феђа Младеновић }}

{{file
| description =
| license = permission
| author = Феђа Младеновић
}}

ПООП/Лаб 1 2021

2021-05-15T13:12:22Z

Renatus: /* 1. група */ modifikacija

{{tocright}}
Следеће модификације су биле на одбрани пројекта из C++.

== 1. група ==
=== Поставка ===
Наћи тренутке када се линијски приказ цене сече са Moving Average индикатором.

== 2. група ==
=== Поставка ===
Израчунати максимални износ новца који корисник може имати за одређени период.

=== Решење ===
Посматрамо дати график.
<gallery mode="packed">
POOP lab 1 grafik.png | Слика индикатора
POOP lab 1 grafik linija.png | График са линијом
</gallery>
Потребно је да од почетка низа до краја низа индикатора тражимо локалне минимуме и максимуме. Када дођемо до максимума, продамо све акције које поседујемо, ако дођемо до минимума, купимо колико год можемо. На крају, проверимо ако имамо неке остале купљене акције, продамо их.

[[Категорија:ПООП]]
[[Категорија:Лабораторијске вежбе]]

ОО2/Пробни тестови 2021

2021-04-17T15:50:56Z

Renatus: 8.

{{tocright}}
* Za pitanja sa više odgovora, tačni odgovori su <span class="solution-example">podebljani i uokvireni</span>.
* Za pitanja za koje se odgovori unose, tačni odgovori su podvučeni i sakriveni: <span class="spoiler-example">ovako</span>.
* Pritisnite na sledeće dugme kako biste ih sakrili ili otkrili: <span class="unhide-spoilers unhide-solutions"></span>

== Kolokvijum - samotestiranje ==
Na svakom pitanju je bilo ili moguće izabrati jedno ili više rešenja ili uneti odgovor u polje.

=== 1. zadatak ===
Koje tvrdnje za jezik Java su tačne?
<div class="abc-list">
# Interpretiranje bajtkoda je po pravilu efikasnije od izvršenja programa na mašinskom jeziku.
# JIT (''Just In Time'') prevodilac prevodi izvorni kod programa u bajtkod.
# <span class="solution">Implementacija virtuelne mašine zavisi od konkretne platforme, ali interfejs prema bajtkodu ostaje isti.</span>
# Izvorni kod programa se interpretira od strane virtuelne mašine.
# Izvorni kod programa se naziva bajtkod.
</div>

=== 2. zadatak ===
Šta ispisuje sledeći program?
<syntaxhighlight lang="java">
public class A {
public static void main(String[] args) {
String str1 = "abc", str2 = "abc", str3 = "ab" + "c", str4 = new String("abc");
System.out.println(str1==str2);
System.out.println(str1==str3);
System.out.println(str1==str4);
}
}
</syntaxhighlight>
<div class="abc-list">
# <code>false<br />false<br />false</code>
# <code>false<br />false<br />true</code>
# <code>true<br />false<br />false</code>
# <span class="solution"><code>true<br />true<br />false</code></span>
# <code>true<br />true<br />true</code>
</div>

=== 3. zadatak ===
Dat je sledeći program:
<syntaxhighlight lang="java">
public class Primer{
int polje;
static void f(Object o){
if(o instanceof Primer)
((Primer)o).polje = 1;
else if (o instanceof Integer)
o = 0;
}
public static void main(String[] args){
Primer p = new Primer();
Integer i = 0;
f(p);
f(i);
System.out.println(p.polje + " " + i);
}
}
</syntaxhighlight>
Odabrati tačan odgovor
<div class="abc-list">
# Kod je sintaksno neispravan.
# Program ispisuje vrednosti <code>0 0</code>.
# Program ispisuje vrednosti <code>0 1</code>.
# <span class="solution">Program ispisuje vrednosti <code>1 0</code>.</span>
# Program ispisuje vrednosti <code>1 1</code>.
</div>

=== 4. zadatak ===
Za pakete na jeziku Java važi:
<div class="abc-list">
# Postoje tipovi koji mogu pripadati većem broju paketa.
# <span class="solution">Svaka klasa mora biti deo nekog paketa.</span>
# <span class="solution">Uvoženjem paketa '''ne''' uvoze se i svi potpaketi tog paketa.</span>
# <span class="solution">Sve klase koje se nalaze u istoj datoteci su deo istog paketa.</span>
# <span class="solution">Paket <code>java.lang</code> se automatski uvozi.</span>
# U datoteci može postojati više naredbi: <code>package</code> ''naziv_paketa'';
</div>

=== 5. zadatak ===
Koje tvrdnje su tačne za nestatičke inicijalizacione blokove?
<div class="abc-list">
# Izvršavaju se nakon izvršavanja konstruktora svoje klase.
# <span class="solution">Mogu bacati izuzetke.</span>
# <span class="solution">Može ih biti više u jednoj klasi.</span>
# Izvršavaju se nakon punjenja klase u memoriju, a pre stvaranja prvog objekta date klase.
# <span class="solution">Izvršavaju se nakon izvršavanja konstruktora natklase.</span>
</div>

=== 6. zadatak ===
Šta ispisuje sledeći program na programskom jeziku Java? Upisati 0 ukoliko se program ne prevodi, odnosno 1 ukoliko postoji greška u vreme izvršavanja programa.
<syntaxhighlight lang="java">
class A {
private void m() {
System.out.print("a");
}
public A() {
m();
}
}

class B extends A {
public void m() {
System.out.print("b");
}
public B() {
m();
}
}

public class Test {
public static void main(String args[]) {
new B();
}
}
</syntaxhighlight>
Odgovor: <span class="spoiler">ab</span>

=== 7. zadatak ===
Modifikator abstract je moguće staviti ispred definicije:
<div class="abc-list">
# <span class="solution">metoda</span>
# <span class="solution">klase</span>
# <span class="solution">interfejsa</span>
# nabrajanja
# polja klase
</div>

=== 8. zadatak ===
Šta važi za '''throw''' na programskom jeziku Java?
<div class="abc-list">
# <span class="solution">Može se koristiti u statičkim inicijalizacionim blokovima.</span>
# Predstavlja operator jezika Java.
# Parametar mu je referenca na objekat klase koja mora biti izvedena iz klase Exception.
# Može se koristiti bez parametra.
# <span class="solution">Predstavlja ključnu reč jezika Java.</span>
</div>

=== 9. zadatak ===
Ukoliko su definisani sledeći interfejsi:
<syntaxhighlight lang="java">
interface I1 {int m(int i);}

interface I2 {int m(int i, int k, int j);}

interface I3 {double m(int n);}

interface I4 {double m(double x, double y);}

interface I5 {int m(int i);}
</syntaxhighlight>
koje od navedenih naredbi su ispravne?
<div class="abc-list">
# <code>int i=1,j=2; I5 i5=(i+j)->i*j; </code>
# <span class="solution"><code>I3 i3=k->{double p=1; for (int i=1; i<=k; p*=i++); return p;};</code></span>
# <span class="solution"><code>I2 i2=(x,y,z)->x+y-z;</code></span>
# <code>I4 i4=(a,b)->{a*b}; </code>
# <span class="solution"><code>I1 i1=n->n+5;</code></span>
</div>

=== 10. zadatak ===
Koja tvrđenja su tačna na programskom jeziku Java?
<div class="abc-list">
# Ako je pre ulaska u <code>wait()</code> pozvan metod <code>notifyAll()</code> za isti objekat, nit koja poziva <code>wait()</code> neće biti blokirana.
# <span class="solution">Po ulasku u <code>wait()</code>, nit se blokira (suspenduje) i oslobađa se brava objekta.</span>
# <span class="solution">Metodi <code>wait()</code>, <code>notify()</code> i <code>notifyAll()</code> moraju da se pozivaju iz sinhronizovanih delova koda.</span>
# Metod <code>notify()</code> budi samo jednu nit i to uvek onu koja je najduže čekala.
# <code>wait()</code> je metod klase <code>Thread</code>.
</div>

Датотека:PMT preporučena pitanja K2 2020 + odgovori.pdf

2021-02-20T14:33:55Z

Renatus: Нова страница: {{file | description = | author = Merisa Harčinović, Magdalena Čvorović | source = SI Diskord }}

{{file
| description =
| author = Merisa Harčinović, Magdalena Čvorović
| source = SI Diskord
}}

Социологија

2021-02-12T01:23:41Z

Renatus: greskom napisan cilj politickih stranaka dva puta` https://media.discordapp.net/attachments/737474459195146250/780250087091339279/s1606096461093_code20201123015436v9cceo_editor_result.jpg d

'''Социологија''' је изборни предмет у првом семестру.

== Испитни рокови ==
Већ пар година у јануару (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долази идентичан скуп питања. Свако питање носи по један бод.

==== Глобалне друштвене групе чине: ====
''Написати''
*хорда
*род
*племе
*народ
*нација

==== Теорија о настантку нације по којој је припадност нацији детерминисана свешћу о припадности тој ѕаједници и тежњи за заједничким животом, зове се: ====
''Заокружити''
*вулгарно материјалистичка теорија
*'''субјективно психолошка теорија'''
*марксистичка теорија

==== Однос између чланства странке и њеног руководства може бити: ====
''Написати''
*аутократски
*демократски

==== Чланови рода имају заједничке: ====
''Написати''
*обичаје
*старешину
*култ
*гробље

==== Основне функције породице су: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите
*васпитна и образовна функција
*социјализаторска функција

==== Један од разлога распада племенског друштва је: ====
''Заокружити''
*пераментно ратно стање
*'''имовинска диференцијација'''
*економска пропаст

==== У хорди су се послови делили према: ====
''Заокружити''
*врсти рада
*тежини рада
*'''према природној подели рада'''

==== Према класном критеријуму, политичке странке се могу поделити на: ====
''Написати''
*буржоаске
*радничке

==== Удруживање родова у племе је вршено на основу: ====
''Заокружити''
*егзогамног брака и заједничког претка
*заједничког обичаја или заједничког порекла
*'''крвног сродства и заједничке територије'''

==== Крвно-сродничка породица карактерише се <u>групним</u> браком, а полно општење је дозвољено само између припадника <u>исте</u> генерације. ====
''Допунити''

==== Основе врсте сродства су: ====
''Написати''
*адоптивно
*духовно
*тазбинско
*крвно

==== Род се заснива на: ====
''Заокружити''
*ендогамним односима
*'''егзогамном групном браку'''
*моногамном браку

==== Нација је глобална друштвена мрежа која је настала у периоду: ====
''Заокружити''
*'''распада феудализма и настајања капитализма'''
*распада робовласништва и настајања феудализма

==== Предмет науке је: ====
''Заокружити''
*објективан свет
*природан свет
*субјективни свет
*друштвени свет

==== Везе које постоје између појава могу бити: ====
''Написати''
*узрочне и неузрочне
*унутрашње и спољашње

==== Научно објашњење је: ====
''Заокружити''
*4. фаза у научном истраживању
*'''5. фаза у научном истраживању'''
*3. фаза у научном истраживању

==== Посматрање је као метод прво настало у: ====
''Заокружити''
*психолошким наукама
*'''природним наукама'''
*друштвеним наукама

==== Испитивање се дефинише као: ====
''Написати''
:Облик прикупљања података помоћу вербалне комуникације између испитивача и испитаника.

==== Одговори у упитнику могу бити <u>слободни (отворени)</u> или <u>понуђени (затворени)</u>.====
''Допунити''

==== Анализа садржаја може бити <u>?</u> и <u>?</u>.====
''Допунити''

==== Хорда је настала на: ====
''Заокружити''
*вишем степену дивљаштва
*'''нижем степену дивљаштва'''

==== Род је настао на: ====
''Заокружити''
*вишем степену дивљаштва
*нижем степену дивљаштва

==== Под појмом "војна демократија" подразумева се: ====
''Заокружити''
*'''последња етапа родовско-племенског уређења'''
*начин функционисања хорди
*војни облик уређења неке државе

==== Наведи најмање 5 функција породице: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите

==== Држава је настала на добровољном и међусобном договору свих људи, тврди ј? државе: ====
''Заокружити''
*теорија силе
*'''теорија друштвеног уговора'''
*патријархална теорија
*психолошка теорија

==== Према облику владавине државе се деле на: ====
''Написати''
*републике
*монархије

==== Две основне врсте демократије су: ====
''Написати''
*директна (непосредна)
*репрезентативна (представничка)

==== Циљ политичких странака је: ====
''Написати''
:

==== Хорде су биле: ====
''Заокружити''
*најстарији облик глобалне друштвене групе
*биолошко и економске заједнице
*ендогамне заједнице у оквиру којих нису постојале никакве полне забране
*'''најнеразвијенији облик друштвеног живота'''

==== Народ представља такву заједницу која се одликује: ====
''Заокружити''
*приватно-својинским и класним односима између људи
*заједничким етничким особинама
*заједничким језиком
*'''заједничком територијом'''

== Начин оцењивања ==
Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:
{| class="wikitable"
! Поени
! П < 6
! 6 ≤ П ≤ 7
! 8 ≤ П ≤ 9
! 10 ≤ П ≤ 11
! 12 ≤ П ≤ 13
! 14 ≤ П
|-
! Оцена
| 5
| 6
| 7
| 8
| 9
| 10
|}

[[Категорија:Први семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]
[[Категорија:Рокови]]

Базе података 1/Лаб 2 семестрални 2020

2021-01-27T16:01:33Z

Renatus: t` manja relaciona sema

{{tocright}}

== Поставка ==
Посматра се део система продаје на бензинским станицама. Овај део система прати бензинске станице као и њихове координате, оцену и информације у регионима где се налазе. На бензинским станицама се продају производи које прати тип и назив. Ако се неки прозивод продаје на бензиској станици онда постоји активни ценовник за тај производ. Том приликом се прати и датум ценовника. Производ се продаје на бензинској станици по цени на основу активног ценовника за тај производ на тој бензинској станици. У једном тренутку максимално један ценовник је активан за производ на бензинској станици. Приликом продаје прате се ценовник по којем је продат производ, као и количина и датум продаје.
У систему сви датуми се памте као целобројне величине у формату yyyymmdd (yyyy - година, mm - месец, dd - дан).

У наставку је дата релациона шема посматраног дела базе података.
[[Датотека:BP1 Lab 2 2020-2021 Šema.png|центар|650px|Relaciona šema]]
'''Није дозвољено коришћење погледа'''.

Првих пет задатака носи један бод, осталих пет носе два бода (макс 15).

== Задаци ==
=== Задатак 1 ===
Направити SQL упит који исписује сву продају за 2021. годину при чему је количина већа од 10.

Сортирати по Datum растуће, па по Kolicina опадајуће.

Резултат дати у форми: Datum, Kolicina, IdPro

=== Задатак 2 ===
Направити SQL скрипту која брише сву продају која је старија од 01.01.2021. (датуми пре 2021. године), а затим исписује сву преосталу продају.

Резутате сортирати по IdPro растуће.

Резултат дати у форми: IdPro, Kolicina, Datum, IdCen

=== Задатак 3 ===
Направити SQL скрипту која уводи нов производ у базу података, а затим исписује све производе. Производ за додавање је типа Gorivo са називом EuroDizel. Узети да идентификатор производа има вредност 1000.

Резултат сортирати по IdPro опадајуће.

Резултат дати у форми: IdPro, Tip, Naziv

=== Задатак 4 ===
Направити SQL скрипту која ажурира вредност свих ценовника тако што увећа вредност за 10% уколико је ценовник активан или поставља на вредност 0 уколико је ценовник неактиван, а затим је потребно исписати све ценовнике.

Резултат сортирати по IdCen растуће.

Резултат дати у форми: IdCen, Datum, IdBS, IdPro, Vrednost, Aktivan

=== Задатак 5 ===
Направити SQL скрипту која ако постоји табела BenStanica избацује табелу BenStanica из шеме, а затим формира нову табелу BenStanica која треба да има одговарајућу структуру и ограничења.

=== Задатак 6 ===
Направити SQL упит који проналази све актуелне цене (вредност) свих производа који се продају на бензинској станици са идентификатором 1 за дан 11.01.2021.

Резултат сортирати по IdPro растуће.

Резултат дати у форми: IdPro, Naziv, Cena

=== Задатак 7 ===
Направити SQL упит који проналази бензиску станицу (или станице ако их има више) која је најпрофитабиллнија у 2021. години. Профит бензинске станице се рачуна као укупна вредност продаје на тој бензинској станици, при чему се вредност продаје рачуна као производ количине и вредности са ценовника.

Резултат сортирати по IdBS растуће.

Резултат дати у форми: IdBS, Ocena, X, Y

=== Задатак 8 ===
Направити SQL упит који проналази најмању раздаљину две бензинске станице. За рачунање раздаљине користити Декартов координатни систем. Резултат дати у једном реду са конкретном вредности. Сматрати да у систему увек постоји барем две бензинске станице.

Резултат дати у форми: Razdaljina

=== Задатак 9 ===
Направити SQL упит који исписује за сваки регион колико има бензинских станица.

Резултат сортирати по IdReg растуће.

Резултат дати у форми: IdReg, Naziv, Broj benzinskih stanica

=== Задатак 10 ===
Направити SQL упит који приказује бензинске станице које тренутно продају више од 3 различите врсте горвиа (Tip производа је Gorivo).

Резултат сортирати по IdBS растуће.

Резултат дати у форми: IdBS, Ocena, X, Y

[[Категорија:Базе података 1]]

Базе података 1

2021-01-15T03:56:28Z

Renatus: lab

{{tocright}}
'''Базе података 1''' је обавезан предмет у трећем семестру.

== Странице ==
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/bp1/ Страница предмета]

== Корисне везе ==
{{Материјали
| vuk = 1haJaA9fzRFoEn2cmcUc-l-NKenLG_8n5
| beastweb = baze-podataka-1 Старије
}}



== Испитни рокови ==
Претходни испитни рокови се могу наћи на страници предмета. Нажалост, нису нарочито погодни за вежбу јер сви имају решења већ означена. Испод можете наћи испитне рокове са странице предмета без означених решења:
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = ^BP1 .*\.pdf$
| noresultsheader = Тренутно нема нерешених рокова.
| format = ,\n* [[Медиј:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%TITLE%¦4¦-5}²]],,
}}

== Лабораторијске вежбе ==
{{#dpl:
| titleregexp = Базе_података_1/Лаб
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦17¦-1}²]],,
| noresultsheader = Тренутно нема лабораториских вежби.
}}

== Начин оцењивања ==
=== 2019 ===
* '''K1''', '''K2''' — Бодови са првог и другог колоквијума, максимално 15 сваки. Могу се поправити у следећем колоквијумском или испитном року (или раније у договору са студентима).
* '''I''' — Бодови са испита, максимално 50.
* '''L1''', '''L2''', '''L3''', '''L4''' — Бодови са лабораторијских вежби, прве две носе по 4 а друге две по 6.
* '''P''' — Коначан број бодова: <math>P = K_1 + K_2 + I + L_1 + L_2 + L_3 + L_4</math>.
* '''Услов за полагање:''' <math>I \geq 25</math>.

[[Категорија:Трећи семестар]]
[[Категорија:Обавезни предмети]]
[[Категорија:Базе података 1]]

Базе података 1/Лаб 2 семестрални 2020

2021-01-15T03:46:48Z

Renatus: Нова страница: {{tocright}} == Поставка == Посматра се део система продаје на бензинским станицама. Овај део систе…

{{tocright}}

== Поставка ==
Посматра се део система продаје на бензинским станицама. Овај део система прати бензинске станице као и њихове координате, оцену и информације у регионима где се налазе. На бензинским станицама се продају производи које прати тип и назив. Ако се неки прозивод продаје на бензиској станици онда постоји активни ценовник за тај производ. Том приликом се прати и датум ценовника. Производ се продаје на бензинској станици по цени на основу активног ценовника за тај производ на тој бензинској станици. У једном тренутку максимално један ценовник је активан за производ на бензинској станици. Приликом продаје прате се ценовник по којем је продат производ, као и количина и датум продаје.
У систему сви датуми се памте као целобројне величине у формату yyyymmdd (yyyy - година, mm - месец, dd - дан).

У наставку је дата релациона шема посматраног дела базе података.
[[Датотека:BP1 Lab 2 2020-2021 Šema.png|центар|Relaciona šema]]
'''Није дозвољено коришћење погледа'''.

Првих пет задатака носи један бод, осталих пет носе два бода (макс 15).

== Задаци ==
=== Задатак 1 ===
Направити SQL упит који исписује сву продају за 2021. годину при чему је количина већа од 10.

Сортирати по Datum растуће, па по Kolicina опадајуће.

Резултат дати у форми: Datum, Kolicina, IdPro

=== Задатак 2 ===
Направити SQL скрипту која брише сву продају која је старија од 01.01.2021. (датуми пре 2021. године), а затим исписује сву преосталу продају.

Резутате сортирати по IdPro растуће.

Резултат дати у форми: IdPro, Kolicina, Datum, IdCen

=== Задатак 3 ===
Направити SQL скрипту која уводи нов производ у базу података, а затим исписује све производе. Производ за додавање је типа Gorivo са називом EuroDizel. Узети да идентификатор производа има вредност 1000.

Резултат сортирати по IdPro опадајуће.

Резултат дати у форми: IdPro, Tip, Naziv

=== Задатак 4 ===
Направити SQL скрипту која ажурира вредност свих ценовника тако што увећа вредност за 10% уколико је ценовник активан или поставља на вредност 0 уколико је ценовник неактиван, а затим је потребно исписати све ценовнике.

Резултат сортирати по IdCen растуће.

Резултат дати у форми: IdCen, Datum, IdBS, IdPro, Vrednost, Aktivan

=== Задатак 5 ===
Направити SQL скрипту која ако постоји табела BenStanica избацује табелу BenStanica из шеме, а затим формира нову табелу BenStanica која треба да има одговарајућу структуру и ограничења.

=== Задатак 6 ===
Направити SQL упит који проналази све актуелне цене (вредност) свих производа који се продају на бензинској станици са идентификатором 1 за дан 11.01.2021.

Резултат сортирати по IdPro растуће.

Резултат дати у форми: IdPro, Naziv, Cena

=== Задатак 7 ===
Направити SQL упит који проналази бензиску станицу (или станице ако их има више) која је најпрофитабиллнија у 2021. години. Профит бензинске станице се рачуна као укупна вредност продаје на тој бензинској станици, при чему се вредност продаје рачуна као производ количине и вредности са ценовника.

Резултат сортирати по IdBS растуће.

Резултат дати у форми: IdBS, Ocena, X, Y

=== Задатак 8 ===
Направити SQL упит који проналази најмању раздаљину две бензинске станице. За рачунање раздаљине користити Декартов координатни систем. Резултат дати у једном реду са конкретном вредности. Сматрати да у систему увек постоји барем две бензинске станице.

Резултат дати у форми: Razdaljina

=== Задатак 9 ===
Направити SQL упит који исписује за сваки регион колико има бензинских станица.

Резултат сортирати по IdReg растуће.

Резултат дати у форми: IdReg, Naziv, Broj benzinskih stanica

=== Задатак 10 ===
Направити SQL упит који приказује бензинске станице које тренутно продају више од 3 различите врсте горвиа (Tip производа је Gorivo).

Резултат сортирати по IdBS растуће.

Резултат дати у форми: IdBS, Ocena, X, Y

[[Категорија:Базе података 1]]

Датотека:BP1 Lab 2 2020-2021 Šema.png

2021-01-15T03:38:14Z

Renatus: Нова страница: {{file | description = Šema korišćena Lab 2 iz Baza Podataka 1 2020/2021 godine. }}

{{file
| description = Šema korišćena Lab 2 iz Baza Podataka 1 2020/2021 godine.
}}

Физика/Формуле

2020-10-29T03:37:36Z

Renatus:

== Предзнање ==
* Растојање између тачака: <math>d =\sqrt{(x_1 - x_2)^2 + (y_1 - y_2)^2}</math>
* Синусна теорема: <math>\frac{a}{\sin\alpha} = \frac{b}{\sin\beta} = \frac{c}{\sin\gamma}</math>
* Двоструки угао:
** <math>\sin 2\alpha = 2\sin\alpha\cos\alpha</math>
** <math>\cos 2\alpha = \cos^{2}\alpha - \sin^{2}\alpha</math>
* Једначина елипсе: <math>\frac{x^{2}}{a^{2}} + \frac{y^{2}}{b^{2}} = 1</math> (велика полуоса је <math>a</math>, а мала <math>b</math>.)
* Једначина хиперболе: <math>\frac{x^{2}}{a^{2}} - \frac{y^{2}}{b^{2}} = 1</math> (реална полуоса је <math>a</math>, а имагинарна <math>b</math>.)

== Силе ==
{| class="wikitable"
| <math>F_{g}</math>
| Сила Земљине теже
| <math>\text{mg}</math>

Од центра масе ка доле
|-
| <math>F_{n}</math>
| Сила реакције подлоге
| <math>N</math>

Од центра масе тела у супротном правцу од подлоге
|-
| <math>F_{t}</math>
| Сила трења
| <math>\mu N</math>

Супротно од правца кретања ако подлога није глатка

μ - Коефицијент силе трења
|-
| <math>F_{p}</math>
| Сила потиска
| <math>\rho\text{gV}</math>

Делује ка горе
* V - запремина дела тела који је потопљен
* p - густина простора у коме се тело налази
|-
| <math>F_{\text{el}}</math>
| Сила еластичности
| <math>\text{kx}</math>
* k - коефицијент еластичности
* x - колико смо истегли опругу
Више опруга се могу сабрати у једну:
* Ако су поруге паралелне: <math>F_{\text{EL}} = F_{EL1} + F_{EL2}</math>
* Ако су опруге редне (везане једна за другу или кроз другу): <math>F_{\text{EL}} = \frac{F_{EL1}F_{EL2}}{F_{EL1} + F_{EL2}}</math>
|-
| <math>F_{\text{OS}}</math>
| Слика отпора средине / вискозности
| <math>\text{bv}</math>

Делује ка горе:
* b - дата константа
* v - брзина тела
|}

== Момент инерције ==
Ознака: <math>I</math>
m - маса
r - полупречник
l - дужина

* Материјална тачка и прстен: <math>mr^{2}</math>
* Диск и ваљак: <math>\frac{mr^{2}}{2}</math>
* Лопта (шупља): <math>\frac{2mr^{2}}{3}</math>
* Лопта (пуна): <math>\frac{2mr^{2}}{5}</math>
* Штап: <math>\frac{ml^{2}}{12}</math>
* Ако предмет не ротира око свог центра онда се његовом моменту инерције додаје <math>md^{2}</math>, где је d растојање од центра предмета до места на ком ротира.

== Кинематика ==
=== Транзитивно кретање ===
{| class="wikitable"
| <math>V</math>
| Брзина
| <math>s'(t)</math>
|-
| <math>a</math>
| Убрзање
| <math>s''(t)</math><br />
<math>v'(t)</math>
|-
| <math>a_{t}</math>
| Тангецијално убрзање
| <math>\frac{\text{av}}{\left| v \right|}</math>
|-
| <math>a_{n}</math>
| Нормално убрзање
|
<math>\frac{v^{2}}{R}</math> ако је праволинијско кретање оно је 0

R - полупречник кривине трајекторије
|-
| <math>y(x)</math>
| Једначина трајекторије
| <math>h + x + g\alpha - \frac{gx^{2}}{2v_{0}^{2}\text{co}s^{2}\alpha}</math>
|}

=== Ротационо кретање ===
{| class="wikitable"
| <math>\theta</math>
| Пређени угао
|
|-
| <math>\omega</math>
| Угаона брзина
| <math>\theta'(t)</math>
|-
| <math></math>
| Угаоно убрзање
| <math>\theta''(t)</math><br />
<math>\omega'(t)</math>
|-
| <math>a_{t}</math>
| Тангенцијално убрзање
| <math>\alpha R</math>
|-
| <math>a_{n}</math>
| Нормално убрзање
| <math>\omega^{2}R</math>
|-
| <math>a</math>
| Интензитет убрзања
| <math>\sqrt{a_t^2 + a_n^2}</math>
|-
| <math>V</math>
| Брзина са стране
| <math>\omega R</math>
|-
| <math>s</math>
| Пређени пут тачке која ротира
| <math>\theta R</math>
|}

=== Кретања по y оси ===
{| class="wikitable"
!
!
! Слободан пад
! Хитац наниже
! Хитац навише
|-
| <math>v</math>
| Брзина
| colspan="3" | <math>v_{0} \pm \text{gt}</math>

<math>v^{2} = v_{0}^{2} \pm 2gh</math>

- ако је хитац навише

<math>v_{0} = 0</math> ако је слободан пад
|-
| <math>h</math>
| Висина
| colspan="3" | <math>v_{0}t \pm \frac{gt^{2}}{2}</math>

Ако се тражи највећа висина код хитца навише узима се: <math>t = t_{\text{MAX}}</math>
|-
| <math>t_{\text{MAX}}</math>
| Vreme od dole do <math>h_{\text{MAX}}</math>
|
|
| <math>\frac{v_{0}}{g}</math>
|}

=== Хитци ===
{| class="wikitable"
!
!
! Хоризонтални
! Коси хитац
! Коси хитац наниже
|-
| <math>v_{x}</math>
| Брзина по X оси
| <math>v_{0}</math>
| colspan="2" | <math>V_{0}\cos\alpha</math>

α - угао испаљивања
|-
| <math>v_{0y}</math>
| Почетна брзина по Y оси
|
| colspan="2" | <math>v_{0}\sin\alpha</math>
|-
| <math>v_{y}</math>
| Брзина по Y оси
| <math>\text{gt}</math>
| <math>v_{0y} - gt</math>
| <math>v_{0y} + gt</math>
|-
| <math>x</math>
| X позиција
| colspan="3" | <math>v_{x}t</math>

MAX (домет): <math>t = t_{\text{MAX}}</math>
|-
| <math>y</math>
| Y позиција
| <math>h - \frac{gt^{2}}{2}</math>

h - висина
|
<math>v_{0y}t - \frac{gt^{2}}{2}</math>

MAX: (највећа висина): <math>t = \frac{t_{\text{MAX}}}{2}</math>
| <math>{h - v}_{0y}t - \frac{gt^{2}}{2}</math>
|-
| <math>t_{\text{MAX}}</math>
| Време падања
| <math>\sqrt{\frac{2h}{g}}</math>
| <math>\frac{2v_{0y}}{g}</math>
| <math>t_{\text{MAX}}</math> се добија из позитивног решења квадратне једначине за y позицију
|-
| rowspan="2" | <math>\beta</math>
| rowspan="2" | Угао падања
| colspan="2" | <math>\text{tg}\beta = \frac{v_{y}}{v_{x}}</math>
| <math>\text{tg}\beta = \frac{v_{0y}}{v_{x}}</math>
|-
| colspan="3" | За угао при удару: <math>t = t_{\text{MAX}}</math>
|-
| <math>R</math>
| Полупречник закривљености
| <math>\frac{v^{2}}{a_{n}}</math>

MAX: <math>{v = v}_{0}</math>, <math>a_{n} = gcos(90 - \beta)</math><br />
MIN: <math>v = v_{0}\cos\alpha</math>, <math>a_{n} = g</math>
|
|
|-
| <math>a_{t}</math>
| Тангенцијално убрзање
| <math>gsin(\beta)</math>
|
|
|-
| <math>a_{n}</math>
| Нормално убрзање
| <math>gcos(\beta)</math>
|
|
|-
| colspan="2" | Једначина трајекторије
| <math>h - \frac{\text{gx}}{2v_{0}}</math>
| <math>\frac{v_{0y}x}{v_{0x}} - \frac{gx^{2}}{2v_{0x}^{2}}</math>
| <math>h - \frac{v_{0y}x}{v_{0x}} - \frac{gx^{2}}{2v_{0x}^{2}}</math>
|}

== Динамика ==
=== Транзитивно кретање ===
{| class="wikitable"
| colspan="2" | <math>F = ma</math>
| Једначина транслације

m - маса

a - убрзање
|-
| <math>\rho</math>
| Густина
| <math>\frac{m}{V}</math>

m - маса

V - запремина
|-
| <math>V</math>
| Брзина
| <math>v_{0} + at</math><br />
<math>v^{2} = v_{0}^{2} + 2as</math>
|-
| <math>s</math>
| Пређени пут
| <math>v_{0}t \pm \frac{at^{2}}{2}</math>
|-
| <math>E_{\text{KT}}</math>
| Кинетичка енергија
| <math>\frac{mv^{2}}{2}</math>

<math>\frac{\rho^{2}}{2m}</math>
|-
| <math>\rho</math>
| Импулс
| <math>\text{mv}</math>
|}

=== Ротационо кретање ===
{| class="wikitable"
| colspan="2" | <math>M = I\alpha</math>
| Једначина ротације

Кад тело ротира око неког центра

Множимо силу са удаљености до центра предмета који ротира (нпр. са r ако имамо полупречник)
|-
| <math>\alpha</math>
| Угаоно убрзање
| <math>\frac{a_{t}}{R}</math>

<math>a_{t}</math> - тангенцијално убрзање (убрзање објеката који ротирају око центра)<br />
R - полупречник

Ако се за нпр. ваљак окачи предмет, убрзање тог предмета ће бити at.
|-
| <math>E_{\text{KR}}</math>
| Кинетичка енергија
| <math>\frac{I\omega^{2}}{2}</math>

<math>\frac{l^{2}}{2I}</math>
|-
| <math>l</math>
| Момент импулса
| <math>I\omega</math>
|-
| <math>v</math>
| Брзина
| <math>\omega r</math>
|}

=== Транзитивно и ротационо кретање ===
{| class="wikitable"
| <math>E_{K}</math>
| Кинетичка енергија
| <math>E_{\text{KT}} + E_{\text{KR}}</math>

<math>\frac{mv^{2}}{2} + \frac{I\omega^{2}}{2}</math> где је <math>\omega = \frac{v}{r}</math>
|-
| <math>E_{P}</math>
| Потенцијална енергија
| <math>mgh</math>
|}

=== Судари ===
{| class="wikitable"
| <math>\rho</math>
| Импулс
|
* <math>\rho_{1}</math> - импулс испаљеног тела
* <math>{\rho'}_{1}</math> - импулс испаљеног тела после удара
* <math>{\rho'}_{2}</math> - импулс удареног тела после удара
* <math>\alpha</math> - угао између хоризонталне осе и путање након удара испаљеног тела
* <math>\beta</math> - угао између хоризонталне осе и путање након удара удареног тела
* <math>{\rho'}_{2}^{2} = 2m_{2}E_{K2}' = \rho_{1}^{2} + {\rho'}_{1}^{2} - 2\rho_{1}\rho'_{1}\cos\alpha</math>
* <math>{\rho'}_{1}^{2} = 2m_{1}E_{K1}' = \rho_{1}^{2} + {\rho'}_{2}^{2} - 2\rho_{1}\rho'_{2}\cos\beta</math>
* <math>\rho_{1}^{2} = 2m_{1}E_{K1} = {\rho'}_{1}^{2} + {\rho'}_{2}^{2} + 2{\rho'}_{1}\rho'_{2}cos(\alpha + \beta)</math>
|}

=== Напомене ===
* Ако се тело које ротира и транслира у исто време судари са другим телом са ће се транзитивна кинетичка енергија важити у закону одржавања кинетичке енергије.
* Ако постоји неконзервативна сила (сила трења, отпора средине, вискозности), закон одржавања енергије не важи. Тада је рад силе трења <math>A_{E_{T}}</math> једнак промени енергије <math>{E_{\text{KRAJ}}}_{} - E_{\text{START}}</math>. Формула за рад је <math>A = Fs</math>, где је F сила, а s растојање.
* Еластичан судар значи да су тела одвојена након судара.
* Момент инерције заварених тела се сабира.

== Осцилације ==
=== Клатна ===
{| class="wikitable"
| <math>T</math>
| Период осциловања
|
* <math>2\pi\sqrt{\frac{l}{g}}</math> Математичко клатно
** l - дужина канапа
* <math>2\pi\sqrt{\frac{m}{k}}</math> ЛХО
** k - коефицијент крутости опруге
** m - колико смо извукли опругу
* <math>\frac{2\pi}{\omega_{0}}</math> Физичко клатно, ЛХО
* <math>2\pi\sqrt{\frac{I}{mgr_{cm}}}</math> Физичко клатно без опруге
|-
| <math>\omega_{0}</math>
| Сопстевна кружна фреквенција
| <math>2\pi f</math>
|-
| <math>r_{\text{cm}}</math>
| Пречник центра масе
| <math>\frac{m_{i}r_{i}}{m_{i}}</math>

m - маса

r - удаљеност од центра предмета до места осциловања
|}

=== Физичка клатна ===
<math>z'' + {\omega_{0}}^{2}z = 0</math>

За транслације z = x, за ротације z = θ

=== Хармонијске осцилације ===
{| class="wikitable"
| <math>x</math>
|
| <math>x_{0}sin(\omega t + \varphi_{0})</math>

φ - почетни фазни угао, ако тело креће из равнотежног положаја или се ништа не каже он је 0, ако креће од амплитуде он је <math>\frac{\pi}{2}</math>
|-
| <math>v</math>
| Брзина осциловања
| <math>x'</math>

MAX: <math>x_{0}\omega</math>, максимална је кад је тело у равнотежном положају
|-
| <math>a</math>
| Убрзање осциловања
| <math>x''</math>

<math>v'</math>

MAX: <math>x_{0}\omega^{2}</math>, максимална је кад је тело у амплитуди
|-
| <math>E_{K}</math>
| Кинетичка енергија
|
<math>\frac{mv^{2}}{2}</math>

Ако је систем у амплитуди тада је брзина нула и самим тим и кинетичка енегија, тј. сва енергија је потенцијална.

MAX: <math>v = v_{0}</math>
|-
| <math>E_{P}</math>
| Потенцијална енергија
| <math>\frac{kx^{2}}{2}</math>
|}

=== Пригушене осцилације ===
{| class="wikitable"
| colspan="2" | <math>x'' + 2\alpha x' + {\omega_{0}}^{2}x = 0</math>
| Једначина тела која транслирају где је α коефицијент пригушења
|-
| <math>\omega^{*}</math>
| Кружна фреквенција пригушених осцилација
| <math>\sqrt{\omega_0^2 - \alpha^2}</math>
|-
| <math>\Lambda</math>
| Логаритамски декремент
| <math>\alpha T</math>
|-
| <math>Q</math>
| Фактор доброте
| <math>\frac{2\pi}{1 - e^{- 2\alpha T}}</math>

Ако је <math>\alpha T < < 1</math>: <math>e^{- 2\alpha T} = 1 - 2\alpha T</math>
|-
| colspan="2" | <math>x' = Ae^{- \alpha t}sin(\omega^{}t + \varphi)</math>
| Квази периодичне осцилације - <math>\omega_{0} > \alpha</math>

A - амплитуда пригушења
|-
| colspan="2" | <math>x = c_{1}e^{- \lambda_{1}t} + c_{2}e^{- \lambda_{2}t}</math>
| Апериодичне осцилације - <math>\omega_{0} < \alpha</math>
|-
| colspan="2" | <math>x = e^{- \alpha t}(c_{1} + c_{2}t)</math>
| Критично пригушене осцилације - <math>\omega_{0} = \alpha</math>
|}

=== Принудне осцилације ===
{| class="wikitable"
| colspan="2" | <math>x'' + 2\alpha x' + {\omega_{0}}^{2}x = F(t)</math>
| <math>F(t) = F_{0}sin(\Omega t)</math>

F0 - амплитуда силе

Ω - кружна фреквенција принудне силе
|-
| colspan="2" | <math>Ae^{- \alpha t}sin(\Omega t - \varphi)</math>
| Једначина тела која транслирају
|-
| <math>A</math>
| Амплитуда принудних осцилација
| <math>\frac{F_{0}}{m\sqrt{(\omega_0^2 - \Omega^2)^2 + (2\alpha\Omega)^2}}</math>
|-
| <math>\text{tg}\varphi</math>
| Почетни угао
| <math>\frac{2\alpha\Omega}{{\omega_{0}}^{2} - \Omega^{2}}</math>
|-
| <math>\Omega_{\text{REZ}}</math>
| Резонантна кружна фреквенција принудне силе
| <math>\sqrt{\omega_0^2 - 2\alpha^2}</math>
|-
| <math>A_{\text{REZ}}</math>
| Резонантна амплитуда
| <math>\frac{F_{0}}{2\alpha m\sqrt{\omega_0^2 - \alpha^2}}</math>
|}

=== Напомене ===
* Код транслација прво радимо равнотежно стање. Из равнотежног стања убацујемо Fg у једначину кретања. Једначину кретања штелујемо на <math>x'' + {\omega_{0}}^{2}x = 0</math> или <math>\theta'' + {\omega_{0}}^{2}\theta = 0</math> где је θ угао за које се тело померило.
* Ако има више спојених тела онда се њихови моменти инерција сабирају.

== Таласи ==
=== Доплеров ефекат ===
{| class="wikitable"
| <math>f</math>
| Фреквенција Доплеровог ефекта
| <math>f_{0}\frac{c \pm v_{p}}{c \mp v_{i}}</math>
* <math>v_{p}</math> - брзина предмета је + ако се прималац креће ка извору
* <math>v_{i}</math> - брзина извора је + ако се извор креће од примаоца
* c - брзина звука у окружењу
|-
| <math>f_{b}</math>
| Фреквенција избијања / звучних удара
| <math>\left| f_{1} - f_{2} \right|</math>

Ако постоје две фреквенције у неком простору, постоји и трећа израчуната преко формуле.
|}

=== Јачина звука ===
{| class="wikitable"
| <math>I</math>
| Објективна јачина звука (интензитет)
|
<math>\frac{P_{\text{SR}}}{4r^{2}\pi}e^{- \mu r}</math>

<math>e^{- \mu r}</math> се додаје само ако има апсорбција

μ - коефицијент апсорбције
|-
| <math>P_{\text{SR}}</math>
| Средња снага
|
<math>kf^{2}</math> Ако извор осцилује са једном фреквенцијом

<math>kA^{2}</math> Ако извор осцилује са неком амплитудом

<math>k{f^{2}A}^{2}</math> Ако су оба дата

k - нека константа
|-
| <math>\beta</math>
| Субјективна јачина (ниво звука)
| <math>10log_{10}\frac{I}{I_{0}}</math>

Праг чујности - 0

Граница бола - 120db

I0 - <math>10^{- 12}</math>
|}

=== Трансверзални таласи ===
{| class="wikitable"
| <math>c</math>
| Брзина таласа
| <math>\sqrt{\frac{F}{\mu}}</math> Чврсто стање (може да се простире само у њему)

F - сила којом смо затегли жицу са оба краја
|-
| <math>\mu</math>
| Подужна маса
| <math>\frac{m}{l}</math>

l - дужина жице

Килограми/метри
|-
| <math>m</math>
| Маса
| <math>\rho V</math>

ρ - густина
|-
| <math>V</math>
| Запремина
| <math>r^{2}\pi l</math>

r - полупречник жице
|}

=== Лонгитудинални таласи ===
{| class="wikitable"
| <math>c</math>
| Брзина таласа
|
<math>\sqrt{\frac{E}{\rho}}</math> Чврсто стање
* E - Јунгов модуо еластичности
* p - густина средине кроз коју се простире
<math>\sqrt{\frac{B}{\rho}}</math> Течно стање
* B - коефицијент стишљивости
<math>\sqrt{\frac{\kappa P}{\rho}}</math> Гасовито стање
* P - притисак гаса
* κ - коефицијент дијабатског процеса
<math>\lambda f</math>
|-
| colspan="2" | <math>y = Asin(\omega t - kx)</math>
| Једначина таласа

w - кружна фреквенција

t - време

x - пут који талас прелази
|-
| <math>k</math>
| Таласни број
|
<math>\frac{2\pi}{\lambda}</math>

<math>m\omega^{2}</math>

λ - таласна дужина (дужина коју талас пређе по једној осцилацији, тј. за време једног периода)
|-
| <math>V</math>
| Таласна дужина
| <math>\frac{s}{t}</math>
|-
| <math>V</math>
| Брзина осциловања честица
| <math>y' = A</math>
|-
| <math>a</math>
| Убрзање осциловања честица
| <math>y'' = V'</math>
|-
| <math>E</math>
| Енергија таласа
| <math>\frac{kA^{2}}{2} = \frac{m\omega^{2}A}{2}</math>

m - маса
|-
| <math>I</math>
| Интензитет таласа
| <math>\frac{E}{\text{st}} = \frac{\rho c\omega^{2}A^{2}}{2}</math>
|}

=== Извори звука ===
{| class="wikitable"
| <math>l</math>
| Дужина жице
| <math>\frac{n\lambda}{2}</math> Ако је канап учвршћен или цев затворена или отворена на оба краја

<math>\frac{(2n - 1)\lambda}{4}</math> Ако је канап учвршћен или цев затворена на једном крају

<math>\frac{(2n - 1)\lambda}{2}</math> Ако је канап учвршћен на средини

λ - таласна дужина

n - број хармоника (основни = 1, x виши = x + 1)
|-
| <math>c</math>
| Брзина таласа
| <math>\frac{F}{\mu}</math>

<math>\lambda_{n}f_{n}</math>
|-
| <math>r</math>
| Коефицијент рефлексије амплитуде
| <math>\frac{A_{\text{REF}}}{A_{\text{UPA}}} = \frac{c_{1} - c_{2}}{c_{1} + c_{2}}</math>

c1 - брзина таласа у првој

c2 - брзина таласа у другој
|-
| <math>t</math>
| Коефицијент трансмисије амплитуде
| <math>\frac{A_{\text{TRA}}}{A_{\text{UPA}}} = \frac{2c_{2}}{c_{1} + c_{2}}</math>

<math>r + t = 1</math>
|-
| <math>R</math>
| Коефицијент рефлексије снаге
| <math>r^{2}</math>

<math>R + T = 1</math>

<math>\frac{P_{\text{REF}}}{P_{\text{UPA}}}</math>
|-
| <math>T</math>
| Коефицијент трансмисије снаге
| <math>\frac{P_{\text{TRA}}}{P_{\text{UPA}}}</math>
|}

=== Напомене ===
* Људи чују од 20Hz до 20kHz (20000Hz).
* Ако имамо два извора звука који иду до неког објекта, интензитет звука на том објекту је збир интензитета оба.
* Таласу се мења брзина када промени окружење.
* Ако су жице у истој резонанцији значи да имају исту фреквенцију.
* Ако имамо цеви у њима је C једнак брзини средине која се налази у цеви.

== Оптика ==
=== Огледала ===
{| class="wikitable"
| <math>U</math>
| Увећање
| <math>\frac{l}{p}</math>

<math>\frac{L}{P}</math>

p - удаљеност предмета од темена

l - удаљеност лика од темена

P - висина предмета

L - висина лика
|-
| <math>f</math>
| Жижна даљина
|
<math>\frac{R}{2}</math> ова формула не ради на сочивима

R - полупречник огледала
|-
| <math>\omega</math>
| Оптичка јачина
| <math>\frac{1}{f}</math>
|-
| colspan="2" | <math>\pm \frac{1}{f} = \frac{1}{p} \pm \frac{1}{l}</math>
| Једначина огледала

Лева страна је + ако је огледало удубљено. Десна страна је + ако је лик реалан.

p - удаљеност предмета од темена

l - удаљеност лика од темена

Ако смо жижну даљину добили из система онда не гледамо знак.
|-
| colspan="2" | <math>\pm \frac{1}{f} = (\frac{n_{\text{socivo}}}{n_{\text{sredina}}} - 1)( \pm \frac{1}{R_{1}} \mp \frac{1}{R_{2}})</math>
| Једначина сочива

Лева страна је + ако је сочиво сабирно.

Обратити пажњу да када делови сочива гледају у супротном смеру да је један од њих негативан.

R1 - полупречник огледала са леве стране

R2 - полупречник огледала са десне стране
|-
| <math>n</math>
| Индекс преламања
| <math>\frac{C_{0}}{C}</math>

C0 је брзина светлости у вакууму.

Преламање ка нормали је када из мање у већу. (?)

Закон преламања: <math>\frac{\sin\alpha}{\sin\beta} = \frac{n_{2}}{n_{1}} = \frac{c_{1}}{c_{2}}</math>

a - упадни, B - преломни угао

Тотална рефлексија кад иде из гушће у ређу средину.

Кошијева теорема: <math>B + \frac{c}{\lambda}</math>
|}

=== План-паралелна плоча ===
{| class="wikitable"
| <math>t</math>
| Разлика између тога где се зрак простире након проласка кроз план-паралелну плочицу и где би зрак ишао да ње није било
| <math>\frac{dsin(\alpha - \beta)}{\cos\beta}</math>

d - ширина плоче
|}
Угао под којим светлост пада се и одбије.

C је центар круга који би могао да се изгради помоћу закривљеног огледала. Налази се на главној оптичкој оси.

T је место додира између главне оптичке осе и огледала. Растојање између те тачке и тачке C је R огледала.

F је фокус (жижа) и налази се између T и C на главној оптичкој оси.

Карактеристични зраци удубљеног:
* Ако иде паралелно на оптичку оси одбиће се тако да пролази кроз жижу.
* Ако пролази кроз жижу одбиће се тако да иде паралелно на оптичку осу.
* Зрак иде директно у теме и одбије се тако да је главна оптичка оса нормала.
* Пролази кроз центар и одбије се исто тако како је и дошао.

'''Ако се тражи привидна дубина, од предмета који посматрамо повучемо нормалу ка горе и где се та нормала сече са линијом видика посматрача ту се налази привидна дубина.'''

Ако светлост уђе под правим углом она се не прелама.

'''Код испупчених огледала и расипних сочива, лик је увек виртуелан, усправан и умањен.'''

Кад се пресек зракова налази на супротној страни тада је лик имагинаран, у супротном је реалан.

Кад се пресек зракова налази на мањем растојању од растојања предмета до тачке T тада је лик умањен.

=== Удубљено (конкавно) огледало и сабирно сочиво ===
{| class="wikitable"
| <math>p > R</math>
| Реалан
| Умањен
| Обрнут
|-
| <math>p = R</math>
| Реалан
| Исти
| Обрнут
|-
| <math>F < p < R</math>
| Реалан
| Увећан
| Обрнут
|-
| <math>F = p</math>
| Не постоји, формира се у бесконачности
| /
| /
|-
| <math>p < F</math>
| Имагинаран
| Увећан
| Правилан
|}

=== Напомене ===
* Сочива могу бити сабирна и расипна. Код сабирних се преломљени зраци секу у жижама, а код расипних се продужеци преломљених зракова секу у жижи којих има две.
* '''Кад имамо систем од више сочива онда жижну даљину''' <math>f_{\text{UKUPNO}}</math> '''можемо да израчунамо као''' <math>\frac{1}{f_{\text{UK}}} = \frac{1}{f_{1}} + \frac{1}{f_{2}} + ...</math>
* '''Људско око је најосетљивије на λ = 555nm'''
* Да би светлост била линеарно поларизована треба да важи <math>arctan(\frac{n_{3}}{n_{2}}) = 48.36</math>

== Термодинамика ==
=== Процеси ===
{| class="wikitable"
| <math>P</math>
| Притисак
|
|-
| <math>V</math>
| Запремина
| <math>\Delta V = V_{2} - V_{1}</math>
|-
| <math>n</math>
| Број молова
| <math>\frac{m}{M}</math>

M - моларна маса

m - маса
|-
| <math>R</math>
| Универзална гасна константа
| <math>8.3</math>
|-
| <math>T</math>
| Температура
| <math>\Delta T = T_{K} - T_{P}</math>
|-
| colspan="2" | <math>PV = nRT</math>
| При промени количине температуре, мењају се P, V i T, док n и R остају константни што можемо да искористимо као везу. <math>\frac{P_{1}V_{1}}{T_{1}} = \frac{P_{2}V_{2}}{T_{2}}</math>

Изо процеси - P, V или T остају константни

Изотермски процеси - T је константно: <math>P_{1}V_{1} = P_{2}V_{2}</math>

Изохорски процеси - V је константно: <math>\frac{P_{1}}{T_{1}} = \frac{P_{2}}{T_{2}}</math>

Изобарски процес - P је константно: <math>\frac{V_{1}}{T_{1}} = \frac{V_{2}}{T_{2}}</math>

Политропски процес - ништа није константно: <math>P_{1}{V_{1}}^{n} = P_{2}{V_{2}}^{n}</math>

n - коефицијент политропе

Адијабатске једначине:

<math>P_{1}{V_{1}}^{\kappa} = P_{2}{V_{2}}^{\kappa}</math>

<math>T_{1}{V_{1}}^{\kappa - 1} = T_{2}{V_{2}}^{\kappa - 1}</math>

<math>T_{1}{P_{1}}^{\frac{1}{\kappa} - 1} = T_{2}{P_{2}}^{\frac{1}{\kappa} - 1}</math>

m^3 у центиметре^3
|-
| <math>Q</math>
| Количина топлоте
| <math>\text{mc}\Delta T</math>

m - маса гаса

<math>\text{nC}\Delta T</math>

Први принцип термодинамике (ништа није константно): <math>\Delta U + A</math>

Кад је T константно: <math>\Delta T = 0</math>→<math>\Delta U = 0</math>→<math>Q = A = nRTln(\frac{V_{2}}{V_{1}})</math>

Кад је V константно:

<math>\Delta V = 0</math>→<math>A = 0</math>→<math>Q = \Delta U = nC_{V}\Delta T</math>

Кад је P константно:

<math>nC_{P}\Delta T</math>

<math>A = P\Delta V</math>

Адијабатски процес: <math>Q = 0</math>→<math>\Delta U = - A = nC_{V}\Delta T</math>
|-
| <math>n</math>
| Коефицијент политропе
| <math>\frac{C_{P} - C}{C_{V} - C}</math>
|-
| <math>c</math>
| Спеицифична топлота
| <math>\frac{C}{M}</math>
|-
| <math>C</math>
| Специфична моларна топлота
| <math>\text{cM}</math>
|-
| <math>U</math>
| Унутрашња енергија
| <math>\Sigma E_{K} + \Sigma E_{P}</math>

<math>\Delta U = nC_{V}\Delta T</math>
|-
| <math>C_{V}</math>
| Моларни топлотни капацитет при константној запремини
| <math>\frac{\text{jR}}{2}</math> 3R/2 za jedno, 5R/2 za dvo, 3R za vise
|-
| <math>C_{P}</math>
| Моларни топлотни капацитет при константном притиску
| <math>\frac{(j + 2)R}{2}</math> 5R/2 za jedno, 7R/2 za dvo, 4R za vise
|-
| <math>\kappa</math>
| Коефицијент адијабатског процеса
| <math>\frac{C_{P}}{C_{V}}</math>
|}

=== Топлотни мотори ===
{| class="wikitable"
| <math>A_{K}</math>
| Користан рад
| <math>Q_{\text{DOV}} - \left| Q_{\text{ODV}} \right|</math>
|-
| <math>\zeta</math>
| Степен корисног дејства
| <math>\frac{A_{K}}{Q_{\text{DOV}}}</math>

<math>1 - \frac{T_{H}}{T_{G}}</math> samo za karnoov ciklus

Th - температура хладњака

Tg - температура грејача
|-
| <math>K_{G}</math>
| Коефицијент грејања
| <math>\frac{Q_{\text{ODV}}}{{Q_{\text{DOV}} - Q}_{\text{ODV}}}</math>

<math>\frac{T_{H}}{T_{G} - T_{H}}</math> само за Карноов циклус
|-
| <math>K_{G}</math>
| Коефицијент хлађења
|
<math>\frac{Q_{\text{DOV}}}{\left| Q_{\text{ODV}} \right| - Q_{\text{DOV}}}</math>

<math>\frac{T_{G}}{T_{G} - T_{H}}</math> само за Карноов циклус
|-
| <math>s</math>
| Ентропија
| <math>\Delta s = \frac{\Delta Q}{T}</math>
|}

=== Напомене ===
* 1 Бар = 10^5 Паскала
* Рад у PV може да се израчуна као површина испод дијаграма. + је ако се повећава, - ако се смањује.
* Ако је процес кружан, промена ентропије је 0.
* <math>T_{kelvin} = T_{celzijus} + 273</math>

Математика 2/Септембар 2020

2020-09-28T02:32:27Z

Renatus: /* Први део */ valjda je ovako nzm

{{tocright}}

== Први део ==
=== Теорија ===
==== 1. задатак ====
#Израчунати <math>\int_{-1}^1 f(x) dx</math>, ако је <math>f(x) = \left\{
\begin{array}{ll}
\frac{1}{(x + 1)^2}, & x \neq -1 \\
27, & x = -1
\end{array}
\right.</math>
#Израчунати <math>\int_1^{10} g(x) dx</math>, ако је <math>g(x) = \left\{
\begin{array}{ll}
\ln x, & x \notin \{3, 5, 7, 9\} \\
-10^{35}, & x \in \{3, 5, 7, 9\}
\end{array}
\right.</math>.
#Израчунати <math>\int_{-1}^1 \frac{1}{\sin^3 x + tg x} dx</math>.

==== 2. задатак ====
За функцију <math>g(x) = \frac{1}{x^2 + \alpha x + \beta}</math>, где <math>\alpha, \beta \in \mathbb{R}</math> и <math>\alpha^2 - 4\beta < 0</math>, одредити <u>skup primitivnih(?)</u> функција на интервалу <math>I = (-\infty, +\infty)</math>.

==== 3. задатак ====
Дефиниција општог, сингуларног и партикуларног решења диференцијалне једначине:

==== 4. задатак ====
# Како гласи општи облик Бернулијеве диференцијалне једначине
# Како се решава Бернулијева диференцијална једначина
# Решити <math>6y' - 2y = xy^4</math> са почетним условима <math>y(0)=-2</math>

=== Задаци ===
==== 1. задатак ====
Израчунати вредност несвојственог интеграла <math>\int_0^{+\infty} \frac{arctgx}{(1 + x)^2} dx</math>.

==== 2. задатак ====
# Одредити тачке локалних екстремума функције <math>z(x,y) = x^4 + y^4 - 2x^2 + 4xy - 2y^2</math>.
# Одредити опште решење диференцијалне једначине <math>y''' = 3y'' + 4y' - 2y = \cos x</math>.

== Други део ==
=== Теорија ===
==== 1. задатак ====
# Дефиниши ранг матрице
# Наћи ранг матрице <math>\begin{bmatrix}
3 & b & b\\
b & 3 & b\\
b & b & 3
\end{bmatrix}</math> у зависности од <math>b</math>.
==== 2. задатак ====
# Дефиниши карактеристични и минимални полином квадратне матрице
# Нађи карактеристичан и минималан полином матрице <math>5I_n</math> где је <math>I_n</math> јединична матрица реда <math>n\in\mathbb{N}</math>.
==== 3. задатак ====
# Дефиниши комбинацију са понављањем
# За скуп <math>T=\left \{ a,b,c,d \right \}</math> напиши 5 комбинација са понављањем седме класе.
# Приказати модел и објаснити начин пребројавања комбинација са понављањем на примерима из претходног питања
# Колико има скупова од <math>n</math> елемената класе <math>k</math>?

==== 4. задатак ====
# Дефиниција равни
# Објаснити и нацртати поступак пребацивања из векторског облика равни из дефиниције у општи облик равне.

=== Задаци ===

==== 1. задатак ====
Наћи <math>\lambda</math> за које систем <math>\begin{matrix}
2x-y+z+t=1\\
x+2y-z+4t=2\\
x+7y-4z+11t=\lambda
\end{matrix}</math> има решење па решити систем.

==== 2. задатак ====
# Колико делиоца има <math>13200</math> укључујући <math>1</math> и њега самог?
# Колико постоји пресликавања скупа <math>\left \{ 1,2,3,4,5,6,7 \right \}</math> у <math>\left \{ 2,4,6 \right \}</math> за <math>\left ( \forall a\in A \right ) f(a)\neq a</math>?

[[Категорија:Математика 2]]
[[Категорија:Рокови]]

Математика 1/К1 2019

2020-09-28T02:32:16Z

Renatus: Нова страница: {{tocright}} == Теорија == === 1. задатак === Навести дефиницију # пресликавања или функције. # "1-1" пресли…

{{tocright}}
== Теорија ==
=== 1. задатак ===
Навести дефиницију
# пресликавања или функције.
# "1-1" пресликавања (инјекција).
# "на" пресликавања (сурјекција).

=== 2. задатак ===
Навести дефиницију и пример
# Абелове групе
# поља

=== 3. задатак ===
Навести пример
# једне матрице реда <math>5</math> чија је детерминанта једнака <math>-24</math>
# матрице <math>A_{5\times5}</math> и матрице <math>B_{5\times5}</math> за које важи <math>\det(A)=-3\det(B)</math>
# једне симетричне матрице <math>C</math> код које је лемент <math>c_{24}=7</math>

=== 4. задатак ===
Нека је дата квадратна реална матрица <math>A</math> реда <math>n</math>
# Дефинисати инверзну матрицу за дату матрицу <math>A</math>.
# Навести потребан и довољан услов да постоји инверзна матрица.
# Навести основну формулу за рачунање инверзне матрице.

=== 5. задатак ===
Нека је дат реални линеарни систем <math>\begin{matrix}
x+y=1\\
2x+by=2
\end{matrix},b\in \mathbb{R}</math>.
# Одредити матрични запис система
# Под којим условима систем има јединствено решење?
# Ако систем има јединствено решење, одредити решење према Крамеровима формулама.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Математика 1]]

Математика 2/Септембар 2020

2020-09-28T01:20:21Z

Renatus:

{{tocright}}

== Први део ==
=== Теорија ===
==== 1. задатак ====
#Израчунати <math>\int_{-1}^1 f(x) dx</math>, ако је <math>f(x) = \left\{
\begin{array}{ll}
\frac{1}{(x + 1)^2}, & x \neq -1 \\
27, & x = -1
\end{array}
\right.</math>
#Израчунати <math>\int_1^{10} g(x) dx</math>, ако је <math>g(x) = \left\{
\begin{array}{ll}
\ln x, & x \notin \{3, 5, 7, 9\} \\
-10^{35}, & x \in \{3, 5, 7, 9\}
\end{array}
\right.</math>.
#Израчунати <math>\int_{-1}^1 \frac{1}{\sin^3 x + tg x} dx</math>.

==== 2. задатак ====
За функцију <math>g(x) = \frac{1}{x^2 + \alpha x + \beta}</math>, где <math>\alpha, \beta \in \mathbb{R}</math> и <math>\alpha^2 - 4\beta < 0</math>, одредити ? функција на интервалу <math>I = (-\infty, +\infty)</math>.

==== 3. задатак ====
Дефиниција општог, сингуларног и партикуларног решења диференцијалне једначине:

==== 4. задатак ====
# Како гласи општи облик Бернулијеве диференцијалне једначине
# Како се решава Бернулијева диференцијална једначина
# Решити <math>6y' - 2y = xy^4</math> са почетним условима <math>y(0)=-2</math>

=== Задаци ===
==== 1. задатак ====
Израчунати вредност несвојственог интеграла <math>\int_0^{+\infty} \frac{arctgx}{(1 + x)^2} dx</math>.

==== 2. задатак ====
# Одредити тачке локалних екстремума функције <math>z(x,y) = x^4 + y^4 - 2x^2 + 4xy - 2y^2</math>.
# Одредити опште решење диференцијалне једначине <math>y''' = 3y'' + 4y' - 2y = \cos x</math>.

== Други део ==
=== Теорија ===
==== 1. задатак ====
# Дефиниши ранг матрице
# Наћи ранг матрице <math>\begin{bmatrix}
3 & b & b\\
b & 3 & b\\
b & b & 3
\end{bmatrix}</math> у зависности од <math>b</math>.
==== 2. задатак ====
# Дефиниши карактеристични и минимални полином квадратне матрице
# Нађи карактеристичан и минималан полином матрице <math>5I_n</math> где је <math>I_n</math> јединична матрица реда <math>n\in\mathbb{N}</math>.
==== 3. задатак ====
# Дефиниши комбинацију са понављањем
# За скуп <math>T=\left \{ a,b,c,d \right \}</math> напиши 5 комбинација са понављањем седме класе.
# Приказати модел и објаснити начин пребројавања комбинација са понављањем на примерима из претходног питања
# Колико има скупова од <math>n</math> елемената класе <math>k</math>?

==== 4. задатак ====
# Дефиниција равни
# Објаснити и нацртати поступак пребацивања из векторског облика равни из дефиниције у општи облик равне.

=== Задаци ===

==== 1. задатак ====
Наћи <math>\lambda</math> за које систем <math>\begin{matrix}
2x-y+z+t=1\\
x+2y-z+4t=2\\
x+7y-4z+11t=\lambda
\end{matrix}</math> има решење па решити систем.

==== 2. задатак ====
# Колико делиоца има <math>13200</math> укључујући <math>1</math> и њега самог?
# Колико постоји пресликавања скупа <math>\left \{ 1,2,3,4,5,6,7 \right \}</math> у <math>\left \{ 2,4,6 \right \}</math> за <math>\left ( \forall a\in A \right ) f(a)\neq a</math>?

[[Категорија:Математика 2]]
[[Категорија:Рокови]]

Математика 2/Септембар 2020

2020-09-28T00:40:47Z

Renatus:

{{tocright}}

== Први део ==
=== Теорија ===
==== 1. задатак ====
#Израчунати <math>\int_{-1}^1 f(x) dx</math>, ако је <math>f(x) = \left\{
\begin{array}{ll}
\frac{1}{(x + 1)^2}, & x \neq -1 \\
27, & x = -1
\end{array}
\right.</math>
#Израчунати <math>\int_1^{10} g(x) dx</math>, ако је <math>g(x) = \left\{
\begin{array}{ll}
\ln x, & x \notin \{3, 5, 7, 9\} \\
-10^{35}, & x \in \{3, 5, 7, 9\}
\end{array}
\right.</math>.
#Израчунати <math>\int_{-1}^1 \frac{1}{\sin^3 x + tg x} dx</math>.

==== 2. задатак ====
За функцију <math>g(x) = \frac{1}{x^2 + \alpha x + \beta}</math>, где <math>\alpha, \beta \in \mathbb{R}</math> и <math>\alpha^2 - 4\beta < 0</math>, одредити ? функција на интервалу <math>I = (-\infty, +\infty)</math>.

==== 3. задатак ====
Дефиниција општог, сингуларног и партикуларног решења диференцијалне једначине:

==== 4. задатак ====
# Како гласи општи облик Бернулијеве диференцијалне једначине
# Како се решава Бернулијева диференцијална једначина
# Решити </math></math> са почетним условима </math></math>

=== Задаци ===
==== 1. задатак ====
Израчунати вредност несвојственог интеграла <math>\int_0^{+\infty} \frac{arctgx}{(1 + x)^2} dx</math>.

==== 2. задатак ====
# Одредити тачке локалних екстремума функције <math>z(x, y) = x^4 + y^4 - 2x^2 + 4xy - 2y^2</math>.
# Одредити опште решење диференцијалне једначине <math>y''' = 3y'' + 4y' - 2y = \cos x</math>.

== Други део ==
=== Теорија ===
==== 1. задатак ====
# Дефиниши ранг матрице
# Наћи ранг матрице <math>\begin{bmatrix}
3 & b & b\\
b & 3 & b\\
b & b & 3
\end{bmatrix}</math> у зависности од <math>b</math>.
==== 2. задатак ====
# Дефиниши карактеристични и минимални полином квадратне матрице
# Нађи карактеристичан и минималан полином матрице <math>5I_n</math> где је <math>I_n</math> јединична матрица реда <math>n\in\mathbb{N}</math>.
==== 3. задатак ====
# Дефиниши комбинацију са понављањем
# За скуп <math>T=\left \{ a,b,c,d \right \}</math> напиши 5 комбинација са понављањем седме класе.
# Приказати модел и објаснити начин пребројавања комбинација са понављањем на примерима из претходног питања
# Колико има скупова од <math>n</math> елемената класе <math>k</math>?

==== 4. задатак ====
# Дефиниција равни
# Објаснити и нацртати поступак пребацивања из векторског облика равни из дефиниције у општи облик равне.

=== Задаци ===

==== 1. задатак ====
Наћи </math></math> за које систем </math></math> има решење па решити систем.

==== 2. задатак ====
# Колико делиоца има </math></math>?
# Колико постоји пресликавања скупа </math></math> у </math></math> за </math></math>?

[[Категорија:Математика 2]]
[[Категорија:Рокови]]

Социологија

2020-09-27T23:22:26Z

Renatus:

'''Социологија''' је изборни предмет у првом семестру.

== Испитни рокови ==
Већ пар година у јануару (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долази идентичан скуп питања. Свако питање носи по један бод.

==== Глобалне друштвене групе чине: ====
''Написати''
*хорда
*род
*племе
*народ
*нација

==== Теорија о настантку нације по којој је припадност нацији детерминисана свешћу о припадности тој ѕаједници и тежњи за заједничким животом, зове се: ====
''Заокружити''
*вулгарно материјалистичка теорија
*'''субјективно психолошка теорија'''
*марксистичка теорија

==== Однос између чланства странке и њеног руководства може бити: ====
''Написати''
*аутократски
*демократски

==== Чланови рода имају заједничке: ====
''Написати''
*обичаје
*старешину
*култ
*гробље

==== Основне функције породице су: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите
*васпитна и образовна функција
*социјализаторска функција

==== Један од разлога распада племенског друштва је: ====
''Заокружити''
*пераментно ратно стање
*'''имовинска диференцијација'''
*економска пропаст

==== У хорди су се послови делили према: ====
''Заокружити''
*врсти рада
*тежини рада
*'''према природној подели рада'''

==== Према класном критеријуму, политичке странке се могу поделити на: ====
''Написати''
*буржоаске
*радничке

==== Удруживање родова у племе је вршено на основу: ====
''Заокружити''
*егзогамног брака и заједничког претка
*заједничког обичаја или заједничког порекла
*'''крвног сродства и заједничке територије'''

==== Крвно-сродничка породица карактерише се <u>групним</u> браком, а полно општење је дозвољено само између припадника <u>исте</u> генерације. ====
''Допунити''

==== Основе врсте сродства су: ====
''Написати''
*адоптивно
*духовно
*тазбинско
*крвно

==== Род се заснива на: ====
''Заокружити''
*ендогамним односима
*'''егзогамном групном браку'''
*моногамном браку

==== Нација је глобална друштвена мрежа која је настала у периоду: ====
''Заокружити''
*'''распада феудализма и настајања капитализма'''
*распада робовласништва и настајања феудализма

==== Предмет науке је: ====
''Заокружити''
*објективан свет
*природан свет
*субјективни свет
*друштвени свет

==== Везе које постоје између појава могу бити: ====
''Написати''
*узрочне и неузрочне
*унутрашње и спољашње

==== Научно објашњење је: ====
''Заокружити''
*4. фаза у научном истраживању
*'''5. фаза у научном истраживању'''
*3. фаза у научном истраживању

==== Посматрање је као метод прво настало у: ====
''Заокружити''
*психолошким наукама
*'''природним наукама'''
*друштвеним наукама

==== Испитивање се дефинише као: ====
''Написати''
:Облик прикупљања података помоћу вербалне комуникације између испитивача и испитаника.

==== Одговори у упитнику могу бити <u>слободни (отворени)</u> или <u>понуђени (затворени)</u>.====
''Допунити''

==== Анализа садржаја може бити <u>?</u> и <u>?</u>.====
''Допунити''

==== Хорда је настала на: ====
''Заокружити''
*вишем степену дивљаштва
*'''нижем степену дивљаштва'''

==== Род је настао на: ====
''Заокружити''
*вишем степену дивљаштва
*нижем степену дивљаштва

==== Под појмом "војна демократија" подразумева се: ====
''Заокружити''
*'''последња етапа родовско-племенског уређења'''
*начин функционисања хорди
*војни облик уређења неке државе

==== Наведи најмање 5 функција породице: ====
''Написати''
*задовољавање полног нагона
*емотивна функција
*репродуткивна функција
*економска функција
*функција пружања заштите

==== Држава је настала на добровољном и међусобном договору свих људи, тврди ј? државе: ====
''Заокружити''
*теорија силе
*'''теорија друштвеног уговора'''
*патријархална теорија
*психолошка теорија

==== Према облику владавине државе се деле на: ====
''Написати''
*републике
*монархије

==== Две основне врсте демократије су: ====
''Написати''
*директна (непосредна)
*репрезентативна (представничка)

==== Циљ политичких странака је: ====
''Написати''
:

==== Хорде су биле: ====
''Заокружити''
*најстарији облик глобалне друштвене групе
*биолошко и економске заједнице
*ендогамне заједнице у оквиру којих нису постојале никакве полне забране
*'''најнеразвијенији облик друштвеног живота'''

==== Народ представља такву заједницу која се одликује: ====
''Заокружити''
*приватно-својинским и класним односима између људи
*заједничким етничким особинама
*заједничким језиком
*'''заједничком територијом'''

==== Циљ политичких странака је: ====
''Написати''
:

== Начин оцењивања ==
Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:
{| class="wikitable"
! Поени
! П < 6
! 6 ≤ П ≤ 7
! 8 ≤ П ≤ 9
! 10 ≤ П ≤ 11
! 12 ≤ П ≤ 13
! 14 ≤ П
|-
! Оцена
| 5
| 6
| 7
| 8
| 9
| 10
|}

[[Категорија:Први семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]
[[Категорија:Рокови]]

Енглески језик - нижи/К1

2020-09-27T23:13:21Z

Renatus: typo

<div class="unhide-spoilers"></div>
<div class="abc-sublist">
# Developers have to <span class="spoiler">cut through</span> a jungle of computer languages, operating environments, and shifting standards to choose how they'll create their software.
## Cut off
## Cut short
## Cut through
## Cut up
# Each month, I <span class="spoiler">purge</span> the disk of all the old e-mail messages.
## Purify
## Purchase
## Purge
## Purlieu
# If your PC is infected with a <span class="spoiler">virus</span> your data is at risk.
## Visage
## Vision
## Virus
## Viscidity
# I think users are getting what they want, provided that their needs fit the <span class="spoiler">off-the-shelf</span> application.
## Off-the-record
## Offspring
## Off-the-shelf
## Offbeat
# They <span class="spoiler">set up</span> a special team to develop the first IBM PC.
## Set up
## Set off
## Set on
## Set out
# The first IBM PC was developed using existing available <span class="spoiler">electrical components</span>.
## Electrical current
## Electrical components
## Electrical standards
## Electrical engineering
# There must be a <span class="spoiler">faulty</span> piece of equipment in the system, because nothing work properly today.
## Fatty
## Faulty
## Favorable
## Fawning
# This software is able to <span class="spoiler">simulate</span> the action of an aircraft.
## Sentiment
## Simulate
## Negotiate
## Slip in
# The <span class="spoiler">widespread</span> availability of computers has in all probability changed the world forever.
## Wide-awake
## Wide-eyed
## Wide-open
## Widespread
# Software <span class="spoiler">technology</span> is getting more complicated.
## Tectonics
## Technicality
## Technician
## Technology
# When the <span class="spoiler">collaboration</span> between IBM and Digital Research failed, IBM turned to Bill Gates, then 25 years old, to write their operating system.
## Corroboration
## Collaboration
## Corrosion
## Conduction
# Networks of computers are already being used to make information available on a <span class="spoiler">worldwide</span> scale.
## Widespread
## Worldwide
## Wordly-wise
## World-shaking
# A <span class="spoiler">re-chargeable</span> battery is used for RAM backup when the system is switched off.
## Re-chargeable
## Re-count
## Recreant
## Reclaim
# Bill Gates founded Microsoft on a basis of the development of MS/DOS, the initial <span class="spoiler">operating system</span> for the PC.
## Operating arm
## Operating engineer
## Operating system
## Operating room
# However, without an <span class="spoiler">endorsement</span> from IBM, the company has become a minor player in the market.
## Endwise
## Endearment
## Endorsement
## Endowment
# The computer is an <span class="spoiler">incredibly</span> powerful tool, and any software that makes it easier, faster, more creative, or more <span class="spoiler">cost-effective</span> will inevitably be in demand.
## Increadulous / cost-effective
## Inconvertible / cost accounting
## Incorrigible / cost clerk
## Incredibly / cost-effective
# I have though for some time that applications are getting too big, and that they are trying to do too much. Yes, they are <span class="spoiler">versatile</span> and powerful, but they are also often <span class="spoiler">overwhelming</span>.
## Versatile / overwhelming
## Versant / overweening
## Veracious / overwhelming
## Versatile / overweening
# The <span class="spoiler">connector</span> at the end of the cable will fit any standard serial port.
## Connection
## Connective
## Connector
## Connecting rod
# The cost of buying the hardware has <span class="spoiler">come down</span> considerably as the machines have become <span class="spoiler">commodity items</span>.
## Come about / budget item
## Come across / commodity carrier
## Come down / common ground
## Come down / commodity items
# Since IBM made the design <span class="spoiler">non-proprietary</span>, anyone can make PCs.
## Non-propitious
## Non-proprietary
## Non-prophetic
## Non-proportional
# Some effort should be made to get feedback from the users before making an <span class="spoiler">upgrade</span> so that proper features are added.
## Upgrade
## Upheaval
## Downgrade
## Up-beat
# You can buy an <span class="spoiler">unpopulated</span> RAM card and fit your own RAM chips.
## Unpopular
## Unpopulated
## Unparalleled
## Unplanned
# <span class="spoiler">Suppliers</span> know what their <span class="spoiler">customers</span> want - they just can't supply it quickly enough.
## Supplicants / customers
## Supervisors / custodians
## Suppliers / customers
## Superstars / cuspidors
# If the disk is <span class="spoiler">crash-protected</span>, you will never lose your data.
## Crash barrier
## Crash helmet
## Crash diet
## Crash-protected
# Do not forget to <span class="spoiler">disconnect</span> the cable before moving the printer.
## Disconnect
## Disconsolate
## Discomfit
## Discontinue
# The user has to <span class="spoiler">key-in</span> the <span class="spoiler">password</span> before he can access the network.
## Key-in / passport
## Keyboard / password
## Key in / password
## Keyhole / passage
# These fonts are <span class="spoiler">downloadable</span> and free of cost on some Internet sites.
## Downgradeable
## Downloadable
## Downtrodden
## Downswing
# Software purchasers will have to live with results for years to come. Which advances in software technology will <span class="spoiler">prevail</span>?
## Prevaricate
## Prevail
## Preview
## Pretest
# Large companies are considering <span class="spoiler">running</span> major applications on PCs.
## Rummaging
## Rumoring
## Running
## Rumbling
# You only have to <span class="spoiler">configure</span> the PC once - when you first buy it.
## Confine
## Confirm
## Confide
## Configure

</div>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Енглески језик - нижи]]