SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

ОО1/Јануар 2021

2026-02-22T19:00:25Z

Ognjenr: /* 8. zadatak */ Gramatička greška.

{{tocright}}
{{rešenja}}

== 1. zadatak ==
Povežite tipove objekata sa njihovim životnim vekovima.
{| class="wikitable"
|+ Date opcije
! Tip objekta
! Životni vek
|-
|
<div data-solution="select" data-options="a,b,c,d,e,f">
# Dinamički objekat <span class="spoiler">e</span>
# Statički objekat <span class="spoiler">a</span>
# Automatski objekat <span class="spoiler">d</span>
# Privremeni objekat <span class="spoiler">b</span>
</div>
| <div class="abc-list">
# Od definicije do kraja glavne funkcije
# Kratak i nedefinisan
# Nepostojan
# Od definicije do kraja oblasti važenja
# Neposredno kontroliše programer
# Određuje prevodilac
</div>
|}

== 2. zadatak ==
Šta ispisuje sledeći kod na programskom jeziku C++?
<syntaxhighlight lang="cpp">
#include <iostream>

int& f(int & param) {
return param;
}

int main() {
int a = 0;
decltype(f(++a)) b = f(a);
auto &c = f(a);
b++;
c++;
std::cout << a << b << c;
return 0;
}
</syntaxhighlight>
'''Odgovor:''' <span class="spoiler" data-solution="text">222</span>

'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation"><code>decltype(f(++a))</code> se prevodi kao tip <code>int&</code> jer je to povratna vrednost funkcije <code>f</code>, ali se samo <code>f(++a)</code> ne izvršava, tako da <code>a</code> ostaje nepromenjeno a <code>b</code> postaje referenca na <code>a</code>. <code>auto</code> obično ne zadržava referencu, ali pošto je ovde napisano <code>auto &c</code> to znači da će <code>c</code> sigurno biti referenca na povratnu vrednost funkcije, tako da i <code>c</code> postaje referenca na <code>a</code>. Nakon toga se dvaput inkrementira <code>a</code> i ispisuju tri iste vrednosti (2), jer sve ti promenljive pokazuju na istu.</span>

== 3. zadatak ==
: ''Zadatak sličan ovome se pojavio kao [[ОО1/Пробни тестови 2020#10. zadatak|10. zadatak na probnom testu te godine]].''
Koja tvrđenja su tačna za dati programski kod napisan na jeziku C++?
<syntaxhighlight lang="cpp">
class A {
int i;
public:
A(int ii) { i = ii; }
};
</syntaxhighlight>
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Klasa A ima implicitno definisani podrazumevani konstruktor.
# Klasa A ima samo jedan konstruktor.
# Objekat klase A se može stvoriti pozivanjem konstruktora koji nema nijedan parametar.
# <span class="solution">Objekat klase A se može stvoriti pozivanjem konstruktora koji ima jedan argument.</span>
# <span class="solution">Klasa A nema podrazumevani konstruktor.</span>
</div>
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Pošto je napravljen konverzioni konstruktor, više ne postoji implicitno definisani podrazumevani konstruktor, ali i dalje postoje implicitno definisani kopirajući i premeštajući.</span>

== 4. zadatak ==
Šta se može iskoristiti umesto *** kako bi se sledeći kod prevodio bez grešaka?
<syntaxhighlight lang="cpp">
#include <iostream>
using namespace std;

class K {
struct E {
E* sledeci;
int n;
};
public:
static E* novi(int n) {
E* e = new E;
e->n = n;
e->sledeci = nullptr;
return e;
}
};

int main() {
***
return 0;
}
</syntaxhighlight>
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>K::E* e = K::novi(5); cout << e->n;</syntaxhighlight>
# <span class="solution"><syntaxhighlight lang="cpp" inline>void* e = K::novi(5);</syntaxhighlight></span>
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>E* e = K::novi(5); cout << e->n;</syntaxhighlight>
# Ništa od navedenog
# <span class="solution"><syntaxhighlight lang="cpp" inline>K::novi(5);</syntaxhighlight></span>
</div>
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation"><code>E</code> se nalazi u privatnoj sekciji klase <code>K</code> tako da se tom imenu ne može pristupiti. S druge strane, svi pokazivači imaju istu veličinu, pa je zato vraćeni pokazivač moguće dodeliti promenljivoj pokazivačkog tipa na <code>void</code>.</span>

== 5. zadatak ==
Koliko argumenata mogu prihvatati sledeći operatori ukoliko se preklapaju kao nestatičke metode:
{| class="wikitable"
|+ Date opcije
! Operatori
! Broj argumenata
|-
|
<div data-solution="select" data-options="a,b,c,d,e">
# <code>operator!</code> <span class="spoiler">a</span>
# <code>operator/</code> <span class="spoiler">b</span>
# <code>operator()</code> <span class="spoiler">d</span>
<div>
| <div class="abc-list">
# 0
# 1
# 2
# Proizvoljan broj argumenata
# Operator se ne može preklopiti kao nestatička metoda
</div>
|}

== 6. zadatak ==
Koje sve definicije metoda mogu da se nađu umesto ???:
<syntaxhighlight lang="cpp">
class A {
public:
virtual void m1() { }
void m2() { }
virtual void m3() final { }
};
class B : public A {
public:
???
};
</syntaxhighlight>
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution"><syntaxhighlight lang="cpp" inline>void m1() { }</syntaxhighlight></span>
# <span class="solution"><syntaxhighlight lang="cpp" inline>void m2() { }</syntaxhighlight></span>
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>void m3() { }</syntaxhighlight>
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>void m2() override { }</syntaxhighlight>
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>void m3() override { }</syntaxhighlight>
# Ništa od navedenog
</div>
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation"><code>m1</code> može da se nađe u izvedenoj klasi i sa <code>override</code> i bez jer je virtuelna, slaže se potpis i može se nadjačati. <code>m2</code> može da se nađe u izvedenoj klasi bez <code>override</code>, jer se tako sakriva metod iz osnovne klase, ali ne može sa <code>override</code> jer nije virtuelna pa se ne može samo nadjačati. <code>m3</code> se ne može definisati uopšte jer je konačna i deklaracije i sa i bez <code>override</code> bi se tretirale kao pokušaj nadjačavanja metode iz osnovne klase, što ne sme.</span>

== 7. zadatak ==
Koja ključna reč mora da stoji ispred naziva destruktora polimorfne klase kako bi se destruktor izvedene klase iz te polimorfne klase pozivao prilikom uništavanja dinamičkog objekta izvedene klase preko pokazivača na osnovnu korišćenjem <code>delete</code>?

'''Odgovor:''' <span class="spoiler" data-solution="text">virtual</span>

== 8. zadatak ==
Rukovalac tipa R prihvata izuzetak tipa X ako:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">X je javno izvedeno iz R</span>
# X je privatno izvedeno iz R
# <span class="solution">R i X su isti tip</span>
# R je javno izvedeno iz X
# R je privatno izvedeno iz X
</div>

== 9. zadatak ==
Generički mehanizam je:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# dinamički
# <span class="solution">statički</span>
# statički i dinamički
</div>

== 10. zadatak ==
Šta ispisuje sledeći kod na programskom jeziku C++?
<syntaxhighlight lang="cpp">
#include <iostream>
using namespace std;

template <typename T>
void f(T p) { cout << 1; }

template <typename T>
void f(T* p) { cout << 2; }

template <>
void f(int* p) { cout << 3; }

int main() {
int* p = nullptr;
f(p);
return 0;
}
</syntaxhighlight>
'''Odgovor:''' <span class="spoiler" data-solution="text">3</span>

'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Treća deklaracija šablona najviše odgovara zadatim parametrima pa se prilikom prevođenja ona bira.</span>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОО1]]

ОРТ2/К2 2025

2026-02-22T15:55:27Z

Ognjenr: Нова страница: {{tocright}} {{нерешено}}<!-- Ово ставити уколико НИЈЕДАН задатак није решен, док уколико само неки задаци нису решени на првом месту у њиховој секцији поставити {{делимично решено}}. Уколико се користи било који од ова два шаблона, ОБАВЕЗНО проверити да ли постоји и…

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Други колоквијум из ОРТ2''' одржан је 18.01.2026. Трајао је 90 минута и носио је 20 поена.

== Поставка ==
Посматра се део рачунара који чине меморија и процесор. Меморија је капацитета 2<sup>16</sup> бајтова. Ширина меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на вишој, а старији на нижој адреси. <br>

У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајта, адресни регистар меморије MAR дужине 2 бајта, прихватни регистар податка меморије MDR 1 бајт, прихватни регистар инструкције IR дужине 4 бајта, акумулатор А дужине 2 бајта, прихватни регистар податка В дужине 2 бајта, регистри опште намене RO до R15 дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине 1 бајт и указивач на врх стека SP дужине 2 бајта. Сви регистри имају операцију паралелног уписа. Регистри РС, MAR, SP, А и сви регистри опште намене имазу операцију инкрементираьа. Регистар SP има и операцију декрементирања. Регистар А има и операцију брисања. У процесору постоји и аритметичко-логичка јединица ALU која обавља све потребне аритметичке, логичке и померачке операције. <br>

Процесор подржава инструкције скока, безадресне инструкције и адресне инструкције. Први бајт инструкције садржи код операције. Редослед бајтова адресе и податка у инструкцијском регистру је потребно закључити на основу првог пасуса поставке задатка. У наставку се налазе табеле са описом инструкција. <br>

X - битови коjи се не користе. <br>
R - битови коjи означавау индекс регистра опште намене кои се користи у датом адресирању. <br>
\* - битови коjи представлазу целоброни помера; са знаком. <br>
\** - STRLEN инструкција рачуна дужину ниске карактера и ту дужину смешта у акумулатор. Сматрати да је карактер величине 1В. Почетна адреса ниске је дата као параметар STRLEN инструкције. Ниска се завшава са вредношћу 0 и ова вредност се не урачунава у дужину ниске. Сматрати да у процесору постои сигнал MDR0 који је активан кад регистар MDR има вредност 0 и да дужина ниске неће бити већа од 2<sup>16</sup> - 1 . <br>

[[Датотека:Табеле са описом инструкција и адресирања.png|Табеле са описом инструкција и адресирања.png]]

Стек расте према нижим меморијским локацијама, а регистар SP указује на последњу заузету меморијску локацију. <br>

Процесор има могућност и опслуживања захтева за прекид. У оквиру хардверског дела опслуживања захтева за прекид на стек се стављају само регистри PC и PSW и то прво регистар PC, па регистар PSW. <br>

'''а)''' Нацртати дијаграм тока фазе формирања адресе и читања операнада. <br>
'''б)''' Нацртати дијаграм тока фазе извршавања операције. <br>
'''в)''' Нацртати дијаграм тока фазе читања инструкције. <br>
'''г)''' Написати изразе за генерисање сигнала логичког услова операције ASL, сигнала начина адресирања regdir и све изразе за генерисање сигнала дужина инструкција. <br>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2]]

Датотека:Табеле са описом инструкција и адресирања.png

2026-02-22T15:52:50Z

Ognjenr: Отпремљено кроз дијалог за отпремање датотека.

{{file
| description = Табеларни приказ инструкција и адресирања процесора.
}}

Датотека:Табеле са описом инструкција.png

2026-02-22T15:44:53Z

Ognjenr: Отпремљено кроз дијалог за отпремање датотека.

{{file
| description = Табеларни приказ инструкција и адресирања процесора
}}

Датотека:1) Инструкције условног скока.png

2026-02-22T15:39:55Z

Ognjenr: Отпремљено кроз дијалог за отпремање датотека.