SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

Рачунарски VLSI системи/Питања

2026-03-17T06:21:29Z

Milos: /* 1. задатак */

{{tocright}}
'''Питања''' на теоријском делу испита се, слично као на [[Рачунарске мреже 1/Питања|РМ1]], дохватају из корпуса питања и нису свим студентима иста, али долазе из сличних области. Испод су излистани неки задаци по категоријама питања.

== SystemVerilog ограничења ==
У оваквим задацима, једноставно, је дат SystemVerilog код са ограничењима на неке променљиве, и пита се нешто у вези са вредностима које та променљива може да има и њиховим вероватноћама појављивања.

=== 1. задатак ===
Које вредности може имати променљива <code>variable</code> из приказане класе <code>Constraints</code>:
<syntaxhighlight lang="systemverilog">
class Constraints;
rand bit [3:0] variable;

constraint c1 { variable <= 4'd9; }
constraint c2 { variable inside {[4:14]}; }
constraint c3 { ! (variable inside {4'h0, 4'h5}); }
endclass
</syntaxhighlight>
Могуће вредности, сортиране од најмање ка највећој, у децималном бројном систему, раздвојене запетом без пратећег размака, навести као одговор.

Напомена: Приказ очекиваног формата одговора за следеће произвољно одабране вредности 15, 2, 7 и 10 јесте:
2,7,10,15
'''Одговор:''' <span class="spoiler" data-solution="text">4,6,7,8,9</span>

=== 2. задатак ===
Дата је класа <code>Constraints</code>:
<syntaxhighlight lang="systemverilog">
class Constraints;
rand bit [2:0] variable;

constraint distribution { variable dist { 0:/20, 1:/30, [2:6]:/40, 7:/10 }; }
endclass
</syntaxhighlight>
Која је вероватноћа да променљива <code>variable</code> приликом генерисања псеудослучајне вредности добије вредност '''4'''? Вероватноћу представити као разломак у којем су бројилац и именилац узајамно прости бројеви.
<div data-solution="select" data-options="9,10,5,3,11,27,4,12,2,26,28,1,25,29,13">
* Бројилац: <span class="spoiler">2</span>
* Именилац: <span class="spoiler">25</span>
</div>

=== 3. задатак ===
Које вредности може имати променљива <code>v2</code> из приказане класе <code>Constraints</code>:
<syntaxhighlight lang="systemverilog">
class Constraints;
randc bit [3:0] v1;
randc bit [3:0] v2;

constraint c1 { v1 > 4'b0100; }
constraint c2 { ! (v1 inside {[4'h8:4'hF]}); }
constraint c3 { v2 == v1 * 2 + 1; }
endclass
</syntaxhighlight>
Могуће вредности, сортиране од најмање ка највећој, у децималном бројном систему, раздвојене запетом без пратећег размака, навести као одговор.

Напомена: Приказ очекиваног формата одговора за следеће произвољно одабране вредности 15, 2, 7 и 10 јесте:
2,7,10,15
'''Одговор:''' <span class="spoiler" data-solution="text">11,13,15</span>

=== 4. задатак ===
Дата је класа <code>Constraints</code>:
<syntaxhighlight lang="systemverilog">
class Constraints;
rand bit [2:0] variable;

constraint distribution { variable dist { 0:/20, 1:/30, [2:6]:/20, 7:/30 }; }
endclass
</syntaxhighlight>
Која је вероватноћа да променљива <code>variable</code> приликом генерисања псеудослучајне вредности добије вредност '''4'''? Вероватноћу представити као разломак у којем су бројилац и именилац узајамно прости бројеви.
<div data-solution="select" data-options="9,10,5,3,11,27,4,12,2,26,28,1,25,29,13">
* Бројилац: <span class="spoiler">1</span>
* Именилац: <span class="spoiler">25</span>
</div>

=== 5. задатак ===
Дата је класа <code>Constraints</code>:
<syntaxhighlight lang="systemverilog">
class Constraints;
rand bit [2:0] variable;

constraint distribution { variable dist { 0:/20, 1:/30, [2:6]:=20, 7:/30 }; }
endclass
</syntaxhighlight>
Која је вероватноћа да променљива <code>variable</code> приликом генерисања псеудослучајне вредности добије вредност '''4'''? Вероватноћу представити као разломак у којем су бројилац и именилац узајамно прости бројеви.
<div data-solution="select" data-options="9,10,5,3,11,27,4,12,2,26,28,1,25,29,13">
* Бројилац: <span class="spoiler">1</span>
* Именилац: <span class="spoiler">9</span>
</div>

Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Kada stoji := to znači da se svakom broju iz opsega dodeljuje ta verovatnoća, za razliku od :/ koji označava kumulativnu verovatnoću za ceo opseg. Samim tim ukupna verovatnoća je <math>20+30+20*5+30 = 180</math>, verovatnoća za broj 4 je 20, tako da će rezultat biti <math>\frac{20}{180}</math> čijim skraćivanjem se dobija traženo rešenje.</span>

== Сабирачи ==
У оваквим задацима обично је дат Verilog код одређеног сабирача (једног од типова као што су рађени на предавањима) и питају се ствари у вези са функционисањем тог сабирача.

=== 1. задатак ===
У наставку је дата имплементација једног осморазредног сабирача. О ком сабирачу се ради, ако се зна да модул <code>ripple_carry_adder_n</code> представља ''N''-разредни сабирач са серијским преносом, а да модул <code>multiplexer_2_1</code> представља двоулазни мултиплексер ширине ''N'' информационих улаза?
<syntaxhighlight lang="verilog">
module adder_8 (
input [7:0] a, b,
input carry_in,
output [7:0] sum,
output carry_out
);

wire carry_3_0, carry_3_1, carry_3;
wire [3:0] sum_low_0, sum_low_1, sum_low;

ripple_carry_adder_n #(4) rca_1 (a[3:0], b[3:0], 1'b0, sum_low_0, carry_3_0);
ripple_carry_adder_n #(4) rca_2 (a[3:0], b[3:0], 1'b1, sum_low_1, carry_3_1);

multiplexer_2_1 #(4) mpx_1 (sum_low_0, sum_low_1, carry_in, sum_low);

assign carry_3 = (carry_in & carry_3_1) | carry_3_0;

wire carry_7_0, carry_7_1, carry_7;
wire [3:0] sum_high_0, sum_high_1, sum_high;

ripple_carry_adder_n #(4) rca_3 (a[7:4], b[7:4], 1'b0, sum_high_0, carry_7_0);
ripple_carry_adder_n #(4) rca_4 (a[7:4], b[7:4], 1'b1, sum_high_1, carry_7_1);

multiplexer_2_1 #(4) mpx_2 (sum_high_0, sum_high_1, carry_3, sum_high);

assign carry_7 = carry_7_0 | (carry_3_0 & carry_7_1) | (carry_in & carry_3_1 & carry_7_1);

assign sum = {sum_high, sum_low};
assign carry_out = carry_7;

endmodule
</syntaxhighlight>
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Условни сабирач (''Conditional Sum Adder'')
# Сабирач са серијским преносом (''Ripple Carry Adder'')
# Сабирач са чувањем преноса (''Carry Save Adder'')
# <span class="solution">Сабирач на основу бита преноса (''Carry Select Adder'')</span>
# Сабирач са паралелним преносом (''Carry Lookahead Adder'')
# Потпуни сабирач (''Full Adder'')
</div>
'''Објашњење:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">У коду се види карактеристични "осакаћени мултиплексер" код генерисања преноса <code>carry_3</code> и <code>carry_7</code>.</span>

=== 2. задатак ===
У наставку је дата непотпуна имплементација четвороразредног сабирача на основу бита преноса (''Carry Select Adder''). Допунити имплементацију, ако се зна да модул <code>ripple_carry_adder_n</code> представља ''N''-разредни сабирач са серијским преносом, а да модул <code>multiplexer_2_1</code> представља двоулазни мултиплексер ширине ''N'' информационих улаза?<sup>[sic]</sup>
<syntaxhighlight lang="verilog">
module carry_select_adder_4 (
input [3:0] a, b,
input carry_in,
output [3:0] sum,
output carry_out
);

wire carry_3_0, carry_3_1;
wire [3:0] sum_0, sum_1;

ripple_carry_adder_n #(4) rca_1 (a[3:0], b[3:0], БЕЛИНА_1, sum_0, БЕЛИНА_2);
ripple_carry_adder_n #(4) rca_2 (a[3:0], b[3:0], БЕЛИНА_3, sum_1, БЕЛИНА_4);

multiplexer_2_1 #(4) mpx_1 (sum_0, sum_1, carry_in, sum);

assign carry_out = (carry_in & carry_3_1) | carry_3_0;

endmodule
</syntaxhighlight>
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="carry_3_1,1'b1,sum,1'b0,carry_out,carry_in,carry_3_0,sum_0,sum_1">
# Белина 1: <span class="spoiler">1'b0</span>
# Белина 2: <span class="spoiler">carry_3_0</span>
# Белина 3: <span class="spoiler">1'b1</span>
# Белина 4: <span class="spoiler">carry_3_1</span>
</div>
'''Објашњење:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Ово је само друга варијанта задатка изнад. Једном сабирачу се даје да рачуна као да је улазни пренос 0, а другом да је улазни пренос 1, па се њихови резултати смештају у одговарајуће сигнале.</span>

== Временски облици ==
У оваквим задацима дат је Verilog код са кашњењима и временски облици излазних сигнала у ''ModelSim'', па се студенти питају да препознају одговарајући временски облик.

=== 1. задатак ===
{{делимично решено}}
Који временски облик одговара следећем изворном коду:
<syntaxhighlight lang="verilog">
module delay_module_3 (
out1, out2, a, b, c, x, y, z
);

output reg out1, out2;
input a, b, c, x, y, z;
wire e, f, g;

always @(posedge a) out1 = #1 b & c;
always @(negedge a) out1 = #1 b | ~c;

always @(posedge x) out2 = #1 y ^ z;
always @(negedge x) out2 = #1 ~y;

endmodule

module top_display;

reg a, b, c, x, y, z;
wire o1, o2;
delay_module_3 d3(o1, o2, a, b, c, x, y, z);

initial begin
a = 1'b0; b = 1'b0; c = 1'b0; x = 1'b0; y = 1'b0; z = 1'b0;
#1 b = 1'b1;
#2 a = 1'b1; y = 1'b1;
#0 c = 1'b1;
#2 x = 1'b1;
#2 a = 1'b0;
#1 b = 1'b0;
#3 x = 1'b0;
#0 y = 1'b0;
#0 $finish;
end

endmodule
</syntaxhighlight>
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">[[Датотека:VLSI zadaci vremenski oblik 9.jpg|link=]]</span>
# [[Датотека:VLSI zadaci vremenski oblik 10.jpg|link=]]
# [[Датотека:VLSI zadaci vremenski oblik 11.jpg|link=]]
# [[Датотека:VLSI zadaci vremenski oblik 12.jpg|link=]]
# Ниједан од понуђених временских облика.
</div>

== Померачи ==
У оваквим задацима дат је Фанел или Барел померач са одређеним карактеристикама, и траже се сви његови међурезултати.

=== 1. задатак ===
Дат је Фанел померач (''Funnel Shifter'') са дванаестобитним улазом и петобитним излазом. Допунити вредности добијене у сваком од корака овог померача као и вредност излзаног податка за следеће улазне вредности:
<div data-solution="select" data-options="29,16,1A,27,7,14,5A,13,D,B,A7,9">
* Улазни податак: 5A7
* Контролни сигнал (број померања удесно): 4
* Први корак: <span class="spoiler">5A</span>
* Други корак: <span class="spoiler">5A</span>
* Трећи корак: <span class="spoiler">5A</span>
* Излазни податак: <span class="spoiler">1A</span>
</div>
Све вредности су написане у хексадецималном бројном систему.

=== 2. задатак ===
Дат је Барел померач (''Barrel Shifter'') са осмобитним улазом и осмобитним излазом. Допунити вредности добијене у сваком од корака овог померача као и вредност излзаног податка за следеће улазне вредности:
<div data-solution="select" data-options="5E,F2,97,79,CB,E5,2F">
* Улазни податак: 79
* Контролни сигнал (број померања удесно): 7
* Први корак: <span class="spoiler">97</span>
* Други корак: <span class="spoiler">E5</span>
* Трећи корак: <span class="spoiler">F2</span>
* Излазни податак: <span class="spoiler">F2</span>
</div>
Све вредности су написане у хексадецималном бројном систему.

=== 3. задатак [фебруар 2024 - група 1]===
Дат је Фанел померач (''Funnel Shifter'') са дванаестобитним улазом и петобитним излазом. Допунити вредности добијене у сваком од корака овог померача као и вредност излзаног податка за следеће улазне вредности:
<div data-solution="select" data-options="26,16,1A,18,7,14,13,6D,B,A7,9">
* Улазни податак: 26D
* Контролни сигнал (број померања удесно): 5
* Први корак: <span class="spoiler">26</span>
* Други корак: <span class="spoiler">26</span>
* Трећи корак: <span class="spoiler">13</span>
* Излазни податак: <span class="spoiler">13</span>
</div>
Све вредности су написане у хексадецималном бројном систему.

=== 4. задатак [фебруар 2024 - група 2]===
Дат је Фанел померач (''Funnel Shifter'') са дванаестобитним улазом и петобитним излазом. Допунити вредности добијене у сваком од корака овог померача као и вредност излзаног податка за следеће улазне вредности:
<div data-solution="select" data-options="23,16,13,17,7,14,13,3F,B,F8,9">
* Улазни податак: 3F8
* Контролни сигнал (број померања удесно): 7
* Први корак: <span class="spoiler">3F</span>
* Други корак: <span class="spoiler">F</span>
* Трећи корак: <span class="spoiler">7</span>
* Излазни податак: <span class="spoiler">7</span>
</div>
Све вредности су написане у хексадецималном бројном систему.

== Верификација без UVM ==
У оваквим задацима дат је код из примера верификације без коришћења UVM стандарда са вежби и пита се шта се тачно дешава у коду и зашто.

=== 1. задатак ===
У наставку је дат део кода ''Driver''-a.
<syntaxhighlight lang="systemverilog">
class Driver;

virtual reg8_if vif;
mailbox mbx;
event done;

task run();
@(posedge vif.clk);
forever begin
dut_item item;
mbx.get(item);
// ...
@(posedge vif.clk);
->done;
end
endtask

endclass
</syntaxhighlight>
Koja класа чека на догађај <code>done</code> који се овде окида?

Напомена: Сматрати да се процес верификације врши без коришћења UVM стандарда.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# ''Driver''
# <span class="solution">''Generator''</span>
# ''Monitor''
# ''Scoreboard''
</div>
'''Објашњење:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Први пример са вежби. Генератор чека на овај догађај како не би генерисао више предмета него што драјвер може да конзумира.</span>

=== 2. задатак ===
У наставку је дат део кода ''Driver''-a.
<syntaxhighlight lang="systemverilog">
class Driver;

virtual reg8_if vif;
mailbox mbx;
event done;

task run();
@(posedge vif.clk);
forever begin
dut_item item;
mbx.get(item);
// ...
@(posedge vif.clk);
->done;
end
endtask

endclass
</syntaxhighlight>
Koja класа поставља <code>item</code> у ''mailbox'' који се овде дохвата?

Напомена: Сматрати да се процес верификације врши без коришћења UVM стандарда.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# ''Driver''
# <span class="solution">''Generator''</span>
# ''Monitor''
# ''Scoreboard''
</div>

== UVM ==
Ова питања се обично односе на било шта из UVM стандарда.

=== 1. задатак ===
Које класе наслеђују класу <code>uvm_transaction</code>?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution"><code>uvm_sequence_item</code></span>
# <code>uvm_driver</code>
# <code>uvm_monitor</code>
# <code>uvm_sequencer</code>
# <code>uvm_test</code>
# <span class="solution"><code>uvm_sequence</code></span>
</div>

=== 2. задатак ===
Које фазе кроз које пролазе UVM компоненте се реализују као ''task'' уместо као функције?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# build
# connect
# end of elaboration
# start of simulation
# <span class="solution">run</span>
# extract
# check
# report
</div>

[[Категорија:Рачунарски VLSI системи]]
[[Категорија:Рокови]]

ПРМ/Предрок 2022

2025-08-27T01:01:34Z

Milos: /* Rešenje */

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Предрок 2022. године''' је одржан 3. децембра у сали 70. Постојала је могућност изласка на испит и у јануарском року за студенте незадовољне оценом. Испит је рађен на ''Moodle'' платформи, без доступних окружења уз доступне материјале са предавања.

== Задаци ==
=== 1. задатак ===
==== Postavka ====
Написати команде у Латеху којима се реконструише текст и форматирање са слике испод (овде преписано као текст).
# Rešiti sistem jednačina na ''dva načina'', korišćenjem inverzne matrice i primenom Kramerovih pravila:
#: <div class="center"><math>2x +3y - 5z = -7</math></div>
#: <div class="center"><math>-3x +2y - z = -9</math></div>
#: <div class="center"><math>4x -y + 2z = 17</math></div>
#: (z и решење треба да буду поравнати).
# Izračunati integral:
#: <div class="center"><math>I = \int_0^{\frac{\pi}{2}} \frac{dx}{2 \sin{x} + 3 \cos{x}}. (1)</math></div>

==== Rešenje ====
<syntaxhighlight lang="latex">
\begin{enumerate}
\item Re\v siti sistem jedna\v cina na \textit{dva na\v cina}, kori\v s\' cenjem inverzne matrice i \\ primenom Kramerovih pravila:
\begin{align*}
2x + 3y - 5z &= -7 \\
-3x + 2y + z &= -9 \\
4x - y + 2z &= 17
\end{align*}

\item Izra\v cunati integral
\begin{equation}
I = \int_{0}^{\frac{\pi}{2}} \frac{dx}{2\sin{x} + 3\cos{x}}
\end{equation}
\end{enumerate}
</syntaxhighlight>

=== 2. задатак ===
==== Postavka ====
Написати команде у GNU Octave којима се:
* дефинише функција <math>f(x) = \frac{\cos^2{x}}{1+\sin^2{x}}</math>;
* црта график функције <math>f(x)</math>;
* израчунава вредност интеграла <math>I = \int_0^{\pi} f(x) dx </math>.

==== Rešenje ====

=== 3. задатак ===
==== Postavka ====
Лапласова трансформација функције <math>f</math> се дефинише на следећи начин: <math>L(s) = \int_0^{+\infty} f(t) e^{-st} dt</math>

Написати команде у ''SageMath'' којима се одређује Лапласова трансформација функције <math>f(t) = 5te^{t-3}</math>. (Напомена: претпоставити да је <math>s>1</math>.)

==== Rešenje ====

=== 4. задатак ===
==== Postavka ====
Написати команде у Python-у којима се одређују тангента и нормала функције <math>f(x) = x^2-3x+2</math> у тачки (2,0).

Написати команде у Python-у за цртање дате параболе и њене тангенте.

==== Rešenje ====

=== 5. задатак ===
==== Postavka ====
Написати команде у Python-у које решавају задати систем једначина на два начина, симболички и нумерички.
* <math>2x+3y-5z = -7</math>
* <math>-3x+2y+z = -9</math>
* <math>4x-y+2z = 17</math>

==== Rešenje ====

== Напомене ==
* За ствари које нису писале у материјалима, признавано је било шта.
* За ''Octave'', уколико се дефинише функција, мора се у коментару нагласти да се то ради у посебном фајлу који се зове као функција, иначе -1 поен.
* Иако је при обиласку рекла да је то у реду, професорка је скинула поене за писање ошишаном латиницом у задатку са ''LaTeX''-ом.
* За не дефинисање симбола у Пајтону скидан је један поен.

[[Категорија:ПРМ]]
[[Категорија:Рокови]]

ОО1/Питања

2024-01-03T05:32:49Z

Milos: /* Preklapanje operatora */

{{tocright}}
{{nerešeno}}
Ispod su sakupljena razna pitanja sa prezentacija iz predmeta, zasad bez rešenja. Namenjena su za obnavljanje gradiva pred kolokvijum, kako bi studenti mogli da testiraju svoje znanje odgovaranjem na njih.

== Uvod ==
# Prilikom izvođenja, da li se stari programski kod mora menjati, opet prevoditi i opet testirati? - '''Ne.'''
# Šta je apstrakcija? - '''Prepoznavanje bitnih svojstava skupova sličnih objekata i predstavljanje zajedničkom klasom.'''
# Koja su 3 značajna napretka u evoluciji programskih jezika? - '''Apstrakcija izraza (FORTRAN), apstrakcija kontrole (Algol60) i apstrakcija podataka (Pascal).'''
# Od koja dva dela se svaka klasa sastoji? - '''Ugovor (interfejs) i implementacija.'''
# Šta su objekti (i u užem i u širem smislu)? - '''Objekti su primerci odgovarajućih klasa.'''
# Da li je polimorfizam statički ili dinamički mehanizam? - '''Dinamički.'''
# Šta je polimorfizam? - '''Ponašanje objekta ne zavisi samo od tipa pokazivača (upućivača) koji pokazuje na objekat već od tipa pokazivanog (upućivanog) objekta koji je poznat u vreme izvršenja.'''
# Šta su objektno-bazirani jezici, a šta objektno-orijentisani? - '''Objektno-zasnovani jezici podržavaju: apstrakciju, kapsulaciju i modularnost. Objektno-orijentisani jezici dodatno podržavaju princip nasleđivanja.'''
# Da li je mehanizam obrade izuzetaka svojstven samo za objektno-orijentisane jezike? - '''Ne.'''
# Da li je mehanizam preklapanja operatora svojstven samo za objektno-orijentisane jezike? - '''Ne.'''
# Da li se mogu preklopiti svi operatori? - '''Ne.'''
# Da li je generički mehanizam statički ili dinamički? - '''Statički.'''

== Proširenja C ==
# Šta je deklaracija, a šta definicija? - '''Deklaracija je iskaz koji samo uvodi neko ime (identifikator) u program i govori prevodiocu kojoj jezičkoj kategoriji pripada. Definicija je ona deklaracija koja: stvara objekat, navodi telo funkcije ili u potpunosti navodi strukturu korisničkog tipa.'''
# Koliko puta se smeju ponoviti deklaracije i definicije jednog istog objekta/funkcije/tipa? - '''U programu može da postoji samo jedna definicija (jednog objekta, funkcije, tipa) i proizvoljno mnogo deklaracija.'''
# Kakva može promenljiva da bude? - '''Prema dosegu: globalna ili lokalna. Prema veku trajanja: statička, automatska, dinamička, privremena (tranzijentna).'''
# Šta je l-vrednost, a šta d-vrednost? - '''L-vrednost (lvalue) je izraz koji upućuje na objekat (u širem smislu) ili funkciju. D-vrednost (rvalue) je izraz koji nije lvrednost.'''
# Da li uvek sa leve strane znaka = može da stoji l-vrednost? - '''Ne, mogu samo da stoje promenljive l-vrednosti, tj. svaka l-vrednost koja nije ime funkcije, ime niza, ili konstantan objekat.'''
# Koji operatori zahtevaju da im operandi budu l-vrednosti? - '''&, postfiksni: ++, - -, levi operandi dodele vrednosti'''
# Koji operatori bi trebalo da vrate l-vrednost? - '''unarni *, [ ], prefiksni ++, - -, operatori dodele vrednosti'''
# Koju oblast važenja imaju i koliko traju: lokalna imena, globalna imena, statički objekti, dinamički objekti, automatski objekti, privremeni objekti? - '''Automatski objekti: od definicije do napustanja oblasti vazenja, staticki objekat: od definicije do kraja izvrsavanja main-a, dinamicki objekat: zivotni vek kontrolise programer (stvaraju se pomocu new, brisu se pomocu delete). Privremeni objekat ima kratak i nedefinisan zivotni vek.'''
# Da li je moguće na neki način pristupiti globalnom imenu ukoliko je ono sakriveno od strane lokalnog imena, a lokalnom imenu u spoljašnjem bloku ukoliko je ono sakriveno od strane lokalnog imena u unutrašnjem bloku? - '''Globalnom imenu moguce je pristupiti pomocu ‘::’, a lokalnom imenu nije moguce pristupiti.''' (proveriti!!!)
# Da li se u uslovu if može definisati neka promenljiva i ako da kakva mora da bude i koliko ona traje? - '''Moze da se definise promenljiva, i njen vek trajanja je od definicije do kraja then, tj. else naredbe.'''
# Da li je unutar funkcije moguće imati promenljivu istog imena kao neki od parametara i ako ne koji je razlog? - '''Da, unutar funkcije je moguće imati promenljivu istog imena kao neki od parametara.'''
# Koju oblast važenja imaju članovi strukture/klase? '''Imaju oblast važenja te iste klase.'''
# Na koje sve načine se može pristupiti imenima članovima klase, van te klase? - '''Preko operatora: . (levi operand objekat), -> (levi operand pokazivač na objekat), :: (levi operand ime klase).'''
# Koju oblast važenja imaju labele? - '''Imaju oblast važenja funkcije u kojoj se navode.'''
# Da li je moguće sa goto naredbom preskočiti definiciju neke promenljive i skočiti na labelu koja se nalazi nakon nje? - '''Ne, nije moguće koristiti goto naredbu da preskočite definiciju promenljive u C++. goto naredba se može koristiti za skakanje na određenu oznaku (labelu) unutar iste funkcije ili bloka koda, ali ne može preskočiti definiciju promenljive. Definicija promenljive mora biti uključena u tok izvršavanja programa.'''
# Kada se kreiraju statički objekti? - '''Globalni staticki objekti, stvaraju se jednom, na pocetku izvrsavanja programa. Lokalni staticki objekti stvaraju se pri prvom nailasku toka programa na njihovu definiciju.'''
# Da li je C++ strogo ili labavo tipiziran jezik? - '''C++ je hibridan jezik, pri manipulisanju prostim tipovima je labavo tipizaran, dok sa slozenim korisnickim tipovima je strogo tipiziran.'''
# Koja je razlika između 4 kast operatora i kad se koji koristi? - '''Staticki kast koristi se za prenosive konverzije (izmedju numerickih tipova, kastova koje definise programer i nekih pokazivaca u void*), implicitno se vrsi kad je bezbedno. Reinterpretirajuci kast namenjen je za konverzije logicki neslicnih tipova (int i pokazivac, npr). Konstanta konverzija koristi se za dodavanje ili uklanjanje const. Dodavanje je sigurno, uklanjanje nije. Dinamicki kast jos postoji.'''
# Na koja dva načina možemo implementirati kastovanje (navesti mane ukoliko ih ima neki način)? - '''Static_cast i Dynamic_cast. Mana dynamic_cast-a je da se koristi u kontekstu polimorfizma i zahteva da klase imaju bar jedan virtualni metod. Takođe, dynamic_cast je sporiji od static_cast-a, jer uključuje provere u vreme izvršavanja (runtime checks) i može vratiti nullptr kada konverzija nije moguća.'''
# Šta radi operator decltype, da li računa izraz? - '''Decltype dodeljuje onaj tip podataka promenljivoj koji se se nalazi u zagradi decltype(izraz), ali taj izraz se nikad ne izracunava.'''
# Koja je bitna razlika između decltype i auto? - '''auto dodeljuje tip na osnovu izraza inicijalizatora (onoga sto se nalazi sa desne strane operatora dodele vrednosti), a decltype odredjuje na osnovu izraza u zagradi: decltype(izraz).'''
# Da li se auto može koristiti sa povratnom vrednosti funkcije i u kojim slučajevima? - '''Moze, bitno je da se funkcija koja vraca odredjeni tip pomocu return, bude pre toga definisana, a ne samo deklarisana.'''
# Kog je tipa string literal u C++ ("abcd")? - '''Tipa string.'''
# Kakvu razliku pravi pozicija gde se nalazi reč const u definiciji pokazivača? - '''Kad se const nadje ispred parametra koji je pokazivac, obezbedjuje se da funkcija ne menja objekat, a ispred tipa rezultata funkcije, obezbedjuje se nepromenljivost privremenog objekta rezultata.'''
# Na koje načine je moguće pristupiti imenu iz nekog prostora imena? - '''Razresenjem doksega: A::x; uvozom datog imena: using A::x; uvozom svih imena iz prostora imena: using namespace A.'''
# Da li je validno imati objekat istog imena kao i neki tip? - '''U jeziku C++, tehnički je dozvoljeno kreirati objekat sa imenom koje je isto kao ime nekog tipa.'''
# Da li je moguće imati isto ime (identifikator) za dve različite stvari u jednom prostoru imena, tj. da ime nije jednoznačno? - '''Nije moguce, mora da bude jednoznacno.'''
# Koji operatori su definisani za tipove nabrajanja (enum)? - '''Definisan je samo operator dodele vrednosti.'''
# Koje konverzije postoje za tipove nabrajanja? - '''Implicitna konverzija u osnovne tipove kao što su int, char, bool itd. Vrednost iz tipa nabrajanja može se eksplicitno konvertovati u druge tipove ili obrnuto koristeći statički kast (static_cast).'''
# Da li je moguće definisati koji tip koristi "under-the-hood" tip nabrajanja, da se ne koristi uvek int, i kako? - '''Moguce je, pomocu eksplicitnog navodjenja tipa koji se koristi za tipa nabrajanja (static_cast).'''
# Koja je razlika između običnog tipa nabrajanja i tipa nabrajanja sa ograničenim dosegom (enum class)? - '''Imena iz običnih tipova nabrajanja dele globalni opseg imena. Enumeracije sa ograničenim dosegom uvode lokalni opseg imena, što znači da imena enumeracija ne ulaze u globalni opseg imena.'''
# Kako se koristi incijalizatorska lista prilikom kreiranja unije? - '''Moze da se postavi samo prvo polje.'''
# Šta se dešava ukoliko inicijalizatorska lista sadrži više vrednosti nego što ima podataka ta struktura? - '''Visak je greska.'''
# Da li se inicijalizatorske liste mogu koristiti pri dodeli vrednosti? - '''Mogu.'''
# Kako se pristupa poljima bezimene unije/strukture? - '''Polja anonimnih unija i struktura se pristupaju direktno preko objekta koji ih sadrži.'''
# Da li je unija/struktura bezimena ako nema ime a ipak kreiramo bar jedan objekat ili pokazivač tog tipa? - '''Nije.'''
# Na koji način radi mutable polje? - '''Takvo polje moze da se menja cak i za nepromenljiv objekat strukture.'''
# Šta se dešava ukoliko operator new ne uspe da alocira memoriju jer nema dovoljno prostora? - '''Izbacuje se izuzetak bad_alloc.'''
# Šta se dešava ukoliko pokušamo da obrišemo nullptr sa delete operatorom? - '''Operator delete nema efekta.'''
# Šta vraća operator delete? '''Ne vraca rezultat (tip je void).'''
# Ukoliko dinamički alociramo matricu (više-dimenzioni niz, a ne niz nizova (<code>new Tacka[10][10]</code>)) da li dimenzije mogu biti promenljivi izrazi ili moraju biti konstante? - '''Sve dimenzije osim prve moraju da budu konstante, a taj promenljiv izraz mora da bude takav da moze da se izracuna u trenutku izvrsavanja naredbe sa operatorom new.'''
# Da li je moguće napraviti niz referenci, pokazivač na referencu, referencu na pokazivač ili referencu na referencu? - '''Nije moguce napraviti niz referenci, referencu na referencu, pokazivac na referencu, ali je moguce napraviti referencu na pokazivac.'''
# Da li "moderna" verzija for-petlje (<code>for(tip prom: niz) naredba</code>) u svakom ciklusu petlje sadrži referencu ili kopiju tekućeg elementa niza, tj. da li promena objekta prom utiče na niz? - '''Sadrzi kopiju tekuceg elementa, a promena objekta prom ne utice na niz.'''
# Da li je referenca na d-vrednost takođe d-vrednost ili je l-vrednost? - '''Referenca na d-vrednost je l-vrednost. '''
# Da li referenca na d-vrednost može upućivati na konstantnu/nepromenljivu d-vrednost? - '''Moze.'''
# Da li parametri funkcije mogu biti tipa reference na d-vrednost? - '''Mogu.'''
# Da li je dozvoljeno inicijalizovati referencu na d-vrednost pomoću l-vrednosti? - '''Nije.'''
# Gde treba da se nalazi deklaracija funkcije koja se neposredno ugrađuje (<code>inline</code> funkcije)? - '''Deklaracija funkcije koja se neposredno ugrađuje (inline funkcija) obično se nalazi u zaglavlju.'''
# Kada se računaju podrazumevane vrednosti argumenata? - '''Ukoliko se pri pozivu funkcije ne navedu druge vrednosti argumenata.'''
# Da li je mehanizam preklapanja imena funkcije statički ili dinamički? - '''Staticki.'''
# Da li je dovoljno da se samo tipovi rezultata razlikuju da bi postojale dve funkcije istog imena? - '''Jeste.'''
# Da li rezultat ternarnog operatora može biti l-vrednost? - '''Moze.'''
# Da li su reinterpretirajuća i konstantna konverzija bezbedne? - '''Reinterpretirajuca konverzija nije bezbedna. Konstantna jeste ukoliko se dodaje const, nije ako se uklanja.'''

== Klase i objekti ==
# Kako se formalnije nazivaju podaci i funkcije koji su deo klase? - '''Podaci = atributi, funkcije = metodi.'''
# Kako se naziva objekat koji poziva neki metod, a kako onaj čiji je metod pozvan? - '''Objekat koji poziva metod naziva se objekat-klijent, a objekat čiji se metod poziva je objekat-server.'''
# Da li može biti više sekcija vidljivosti iste vrste? - '''Može.'''
# Koja je podrazumevana sekcija, ako se ne navede nijedna druga? - '''Privatna (private).'''
# Da li atribut klase može biti tipa iste te klase, a šta važi ako je referenca ili pokazivač na taj tip? - '''Atributi ne mogu da budu tipa klase koja se definiše, ali mogu da budu pokazivači ili reference na tu klasu.'''
# Da li rezultati i parametri metoda mogu biti tipa iste te klase, a šta važi ako je referenca ili pokazivač na taj tip? - '''Vrednost rezultata, kao i parametri mogu da budu tipa klase čiji su članovi kao i tipa pokazivača ili reference na tu klasu.'''
# Na koji način možemo baratati sa objektima neke klase ukoliko imamo njenu deklaraciju, a ne i definiciju? - '''Pre definicije klase, a posle deklaracije mogu da se definišu pokazivači i reference na tu klasu, a ne mogu da se definišu objekti te klase.'''
# Koji operatori su ugrađeni, podrazumevani? - '''= & * . -> []'''
# Kog je tipa pokazivač <code>this</code>? - '''Tip ovog pokazivača je "konstantni pokazivač na klasu čiji je metod član".'''
# Da li je dozvoljeno u metodi imati parametar istog imena kao i neki atribut te klase? - '''Da.'''
# Šta su metodi inspektori, a šta mutatori? - '''Metod koji ne menja stanje objekta je inspektor, a metod koji može i da menja stanje objekta je mutator.'''
# Kog je tipa pokazivač <code>this</code> u inspektor metodama? - '''const X*const'''
# U koju svrhu se koristi modifikator <code>volatile</code>? - '''Kao napomena prevodiocu da ne vrši neke optimizacije jer objekat može da promeni stanje nezavisno od toka funkcije.'''
# Da li je dovoljno da se dva metoda razliku samo u modifikatorima? - '''Da.'''
# Koji sve modifikatori postoje? - '''const, volatile, &, &&'''
# Koji je tip rezultata konstruktora? - '''Konstruktor nema tip rezultata (ni void).'''
# Da li konstruktor može imati parametar tipa te klase? - '''Ne može ako je jedini parametar.'''
# Kada se briše podrazumevani ugrađeni konstruktor? - '''Definisanjem nekog novog konstruktora se suspenduje ugrađeni.'''
# Da li je moguće kreirati niz objekata neke klase ukoliko ta klasa nema podrazumevani konstruktor? - '''Ne, jer se podrazumevani konstruktor poziva za svaki element niza.'''
# Da li je dozvoljeno ostaviti prazne zagrade pri definiciji automatskog objekta? - '''Nisu dozvoljene prazne zagrade () jer bi to bi se prevelo kao deklaracija.'''
# Koja je svrha <code>explicit</code> reči kod konstruktora? - '''Sprečavanje implicitne konverzije.'''
# Kojim redosledom se izvršava incijalizacija atributa klase? - '''Redosledom navođenja u klasi.'''
# Da li atribut može da ima inicijalizator i u telu klase i u definiciji konstruktora? - '''Može. Ako atribut ima inicijalizator u telu klase i u definiciji konstruktora, primenjuje se inicijalizator iz definicije konstruktora.'''
# Kada je inicijalizacija atributa neophodna? - '''Inicijalizacija je neophodna: kada ne postoji podrazumevani konstruktor klase atributa, kada je atribut nepromenljiv podatak i kada je atribut referenca.'''
# Šta sme da postoji u listi incijalizatora kod delegirajućeg konstruktora? - '''Poziv drugog (ciljnog) konstruktora iste klase.'''
# Da li je prevodilac otkriva rekurzivno delegiranje (da se konstruktori ciklično pozivaju)? - '''Ne mora da je otkrije i tada se ulazi u beskonačnu rekurziju.'''
# Kako se implicitno briše kopirajući, a kako premeštajući konstruktor? - '''Kopirajući konstruktor implicitno se suspenduje pisanjem premeštajućeg konstruktora ili premeštajućeg operatora dodele. Ugrađeni premeštajući konstruktor se suspenduje ako se eksplicitno definiše: premeštajući konstruktor, kopirajući konstruktor, destruktor ili operator dodele.'''
# Kog tipa može biti parametar konstruktora kopije i da li može imati još parametara sa podrazumevanim vrednostima? - '''Konstruktor kopije ima parametar tipa XX& ili const XX&. Ostali parametri kopirajućeg konstruktora moraju da imaju podrazumevane vrednosti.'''
# Zašto se mora eksplicitno pisati premeštajući konstruktor ukoliko nam je potreban, tj. zašto nam nije dovoljan ugrađeni? - '''Zato što ugrađeni premeštajući konstruktor pravi plitku kopiju originala.'''
# Kog tipa može biti parametar konstruktora premeštanja i da li može imati još parametara sa podrazumevanim vrednostima? - '''Parametar premeštajućeg konst. je referenca na dvrednost: XX&&. Ostali parametri moraju da imaju podrazumevane vrednosti.'''
# Koji konstruktor se može pozvati ukoliko premeštajući ne postoji? - '''Ako u klasi ne postoji premeštajući, poziva se kopirajući konstruktor.'''
# Kog tipa rezultata je destruktor? - '''Nema tip rezultata.'''
# Da li destruktor može imati parametre i da li oni mogu imati podrazumevane vrednosti? - '''Ne može da ima parametre.'''
# Da li se destruktor može eksplicitno pozvati? - '''Može, npr. x.~X().'''
# Da li se statički atribut može i definisati u klasi, i koji slučaj je izuzetak? - '''U klasi se statički atribut samo deklariše, a definiše se na globalnom nivou. Izuzetak je imenovana celobrojna konstanta koja može da se definiše i u definiciji klase.'''
# Čime se inicijalizuje statički atribut ako se ne navede inicijalizator u definiciji? - '''Nulom.'''
# Da li se telo statičke metode može nalaziti u definiciji klase? - '''Može.'''
# Da li statičke metode mogu imati modifikatore? - '''Da.'''
# Šta se dešava ako preko konkretnog objekta pozovemo statički metod? - '''Klasa pokazanog objekta kao levog operanda se određuje statički.'''
# Da li je moguće pozvati statički metod ako nije kreiran nijedan objekat te klase? - '''Da.'''
# Koje osobine ima prijateljstvo među klasama? - '''Prijatelji klase mogu da pristupaju njenim privatnim članovima. Prijateljstvo je relacija koja reguliše isključivo pravo pristupa, a ne oblast važenja i vidljivost identifikatora. Prijateljstvo se ne nasleđuje, nije simetrična relacija i nije tranzitivna relacija'''
# Da li je moguće definisati prijateljsku metodu unutar definicije klase, da li se tad podrazumeva <code>inline</code>? - '''Ako se u definiciji klase navodi definicija prijateljske funkcije podrazumeva se inline.'''
# Da li je bitno gde se oznaka prijateljstva nalazi, tj. u kojoj sekciji klase? - '''Nije.'''
# Da li prijateljska funkcija ima pokazivač <code>this</code> u sebi? - '''Prijateljska funkcija nema pokazivač this na objekat klase kojoj je prijatelj,'''
# Da li prijateljske globalne funkcije mogu imati modifikatore, npr. <code>const</code>? - '''Modifikator nema smisla za globalnu prijateljsku funkciju.'''
# Da li je moguća konverzija tipa nad kojim je pozvan objekat (skrivenog argumenta) u drugi tip? - '''Nije moguća konverzija skrivenog argumenta u drugi tip.'''
# Da li se doseg imena okružujuće klase proteže na ugnježdenu klasu i obratno? - '''Ugnežđena klasa (tip) se nalazi u dosegu imena okružujuće klase. Izvan okružujuće klase imenu ugnežđene klase može da se pristupi samo preko operatora proširenja dosega imena ::'''
# Da li je se u ugnježdenoj klasi može direktno pristupiti ne-statičkim poljima okružujuće klase? - '''Ne.'''
# Da li postoji neka relacija prijateljstva između ugnježdene i okružujuće klase? - '''Ugnežđena klasa je implicitno prijatelj okružujuće klase, ali okružujuća klasa nije prijatelj ugnežđene.'''
# Koju oblast važenja imaju lokalne klase? - '''Od deklaracije do kraja bloka u kojem je deklarisana.'''
# Da li je u lokalnoj klasi dozvoljeno pristupiti lokalnim promenljivama, a da li statičkim lokalnim promenljivama? - '''Dozvoljeno je samo pristupati statičkim lokalnim promenljivama.'''
# Da li metodi lokalne klase mogu da se definišu van definicije klase? - '''Ne. Metodi lokalne klase moraju da se definišu unutar definicije klase.'''
# Da li lokalna klasa može da ima statičke atribute? - '''Ne može.'''

== Preklapanje operatora ==
# Koji operatori se ne mogu preklopiti? - '''Operatori ., .*, ::, ?:, sizeof, alignof, typeid i throw.'''
# Da li je moguće promeniti osobine operatora? - '''Ne mogu da se menjaju osobine operatora: n-arnost, prioritet i asocijativnost.'''
# Kako se pišu operatori ako se simbol operatora sastoji od slova (npr. <code>new</code>)? - '''Simbol operatora se mora pisati odvojeno od ključne reči operator.'''
# Da li operatorske funkcije mogu imati podrazumevane vrednosti? - '''Ne mogu.'''
# Da li operatorski metodi mogu biti statički? - '''Ne mogu biti statčki (osim new i delete).'''
# Da li operatorski metodi mogu imati modifikatore? - '''Da (npr. const, volatile, & i &&).'''
# Da li je moguće napisati operatorsku funkciju gde nijedan parametar nije klasnog tipa? - '''Ne, bar jedan parametar mora biti klasnog tipa.'''
# Da li je moguće u programu imati isti operator i kao metod i kao globalnu funkciju? - '''Ne.'''
# Da li operatorski metod dozvoljava konverzije? - '''Operatorski metod ne dozvoljava konverziju levog operanda.'''
# Kako se piše operatorska funkcija ako prvi operand nije klasnog tipa? - '''Kao globalna (prijateljska) funkcija.'''
# Koji operatori moraju biti nestatički? - '''Operatori =, [], (), -> i (tip).'''
# Kada se brišu ugrađeni kopirajući i premeštajući operatori dodele? - '''Ugrađena kopirajuća dodela se suspenduje ako se u klasi definiše premeštajući konstruktor ili premeštaju ća dodela. Premeštajuća dodela se suspenduje ako se u klasi definiše kop./prem. konstruktor, destruktor ili kop. dodela'''
# Kako se razlikuje postfiksna i prefiksna varijanta prilikom pisanja inkrementirajućeg i dekrementirajućeg operatora? - '''Prefiksni: T& operator@@(), postfiksni: T operator@@(int).'''
# Šta su funkcijska klasa i funkcijski objekat? - '''Klasa sa preklopljenim operatorom () – funkcijska klasa, objekat funkcijske klase – funkcijski objekat.'''
# Kako se preklapa operator <code>-></code>? - '''Kao nestatička metoda bez parametara (unarni operator).'''
# Kog tipa treba da bude povratna vrednost operatora <code>-></code>? - '''Rezultat treba da bude tipa pokazivača na objekat klase koja sadrži clan ili objekat (ili referenca) klase za koju je takođe definisan operator->.'''
# Kog tipa može da bude povratna vrednost kast operatora? - '''Standardni, izvedeni (npr. pokazivač) ili klasni tip.'''
# Kako se piše kast operator, šta se mora izostaviti u deklaraciji i definiciji? - '''Tip povratne vrednosti funkcije ne sme da bude naveden u deklaraciji/definiciji i on se podrazumeva na osnovu imena funkcije.'''
# Na koja dva načina se može pozvati kast operator i koje ograničenje važi za jedan od načina? - '''(T)x ili T(x). Oblik notacije T(x) ne može da se koristi za tipove sa većim brojem reči (npr. unsigned long).'''
# Koja je uloga modifikatora <code>explicit</code> kod kast operatora? - '''Ako treba da se spreči implicitna konverzija.'''
# Kako se preklapaju operatori <code>new</code> i <code>delete</code>? - '''Kao statićki metodi.'''
# Da li funkcije za operatore <code>new</code> i <code>delete</code> treba da pozivaju konstruktore/destruktore? - '''Ne, jer se oni pozivaju implicitno.'''
# Koju povratnu vrednost treba da ima operator <code>new</code>? - '''Operator new treba da vrati pokazivač na alocirani prostor.'''
# Da li klasa može imati više preklopljenjih operatora <code>new</code> i kako se to postiže? - '''Može ako oni imaju različite parametre.'''
# Koliko preklopljenjih operatora <code>delete</code> funkcija može da ima? - '''Samo po jednu (za podatak i niz) delete funkciju.'''
# Kako se unutar preklopljenjih operatora <code>new</code> i <code>delete</code> pozivaju ugrađeni operatori <code>new</code> i <code>delete</code>? - '''Eksplicitno, preko unarnog operatora :: ili implicitno, kada se dinamički stvaraju/uništavaju objekti koji nisu tipa T.'''
# Da li operatori <code>new</code> i <code>delete</code> mogu biti virtuelni? - '''Ne.'''
# Da li se operatori <code>new</code> i <code>delete</code> nasleđuju? - '''Da.'''
# Šta treba da vraćaju operatorske funkcije <code><<</code> i <code>>></code> kada se realizuje unos/ispis? - '''Referencu na levi operand (ostream& i istream&).'''
# Da li operatorske funkcije za unos/ispis mogu biti metode? - '''Ne.'''
# Koji operatori se mogu napisati za nabrajajuće tipove? - '''Dozvoljeno je preklapanje operatora koji se ne preklapaju kao metodi.'''

== Izvođenje ==
# Šta je višestruko izvođenje, da li je to i izvođenje iz već izvedene klase?
# Šta označava modifikator <code>final</code> kod klasa, a šta kod metoda?
# Da li se može reč <code>final</code> pojaviti i kao identifikator?
# Šta izvedena klasa ne nasleđuje iz osnovne?
# U kojim slučajevima se može pristupiti zaštićenim članovima iz metoda izvedene klase?
# Kako se može eksplicitno promeniti pravo pristupa nasleđenom članu, i da li se može promeniti pravo pristupa članu koji je u osnovnoj klasi privatan?
# Koja je razlika između javnog, privatnog i zaštićenog izvođenja, u kojim slučajevima objekat izvedene klase može da zameni objekat osnovne klase?
# Šta se dešava ukoliko u izvedenoj klasi napiše metod koji ima isto ime kao metod iz osnovne klase?
# Na koji način se može pristupiti sakrivenom polju osnovne klase?
# Kako se prilikom zaštićenog i privatnog izvođenja restaurira vidljivost svih metoda nekog imena, a kako samo pojedinačnog?
# Da li se konstruktori nasleđuju prilikom izvođenja?
# Šta se dešava kad se uvezu konstruktori?
# Koje izvođenje je podrazumevano?
# Da li se može izvesti iz unije i da li unije mogu izvoditi?
# Da li konstruktor može inicijalizovati nasleđene atribute?
# Da li je objekat izvedene klase uvek i objekat osnovne klase?
# Da li se virtuelnost funkcije nasleđuje, tj. da li se u izvedenim klasama mora navesti da je funkcija virtuelna?
# U kojim stvarima se potpis metode u izvedenoj klasi sme razlikovati od potpisa virtuelne metode u osnovnoj klasi, šta se dešava ako se razlikuje više?
# Da li se svaki virtuelni metod mora definisati u svakoj izvedenoj klasi i šta se dešava ako neki nije napisan?
# Kada se aktivira virtuelni mehanizam, tj. kako se objektu mora pristupiti?
# Koja je svrha modifikatora <code>override</code>, da li je to rezervisana reč?
# Da li se i <code>override</code> i <code>final</code> mogu zajedno naći u potpisu metoda?
# Šta dodatno sadrži svaki objekat polimorfne klase?
# Da li statičke metode i globalne prijateljske funkcije mogu biti polimorfne, ako ne mogu kako se onda postiže polimorfno ponašanje kod njih?
# Da li konstruktori i destruktori mogu biti virtuelni i zašto?
# Da li izvedena klasa treba eksplicitno pozvati destruktor osnovne klase?
# Da li je niz objekata izvedene klase jedna vrsta niza objekata osnovne klase, da li se mogu bezbedno konvertovati, da li postoji slučaj kad može doći do greške i da li prevodilac to može otkriti?
# Da li je dozvoljena konverzija niza pokazivača na objekte izvedene klase u niz pokazivača na objekte osnovne klase?
# Kada je klasa virtuelna, a kada apstraktna?
# Da li je moguće imati primere apstraktne klase, a šta važi za pokazivače i reference takve klase?
# Kako je moguće sprečiti stvaranje objekata klase čije su svi metode konkretne i ne-apstraktne?
# Da li klasa može da ima apstraktni destruktor bez definicije?
# Da li klasa izvedena iz apstraktne klase mora da definiše sve apstraktne metode i šta se dešava ukoliko ih ne definiše?
# Da li apstraktna klasa može da ima konstruktor i kako on radi?
# Kakva mora da bude klasa pokazivača/reference koja se šalje kao parametar operatoru <code>dynamic_cast</code>?
# Šta se dešava ukoliko pokazivač/referenca prosleđeni operatoru <code>dynamic_cast</code> ipak ne upućuju na objekat izvedene klase (ili klase još izvedenije iz nje) u koju se vrši konverzija?
# Da li operator <code>typeid</code> izračunava izraz?
# Šta vraća operator <code>typeid</code> kad je upotrebljen nad objektom polimorfne klase (u obliku reference ili dereferenciranog pokazivača), a šta nad objektom ne-polimorfne klase?
# Šta se dešava ukoliko se u izrazu prosleđenom <code>typeid</code> operatoru dereferencira <code>nullptr</code> pokazivač?
# Koji koncept uvodi operator <code>typeid</code>?
# Koji tip objekta vraća operator <code>typeid</code> i da li je moguće sačuvati njegov rezultat u promenljivu i zašto?
# Šta je problem dijamant strukture i kako se rešava?
# Kojim redosledom se izvršava konstrukcija pri višestrukom nasleđivanju?

== Izuzeci ==
# Kog tipa može biti bačeni izuzetak?
# Da li operator <code>noexcept</code> izračunava izraz i na koji način onda gleda tačnost?
# Kojim redosledom treba navoditi rukovaoce?
# Koji je životni vek bačenog objekta?
# Šta se dešava ukoliko je bačen lokalni objekat?
# Šta se dešava sa atributima klase ukoliko se desi izuzetak u konstruktoru koji propagira van konstruktora?
# Koja je svrha funkcijske naredbe <code>try</code>?
# Da li se u rukovaocima funkcijske naredbe <code>try</code> mogu koristiti parametri funkcije?
# Šta moraju da urade rukovaoci funkcijske naredbe <code>try</code> na kraju svog izvršavanja?
# Da li se treba pristupati atributima i nasleđenom podobjektu unutar rukovaoca funkcijskog <code>try</code> bloka konstruktora?
# Šta se dešava na kraju rukovaoca funkcijskog <code>try</code> bloka konstruktora?
# Čemu je ekvivalentan modifikator <code>noexcept</code>?
# Da li konstruktor sa funkcijskim <code>try</code> blokom sme imati <code>noexcept</code>?
# Šta se dešava ukoliko se za neki izuzetak ne pronađe rukovalac?
# Šta podrazumevano radi funkcija <code>terminate()</code> i da li je to moguće promeniti, i ukoliko je moguće šta ta alternativna funkcija mora na kraju da uradi?
# Šta se dešava ukoliko se u funkciji desi neočekivan izuzetak (u funkciji označenoj sa <code>noexcept</code> ili ako izuzetak nije na listi očekivanih izuzetaka)?
# Šta podrazumevano radi funkcija <code>terminate()</code> i da li je to moguće promeniti, i ukoliko je moguće šta ta alternativna funkcija mora na kraju da uradi?
# Da li ijedna metoda klase izvedene iz <code>std::exception</code> sme da baci izuzetak i zašto?

== Šabloni ==
# Da li je mehanizam generika statički ili dinamički?
# Da li ima smisla odvojeno prevođenje šablona, tj. pisanje istih u <code>.cpp</code> datotekama i koja je mana toga?
# Šta mogu biti formalni parametri šablona?
# Kako se na zahtev generišu konkretne funkcije i klase iz šablona?
# Da li se implicitno mogu generisati konkretne funkcije i klase iz šablona i pod kojim uslovima?
# Kada je neophodno eksplicitno navesti stvarne argumente šablona funkcije?
# Kada će biti sprečeno automatsko generisanje funkcije iz šablona, a kako se može forsirati generisanje funkcije iz šablona?
# Da li se pri generisanju klase iz šablona generišu i sve njene virtuelne metode?
# Da li se može imenovati klasa pri generisanju iz šablona?
# Da li argumenti šablona mogu da imaju podrazumevane vrednosti i šta se dešava pri implicitnom zaključivanju kod šablonskih funkcija?
# Da li se podrazumevane vrednosti argumenata moraju navesti i prilikom definicije svakog metoda šablonske klase ili je dovoljno samo jednom prilikom definicije/deklaracije klase?
# Ako je formalni parametar šablona konstanta, kog tipa mora da bude?
# Iz kog razloga su samo konstantne dozvoljene kao parametri šablona, a ne i promenljive?
# Da li raniji formalni parametri se mogu koristiti za podrazumevane/početne vrednosti kasnijih parametara šablona?
# Da li funkcije mogu biti parametri šablona i ako ne šta se u tom slučaju radi?
# Kakvi su konstruktori inicijalizatorske liste?
# Koje javne metode imaju inicijalizatorske liste?
# Kako pišemo konstruktor klase ako želimo da objekat inicijalizujemo inicijalizatorskom listom proizvoljne dužine?
# Da li se argumenti konstruktora mogu navesti pomoću incijalizatorske liste i koja razlika postoji između tog načina i poziva konstruktora čiji je parametar inicijalizatorska lista?
# U kom slučaju se neće pozvati konstruktor koji prima inicijalizatorsku listu, a objekat se inicijalizuje inicijalizatorskom listom?
# Da li parametri šablona prilikom specijalizacije mogu imati podrazumevane vrednosti?
# Koja ograničenja važe za specijalizaciju šablona funkcije?
# Kada je specijalizacija moguća, a kada prestaje biti moguća?
# Šta se dešava ukoliko imamo više podjednako specijalizovanih šablona, kako se odlučuje koji šablon je najspecijalizovaniji?
# Da li metode klase mogu biti generičke, da li takve metode mogu biti virtuelne i da li mogu biti definisane i van klase?
# Da li konstruktori i destruktori mogu da budu generički (bez obzira na to da li je klasa generička)?
# Kako se pozivaju generički metodi, a kako generički konstruktori?
# Da li ugnježdene klase mogu da budu generičke i kakva mora da bude spoljašnja klasa?

[[Категорија:ОО1]]

ОО1/Питања

2023-11-24T20:42:01Z

Milos: /* Proširenja C */

{{tocright}}
{{nerešeno}}
Ispod su sakupljena razna pitanja sa prezentacija iz predmeta, zasad bez rešenja. Namenjena su za obnavljanje gradiva pred kolokvijum, kako bi studenti mogli da testiraju svoje znanje odgovaranjem na njih.

== Uvod ==
# Prilikom izvođenja, da li se stari programski kod mora menjati, opet prevoditi i opet testirati? - '''Ne.'''
# Šta je apstrakcija? - '''Prepoznavanje bitnih svojstava skupova sličnih objekata i predstavljanje zajedničkom klasom.'''
# Koja su 3 značajna napretka u evoluciji programskih jezika? - '''Apstrakcija izraza (FORTRAN), apstrakcija kontrole (Algol60) i apstrakcija podataka (Pascal).'''
# Od koja dva dela se svaka klasa sastoji? - '''Ugovor (interfejs) i implementacija.'''
# Šta su objekti (i u užem i u širem smislu)? - '''Objekti su primerci odgovarajućih klasa.'''
# Da li je polimorfizam statički ili dinamički mehanizam? - '''Dinamički.'''
# Šta je polimorfizam? - '''Ponašanje objekta ne zavisi samo od tipa pokazivača (upućivača) koji pokazuje na objekat već od tipa pokazivanog (upućivanog) objekta koji je poznat u vreme izvršenja.'''
# Šta su objektno-bazirani jezici, a šta objektno-orijentisani? - '''Objektno-zasnovani jezici podržavaju: apstrakciju, kapsulaciju i modularnost. Objektno-orijentisani jezici dodatno podržavaju princip nasleđivanja.'''
# Da li je mehanizam obrade izuzetaka svojstven samo za objektno-orijentisane jezike? - '''Ne.'''
# Da li je mehanizam preklapanja operatora svojstven samo za objektno-orijentisane jezike? - '''Ne.'''
# Da li se mogu preklopiti svi operatori? - '''Ne.'''
# Da li je generički mehanizam statički ili dinamički? - '''Statički.'''

== Proširenja C ==
# Šta je deklaracija, a šta definicija? - '''Deklaracija je iskaz koji samo uvodi neko ime (identifikator) u program i govori prevodiocu kojoj jezičkoj kategoriji pripada. Definicija je ona deklaracija koja: stvara objekat, navodi telo funkcije ili u potpunosti navodi strukturu korisničkog tipa.'''
# Koliko puta se smeju ponoviti deklaracije i definicije jednog istog objekta/funkcije/tipa? - '''U programu može da postoji samo jedna definicija (jednog objekta, funkcije, tipa) i proizvoljno mnogo deklaracija.'''
# Kakva može promenljiva da bude? - '''Prema dosegu: globalna ili lokalna. Prema veku trajanja: statička, automatska, dinamička, privremena (tranzijentna).'''
# Šta je l-vrednost, a šta d-vrednost? - '''L-vrednost (lvalue) je izraz koji upućuje na objekat (u širem smislu) ili funkciju. D-vrednost (rvalue) je izraz koji nije lvrednost.'''
# Da li uvek sa leve strane znaka = može da stoji l-vrednost? - '''Ne, mogu samo da stoje promenljive l-vrednosti, tj. svaka l-vrednost koja nije ime funkcije, ime niza, ili konstantan objekat.'''
# Koji operatori zahtevaju da im operandi budu l-vrednosti? - '''&, postfiksni: ++, - -, levi operandi dodele vrednosti'''
# Koji operatori bi trebalo da vrate l-vrednost? - '''unarni *, [ ], prefiksni ++, - -, operatori dodele vrednosti'''
# Koju oblast važenja imaju i koliko traju: lokalna imena, globalna imena, statički objekti, dinamički objekti, automatski objekti, privremeni objekti? - '''Automatski objekti: od definicije do napustanja oblasti vazenja, staticki objekat: od definicije do kraja izvrsavanja main-a, dinamicki objekat: zivotni vek kontrolise programer (stvaraju se pomocu new, brisu se pomocu delete). Privremeni objekat ima kratak i nedefinisan zivotni vek.'''
# Da li je moguće na neki način pristupiti globalnom imenu ukoliko je ono sakriveno od strane lokalnog imena, a lokalnom imenu u spoljašnjem bloku ukoliko je ono sakriveno od strane lokalnog imena u unutrašnjem bloku? - '''Globalnom imenu moguce je pristupiti pomocu ‘::’, a lokalnom imenu nije moguce pristupiti.''' (proveriti!!!)
# Da li se u uslovu if može definisati neka promenljiva i ako da kakva mora da bude i koliko ona traje? - '''Moze da se definise promenljiva, i njen vek trajanja je od definicije do kraja then, tj. else naredbe.'''
# Da li je unutar funkcije moguće imati promenljivu istog imena kao neki od parametara i ako ne koji je razlog? - '''Da, unutar funkcije je moguće imati promenljivu istog imena kao neki od parametara.'''
# Koju oblast važenja imaju članovi strukture/klase? '''Imaju oblast važenja te iste klase.'''
# Na koje sve načine se može pristupiti imenima članovima klase, van te klase? - '''Preko operatora: . (levi operand objekat), -> (levi operand pokazivač na objekat), :: (levi operand ime klase).'''
# Koju oblast važenja imaju labele? - '''Imaju oblast važenja funkcije u kojoj se navode.'''
# Da li je moguće sa goto naredbom preskočiti definiciju neke promenljive i skočiti na labelu koja se nalazi nakon nje? - '''Ne, nije moguće koristiti goto naredbu da preskočite definiciju promenljive u C++. goto naredba se može koristiti za skakanje na određenu oznaku (labelu) unutar iste funkcije ili bloka koda, ali ne može preskočiti definiciju promenljive. Definicija promenljive mora biti uključena u tok izvršavanja programa.'''
# Kada se kreiraju statički objekti? - '''Globalni staticki objekti, stvaraju se jednom, na pocetku izvrsavanja programa. Lokalni staticki objekti stvaraju se pri prvom nailasku toka programa na njihovu definiciju.'''
# Da li je C++ strogo ili labavo tipiziran jezik? - '''C++ je hibridan jezik, pri manipulisanju prostim tipovima je labavo tipizaran, dok sa slozenim korisnickim tipovima je strogo tipiziran.'''
# Koja je razlika između 4 kast operatora i kad se koji koristi? - '''Staticki kast koristi se za prenosive konverzije (izmedju numerickih tipova, kastova koje definise programer i nekih pokazivaca u void*), implicitno se vrsi kad je bezbedno. Reinterpretirajuci kast namenjen je za konverzije logicki neslicnih tipova (int i pokazivac, npr). Konstanta konverzija koristi se za dodavanje ili uklanjanje const. Dodavanje je sigurno, uklanjanje nije. Dinamicki kast jos postoji.'''
# Na koja dva načina možemo implementirati kastovanje (navesti mane ukoliko ih ima neki način)? - '''Static_cast i Dynamic_cast. Mana dynamic_cast-a je da se koristi u kontekstu polimorfizma i zahteva da klase imaju bar jedan virtualni metod. Takođe, dynamic_cast je sporiji od static_cast-a, jer uključuje provere u vreme izvršavanja (runtime checks) i može vratiti nullptr kada konverzija nije moguća.'''
# Šta radi operator decltype, da li računa izraz? - '''Decltype dodeljuje onaj tip podataka promenljivoj koji se se nalazi u zagradi decltype(izraz), ali taj izraz se nikad ne izracunava.'''
# Koja je bitna razlika između decltype i auto? - '''auto dodeljuje tip na osnovu izraza inicijalizatora (onoga sto se nalazi sa desne strane operatora dodele vrednosti), a decltype odredjuje na osnovu izraza u zagradi: decltype(izraz).'''
# Da li se auto može koristiti sa povratnom vrednosti funkcije i u kojim slučajevima? - '''Moze, bitno je da se funkcija koja vraca odredjeni tip pomocu return, bude pre toga definisana, a ne samo deklarisana.'''
# Kog je tipa string literal u C++ ("abcd")? - '''Tipa string.'''
# Kakvu razliku pravi pozicija gde se nalazi reč const u definiciji pokazivača? - '''Kad se const nadje ispred parametra koji je pokazivac, obezbedjuje se da funkcija ne menja objekat, a ispred tipa rezultata funkcije, obezbedjuje se nepromenljivost privremenog objekta rezultata.'''
# Na koje načine je moguće pristupiti imenu iz nekog prostora imena? - '''Razresenjem doksega: A::x; uvozom datog imena: using A::x; uvozom svih imena iz prostora imena: using namespace A.'''
# Da li je validno imati objekat istog imena kao i neki tip? - '''U jeziku C++, tehnički je dozvoljeno kreirati objekat sa imenom koje je isto kao ime nekog tipa.'''
# Da li je moguće imati isto ime (identifikator) za dve različite stvari u jednom prostoru imena, tj. da ime nije jednoznačno? - '''Nije moguce, mora da bude jednoznacno.'''
# Koji operatori su definisani za tipove nabrajanja (enum)? - '''Definisan je samo operator dodele vrednosti.'''
# Koje konverzije postoje za tipove nabrajanja? - '''Implicitna konverzija u osnovne tipove kao što su int, char, bool itd. Vrednost iz tipa nabrajanja može se eksplicitno konvertovati u druge tipove ili obrnuto koristeći statički kast (static_cast).'''
# Da li je moguće definisati koji tip koristi "under-the-hood" tip nabrajanja, da se ne koristi uvek int, i kako? - '''Moguce je, pomocu eksplicitnog navodjenja tipa koji se koristi za tipa nabrajanja (static_cast).'''
# Koja je razlika između običnog tipa nabrajanja i tipa nabrajanja sa ograničenim dosegom (enum class)? - '''Imena iz običnih tipova nabrajanja dele globalni opseg imena. Enumeracije sa ograničenim dosegom uvode lokalni opseg imena, što znači da imena enumeracija ne ulaze u globalni opseg imena.'''
# Kako se koristi incijalizatorska lista prilikom kreiranja unije? - '''Moze da se postavi samo prvo polje.'''
# Šta se dešava ukoliko inicijalizatorska lista sadrži više vrednosti nego što ima podataka ta struktura? - '''Visak je greska.'''
# Da li se inicijalizatorske liste mogu koristiti pri dodeli vrednosti? - '''Mogu.'''
# Kako se pristupa poljima bezimene unije/strukture? - '''Polja anonimnih unija i struktura se pristupaju direktno preko objekta koji ih sadrži.'''
# Da li je unija/struktura bezimena ako nema ime a ipak kreiramo bar jedan objekat ili pokazivač tog tipa? - '''Nije.'''
# Na koji način radi mutable polje? - '''Takvo polje moze da se menja cak i za nepromenljiv objekat strukture.'''
# Šta se dešava ukoliko operator new ne uspe da alocira memoriju jer nema dovoljno prostora? - '''Izbacuje se izuzetak bad_alloc.'''
# Šta se dešava ukoliko pokušamo da obrišemo nullptr sa delete operatorom? - '''Operator delete nema efekta.'''
# Šta vraća operator delete? '''Ne vraca rezultat (tip je void).'''
# Ukoliko dinamički alociramo matricu (više-dimenzioni niz, a ne niz nizova (<code>new Tacka[10][10]</code>)) da li dimenzije mogu biti promenljivi izrazi ili moraju biti konstante? - '''Sve dimenzije osim prve moraju da budu konstante, a taj promenljiv izraz mora da bude takav da moze da se izracuna u trenutku izvrsavanja naredbe sa operatorom new.'''
# Da li je moguće napraviti niz referenci, pokazivač na referencu, referencu na pokazivač ili referencu na referencu? - '''Nije moguce napraviti niz referenci, referencu na referencu, pokazivac na referencu, ali je moguce napraviti referencu na pokazivac.'''
# Da li "moderna" verzija for-petlje (<code>for(tip prom: niz) naredba</code>) u svakom ciklusu petlje sadrži referencu ili kopiju tekućeg elementa niza, tj. da li promena objekta prom utiče na niz? - '''Sadrzi kopiju tekuceg elementa, a promena objekta prom ne utice na niz.'''
# Da li je referenca na d-vrednost takođe d-vrednost ili je l-vrednost? - '''Referenca na d-vrednost je l-vrednost. '''
# Da li referenca na d-vrednost može upućivati na konstantnu/nepromenljivu d-vrednost? - '''Moze.'''
# Da li parametri funkcije mogu biti tipa reference na d-vrednost? - '''Mogu.'''
# Da li je dozvoljeno inicijalizovati referencu na d-vrednost pomoću l-vrednosti? - '''Nije.'''
# Gde treba da se nalazi deklaracija funkcije koja se neposredno ugrađuje (<code>inline</code> funkcije)? - '''Deklaracija funkcije koja se neposredno ugrađuje (inline funkcija) obično se nalazi u zaglavlju.'''
# Kada se računaju podrazumevane vrednosti argumenata? - '''Ukoliko se pri pozivu funkcije ne navedu druge vrednosti argumenata.'''
# Da li je mehanizam preklapanja imena funkcije statički ili dinamički? - '''Staticki.'''
# Da li je dovoljno da se samo tipovi rezultata razlikuju da bi postojale dve funkcije istog imena? - '''Jeste.'''
# Da li rezultat ternarnog operatora može biti l-vrednost? - '''Moze.'''
# Da li su reinterpretirajuća i konstantna konverzija bezbedne? - '''Reinterpretirajuca konverzija nije bezbedna. Konstantna jeste ukoliko se dodaje const, nije ako se uklanja.'''

== Klase i objekti ==
# Kako se formalnije nazivaju podaci i funkcije koji su deo klase? - '''Podaci = atributi, funkcije = metodi.'''
# Kako se naziva objekat koji poziva neki metod, a kako onaj čiji je metod pozvan? - '''Objekat koji poziva metod naziva se objekat-klijent, a objekat čiji se metod poziva je objekat-server.'''
# Da li može biti više sekcija vidljivosti iste vrste? - '''Može.'''
# Koja je podrazumevana sekcija, ako se ne navede nijedna druga? - '''Privatna (private).'''
# Da li atribut klase može biti tipa iste te klase, a šta važi ako je referenca ili pokazivač na taj tip? - '''Atributi ne mogu da budu tipa klase koja se definiše, ali mogu da budu pokazivači ili reference na tu klasu.'''
# Da li rezultati i parametri metoda mogu biti tipa iste te klase, a šta važi ako je referenca ili pokazivač na taj tip? - '''Vrednost rezultata, kao i parametri mogu da budu tipa klase čiji su članovi kao i tipa pokazivača ili reference na tu klasu.'''
# Na koji način možemo baratati sa objektima neke klase ukoliko imamo njenu deklaraciju, a ne i definiciju? - '''Pre definicije klase, a posle deklaracije mogu da se definišu pokazivači i reference na tu klasu, a ne mogu da se definišu objekti te klase.'''
# Koji operatori su ugrađeni, podrazumevani? - '''= & * . -> []'''
# Kog je tipa pokazivač <code>this</code>? - '''Tip ovog pokazivača je "konstantni pokazivač na klasu čiji je metod član".'''
# Da li je dozvoljeno u metodi imati parametar istog imena kao i neki atribut te klase? - '''Da.'''
# Šta su metodi inspektori, a šta mutatori? - '''Metod koji ne menja stanje objekta je inspektor, a metod koji može i da menja stanje objekta je mutator.'''
# Kog je tipa pokazivač <code>this</code> u inspektor metodama? - '''const X*const'''
# U koju svrhu se koristi modifikator <code>volatile</code>? - '''Kao napomena prevodiocu da ne vrši neke optimizacije jer objekat može da promeni stanje nezavisno od toka funkcije.'''
# Da li je dovoljno da se dva metoda razliku samo u modifikatorima? - '''Da.'''
# Koji sve modifikatori postoje? - '''const, volatile, &, &&'''
# Koji je tip rezultata konstruktora? - '''Konstruktor nema tip rezultata (ni void).'''
# Da li konstruktor može imati parametar tipa te klase? - '''Ne može ako je jedini parametar.'''
# Kada se briše podrazumevani ugrađeni konstruktor? - '''Definisanjem nekog novog konstruktora se suspenduje ugrađeni.'''
# Da li je moguće kreirati niz objekata neke klase ukoliko ta klasa nema podrazumevani konstruktor? - '''Ne, jer se podrazumevani konstruktor poziva za svaki element niza.'''
# Da li je dozvoljeno ostaviti prazne zagrade pri definiciji automatskog objekta? - '''Nisu dozvoljene prazne zagrade () jer bi to bi se prevelo kao deklaracija.'''
# Koja je svrha <code>explicit</code> reči kod konstruktora? - '''Sprečavanje implicitne konverzije.'''
# Kojim redosledom se izvršava incijalizacija atributa klase? - '''Redosledom navođenja u klasi.'''
# Da li atribut može da ima inicijalizator i u telu klase i u definiciji konstruktora? - '''Može. Ako atribut ima inicijalizator u telu klase i u definiciji konstruktora, primenjuje se inicijalizator iz definicije konstruktora.'''
# Kada je inicijalizacija atributa neophodna? - '''Inicijalizacija je neophodna: kada ne postoji podrazumevani konstruktor klase atributa, kada je atribut nepromenljiv podatak i kada je atribut referenca.'''
# Šta sme da postoji u listi incijalizatora kod delegirajućeg konstruktora? - '''Poziv drugog (ciljnog) konstruktora iste klase.'''
# Da li je prevodilac otkriva rekurzivno delegiranje (da se konstruktori ciklično pozivaju)? - '''Ne mora da je otkrije i tada se ulazi u beskonačnu rekurziju.'''
# Kako se implicitno briše kopirajući, a kako premeštajući konstruktor? - '''Kopirajući konstruktor implicitno se suspenduje pisanjem premeštajućeg konstruktora ili premeštajućeg operatora dodele. Ugrađeni premeštajući konstruktor se suspenduje ako se eksplicitno definiše: premeštajući konstruktor, kopirajući konstruktor, destruktor ili operator dodele.'''
# Kog tipa može biti parametar konstruktora kopije i da li može imati još parametara sa podrazumevanim vrednostima? - '''Konstruktor kopije ima parametar tipa XX& ili const XX&. Ostali parametri kopirajućeg konstruktora moraju da imaju podrazumevane vrednosti.'''
# Zašto se mora eksplicitno pisati premeštajući konstruktor ukoliko nam je potreban, tj. zašto nam nije dovoljan ugrađeni? - '''Zato što ugrađeni premeštajući konstruktor pravi plitku kopiju originala.'''
# Kog tipa može biti parametar konstruktora premeštanja i da li može imati još parametara sa podrazumevanim vrednostima? - '''Parametar premeštajućeg konst. je referenca na dvrednost: XX&&. Ostali parametri moraju da imaju podrazumevane vrednosti.'''
# Koji konstruktor se može pozvati ukoliko premeštajući ne postoji? - '''Ako u klasi ne postoji premeštajući, poziva se kopirajući konstruktor.'''
# Kog tipa rezultata je destruktor? - '''Nema tip rezultata.'''
# Da li destruktor može imati parametre i da li oni mogu imati podrazumevane vrednosti? - '''Ne može da ima parametre.'''
# Da li se destruktor može eksplicitno pozvati? - '''Može, npr. x.~X().'''
# Da li se statički atribut može i definisati u klasi, i koji slučaj je izuzetak? - '''U klasi se statički atribut samo deklariše, a definiše se na globalnom nivou. Izuzetak je imenovana celobrojna konstanta koja može da se definiše i u definiciji klase.'''
# Čime se inicijalizuje statički atribut ako se ne navede inicijalizator u definiciji? - '''Nulom.'''
# Da li se telo statičke metode može nalaziti u definiciji klase? - '''Može.'''
# Da li statičke metode mogu imati modifikatore? - '''Da.'''
# Šta se dešava ako preko konkretnog objekta pozovemo statički metod? - '''Klasa pokazanog objekta kao levog operanda se određuje statički.'''
# Da li je moguće pozvati statički metod ako nije kreiran nijedan objekat te klase? - '''Da.'''
# Koje osobine ima prijateljstvo među klasama? - '''Prijatelji klase mogu da pristupaju njenim privatnim članovima. Prijateljstvo je relacija koja reguliše isključivo pravo pristupa, a ne oblast važenja i vidljivost identifikatora. Prijateljstvo se ne nasleđuje, nije simetrična relacija i nije tranzitivna relacija'''
# Da li je moguće definisati prijateljsku metodu unutar definicije klase, da li se tad podrazumeva <code>inline</code>? - '''Ako se u definiciji klase navodi definicija prijateljske funkcije podrazumeva se inline.'''
# Da li je bitno gde se oznaka prijateljstva nalazi, tj. u kojoj sekciji klase? - '''Nije.'''
# Da li prijateljska funkcija ima pokazivač <code>this</code> u sebi? - '''Prijateljska funkcija nema pokazivač this na objekat klase kojoj je prijatelj,'''
# Da li prijateljske globalne funkcije mogu imati modifikatore, npr. <code>const</code>? - '''Modifikator nema smisla za globalnu prijateljsku funkciju.'''
# Da li je moguća konverzija tipa nad kojim je pozvan objekat (skrivenog argumenta) u drugi tip? - '''Nije moguća konverzija skrivenog argumenta u drugi tip.'''
# Da li se doseg imena okružujuće klase proteže na ugnježdenu klasu i obratno? - '''Ugnežđena klasa (tip) se nalazi u dosegu imena okružujuće klase. Izvan okružujuće klase imenu ugnežđene klase može da se pristupi samo preko operatora proširenja dosega imena ::'''
# Da li je se u ugnježdenoj klasi može direktno pristupiti ne-statičkim poljima okružujuće klase? - '''Ne.'''
# Da li postoji neka relacija prijateljstva između ugnježdene i okružujuće klase? - '''Ugnežđena klasa je implicitno prijatelj okružujuće klase, ali okružujuća klasa nije prijatelj ugnežđene.'''
# Koju oblast važenja imaju lokalne klase? - '''Od deklaracije do kraja bloka u kojem je deklarisana.'''
# Da li je u lokalnoj klasi dozvoljeno pristupiti lokalnim promenljivama, a da li statičkim lokalnim promenljivama? - '''Dozvoljeno je samo pristupati statičkim lokalnim promenljivama.'''
# Da li metodi lokalne klase mogu da se definišu van definicije klase? - '''Ne. Metodi lokalne klase moraju da se definišu unutar definicije klase.'''
# Da li lokalna klasa može da ima statičke atribute? - '''Ne može.'''

== Preklapanje operatora ==
# Koji operatori se ne mogu preklopiti?
# Da li je moguće promeniti osobine operatora?
# Kako se pišu operatori ako se simbol operatora sastoji od slova (npr. <code>new</code>)?
# Da li operatorske funkcije mogu imati podrazumevane vrednosti?
# Da li operatorske metode mogu biti statički?
# Da li operatorske metode mogu imati modifikatore?
# Da li je moguće napisati operatorsku funkciju gde nijedan parametar nije klasnog tipa?
# Da li je moguće u programu imati isti operator i kao metod i kao globalnu funkciju?
# Da li operatorski metod dozvoljava konverzije?
# Kako se piše operatorska funkcija ako prvi operand nije klasnog tipa?
# Koji operatori moraju biti ne-statički?
# Kada se brišu ugrađeni kopirajući i premeštajući operatori dodele?
# Kako se razlikuje postfiksna i prefiksna varijanta prilikom pisanja inkrementirajućeg i dekrementirajućeg operatora?
# Šta su funkcijska klasa i funkcijski objekat?
# Kako se preklapa operator <code>-></code>?
# Kog tipa treba da bude povratna vrednost operatora <code>-></code>?
# Kog tipa može da bude povratna vrednost kast operatora?
# Kako se piše kast operator, šta se mora izostaviti u deklaraciji i definiciji?
# Na koja dva načina se može pozvati kast operator i koje ograničenje važi za jedan od načina?
# Koja je uloga modifikatora <code>explicit</code> kod kast operatora?
# Kako se preklapaju operatori <code>new</code> i <code>delete</code>?
# Da li funkcije za operatore <code>new</code> i <code>delete</code> treba da pozivaju konstruktore/destruktore?
# Koju povratnu vrednost treba da ima operator <code>new</code>?
# Da li klasa može imati više preklopljenjih operatora <code>new</code> i kako se to postiže?
# Koliko preklopljenjih operatora <code>delete</code> funkcija može da ima?
# Kako se unutar preklopljenjih operatora <code>new</code> i <code>delete</code> pozivaju ugrađeni operatori <code>new</code> i <code>delete</code>?
# Da li operatori <code>new</code> i <code>delete</code> mogu biti virtuelni?
# Da li se operatori <code>new</code> i <code>delete</code> nasleđuju?
# Šta trebaju da vraćaju operatorske funkcije <code><<</code> i <code>>></code> kada se realizuje unos/ispis?
# Da li operatorske funkcije za unos/ispis mogu biti metode?
# Koji operatori se mogu napisati za nabrajajuće tipove?

== Izvođenje ==
# Šta je višestruko izvođenje, da li je to i izvođenje iz već izvedene klase?
# Šta označava modifikator <code>final</code> kod klasa, a šta kod metoda?
# Da li se može reč <code>final</code> pojaviti i kao identifikator?
# Šta izvedena klasa ne nasleđuje iz osnovne?
# U kojim slučajevima se može pristupiti zaštićenim članovima iz metoda izvedene klase?
# Kako se može eksplicitno promeniti pravo pristupa nasleđenom članu, i da li se može promeniti pravo pristupa članu koji je u osnovnoj klasi privatan?
# Koja je razlika između javnog, privatnog i zaštićenog izvođenja, u kojim slučajevima objekat izvedene klase može da zameni objekat osnovne klase?
# Šta se dešava ukoliko u izvedenoj klasi napiše metod koji ima isto ime kao metod iz osnovne klase?
# Na koji način se može pristupiti sakrivenom polju osnovne klase?
# Kako se prilikom zaštićenog i privatnog izvođenja restaurira vidljivost svih metoda nekog imena, a kako samo pojedinačnog?
# Da li se konstruktori nasleđuju prilikom izvođenja?
# Šta se dešava kad se uvezu konstruktori?
# Koje izvođenje je podrazumevano?
# Da li se može izvesti iz unije i da li unije mogu izvoditi?
# Da li konstruktor može inicijalizovati nasleđene atribute?
# Da li je objekat izvedene klase uvek i objekat osnovne klase?
# Da li se virtuelnost funkcije nasleđuje, tj. da li se u izvedenim klasama mora navesti da je funkcija virtuelna?
# U kojim stvarima se potpis metode u izvedenoj klasi sme razlikovati od potpisa virtuelne metode u osnovnoj klasi, šta se dešava ako se razlikuje više?
# Da li se svaki virtuelni metod mora definisati u svakoj izvedenoj klasi i šta se dešava ako neki nije napisan?
# Kada se aktivira virtuelni mehanizam, tj. kako se objektu mora pristupiti?
# Koja je svrha modifikatora <code>override</code>, da li je to rezervisana reč?
# Da li se i <code>override</code> i <code>final</code> mogu zajedno naći u potpisu metoda?
# Šta dodatno sadrži svaki objekat polimorfne klase?
# Da li statičke metode i globalne prijateljske funkcije mogu biti polimorfne, ako ne mogu kako se onda postiže polimorfno ponašanje kod njih?
# Da li konstruktori i destruktori mogu biti virtuelni i zašto?
# Da li izvedena klasa treba eksplicitno pozvati destruktor osnovne klase?
# Da li je niz objekata izvedene klase jedna vrsta niza objekata osnovne klase, da li se mogu bezbedno konvertovati, da li postoji slučaj kad može doći do greške i da li prevodilac to može otkriti?
# Da li je dozvoljena konverzija niza pokazivača na objekte izvedene klase u niz pokazivača na objekte osnovne klase?
# Kada je klasa virtuelna, a kada apstraktna?
# Da li je moguće imati primere apstraktne klase, a šta važi za pokazivače i reference takve klase?
# Kako je moguće sprečiti stvaranje objekata klase čije su svi metode konkretne i ne-apstraktne?
# Da li klasa može da ima apstraktni destruktor bez definicije?
# Da li klasa izvedena iz apstraktne klase mora da definiše sve apstraktne metode i šta se dešava ukoliko ih ne definiše?
# Da li apstraktna klasa može da ima konstruktor i kako on radi?
# Kakva mora da bude klasa pokazivača/reference koja se šalje kao parametar operatoru <code>dynamic_cast</code>?
# Šta se dešava ukoliko pokazivač/referenca prosleđeni operatoru <code>dynamic_cast</code> ipak ne upućuju na objekat izvedene klase (ili klase još izvedenije iz nje) u koju se vrši konverzija?
# Da li operator <code>typeid</code> izračunava izraz?
# Šta vraća operator <code>typeid</code> kad je upotrebljen nad objektom polimorfne klase (u obliku reference ili dereferenciranog pokazivača), a šta nad objektom ne-polimorfne klase?
# Šta se dešava ukoliko se u izrazu prosleđenom <code>typeid</code> operatoru dereferencira <code>nullptr</code> pokazivač?
# Koji koncept uvodi operator <code>typeid</code>?
# Koji tip objekta vraća operator <code>typeid</code> i da li je moguće sačuvati njegov rezultat u promenljivu i zašto?
# Šta je problem dijamant strukture i kako se rešava?
# Kojim redosledom se izvršava konstrukcija pri višestrukom nasleđivanju?

== Izuzeci ==
# Kog tipa može biti bačeni izuzetak?
# Da li operator <code>noexcept</code> izračunava izraz i na koji način onda gleda tačnost?
# Kojim redosledom treba navoditi rukovaoce?
# Koji je životni vek bačenog objekta?
# Šta se dešava ukoliko je bačen lokalni objekat?
# Šta se dešava sa atributima klase ukoliko se desi izuzetak u konstruktoru koji propagira van konstruktora?
# Koja je svrha funkcijske naredbe <code>try</code>?
# Da li se u rukovaocima funkcijske naredbe <code>try</code> mogu koristiti parametri funkcije?
# Šta moraju da urade rukovaoci funkcijske naredbe <code>try</code> na kraju svog izvršavanja?
# Da li se treba pristupati atributima i nasleđenom podobjektu unutar rukovaoca funkcijskog <code>try</code> bloka konstruktora?
# Šta se dešava na kraju rukovaoca funkcijskog <code>try</code> bloka konstruktora?
# Čemu je ekvivalentan modifikator <code>noexcept</code>?
# Da li konstruktor sa funkcijskim <code>try</code> blokom sme imati <code>noexcept</code>?
# Šta se dešava ukoliko se za neki izuzetak ne pronađe rukovalac?
# Šta podrazumevano radi funkcija <code>terminate()</code> i da li je to moguće promeniti, i ukoliko je moguće šta ta alternativna funkcija mora na kraju da uradi?
# Šta se dešava ukoliko se u funkciji desi neočekivan izuzetak (u funkciji označenoj sa <code>noexcept</code> ili ako izuzetak nije na listi očekivanih izuzetaka)?
# Šta podrazumevano radi funkcija <code>terminate()</code> i da li je to moguće promeniti, i ukoliko je moguće šta ta alternativna funkcija mora na kraju da uradi?
# Da li ijedna metoda klase izvedene iz <code>std::exception</code> sme da baci izuzetak i zašto?

== Šabloni ==
# Da li je mehanizam generika statički ili dinamički?
# Da li ima smisla odvojeno prevođenje šablona, tj. pisanje istih u <code>.cpp</code> datotekama i koja je mana toga?
# Šta mogu biti formalni parametri šablona?
# Kako se na zahtev generišu konkretne funkcije i klase iz šablona?
# Da li se implicitno mogu generisati konkretne funkcije i klase iz šablona i pod kojim uslovima?
# Kada je neophodno eksplicitno navesti stvarne argumente šablona funkcije?
# Kada će biti sprečeno automatsko generisanje funkcije iz šablona, a kako se može forsirati generisanje funkcije iz šablona?
# Da li se pri generisanju klase iz šablona generišu i sve njene virtuelne metode?
# Da li se može imenovati klasa pri generisanju iz šablona?
# Da li argumenti šablona mogu da imaju podrazumevane vrednosti i šta se dešava pri implicitnom zaključivanju kod šablonskih funkcija?
# Da li se podrazumevane vrednosti argumenata moraju navesti i prilikom definicije svakog metoda šablonske klase ili je dovoljno samo jednom prilikom definicije/deklaracije klase?
# Ako je formalni parametar šablona konstanta, kog tipa mora da bude?
# Iz kog razloga su samo konstantne dozvoljene kao parametri šablona, a ne i promenljive?
# Da li raniji formalni parametri se mogu koristiti za podrazumevane/početne vrednosti kasnijih parametara šablona?
# Da li funkcije mogu biti parametri šablona i ako ne šta se u tom slučaju radi?
# Kakvi su konstruktori inicijalizatorske liste?
# Koje javne metode imaju inicijalizatorske liste?
# Kako pišemo konstruktor klase ako želimo da objekat inicijalizujemo inicijalizatorskom listom proizvoljne dužine?
# Da li se argumenti konstruktora mogu navesti pomoću incijalizatorske liste i koja razlika postoji između tog načina i poziva konstruktora čiji je parametar inicijalizatorska lista?
# U kom slučaju se neće pozvati konstruktor koji prima inicijalizatorsku listu, a objekat se inicijalizuje inicijalizatorskom listom?
# Da li parametri šablona prilikom specijalizacije mogu imati podrazumevane vrednosti?
# Koja ograničenja važe za specijalizaciju šablona funkcije?
# Kada je specijalizacija moguća, a kada prestaje biti moguća?
# Šta se dešava ukoliko imamo više podjednako specijalizovanih šablona, kako se odlučuje koji šablon je najspecijalizovaniji?
# Da li metode klase mogu biti generičke, da li takve metode mogu biti virtuelne i da li mogu biti definisane i van klase?
# Da li konstruktori i destruktori mogu da budu generički (bez obzira na to da li je klasa generička)?
# Kako se pozivaju generički metodi, a kako generički konstruktori?
# Da li ugnježdene klase mogu da budu generičke i kakva mora da bude spoljašnja klasa?

[[Категорија:ОО1]]

ОО1/Питања

2023-11-24T05:06:24Z

Milos: /* Klase i objekti */

{{tocright}}
{{nerešeno}}
Ispod su sakupljena razna pitanja sa prezentacija iz predmeta, zasad bez rešenja. Namenjena su za obnavljanje gradiva pred kolokvijum, kako bi studenti mogli da testiraju svoje znanje odgovaranjem na njih.

== Uvod ==
# Prilikom izvođenja, da li se stari programski kod mora menjati, opet prevoditi i opet testirati? - '''Ne.'''
# Šta je apstrakcija? - '''Prepoznavanje bitnih svojstava skupova sličnih objekata i predstavljanje zajedničkom klasom.'''
# Koja su 3 značajna napretka u evoluciji programskih jezika? - '''Apstrakcija izraza (FORTRAN), apstrakcija kontrole (Algol60) i apstrakcija podataka (Pascal).'''
# Od koja dva dela se svaka klasa sastoji? - '''Ugovor (interfejs) i implementacija.'''
# Šta su objekti (i u užem i u širem smislu)? - '''Objekti su primerci odgovarajućih klasa.'''
# Da li je polimorfizam statički ili dinamički mehanizam? - '''Dinamički.'''
# Šta je polimorfizam? - '''Ponašanje objekta ne zavisi samo od tipa pokazivača (upućivača) koji pokazuje na objekat već od tipa pokazivanog (upućivanog) objekta koji je poznat u vreme izvršenja.'''
# Šta su objektno-bazirani jezici, a šta objektno-orijentisani? - '''Objektno-zasnovani jezici podržavaju: apstrakciju, kapsulaciju i modularnost. Objektno-orijentisani jezici dodatno podržavaju princip nasleđivanja.'''
# Da li je mehanizam obrade izuzetaka svojstven samo za objektno-orijentisane jezike? - '''Ne.'''
# Da li je mehanizam preklapanja operatora svojstven samo za objektno-orijentisane jezike? - '''Ne.'''
# Da li se mogu preklopiti svi operatori? - '''Ne.'''
# Da li je generički mehanizam statički ili dinamički? - '''Statički.'''

== Proširenja C ==
# Šta je deklaracija, a šta definicija?
# Koliko puta se smeju ponoviti deklaracije i definicije jednog istog objekta/funkcije/tipa?
# Kakva može promenljiva da bude (i po veku trajanja i po mestu gde se nalazi)?
# Šta je l-vrednost, a šta d-vrednost?
# Da li uvek sa leve strane znaka <code>=</code> može da stoji l-vrednost?
# Koji operatori zahtevaju da im operandi budu l-vrednosti?
# Koji operatori bi trebalo da vrate l-vrednost?
# Koju oblast važenja imaju i koliko traju: lokalna imena, globalna imena, statički objekti, dinamički objekti, automatski objekti, privremeni objekti?
# Da li je moguće na neki način pristupiti globalnom imenu ukoliko je ono sakriveno od strane lokalnog imena, a lokalnom imenu u spoljašnjem bloku ukoliko je ono sakriveno od strane lokalnog imena u unutrašnjem bloku?
# Da li se u uslovu <code>if</code> može definisati neka promenljiva i ako da kakva mora da bude i koliko ona traje?
# Da li je unutar funkcije moguće imati promenljivu istog imena kao neki od parametara i ako ne koji je razlog?
# Koju oblast važenja imaju članovi strukture/klase?
# Na koje sve načine se može pristupiti imenima članovima klase, van te klase?
# Koju oblast važenja imaju labele?
# Da li je moguće sa <code>goto</code> naredbom preskočiti definiciju neke promenljive i skočiti na labelu koja se nalazi nakon nje?
# Kada se kreiraju statički objekti?
# Da li je C++ strogo ili labavo tipiziran jezik?
# Koja je razlika između 4 kast operatora i kad se koji koristi?
# Na koja dva načina možemo implementirati kastovanje (navesti mane ukoliko ih ima neki način)?
# Šta radi operator <code>decltype</code>, da li računa izraz?
# Koja je bitna razlika između <code>decltype</code> i <code>auto</code>?
# Da li se <code>auto</code> može koristiti sa povratnom vrednosti funkcije i u kojim slučajevima?
# Kog je tipa string literal u C++ ("abcd")?
# Kakvu razliku pravi pozicija gde se nalazi reč <code>const</code> u definiciji pokazivača?
# Na koje načine je moguće pristupiti imenu iz nekog prostora imena?
# Da li je validno imati objekat istog imena kao i neki tip?
# Da li je moguće imati isto ime (identifikator) za dve različite stvari u jednom prostoru imena, tj. da ime nije jednoznačno?
# Koji operatori su definisani za tipove nabrajanja (<code>enum</code>)?
# Koje konverzije postoje za tipove nabrajanja?
# Da li je moguće definisati koji tip koristi "under-the-hood" tip nabrajanja, da se ne koristi uvek <code>int</code>, i kako?
# Koja je razlika između običnog tipa nabrajanja i tipa nabrajanja sa ograničenim dosegom (<code>enum class</code>)?
# Kako se koristi incijalizatorska lista prilikom kreiranja unije?
# Šta se dešava ukoliko inicijalizatorska lista sadrži više vrednosti nego što ima podataka ta struktura?
# Da li se inicijalizatorske liste mogu koristiti pri dodeli vrednosti?
# Kako se pristupa poljima bezimene unije/strukture?
# Da li je unija/struktura bezimena ako nema ime a ipak kreiramo bar jedan objekat ili pokazivač tog tipa?
# Na koji način radi <code>mutable</code> polje?
# Šta se dešava ukoliko operator <code>new</code> ne uspe da alocira memoriju jer nema dovoljno prostora?
# Šta se dešava ukoliko pokušamo da obrišemo <code>nullptr</code> sa <code>delete</code> operatorom?
# Šta vraća operator <code>delete</code>?
# Ukoliko dinamički alociramo matricu (više-dimenzioni niz, a ne niz nizova (<code>new Tacka[10][10]</code>)) da li dimenzije mogu biti promenljivi izrazi ili moraju biti konstante?
# Da li je moguće napraviti niz referenci, pokazivač na referencu, referencu na pokazivač ili referencu na referencu?
# Da li "moderna" verzija for-petlje (<code>for(tip prom: niz) naredba</code>) u svakom ciklusu petlje sadrži referencu ili kopiju tekućeg elementa niza, tj. da li promena objekta <code>prom</code> utiče na niz?
# Da li je referenca na d-vrednost takođe d-vrednost ili je l-vrednost?
# Da li referenca na d-vrednost može upućivati na konstantnu/nepromenljivu d-vrednost?
# Da li parametri funkcije mogu biti tipa reference na d-vrednost?
# Da li je dozvoljeno inicijalizovati referencu na d-vrednost pomoću l-vrednosti?
# Gde treba da se nalazi deklaracija funkcije koja se neposredno ugrađuje (<code>inline</code> funkcije)?
# Kada se računaju podrazumevane vrednosti argumenata?
# Da li je mehanizam preklapanja imena funkcije statički ili dinamički?
# Da li je dovoljno da se samo tipovi rezultata razlikuju da bi postojale dve funkcije istog imena?
# Da li rezultat ternarnog operatora može biti l-vrednost?
# Da li su reinterpretirajuća i konstantna konverzija bezbedne?

== Klase i objekti ==
# Kako se formalnije nazivaju podaci i funkcije koji su deo klase? - '''Podaci = atributi, funkcije = metodi.'''
# Kako se naziva objekat koji poziva neki metod, a kako onaj čiji je metod pozvan? - '''Objekat koji poziva metod naziva se objekat-klijent, a objekat čiji se metod poziva je objekat-server.'''
# Da li može biti više sekcija vidljivosti iste vrste? - '''Može.'''
# Koja je podrazumevana sekcija, ako se ne navede nijedna druga? - '''Privatna (private).'''
# Da li atribut klase može biti tipa iste te klase, a šta važi ako je referenca ili pokazivač na taj tip? - '''Atributi ne mogu da budu tipa klase koja se definiše, ali mogu da budu pokazivači ili reference na tu klasu.'''
# Da li rezultati i parametri metoda mogu biti tipa iste te klase, a šta važi ako je referenca ili pokazivač na taj tip? - '''Vrednost rezultata, kao i parametri mogu da budu tipa klase čiji su članovi kao i tipa pokazivača ili reference na tu klasu.'''
# Na koji način možemo baratati sa objektima neke klase ukoliko imamo njenu deklaraciju, a ne i definiciju? - '''Pre definicije klase, a posle deklaracije mogu da se definišu pokazivači i reference na tu klasu, a ne mogu da se definišu objekti te klase.'''
# Koji operatori su ugrađeni, podrazumevani? - '''= & * . -> []'''
# Kog je tipa pokazivač <code>this</code>? - '''Tip ovog pokazivača je "konstantni pokazivač na klasu čiji je metod član".'''
# Da li je dozvoljeno u metodi imati parametar istog imena kao i neki atribut te klase? - '''Da.'''
# Šta su metodi inspektori, a šta mutatori? - '''Metod koji ne menja stanje objekta je inspektor, a metod koji može i da menja stanje objekta je mutator.'''
# Kog je tipa pokazivač <code>this</code> u inspektor metodama? - '''const X*const'''
# U koju svrhu se koristi modifikator <code>volatile</code>? - '''Kao napomena prevodiocu da ne vrši neke optimizacije jer objekat može da promeni stanje nezavisno od toka funkcije.'''
# Da li je dovoljno da se dva metoda razliku samo u modifikatorima? - '''Da.'''
# Koji sve modifikatori postoje? - '''const, volatile, &, &&'''
# Koji je tip rezultata konstruktora? - '''Konstruktor nema tip rezultata (ni void).'''
# Da li konstruktor može imati parametar tipa te klase? - '''Ne može ako je jedini parametar.'''
# Kada se briše podrazumevani ugrađeni konstruktor? - '''Definisanjem nekog novog konstruktora se suspenduje ugrađeni.'''
# Da li je moguće kreirati niz objekata neke klase ukoliko ta klasa nema podrazumevani konstruktor? - '''Ne, jer se podrazumevani konstruktor poziva za svaki element niza.'''
# Da li je dozvoljeno ostaviti prazne zagrade pri definiciji automatskog objekta? - '''Nisu dozvoljene prazne zagrade () jer bi to bi se prevelo kao deklaracija.'''
# Koja je svrha <code>explicit</code> reči kod konstruktora? - '''Sprečavanje implicitne konverzije.'''
# Kojim redosledom se izvršava incijalizacija atributa klase? - '''Redosledom navođenja u klasi.'''
# Da li atribut može da ima inicijalizator i u telu klase i u definiciji konstruktora? - '''Može. Ako atribut ima inicijalizator u telu klase i u definiciji konstruktora, primenjuje se inicijalizator iz definicije konstruktora.'''
# Kada je inicijalizacija atributa neophodna? - '''Inicijalizacija je neophodna: kada ne postoji podrazumevani konstruktor klase atributa, kada je atribut nepromenljiv podatak i kada je atribut referenca.'''
# Šta sme da postoji u listi incijalizatora kod delegirajućeg konstruktora? - '''Poziv drugog (ciljnog) konstruktora iste klase.'''
# Da li je prevodilac otkriva rekurzivno delegiranje (da se konstruktori ciklično pozivaju)? - '''Ne mora da je otkrije i tada se ulazi u beskonačnu rekurziju.'''
# Kako se implicitno briše kopirajući, a kako premeštajući konstruktor? - '''Kopirajući konstruktor implicitno se suspenduje pisanjem premeštajućeg konstruktora ili premeštajućeg operatora dodele. Ugrađeni premeštajući konstruktor se suspenduje ako se eksplicitno definiše: premeštajući konstruktor, kopirajući konstruktor, destruktor ili operator dodele.'''
# Kog tipa može biti parametar konstruktora kopije i da li može imati još parametara sa podrazumevanim vrednostima? - '''Konstruktor kopije ima parametar tipa XX& ili const XX&. Ostali parametri kopirajućeg konstruktora moraju da imaju podrazumevane vrednosti.'''
# Zašto se mora eksplicitno pisati premeštajući konstruktor ukoliko nam je potreban, tj. zašto nam nije dovoljan ugrađeni? - '''Zato što ugrađeni premeštajući konstruktor pravi plitku kopiju originala.'''
# Kog tipa može biti parametar konstruktora premeštanja i da li može imati još parametara sa podrazumevanim vrednostima? - '''Parametar premeštajućeg konst. je referenca na dvrednost: XX&&. Ostali parametri moraju da imaju podrazumevane vrednosti.'''
# Koji konstruktor se može pozvati ukoliko premeštajući ne postoji? - '''Ako u klasi ne postoji premeštajući, poziva se kopirajući konstruktor.'''
# Kog tipa rezultata je destruktor? - '''Nema tip rezultata.'''
# Da li destruktor može imati parametre i da li oni mogu imati podrazumevane vrednosti? - '''Ne može da ima parametre.'''
# Da li se destruktor može eksplicitno pozvati? - '''Može, npr. x.~X().'''
# Da li se statički atribut može i definisati u klasi, i koji slučaj je izuzetak? - '''U klasi se statički atribut samo deklariše, a definiše se na globalnom nivou. Izuzetak je imenovana celobrojna konstanta koja može da se definiše i u definiciji klase.'''
# Čime se inicijalizuje statički atribut ako se ne navede inicijalizator u definiciji? - '''Nulom.'''
# Da li se telo statičke metode može nalaziti u definiciji klase? - '''Može.'''
# Da li statičke metode mogu imati modifikatore? - '''Da.'''
# Šta se dešava ako preko konkretnog objekta pozovemo statički metod? - '''Klasa pokazanog objekta kao levog operanda se određuje statički.'''
# Da li je moguće pozvati statički metod ako nije kreiran nijedan objekat te klase? - '''Da.'''
# Koje osobine ima prijateljstvo među klasama? - '''Prijatelji klase mogu da pristupaju njenim privatnim članovima. Prijateljstvo je relacija koja reguliše isključivo pravo pristupa, a ne oblast važenja i vidljivost identifikatora. Prijateljstvo se ne nasleđuje, nije simetrična relacija i nije tranzitivna relacija'''
# Da li je moguće definisati prijateljsku metodu unutar definicije klase, da li se tad podrazumeva <code>inline</code>? - '''Ako se u definiciji klase navodi definicija prijateljske funkcije podrazumeva se inline.'''
# Da li je bitno gde se oznaka prijateljstva nalazi, tj. u kojoj sekciji klase? - '''Nije.'''
# Da li prijateljska funkcija ima pokazivač <code>this</code> u sebi? - '''Prijateljska funkcija nema pokazivač this na objekat klase kojoj je prijatelj,'''
# Da li prijateljske globalne funkcije mogu imati modifikatore, npr. <code>const</code>? - '''Modifikator nema smisla za globalnu prijateljsku funkciju.'''
# Da li je moguća konverzija tipa nad kojim je pozvan objekat (skrivenog argumenta) u drugi tip? - '''Nije moguća konverzija skrivenog argumenta u drugi tip.'''
# Da li se doseg imena okružujuće klase proteže na ugnježdenu klasu i obratno? - '''Ugnežđena klasa (tip) se nalazi u dosegu imena okružujuće klase. Izvan okružujuće klase imenu ugnežđene klase može da se pristupi samo preko operatora proširenja dosega imena ::'''
# Da li je se u ugnježdenoj klasi može direktno pristupiti ne-statičkim poljima okružujuće klase? - '''Ne.'''
# Da li postoji neka relacija prijateljstva između ugnježdene i okružujuće klase? - '''Ugnežđena klasa je implicitno prijatelj okružujuće klase, ali okružujuća klasa nije prijatelj ugnežđene.'''
# Koju oblast važenja imaju lokalne klase? - '''Od deklaracije do kraja bloka u kojem je deklarisana.'''
# Da li je u lokalnoj klasi dozvoljeno pristupiti lokalnim promenljivama, a da li statičkim lokalnim promenljivama? - '''Dozvoljeno je samo pristupati statičkim lokalnim promenljivama.'''
# Da li metodi lokalne klase mogu da se definišu van definicije klase? - '''Ne. Metodi lokalne klase moraju da se definišu unutar definicije klase.'''
# Da li lokalna klasa može da ima statičke atribute? - '''Ne može.'''

== Preklapanje operatora ==
# Koji operatori se ne mogu preklopiti?
# Da li je moguće promeniti osobine operatora?
# Kako se pišu operatori ako se simbol operatora sastoji od slova (npr. <code>new</code>)?
# Da li operatorske funkcije mogu imati podrazumevane vrednosti?
# Da li operatorske metode mogu biti statički?
# Da li operatorske metode mogu imati modifikatore?
# Da li je moguće napisati operatorsku funkciju gde nijedan parametar nije klasnog tipa?
# Da li je moguće u programu imati isti operator i kao metod i kao globalnu funkciju?
# Da li operatorski metod dozvoljava konverzije?
# Kako se piše operatorska funkcija ako prvi operand nije klasnog tipa?
# Koji operatori moraju biti ne-statički?
# Kada se brišu ugrađeni kopirajući i premeštajući operatori dodele?
# Kako se razlikuje postfiksna i prefiksna varijanta prilikom pisanja inkrementirajućeg i dekrementirajućeg operatora?
# Šta su funkcijska klasa i funkcijski objekat?
# Kako se preklapa operator <code>-></code>?
# Kog tipa treba da bude povratna vrednost operatora <code>-></code>?
# Kog tipa može da bude povratna vrednost kast operatora?
# Kako se piše kast operator, šta se mora izostaviti u deklaraciji i definiciji?
# Na koja dva načina se može pozvati kast operator i koje ograničenje važi za jedan od načina?
# Koja je uloga modifikatora <code>explicit</code> kod kast operatora?
# Kako se preklapaju operatori <code>new</code> i <code>delete</code>?
# Da li funkcije za operatore <code>new</code> i <code>delete</code> treba da pozivaju konstruktore/destruktore?
# Koju povratnu vrednost treba da ima operator <code>new</code>?
# Da li klasa može imati više preklopljenjih operatora <code>new</code> i kako se to postiže?
# Koliko preklopljenjih operatora <code>delete</code> funkcija može da ima?
# Kako se unutar preklopljenjih operatora <code>new</code> i <code>delete</code> pozivaju ugrađeni operatori <code>new</code> i <code>delete</code>?
# Da li operatori <code>new</code> i <code>delete</code> mogu biti virtuelni?
# Da li se operatori <code>new</code> i <code>delete</code> nasleđuju?
# Šta trebaju da vraćaju operatorske funkcije <code><<</code> i <code>>></code> kada se realizuje unos/ispis?
# Da li operatorske funkcije za unos/ispis mogu biti metode?
# Koji operatori se mogu napisati za nabrajajuće tipove?

== Izvođenje ==
# Šta je višestruko izvođenje, da li je to i izvođenje iz već izvedene klase?
# Šta označava modifikator <code>final</code> kod klasa, a šta kod metoda?
# Da li se može reč <code>final</code> pojaviti i kao identifikator?
# Šta izvedena klasa ne nasleđuje iz osnovne?
# U kojim slučajevima se može pristupiti zaštićenim članovima iz metoda izvedene klase?
# Kako se može eksplicitno promeniti pravo pristupa nasleđenom članu, i da li se može promeniti pravo pristupa članu koji je u osnovnoj klasi privatan?
# Koja je razlika između javnog, privatnog i zaštićenog izvođenja, u kojim slučajevima objekat izvedene klase može da zameni objekat osnovne klase?
# Šta se dešava ukoliko u izvedenoj klasi napiše metod koji ima isto ime kao metod iz osnovne klase?
# Na koji način se može pristupiti sakrivenom polju osnovne klase?
# Kako se prilikom zaštićenog i privatnog izvođenja restaurira vidljivost svih metoda nekog imena, a kako samo pojedinačnog?
# Da li se konstruktori nasleđuju prilikom izvođenja?
# Šta se dešava kad se uvezu konstruktori?
# Koje izvođenje je podrazumevano?
# Da li se može izvesti iz unije i da li unije mogu izvoditi?
# Da li konstruktor može inicijalizovati nasleđene atribute?
# Da li je objekat izvedene klase uvek i objekat osnovne klase?
# Da li se virtuelnost funkcije nasleđuje, tj. da li se u izvedenim klasama mora navesti da je funkcija virtuelna?
# U kojim stvarima se potpis metode u izvedenoj klasi sme razlikovati od potpisa virtuelne metode u osnovnoj klasi, šta se dešava ako se razlikuje više?
# Da li se svaki virtuelni metod mora definisati u svakoj izvedenoj klasi i šta se dešava ako neki nije napisan?
# Kada se aktivira virtuelni mehanizam, tj. kako se objektu mora pristupiti?
# Koja je svrha modifikatora <code>override</code>, da li je to rezervisana reč?
# Da li se i <code>override</code> i <code>final</code> mogu zajedno naći u potpisu metoda?
# Šta dodatno sadrži svaki objekat polimorfne klase?
# Da li statičke metode i globalne prijateljske funkcije mogu biti polimorfne, ako ne mogu kako se onda postiže polimorfno ponašanje kod njih?
# Da li konstruktori i destruktori mogu biti virtuelni i zašto?
# Da li izvedena klasa treba eksplicitno pozvati destruktor osnovne klase?
# Da li je niz objekata izvedene klase jedna vrsta niza objekata osnovne klase, da li se mogu bezbedno konvertovati, da li postoji slučaj kad može doći do greške i da li prevodilac to može otkriti?
# Da li je dozvoljena konverzija niza pokazivača na objekte izvedene klase u niz pokazivača na objekte osnovne klase?
# Kada je klasa virtuelna, a kada apstraktna?
# Da li je moguće imati primere apstraktne klase, a šta važi za pokazivače i reference takve klase?
# Kako je moguće sprečiti stvaranje objekata klase čije su svi metode konkretne i ne-apstraktne?
# Da li klasa može da ima apstraktni destruktor bez definicije?
# Da li klasa izvedena iz apstraktne klase mora da definiše sve apstraktne metode i šta se dešava ukoliko ih ne definiše?
# Da li apstraktna klasa može da ima konstruktor i kako on radi?
# Kakva mora da bude klasa pokazivača/reference koja se šalje kao parametar operatoru <code>dynamic_cast</code>?
# Šta se dešava ukoliko pokazivač/referenca prosleđeni operatoru <code>dynamic_cast</code> ipak ne upućuju na objekat izvedene klase (ili klase još izvedenije iz nje) u koju se vrši konverzija?
# Da li operator <code>typeid</code> izračunava izraz?
# Šta vraća operator <code>typeid</code> kad je upotrebljen nad objektom polimorfne klase (u obliku reference ili dereferenciranog pokazivača), a šta nad objektom ne-polimorfne klase?
# Šta se dešava ukoliko se u izrazu prosleđenom <code>typeid</code> operatoru dereferencira <code>nullptr</code> pokazivač?
# Koji koncept uvodi operator <code>typeid</code>?
# Koji tip objekta vraća operator <code>typeid</code> i da li je moguće sačuvati njegov rezultat u promenljivu i zašto?
# Šta je problem dijamant strukture i kako se rešava?
# Kojim redosledom se izvršava konstrukcija pri višestrukom nasleđivanju?

== Izuzeci ==
# Kog tipa može biti bačeni izuzetak?
# Da li operator <code>noexcept</code> izračunava izraz i na koji način onda gleda tačnost?
# Kojim redosledom treba navoditi rukovaoce?
# Koji je životni vek bačenog objekta?
# Šta se dešava ukoliko je bačen lokalni objekat?
# Šta se dešava sa atributima klase ukoliko se desi izuzetak u konstruktoru koji propagira van konstruktora?
# Koja je svrha funkcijske naredbe <code>try</code>?
# Da li se u rukovaocima funkcijske naredbe <code>try</code> mogu koristiti parametri funkcije?
# Šta moraju da urade rukovaoci funkcijske naredbe <code>try</code> na kraju svog izvršavanja?
# Da li se treba pristupati atributima i nasleđenom podobjektu unutar rukovaoca funkcijskog <code>try</code> bloka konstruktora?
# Šta se dešava na kraju rukovaoca funkcijskog <code>try</code> bloka konstruktora?
# Čemu je ekvivalentan modifikator <code>noexcept</code>?
# Da li konstruktor sa funkcijskim <code>try</code> blokom sme imati <code>noexcept</code>?
# Šta se dešava ukoliko se za neki izuzetak ne pronađe rukovalac?
# Šta podrazumevano radi funkcija <code>terminate()</code> i da li je to moguće promeniti, i ukoliko je moguće šta ta alternativna funkcija mora na kraju da uradi?
# Šta se dešava ukoliko se u funkciji desi neočekivan izuzetak (u funkciji označenoj sa <code>noexcept</code> ili ako izuzetak nije na listi očekivanih izuzetaka)?
# Šta podrazumevano radi funkcija <code>terminate()</code> i da li je to moguće promeniti, i ukoliko je moguće šta ta alternativna funkcija mora na kraju da uradi?
# Da li ijedna metoda klase izvedene iz <code>std::exception</code> sme da baci izuzetak i zašto?

== Šabloni ==
# Da li je mehanizam generika statički ili dinamički?
# Da li ima smisla odvojeno prevođenje šablona, tj. pisanje istih u <code>.cpp</code> datotekama i koja je mana toga?
# Šta mogu biti formalni parametri šablona?
# Kako se na zahtev generišu konkretne funkcije i klase iz šablona?
# Da li se implicitno mogu generisati konkretne funkcije i klase iz šablona i pod kojim uslovima?
# Kada je neophodno eksplicitno navesti stvarne argumente šablona funkcije?
# Kada će biti sprečeno automatsko generisanje funkcije iz šablona, a kako se može forsirati generisanje funkcije iz šablona?
# Da li se pri generisanju klase iz šablona generišu i sve njene virtuelne metode?
# Da li se može imenovati klasa pri generisanju iz šablona?
# Da li argumenti šablona mogu da imaju podrazumevane vrednosti i šta se dešava pri implicitnom zaključivanju kod šablonskih funkcija?
# Da li se podrazumevane vrednosti argumenata moraju navesti i prilikom definicije svakog metoda šablonske klase ili je dovoljno samo jednom prilikom definicije/deklaracije klase?
# Ako je formalni parametar šablona konstanta, kog tipa mora da bude?
# Iz kog razloga su samo konstantne dozvoljene kao parametri šablona, a ne i promenljive?
# Da li raniji formalni parametri se mogu koristiti za podrazumevane/početne vrednosti kasnijih parametara šablona?
# Da li funkcije mogu biti parametri šablona i ako ne šta se u tom slučaju radi?
# Kakvi su konstruktori inicijalizatorske liste?
# Koje javne metode imaju inicijalizatorske liste?
# Kako pišemo konstruktor klase ako želimo da objekat inicijalizujemo inicijalizatorskom listom proizvoljne dužine?
# Da li se argumenti konstruktora mogu navesti pomoću incijalizatorske liste i koja razlika postoji između tog načina i poziva konstruktora čiji je parametar inicijalizatorska lista?
# U kom slučaju se neće pozvati konstruktor koji prima inicijalizatorsku listu, a objekat se inicijalizuje inicijalizatorskom listom?
# Da li parametri šablona prilikom specijalizacije mogu imati podrazumevane vrednosti?
# Koja ograničenja važe za specijalizaciju šablona funkcije?
# Kada je specijalizacija moguća, a kada prestaje biti moguća?
# Šta se dešava ukoliko imamo više podjednako specijalizovanih šablona, kako se odlučuje koji šablon je najspecijalizovaniji?
# Da li metode klase mogu biti generičke, da li takve metode mogu biti virtuelne i da li mogu biti definisane i van klase?
# Da li konstruktori i destruktori mogu da budu generički (bez obzira na to da li je klasa generička)?
# Kako se pozivaju generički metodi, a kako generički konstruktori?
# Da li ugnježdene klase mogu da budu generičke i kakva mora da bude spoljašnja klasa?

[[Категорија:ОО1]]

ОО1/Питања

2023-11-23T04:52:22Z

Milos: /* Uvod */