SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

ПИА

2026-02-21T20:39:42Z

Matijalekovic: /* Корисне везе */

{{Предмет
| назив = Програмирање интернет апликација
| шифра = 13С114ПИА, 13Е113ПИА
| семестар = 7 (СИ), 6 (РТИ)
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4pia/ rti.etf.rs/rti/ir4pia]
| одсек = СИ, РТИ
}}
'''Програмирање интернет апликација''' је обавезни предмет у седмом семестру за СИ, а у шестом за РТИ. Мото предмета: '''Како год, само да ради.'''

== Корисне везе ==
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/17677849443 ETF Materijali (Box)] (решења старијих рокова)
* [https://github.com/sonjuska/PIA Reseni rokovi sa sajta predmeta (K1)] (решења новијих рокова)
* [https://github.com/PavleSarenac/Rokovi_K2_PIA Reseni rokovi sa sajta predmeta (K2)] (решења новијих рокова)
* [https://www.youtube.com/playlist?list=PLKFGApJysfJXbDAw5sckBPSb_sLBqEg0Q Najnoviji snimci vežbi] YouTube playlist

== Настава ==
На предмету се, за разлику од осталих предмета, градиво предаје у два блока: први у којем се раде ''Angular'' и ''Spring Boot'', и други у којем се ради MEAN (''MongoDB'', ''Express'', ''Angular'' и ''Node.js''). Први колоквијум, стога, не буде у колоквијумској недељи већ негде у осмој или деветој недељи семестра, а други колоквијум је уједно и испит и може се полагати у сваком испитном року, као и у предроку који буде у последњој недељи пред јануарски рок. Градиво са предавања генерално није релевантно за колоквијуме и испите и излаже се чисто ради дубљег упознавања са облашћу. На РТИ се, због недостатка [[Веб дизајн|ВД]], у прве три недеље на вежбама раде HTML и CSS, док се прве две недеље на предавањима ради JavaScript.

Вежбе са ''Angular'' и ''Node.js'' се раде у ''Visual Studio Code''. Све релевантне верзије алата и библиотека, заједно са презентацијама, кодом писаним на вежбама, и почетним пројектима за ''Spring Boot'' и MEAN наведене су на страници предмета.

Тренутно је од материјала на викију доступан [[ПИА/JSF|водич за JSF]], који вероватно неће бити релевантан почев од школске 2023/2024. године.

== Пројекат ==
Пројекат на предмету носи 30 бодова и обавезан је, са минималних 15 бодова потребно како би се положио предмет. Једна поставка пројекта важи у јануарском и фебруарском року, друга у јунском и јулском и трећа у августовском и септембарском. Ради се или користећи технологије првог или другог блока. Да би бранио пројекат, студент мора да има барем 35 бодова на првом и другом колоквијуму заједно, и барем 10 бодова појединачно. На одбрани се од студента очекује да на рачунару у лабораторији постави пројекат, одговори на питања у вези са њим и евентуалне додатне захтеве. Над предатим пројектима се извршава провера сличности.

Пројекти из претходних године се више не могу наћи на станици предмета, али се по потреби могу наћи [https://web.archive.org/web/*/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4pia/materijali/projekat/* на ''Wayback Machine''] или на ''Github'' репозиторијумима уз решења која су студенти поставили.

== Лабораторијске вежбе ==
Лабораторијске вежбе на предмету су показног карактера (као припрема за одговарајући колоквијум) и одржавају се у другом и трећем блоку наставе. За РТИ постоји још једна лабораторијска вежба у првом блоку на којој се раде HTML, CSS, JavaScript и ''Bootstrap'' (градиво које се на СИ обрађује на [[Веб дизајн|Веб дизајну]] и делимично [[ПСИ|Принципима софтверског инжењерства]]). На страници предмета доступни су материјали са претходних лабораторијских вежби.

== Испитни рокови ==
Испитни рокови доступни су са странице предмета, без решења. На роковима је генерално доступан сав код са вежби, документације свих технологија које се користе, као и почетни пројекат за одговарајућу технологију.

Следећи рокови су решени на викију:
{{#dpl:
| category = ПИА
| category = Рокови
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
| ordermethod = title
}}

== Начин оцењивања ==
* <math>K_1</math> — бодови са првог колоквијума, надокнада у јануару и фебруару или кроз интегрални испит (0-35)
* <math>K_2</math> — бодови са другог колоквијума, у сваком року се може радити одвојено или интегрално (0-35)
* <math>D</math> — бодови са пројекта (0-30)
* '''Бодови:''' <math>P = K_1 + K_2 + D</math>
* '''Услов:''' <math>K_1 > 10</math>, <math>K_2 > 10</math>, <math>K_1 + K_2 > 35</math>, <math>D > 15</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 || <math>60 || <math>70 || <math>80 || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{задаци|rešenja}}

Пројектовање софтвера

2024-11-22T13:45:28Z

Matijalekovic:

{{Предмет
| шифра = 13С113ПС, 13Е114ПС
| семестар = 5 (СИ), 7 (РТИ)
| статус = обавезни (СИ), изборни (РТИ)
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/ rti.etf.rs/rti/ir4ps]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОО2
| следећи = Рачунарска графика
}}

'''ИНФОРМАЦИЈЕ ИСПОД СУ ДЕЛИМИЧНО АЖУРИРАНЕ НАКОН ПРОМЕНЕ ПРОФЕСОРА НА ПРЕДМЕТУ ШКОЛСКЕ 2024/2025'''

'''Пројектовање софтвера''' је неизбежан предмет у петом семестру за СИ, а изборни у седмом семестру за РТИ, у духу свих предмета које држи Гаги.

== Корисне везе ==
* ''[https://staruml.io/ StarUML]'' — окружење које се користи на вежбама
* [https://drive.google.com/open?id=1qZ1Z_wSa1BBmOvmgz4mRS2yTHEyaJfQK '''Скрипта са свим презентацијама комбинованим у једном документу, спремно за штампу'''] ([https://docs.google.com/document/d/1pXMugMAyTZx8ki2z4gbcA27tmVaDbIa2 изворни ''Word'' документ])
* [https://drive.google.com/open?id=1FQce1ZdoMZK1V6wOdC9w6SZliWrDTBGx ETF SI] (збирка задатака, претходне лабораторијске вежбе)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/38805409747 ETF Materijali (Box)] (белешке)
* [https://studentetfbgacrs-my.sharepoint.com/:b:/g/personal/sa190595d_student_etf_bg_ac_rs/EZn3Myy8GgZKohr0hCgOXh8Btt9JVmgpK7EDHtz6V4qhUA Документ са пречицама за алат ''StarUML'']
* [https://github.com/Jovan11111/DesignPatterns Пројектни узорци имплементирани у Јави и C++]
===Књига која се користи за пројектне узорке у ПДФ формату===
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = DesignPatterns
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%}²]],,
}}

== Настава ==
На предавањима на предмету се предају две области: UML и пројектни узорци. Њихова подела иде овако:
* '''Први блок:'''
** Предају се комплетни пројектни узорци, све у првом блоку. Ради се по књизи, презентације коришћене на предавањима су преведени делови књиге.
** На првом колоквијуму долазе два задатка, сваки по 10 поена. Заснивају се на употреби и имплементацији пројектних узорака у Јави. У првом се у потпуности имплементира један пројектни уѕорак на простом, не превише обимном примеру. у другом се дата имплементација надограђује и модификује кроѕ примену неког пројектног узорка.
* '''Други блок:'''
** UML - Увод, употреба, основна синтакса. Дијаграми: Класа, Пакета
** На другом колоквијуму се на основу датог описа система у StarUML праве тражени дијаграми.
* '''Трећи блок:'''
** Јос увек непоѕнато

== Домаћи ==
===Ово је по старим пропозицијама, од школске 2024/2025 нема домаћих===
За разлику од [[ОО1#Домаћи|ОО1]], домаћи служе само за припрему, не предају се, а на лабораторијским вежбама се добијају решени домаћи. За домаћи задатак се обично добије опис једног система за који треба да се саставља један или више UML дијаграма.

== Лабораторијске вежбе ==
===Ово је по старим пропозицијама, од школске 2024/2025 нема лабораторијских вежби===
Исто као и на [[ОО1#Лабораторијске вежбе|ОО1]], осим што се домаћи задаци не предају, већ се на самој лабораторијској вежби добије готово решење.

На првој лабораторијској вежби демонстратори пролазе референтно решење домаћег задатка, а затим над њом раде модификације које пишу у задатку. За другу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима стања и пројектног узорка Стање, док за трећу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима активности и пројектним узорком Заступник.

Неке претходне лабораторијске вежбе могу се наћи међу драјвовима у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]]. Неке лабораторијске вежбе објављиване су на страници предмета, па су сада архивиране:
* [https://web.archive.org/web/20230125192247im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2022_23_reseno.pdf Лаб 2 2022/2023. године]
* [https://web.archive.org/web/20231221005013im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V1_reseno.pdf Лаб 2 група 1 2023/2024. године]
* [https://web.archive.org/web/20231221005129im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V2_reseno.pdf Лаб 2 група 2 2023/2024. године]
* [https://web.archive.org/web/20230125192053im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab3_2022_23_reseno.pdf Лаб 3 2022/2023. године

==Пројекат==
Од школеске 2024/2025 постоји пројекат на предмету. Пројекат носи 30 поена и није обавезан. Брани се у јануару. Додатни детаљи ће бити касније познати.

== Испитни рокови ==
Слична прича као и за [[ОО1#Испитни рокови|ОО1]]. '''Доступни су и [[Пројектовање софтвера/Питалице|испитни примери који нису категорисани по роковима]].'''

Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.

=== Пробни тестови ===
Овде се налазе пробни тестови дати за вежбу пред колоквијум на Moodle платформи.
{{#dpl:
| titleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К1
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К2
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Испит ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/.* \d+$
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/К\d
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Лаб
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

== Начин оцењивања ==
Исто као и на [[ОО1#Начин оцењивања|ОО1]]. Школске 2022/23. године је, због друге лабораторијске вежбе која није била прегледана до пар сати пред трећу лабораторијску вежбу, било омогућено да поправна лабораторијска вежба надокнађује другу, трећу, или и другу и трећу лабораторијску вежбу (студенти су тај избор морали да направе пре саме лабораторијске вежбе).

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
** Од користи су такође модификације добијене на лабораторијским вежбама, како би студенти знали отприлике шта их на лабораторијским вежбама чека.

Пројектовање софтвера

2024-11-22T13:41:58Z

Matijalekovic: /* Настава */

{{Предмет
| шифра = 13С113ПС, 13Е114ПС
| семестар = 5 (СИ), 7 (РТИ)
| статус = обавезни (СИ), изборни (РТИ)
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/ rti.etf.rs/rti/ir4ps]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОО2
| следећи = Рачунарска графика
}}

'''ИНФОРМАЦИЈЕ ИСПОД СУ ДЕЛИМИЧНО АЖУРИРАНЕ НАКОН ПРОМЕНЕ ПРОФЕСОРА НА ПРЕДМЕТУ ШКОЛСКЕ 2024/2025'''

'''Пројектовање софтвера''' је неизбежан предмет у петом семестру за СИ, а изборни у седмом семестру за РТИ, у духу свих предмета које држи Гаги.

== Корисне везе ==
* ''[https://staruml.io/ StarUML]'' — окружење које се користи на вежбама
* [https://drive.google.com/open?id=1qZ1Z_wSa1BBmOvmgz4mRS2yTHEyaJfQK '''Скрипта са свим презентацијама комбинованим у једном документу, спремно за штампу'''] ([https://docs.google.com/document/d/1pXMugMAyTZx8ki2z4gbcA27tmVaDbIa2 изворни ''Word'' документ])
* [https://drive.google.com/open?id=1FQce1ZdoMZK1V6wOdC9w6SZliWrDTBGx ETF SI] (збирка задатака, претходне лабораторијске вежбе)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/38805409747 ETF Materijali (Box)] (белешке)
* [https://studentetfbgacrs-my.sharepoint.com/:b:/g/personal/sa190595d_student_etf_bg_ac_rs/EZn3Myy8GgZKohr0hCgOXh8Btt9JVmgpK7EDHtz6V4qhUA Документ са пречицама за алат ''StarUML'']
* [https://github.com/Jovan11111/DesignPatterns Пројектни узорци имплементирани у Јави и C++]
===Књига која се користи за пројектне узорке у ПДФ формату===
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = DesignPatterns
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%}²]],,
}}

== Настава ==
На предавањима на предмету се предају две области: UML и пројектни узорци. Њихова подела иде овако:
* '''Први блок:'''
** Предају се комплетни пројектни узорци, све у првом блоку. Ради се по књизи, презентације коришћене на предавањима су преведени делови књиге.
** На првом колоквијуму долазе два задатка, сваки по 10 поена. Заснивају се на употреби и имплементацији пројектних узорака у Јави. У првом се у потпуности имплементира један пројектни уѕорак на простом, не превише обимном примеру. у другом се дата имплементација надограђује и модификује кроѕ примену неког пројектног узорка.
* '''Други блок:'''
** UML - Увод, употреба, основна синтакса. Дијаграми: Класа, Пакета
** На другом колоквијуму се на основу датог описа система у StarUML праве тражени дијаграми.
* '''Трећи блок:'''
** Јос увек непоѕнато

== Домаћи ==
За разлику од [[ОО1#Домаћи|ОО1]], домаћи служе само за припрему, не предају се, а на лабораторијским вежбама се добијају решени домаћи. За домаћи задатак се обично добије опис једног система за који треба да се саставља један или више UML дијаграма.

== Лабораторијске вежбе ==
Исто као и на [[ОО1#Лабораторијске вежбе|ОО1]], осим што се домаћи задаци не предају, већ се на самој лабораторијској вежби добије готово решење.

На првој лабораторијској вежби демонстратори пролазе референтно решење домаћег задатка, а затим над њом раде модификације које пишу у задатку. За другу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима стања и пројектног узорка Стање, док за трећу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима активности и пројектним узорком Заступник.

Неке претходне лабораторијске вежбе могу се наћи међу драјвовима у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]]. Неке лабораторијске вежбе објављиване су на страници предмета, па су сада архивиране:
* [https://web.archive.org/web/20230125192247im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2022_23_reseno.pdf Лаб 2 2022/2023. године]
* [https://web.archive.org/web/20231221005013im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V1_reseno.pdf Лаб 2 група 1 2023/2024. године]
* [https://web.archive.org/web/20231221005129im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V2_reseno.pdf Лаб 2 група 2 2023/2024. године]
* [https://web.archive.org/web/20230125192053im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab3_2022_23_reseno.pdf Лаб 3 2022/2023. године]

== Испитни рокови ==
Слична прича као и за [[ОО1#Испитни рокови|ОО1]]. '''Доступни су и [[Пројектовање софтвера/Питалице|испитни примери који нису категорисани по роковима]].'''

Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.

=== Пробни тестови ===
Овде се налазе пробни тестови дати за вежбу пред колоквијум на Moodle платформи.
{{#dpl:
| titleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К1
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К2
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Испит ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/.* \d+$
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/К\d
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Лаб
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

== Начин оцењивања ==
Исто као и на [[ОО1#Начин оцењивања|ОО1]]. Школске 2022/23. године је, због друге лабораторијске вежбе која није била прегледана до пар сати пред трећу лабораторијску вежбу, било омогућено да поправна лабораторијска вежба надокнађује другу, трећу, или и другу и трећу лабораторијску вежбу (студенти су тај избор морали да направе пре саме лабораторијске вежбе).

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
** Од користи су такође модификације добијене на лабораторијским вежбама, како би студенти знали отприлике шта их на лабораторијским вежбама чека.

Пројектовање софтвера

2024-11-22T13:37:23Z

Matijalekovic: /* Настава */

{{Предмет
| шифра = 13С113ПС, 13Е114ПС
| семестар = 5 (СИ), 7 (РТИ)
| статус = обавезни (СИ), изборни (РТИ)
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/ rti.etf.rs/rti/ir4ps]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОО2
| следећи = Рачунарска графика
}}

'''ИНФОРМАЦИЈЕ ИСПОД СУ ДЕЛИМИЧНО АЖУРИРАНЕ НАКОН ПРОМЕНЕ ПРОФЕСОРА НА ПРЕДМЕТУ ШКОЛСКЕ 2024/2025'''

'''Пројектовање софтвера''' је неизбежан предмет у петом семестру за СИ, а изборни у седмом семестру за РТИ, у духу свих предмета које држи Гаги.

== Корисне везе ==
* ''[https://staruml.io/ StarUML]'' — окружење које се користи на вежбама
* [https://drive.google.com/open?id=1qZ1Z_wSa1BBmOvmgz4mRS2yTHEyaJfQK '''Скрипта са свим презентацијама комбинованим у једном документу, спремно за штампу'''] ([https://docs.google.com/document/d/1pXMugMAyTZx8ki2z4gbcA27tmVaDbIa2 изворни ''Word'' документ])
* [https://drive.google.com/open?id=1FQce1ZdoMZK1V6wOdC9w6SZliWrDTBGx ETF SI] (збирка задатака, претходне лабораторијске вежбе)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/38805409747 ETF Materijali (Box)] (белешке)
* [https://studentetfbgacrs-my.sharepoint.com/:b:/g/personal/sa190595d_student_etf_bg_ac_rs/EZn3Myy8GgZKohr0hCgOXh8Btt9JVmgpK7EDHtz6V4qhUA Документ са пречицама за алат ''StarUML'']
* [https://github.com/Jovan11111/DesignPatterns Пројектни узорци имплементирани у Јави и C++]
===Књига која се користи за пројектне узорке у ПДФ формату===
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = DesignPatterns
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%}²]],,
}}

== Настава ==
На предавањима на предмету се предају две области: UML и пројектни узорци. Њихова подела иде овако:
* '''Први блок:'''
** Предају се комплетни пројектни узорци, све у првом блоку. Ради се по књизи, презентације коришћене на предавањима су преведени делови књиге.
* '''Други блок:'''
** UML - Увод, употреба, основна синтакса. Дијаграми: Класа, Пакета
* '''Трећи блок:'''
** Јос увек непоѕнато

== Домаћи ==
За разлику од [[ОО1#Домаћи|ОО1]], домаћи служе само за припрему, не предају се, а на лабораторијским вежбама се добијају решени домаћи. За домаћи задатак се обично добије опис једног система за који треба да се саставља један или више UML дијаграма.

== Лабораторијске вежбе ==
Исто као и на [[ОО1#Лабораторијске вежбе|ОО1]], осим што се домаћи задаци не предају, већ се на самој лабораторијској вежби добије готово решење.

На првој лабораторијској вежби демонстратори пролазе референтно решење домаћег задатка, а затим над њом раде модификације које пишу у задатку. За другу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима стања и пројектног узорка Стање, док за трећу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима активности и пројектним узорком Заступник.

Неке претходне лабораторијске вежбе могу се наћи међу драјвовима у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]]. Неке лабораторијске вежбе објављиване су на страници предмета, па су сада архивиране:
* [https://web.archive.org/web/20230125192247im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2022_23_reseno.pdf Лаб 2 2022/2023. године]
* [https://web.archive.org/web/20231221005013im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V1_reseno.pdf Лаб 2 група 1 2023/2024. године]
* [https://web.archive.org/web/20231221005129im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V2_reseno.pdf Лаб 2 група 2 2023/2024. године]
* [https://web.archive.org/web/20230125192053im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab3_2022_23_reseno.pdf Лаб 3 2022/2023. године]

== Испитни рокови ==
Слична прича као и за [[ОО1#Испитни рокови|ОО1]]. '''Доступни су и [[Пројектовање софтвера/Питалице|испитни примери који нису категорисани по роковима]].'''

Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.

=== Пробни тестови ===
Овде се налазе пробни тестови дати за вежбу пред колоквијум на Moodle платформи.
{{#dpl:
| titleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К1
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К2
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Испит ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/.* \d+$
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/К\d
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Лаб
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

== Начин оцењивања ==
Исто као и на [[ОО1#Начин оцењивања|ОО1]]. Школске 2022/23. године је, због друге лабораторијске вежбе која није била прегледана до пар сати пред трећу лабораторијску вежбу, било омогућено да поправна лабораторијска вежба надокнађује другу, трећу, или и другу и трећу лабораторијску вежбу (студенти су тај избор морали да направе пре саме лабораторијске вежбе).

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
** Од користи су такође модификације добијене на лабораторијским вежбама, како би студенти знали отприлике шта их на лабораторијским вежбама чека.

Пројектовање софтвера

2024-11-22T13:31:46Z

Matijalekovic: /* Корисне везе */

{{Предмет
| шифра = 13С113ПС, 13Е114ПС
| семестар = 5 (СИ), 7 (РТИ)
| статус = обавезни (СИ), изборни (РТИ)
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/ rti.etf.rs/rti/ir4ps]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОО2
| следећи = Рачунарска графика
}}

'''ИНФОРМАЦИЈЕ ИСПОД СУ ДЕЛИМИЧНО АЖУРИРАНЕ НАКОН ПРОМЕНЕ ПРОФЕСОРА НА ПРЕДМЕТУ ШКОЛСКЕ 2024/2025'''

'''Пројектовање софтвера''' је неизбежан предмет у петом семестру за СИ, а изборни у седмом семестру за РТИ, у духу свих предмета које држи Гаги.

== Корисне везе ==
* ''[https://staruml.io/ StarUML]'' — окружење које се користи на вежбама
* [https://drive.google.com/open?id=1qZ1Z_wSa1BBmOvmgz4mRS2yTHEyaJfQK '''Скрипта са свим презентацијама комбинованим у једном документу, спремно за штампу'''] ([https://docs.google.com/document/d/1pXMugMAyTZx8ki2z4gbcA27tmVaDbIa2 изворни ''Word'' документ])
* [https://drive.google.com/open?id=1FQce1ZdoMZK1V6wOdC9w6SZliWrDTBGx ETF SI] (збирка задатака, претходне лабораторијске вежбе)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/38805409747 ETF Materijali (Box)] (белешке)
* [https://studentetfbgacrs-my.sharepoint.com/:b:/g/personal/sa190595d_student_etf_bg_ac_rs/EZn3Myy8GgZKohr0hCgOXh8Btt9JVmgpK7EDHtz6V4qhUA Документ са пречицама за алат ''StarUML'']
* [https://github.com/Jovan11111/DesignPatterns Пројектни узорци имплементирани у Јави и C++]
===Књига која се користи за пројектне узорке у ПДФ формату===
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = DesignPatterns
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%}²]],,
}}

== Настава ==
На предавањима на предмету се паралелно предају две области: UML и пројектни узорци. Њихова подела иде овако:
* '''Први блок:'''
** Дијаграми: класа, пакета, објеката
** Пројектни узорци: Уникат, Шаблонски метод, Прототип, Састав, Декоратер
* '''Други блок:'''
** Дијаграми: интеракције (секвенце и комуникације), случјаева коришћења (до ове области за РТИ колоквијум), стања
** Пројектни узорци: Посматрач, Итератор, Стратегија (до ове области за РТИ колоквијум), Стање, Подсетник, Мува, Адаптер, Фасада
* '''Трећи блок:'''
** Дијаграми: активности, сложене структуре, компонената, распоређивања, класа (напредни појмови), интеракције (напредни појмови)
** Пројектни узорци: Фабрички метод, Апстрактна фабрика, Мост, Команда, Заступник, Посредник, Ланац одговорности, Градитељ
Презентације из архитектуре метамоделирања и пројектних узорака Посетилац и Интерпретер се не предају током семестра и не могу доћи у прва два испитна рока.

На вежбама се дијаграми и пројектни узорци пређени на предавањима прелазе у ''StarUML'' алату са додатним објашњењима. Градиво вежби долази на лабораторијским вежбама.

== Домаћи ==
За разлику од [[ОО1#Домаћи|ОО1]], домаћи служе само за припрему, не предају се, а на лабораторијским вежбама се добијају решени домаћи. За домаћи задатак се обично добије опис једног система за који треба да се саставља један или више UML дијаграма.

== Лабораторијске вежбе ==
Исто као и на [[ОО1#Лабораторијске вежбе|ОО1]], осим што се домаћи задаци не предају, већ се на самој лабораторијској вежби добије готово решење.

На првој лабораторијској вежби демонстратори пролазе референтно решење домаћег задатка, а затим над њом раде модификације које пишу у задатку. За другу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима стања и пројектног узорка Стање, док за трећу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима активности и пројектним узорком Заступник.

Неке претходне лабораторијске вежбе могу се наћи међу драјвовима у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]]. Неке лабораторијске вежбе објављиване су на страници предмета, па су сада архивиране:
* [https://web.archive.org/web/20230125192247im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2022_23_reseno.pdf Лаб 2 2022/2023. године]
* [https://web.archive.org/web/20231221005013im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V1_reseno.pdf Лаб 2 група 1 2023/2024. године]
* [https://web.archive.org/web/20231221005129im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V2_reseno.pdf Лаб 2 група 2 2023/2024. године]
* [https://web.archive.org/web/20230125192053im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab3_2022_23_reseno.pdf Лаб 3 2022/2023. године]

== Испитни рокови ==
Слична прича као и за [[ОО1#Испитни рокови|ОО1]]. '''Доступни су и [[Пројектовање софтвера/Питалице|испитни примери који нису категорисани по роковима]].'''

Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.

=== Пробни тестови ===
Овде се налазе пробни тестови дати за вежбу пред колоквијум на Moodle платформи.
{{#dpl:
| titleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К1
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К2
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Испит ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/.* \d+$
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/К\d
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Лаб
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

== Начин оцењивања ==
Исто као и на [[ОО1#Начин оцењивања|ОО1]]. Школске 2022/23. године је, због друге лабораторијске вежбе која није била прегледана до пар сати пред трећу лабораторијску вежбу, било омогућено да поправна лабораторијска вежба надокнађује другу, трећу, или и другу и трећу лабораторијску вежбу (студенти су тај избор морали да направе пре саме лабораторијске вежбе).

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
** Од користи су такође модификације добијене на лабораторијским вежбама, како би студенти знали отприлике шта их на лабораторијским вежбама чека.

Пројектовање софтвера

2024-11-22T13:18:22Z

Matijalekovic:

{{Предмет
| шифра = 13С113ПС, 13Е114ПС
| семестар = 5 (СИ), 7 (РТИ)
| статус = обавезни (СИ), изборни (РТИ)
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/ rti.etf.rs/rti/ir4ps]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОО2
| следећи = Рачунарска графика
}}

'''ИНФОРМАЦИЈЕ ИСПОД СУ ДЕЛИМИЧНО АЖУРИРАНЕ НАКОН ПРОМЕНЕ ПРОФЕСОРА НА ПРЕДМЕТУ ШКОЛСКЕ 2024/2025'''

'''Пројектовање софтвера''' је неизбежан предмет у петом семестру за СИ, а изборни у седмом семестру за РТИ, у духу свих предмета које држи Гаги.

== Корисне везе ==
* ''[https://staruml.io/ StarUML]'' — окружење које се користи на вежбама
* [https://drive.google.com/open?id=1qZ1Z_wSa1BBmOvmgz4mRS2yTHEyaJfQK '''Скрипта са свим презентацијама комбинованим у једном документу, спремно за штампу'''] ([https://docs.google.com/document/d/1pXMugMAyTZx8ki2z4gbcA27tmVaDbIa2 изворни ''Word'' документ])
* [https://drive.google.com/open?id=1FQce1ZdoMZK1V6wOdC9w6SZliWrDTBGx ETF SI] (збирка задатака, претходне лабораторијске вежбе)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/38805409747 ETF Materijali (Box)] (белешке)
* [https://studentetfbgacrs-my.sharepoint.com/:b:/g/personal/sa190595d_student_etf_bg_ac_rs/EZn3Myy8GgZKohr0hCgOXh8Btt9JVmgpK7EDHtz6V4qhUA Документ са пречицама за алат ''StarUML'']
* [https://github.com/Jovan11111/DesignPatterns Пројектни узорци имплементирани у Јави и C++]

== Настава ==
На предавањима на предмету се паралелно предају две области: UML и пројектни узорци. Њихова подела иде овако:
* '''Први блок:'''
** Дијаграми: класа, пакета, објеката
** Пројектни узорци: Уникат, Шаблонски метод, Прототип, Састав, Декоратер
* '''Други блок:'''
** Дијаграми: интеракције (секвенце и комуникације), случјаева коришћења (до ове области за РТИ колоквијум), стања
** Пројектни узорци: Посматрач, Итератор, Стратегија (до ове области за РТИ колоквијум), Стање, Подсетник, Мува, Адаптер, Фасада
* '''Трећи блок:'''
** Дијаграми: активности, сложене структуре, компонената, распоређивања, класа (напредни појмови), интеракције (напредни појмови)
** Пројектни узорци: Фабрички метод, Апстрактна фабрика, Мост, Команда, Заступник, Посредник, Ланац одговорности, Градитељ
Презентације из архитектуре метамоделирања и пројектних узорака Посетилац и Интерпретер се не предају током семестра и не могу доћи у прва два испитна рока.

На вежбама се дијаграми и пројектни узорци пређени на предавањима прелазе у ''StarUML'' алату са додатним објашњењима. Градиво вежби долази на лабораторијским вежбама.

== Домаћи ==
За разлику од [[ОО1#Домаћи|ОО1]], домаћи служе само за припрему, не предају се, а на лабораторијским вежбама се добијају решени домаћи. За домаћи задатак се обично добије опис једног система за који треба да се саставља један или више UML дијаграма.

== Лабораторијске вежбе ==
Исто као и на [[ОО1#Лабораторијске вежбе|ОО1]], осим што се домаћи задаци не предају, већ се на самој лабораторијској вежби добије готово решење.

На првој лабораторијској вежби демонстратори пролазе референтно решење домаћег задатка, а затим над њом раде модификације које пишу у задатку. За другу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима стања и пројектног узорка Стање, док за трећу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима активности и пројектним узорком Заступник.

Неке претходне лабораторијске вежбе могу се наћи међу драјвовима у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]]. Неке лабораторијске вежбе објављиване су на страници предмета, па су сада архивиране:
* [https://web.archive.org/web/20230125192247im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2022_23_reseno.pdf Лаб 2 2022/2023. године]
* [https://web.archive.org/web/20231221005013im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V1_reseno.pdf Лаб 2 група 1 2023/2024. године]
* [https://web.archive.org/web/20231221005129im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V2_reseno.pdf Лаб 2 група 2 2023/2024. године]
* [https://web.archive.org/web/20230125192053im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab3_2022_23_reseno.pdf Лаб 3 2022/2023. године]

== Испитни рокови ==
Слична прича као и за [[ОО1#Испитни рокови|ОО1]]. '''Доступни су и [[Пројектовање софтвера/Питалице|испитни примери који нису категорисани по роковима]].'''

Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.

=== Пробни тестови ===
Овде се налазе пробни тестови дати за вежбу пред колоквијум на Moodle платформи.
{{#dpl:
| titleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К1
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К2
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Испит ===
{{#dpl:
| category = Пројектовање софтвера
| category = Рокови
| titleregexp = Пројектовање софтвера/.* \d+$
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/К\d
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Лаб
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

== Начин оцењивања ==
Исто као и на [[ОО1#Начин оцењивања|ОО1]]. Школске 2022/23. године је, због друге лабораторијске вежбе која није била прегледана до пар сати пред трећу лабораторијску вежбу, било омогућено да поправна лабораторијска вежба надокнађује другу, трећу, или и другу и трећу лабораторијску вежбу (студенти су тај избор морали да направе пре саме лабораторијске вежбе).

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
** Од користи су такође модификације добијене на лабораторијским вежбама, како би студенти знали отприлике шта их на лабораторијским вежбама чека.

Неуралне мреже

2024-11-22T11:53:51Z

Matijalekovic: /* Сажети материјали */

{{Предмет
| шифра = 13С053НМ, 13Е054НМ
| семестар = 5
| статус = изборни
| страница = [https://automatika.etf.bg.ac.rs/sr/13s053nm automatika.etf.rs/13s053nm]
| одсек = СИ, ОС
}}
'''Неуралне мреже''' (и фази логика) је изборни предмет из петог семестра на СИ, и седмог семестра на Сигналима и системима.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1DJyxOlh-CM7649Y0j34wMkCjtvLr6dDW ETF SI] (белешке, рокови)
* [https://drive.google.com/open?id=1CUoqF2c9phQftTn190DjcA2_0WY-iCul ''Google Drive'' Јелене Медаревић] (белешке, рокови)

== Настава ==
На предавањима се обрађује следеће градиво:
* '''Први блок:''' Појам неурона, активационе функције, основе обучавања, опште правило обучавања, трансфер функције, перцептрон, обучавање перцептрона, Адалина
* '''Други блок:''' Пропагација грешке уназад (понекад буде предавана у првом блоку), преобучавање, регуларизација, рано заустављање, поткресивање, конволуционе неуралне мреже
* '''Трећи блок:''' фази логика (фази променљиве, фази скупови, фази правила, фази закључивање, фази експертски системи, фази операције, фази релације, композиција)
Градиво са предавања је генерално потребно на колоквијумима, док се на вежбама више ради у Python (са ''TensorFlow'' библиотеком) и Simulink него за колоквијуме, и оне служе за рад на пројекту.

Испит на предмету се састоји од дела из фази логике од 30 бодова, и дела из неуралних мрежа од 10 бодова (на коме може да дође било шта од претходног градива из неуралних мрежа).

'''2023/24''' Професор је предложио да се уместо два одржи један колоквијум, након другог блока тј. у термину К2.

===Сажети материјали===
Све неопходне материјале, сажете као подсетник можете наћи овде: 
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Neuralne mreze
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦25}²]],,
}}

== Практични тест ==
{{непотпун одељак}}
На предмету постоји практични тест који носи 12 бодова и на коме долази градиво неуралних мрежа. Постоје два термина за практични тест.

== Пројекат ==
Постоје два пројекта за укупно 18 бодова.

Први пројекат је из неуралних мрежа, носи 11 бодова и може да се брани само у јануарском року. Пројекат се ради у Python и поступак рада је већ описан на претходним вежбама. Могуће је узети и специјални пројекат из неуралних мрежа уместо обичног, са темом којом предлаже студент, који може да се брани у сваком року.

Други пројекат је из фази логике, носи 7 бодова и може да се брани у јануарском или фебруарском року. Ради се у Simulink, програму који долази уз MATLAB и служи за симулирање блок дијаграма. Поступак рада је обично описан међу последњим вежбама. Могуће је пренети бодове са испита у јануарском испитном року уколико се брани пројекат из фази логике у фебруару, с тим што се онда мора пријавити испит и за фебруар.

== Испитни рокови ==
На страници предмета може се наћи мали број ранијих рокова. За вежбање се препоручују белешке студената са драјвова из [[#Корисне везе|одељка за корисне везе]], док се још неки сакупљени рокови на викију могу наћи испод:
{{#dpl:
| titleregexp = Неуралне_мреже/.* \d+
| noresultsheader = Тренутно нема решених колоквијума.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦16¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* <math>K_1</math> — Први колоквијум (0-100)
* <math>K_2</math> — Бодови са колоквијума (0-100)
* <math>T</math> — Бодови са практичног теста (неуралне мреже) (0-100)
* <math>P_1</math> — Бодови са првог пројекта (неуралне мреже, одбрана само у јануарском року) (0-100)
* <math>P_2</math> — Бодови са другог пројекта (fuzzy логика, одбрана у јануарском и фебруарском року) (0-100)
* <math>I</math> — Бодови са испита (0-100)
* Надокнаде колоквијума могуће само у јануарском року
* '''Укупни бодови:''' <math>P = 0.2K_1 + 0.2K_2 + 0.11P_1 + 0.07P_2 + 0.12T + 0.3I</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 || <math>60 || <math>70 || <math>80 || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|prepis}}
** Испит фебруар 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410133756506163/IMG-20220206-WA0014.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410134033334333/IMG-20220206-WA0013.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410134410813460/IMG-20220206-WA0011.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410134696017930/IMG-20220206-WA0010.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410134930915368/IMG-20220206-WA0012.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410135153192980/IMG-20220206-WA0006.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410135421616189/IMG-20220206-WA0009.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410135656517672/IMG-20220206-WA0008.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410135924944976/IMG-20220206-WA0005.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410136138842152/IMG-20220206-WA0004.jpg]

[[Категорија:Пети семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]
[[Категорија:Неуралне мреже]]

Датотека:Neuralne mreze Konvolucione mreze.pdf

2024-11-21T15:03:18Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

Датотека:Neuralne mreze Zadaci Najkorisnije.pdf

2024-11-21T14:29:08Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

Датотека:Neuralne mreze Back Propagation.pdf

2024-11-21T14:27:38Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

Датотека:Neuralne mreze Pitanja K1 K2.pdf

2024-11-21T14:26:39Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

Датотека:Neuralne mreze Perceptroni.pdf

2024-11-21T14:25:21Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

Датотека:Neuralne mreze Uvod u neuralne mreze.pdf

2024-11-21T14:24:27Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

Неуралне мреже

2024-11-21T14:21:36Z

Matijalekovic: /* Настава */

{{Предмет
| шифра = 13С053НМ, 13Е054НМ
| семестар = 5
| статус = изборни
| страница = [https://automatika.etf.bg.ac.rs/sr/13s053nm automatika.etf.rs/13s053nm]
| одсек = СИ, ОС
}}
'''Неуралне мреже''' (и фази логика) је изборни предмет из петог семестра на СИ, и седмог семестра на Сигналима и системима.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1DJyxOlh-CM7649Y0j34wMkCjtvLr6dDW ETF SI] (белешке, рокови)
* [https://drive.google.com/open?id=1CUoqF2c9phQftTn190DjcA2_0WY-iCul ''Google Drive'' Јелене Медаревић] (белешке, рокови)

== Настава ==
На предавањима се обрађује следеће градиво:
* '''Први блок:''' Појам неурона, активационе функције, основе обучавања, опште правило обучавања, трансфер функције, перцептрон, обучавање перцептрона, Адалина
* '''Други блок:''' Пропагација грешке уназад (понекад буде предавана у првом блоку), преобучавање, регуларизација, рано заустављање, поткресивање, конволуционе неуралне мреже
* '''Трећи блок:''' фази логика (фази променљиве, фази скупови, фази правила, фази закључивање, фази експертски системи, фази операције, фази релације, композиција)
Градиво са предавања је генерално потребно на колоквијумима, док се на вежбама више ради у Python (са ''TensorFlow'' библиотеком) и Simulink него за колоквијуме, и оне служе за рад на пројекту.

Испит на предмету се састоји од дела из фази логике од 30 бодова, и дела из неуралних мрежа од 10 бодова (на коме може да дође било шта од претходног градива из неуралних мрежа).

'''2023/24''' Професор је предложио да се уместо два одржи један колоквијум, након другог блока тј. у термину К2.

===Сажети материјали===
Све неопходне материјале, сажете као подсетник можете наћи овде: 
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Neuralne mreze
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦32¦-5}²]],,
}}

== Практични тест ==
{{непотпун одељак}}
На предмету постоји практични тест који носи 12 бодова и на коме долази градиво неуралних мрежа. Постоје два термина за практични тест.

== Пројекат ==
Постоје два пројекта за укупно 18 бодова.

Први пројекат је из неуралних мрежа, носи 11 бодова и може да се брани само у јануарском року. Пројекат се ради у Python и поступак рада је већ описан на претходним вежбама. Могуће је узети и специјални пројекат из неуралних мрежа уместо обичног, са темом којом предлаже студент, који може да се брани у сваком року.

Други пројекат је из фази логике, носи 7 бодова и може да се брани у јануарском или фебруарском року. Ради се у Simulink, програму који долази уз MATLAB и служи за симулирање блок дијаграма. Поступак рада је обично описан међу последњим вежбама. Могуће је пренети бодове са испита у јануарском испитном року уколико се брани пројекат из фази логике у фебруару, с тим што се онда мора пријавити испит и за фебруар.

== Испитни рокови ==
На страници предмета може се наћи мали број ранијих рокова. За вежбање се препоручују белешке студената са драјвова из [[#Корисне везе|одељка за корисне везе]], док се још неки сакупљени рокови на викију могу наћи испод:
{{#dpl:
| titleregexp = Неуралне_мреже/.* \d+
| noresultsheader = Тренутно нема решених колоквијума.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦16¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* <math>K_1</math> — Први колоквијум (0-100)
* <math>K_2</math> — Бодови са колоквијума (0-100)
* <math>T</math> — Бодови са практичног теста (неуралне мреже) (0-100)
* <math>P_1</math> — Бодови са првог пројекта (неуралне мреже, одбрана само у јануарском року) (0-100)
* <math>P_2</math> — Бодови са другог пројекта (fuzzy логика, одбрана у јануарском и фебруарском року) (0-100)
* <math>I</math> — Бодови са испита (0-100)
* Надокнаде колоквијума могуће само у јануарском року
* '''Укупни бодови:''' <math>P = 0.2K_1 + 0.2K_2 + 0.11P_1 + 0.07P_2 + 0.12T + 0.3I</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 || <math>60 || <math>70 || <math>80 || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|prepis}}
** Испит фебруар 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410133756506163/IMG-20220206-WA0014.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410134033334333/IMG-20220206-WA0013.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410134410813460/IMG-20220206-WA0011.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410134696017930/IMG-20220206-WA0010.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410134930915368/IMG-20220206-WA0012.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410135153192980/IMG-20220206-WA0006.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410135421616189/IMG-20220206-WA0009.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410135656517672/IMG-20220206-WA0008.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410135924944976/IMG-20220206-WA0005.jpg] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100359403438141/941410136138842152/IMG-20220206-WA0004.jpg]

[[Категорија:Пети семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]
[[Категорија:Неуралне мреже]]

Архитектура рачунара

2024-06-25T20:37:45Z

Matijalekovic: /* Настава */

{{Предмет
| шифра = 13С112АР, 13Е112АР
| семестар = 4
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/ rti.etf.rs/rti/ef2ar]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОРТ2
| следећи = АОР1
}}
ДОБАР ДАН! Добродошли на страницу из обавезног предмета у четвртом семестру '''Архитектура рачунара'''. Моје име је {{SITENAME}}. Да ли можда, имате, неких питања? Надам се да ме сада, чујете мало боље.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=15Jc3UWnpadZHIyndlrIqW9R98l64Cek9 ETF SI] (наставни материјали, решења рокова)

== Настава ==
Градиво је подељено на следеће области:
* '''Први блок:''' Механизам прекида
* '''Други блок:''' Магистрала, меморија (само на вежбама), улаз/излаз (основе, повезивање са периферијом)
* '''Трећи блок:''' Технике рада са улазним/излазним уређајима (испитивање бита спремности, механизам прекида, DMA контролер), периферије и механизам прекида, конструкти из виших програмских језика, нестандардне инструкције
Предавања су неопходна, јер са теоријски задаци увек долазе на роковима (најчешће К1 10 поена, К2 15 поена, испит 15 поена). Вежбе прате градиво са предавања, и из њих обично долазе задаци сличих типова на колоквијуму:
* Задатак са извршавањем инструкција и руковођењем различитих врста прекида (долази на првом колоквијуму)
* Задатак са извршавањем инструкција и комуникацијом преко магистрале (може да дође на другом колоквијуму)
* Задатак са распоредом меморије и хардвером за руковођење адресним просторима (може да дође на другом колоквијуму)
* Комбинација претходне две ставке (може да дође на другом колоквијуму)
* Асемблерски задатак комуникације са меморијом и периферијама (долази на испиту)
Презентације са предавања могу се наћи на драјву из [[#Корисни материјали|одељка за корисне материјале]]. 
Овде можете наћи и издвојену теорију: 
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Arhitektura računara teorija
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦11¦-5}²]],,
}}

== Лабораторијске вежбе ==
Постоје две лабораторијске вежбе, свака по 10 бодова, које се одржавају средином семестра. Раде се у симулатору, имају улазни ''Moodle'' тест и (само на другој лабораторијској вежби) домаћи задатак. Једну лабораторијску вежбу је могуће једном надокнадити, и бодови са лабораторијских вежби важе годину дана. Материјали са лабораторијских вежби од претходних година, попут домаћих задатака, упутства за асемблер и примера задатка за прву лабораторијску вежбу се могу наћи на [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20212022/ страници предмета.] Више о самом симулатору може да се нађе у [[#SPECS|одељку са алатима]].

Пре лабораторијских вежби доступни су пробни тестови за њих. 2020. године следећи пробни тестови су били на располагању са странице предмета:
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2012_2013_V1.pdf Лаб 1 и 2]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2006_2007_V3.pdf Лаб 3]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2011_2012_V4.pdf Лаб 4]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2011_2012_V5.pdf Лаб 5]
Везе ка тим пробним тестовима се више не налазе на страници предмета од 2021. године. Уместо њих, на ''Moodle'' курсу предмета се могу наћи пробни тестови, од којих су за сада доступни они из [[Архитектура рачунара/Пробни тестови 2021|2021. године]].
Примере ''Moodle'' тестова који су били 2023. године на другој лабораторијској можете наћи [[Архитектура рачунара/Улазни тестови Лаб 2 2023|овде]].

=== Прва лабораторијска вежба ===
''Moodle'' тест носи 4 бода. Потребно је остварити најмање 2 како би се приступило изради лабораторијске вежбе. Осталих 6 бодова добија се на изради 4 задатка (2 лакша и 2 тежа). Задаци су по формату и идејама слични задацима на припремној лабораторијској вежби. Током израде лабораторијске вежбе демонстратор или асистент може поставити теоријска питања у вези са градивом и на основу њих може скинути одређен број поена у случају лошег одговора (мада је ово јако ретко). Задаци морају комплетно да раде да би се бодовали.

=== Друга лабораторијска вежба ===
''Moodle'' тест носи 4 бода. Потребно је остварити најмање 2 како би се приступило изради лабораторијске вежбе. Осталих 6 бодова добија се на изради 2 модификације домаћег задатка. Једна модификација је тривијална, док је друга мало тежа (али је већина успешно уради). Друга модификација на надокнади је, по правилу, прилично тежа. Током израде лабораторијске вежбе демонстратор или асистент може поставити теоријска питања у вези са градивом и на основу њих може скинути одређен број поена у случају лошег одговора (мада је ово јако ретко). Задаци морају комплетно да раде да би се бодовали. Свака од модификација носи 3 бода и оцењују се независно једна од друге.

== Пројекат ==
Пројекат је реализовати процесор предложене архитектуре, магистрале и са периферијама (барем контролер миша или тастатуре и графичка картица која исцртава на VGA монитор) на коме ће се покретати предложени програм, на FPGA плочици ''Cyclone III'' (или ''Cyclone V'') као што се користи на [[ПОРТ]]. Ради се у групи до 5 чланова, носи 20 бодова и '''није обавезан'''. У графичкој картици потребно је реализовати цртање пиксела, линије и квадрата користећи SDRAM чип на плочици. Контролери тастатуре и VGA монитора постоје реализовани на претходним [[ОРТ2]] лабораторијским вежбама, пре него што су измењене да не садрже рад са FPGA.

По мишљењу предметних сарадника, пројекат носи много мање бодова него што је тежак, и не вреди га радити за оцену, већ само уколико су студенти заиста заинтересовани за такву врсту рада.

Неке корисне везе при изради пројекта:
* [[github:topofkeks/arilla|Један од претходно реализованих пројеката]] (са реализованим контролером миша)
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/ORT2%20-%20LAB1%20(PS2).zip Контролер тастатуре са прве ОРТ2 лабораторијске вежбе]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/ORT2%20-%20LAB2%20(VGA).zip VGA контролер са друге ОРТ2 лабораторијске вежбе]
* [http://www.burtonsys.com/ps2_chapweske.htm Више о PS/2 протоколу]
* [https://isdaman.com/alsos/hardware/mouse/ps2interface.htm Више о комуникацији са мишем]
* [http://www-ug.eecg.toronto.edu/msl/nios_devices/datasheets/PS2%20Keyboard%20Protocol.htm Више о комуникацији са тастатуром]
* [https://www.issi.com/WW/pdf/42S16400.pdf Документација SDRAM чипа са ''Cyclone III'' плочице] (препоручује се коришћење ове плочице јер досад на предмету нису рађени пројекти користећи SDRAM чип са ''Cyclone V'' плочице)
* [[wikipedia:Bresenham's line algorithm|Брезенхамов линијски алгоритам]] (доступан и на [[wikipedia:sr:Брезенхамов линијски алгоритам|српској Википедији]])
Софтверски алат ''ModelSim'' који може да се преузме поред ''Quartus''-а је такође јако користан алат за дебаговање шема пре спуштања на плочицу, па је препоручљиво упознати се са тиме како ради.

== Испитни рокови ==
Испитни рокови се могу наћи на страници предмета, али се испитни рокови од тренутне године објављују тек након што се година заврши. Често су решени, али само делимично. Испод се могу наћи рокови тренутно сакупљени на викију. Још увек непреписани рокови могу се наћи у [[#Потребна помоћ|одељку за потребну помоћ]]. Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Стандард (ћирилица)|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијуми ===
{{#dpl:
| titleregexp = Архитектура_рачунара/К\d? .*\d+
| noresultsheader = Тренутно нема решених колоквијума.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦22¦-1}²]],
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Испити ===
{{#dpl:
| titleregexp = Архитектура_рачунара/.*
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Пробни тестови
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Улазни тестови
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Лаб
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/К
| noresultsheader = Тренутно нема решених испита.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦22¦-1}²]],
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

== Алати ==
=== SPECS ===
''SPECS'' је симулатор који се користи на лабораторијским вежбама. Може се преузети [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20192020/simulator+asembler.zip са странице предмета] заједно са асемблером ''PSams''. Детаљно упутство за коришћење ова два алата је такође [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20212022/uputstvo.pdf дато на страници предмета.]

Уколико симулатор покрећете кроз ''Wine'' на оперативном систему ''Linux'' (сличне инструкције можда раде и на ''macOS'', али није тестирано), потребно је да:
* Из директоријума <code>p3lab1</code> обришете <code>VEZBA.ECS</code> јер ће асемблер генерисати нови фајл под именом <code>vezba.ecs</code> који, уколико постоје оба фајла, симулатор неће читати.
* [https://askubuntu.com/a/177349 Користите 32-битни ''Wine'' префикс.]
* Кроз [https://wiki.winehq.org/Winetricks ''winetricks''] инсталирајте <code>oleaut32</code>, <code>vb6run</code> и <code>gdiplus</code>.

== Начин оцењивања ==
* <math>L_1, L_2</math> — Бодови са лабораторијских вежби (0-10 свака)
* <math>K_1, K_2</math> — Бодови са првог и другог колоквијума носе по 25 сваки. (0-50)
* <math>I</math> — Бодови са испита (0-30)
* Бодови: <math>P = L_1 + L_2 + K_1 + K_2 + I</math>.
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 || <math>60 || <math>70 || <math>80 || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

=== Рачунање ===
<div class="calculator">
* <math>K1</math>: 
* <math>K2</math>: 
* <math>I</math>: 
* <math>L1</math>: 
* <math>L2</math>: 
* <math>PR</math>: 
* <math>P</math>: 
* Оцена: 
</div>

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}
* {{zadaci|prepis}}
** Август 2020: [https://cdn.discordapp.com/attachments/693907737364398162/851646445852688424/ar-rokovi-avgust.jpg], [https://cdn.discordapp.com/attachments/693907737364398162/851646436667031562/ar-rokovi-avgust2.jpg]
** Август 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/882557009520652378/20210901_112613.jpg], [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/882557010346934322/20210901_112620.jpg]

Вероватноћа и статистика

2024-06-23T19:41:11Z

Matijalekovic: /* Домаћи */

{{Предмет
| шифра = 13С082ВС, 13Е082ВС, 13Е082ВИСР
| семестар = 4
| статус = изборни
| страница = [http://matematika.etf.bg.ac.rs/predmeti/vis.htm matematika.etf.rs/predmeti/vis.htm]
| ЕСПБ = 3 (РТИ), 6
| одсек = СИ, РТИ
}}
'''Вероватноћа и статистика''' је изборни предмет у четвртом семестру на СИ и РТИ. На РТИ се нуде две варијанте предмета од 3 и 6 ЕСПБ (колоквијално познати као ВИС3 и ВИС6), док је на СИ доступна само једна варијанта од 6.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1-BD4Q8qtq_R10M1Bn-kKO0f4EY8nm4UN ETF SI] (наставни материјали, рокови)
* [https://mega.nz/folder/MJgEHYrQ#VOQMwvzN9CFiAJ_11qquFg/folder/dUpU2JYK TELEKOM BAZA] (наставни материјали, рокови)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8381665857 ETF Materijali (Box)] (рокови)

== Настава ==
На СИ је градиво подељено у три блока (за сваки од три колоквијума), делом по областима из [[#Литература|књиге]]:
# Основни појмови теорије вероватноће (глава 1), условна вероватноћа и независност (глава 2), случајне променљиве (функција расподеле и случајни вектори из главе 3)
# Случајне променљиве (непрекидне случајне променљиве, независност случајних променљивих и функције случајних променљивих из главе 3), нумеричке карактеристике случајних променљивих (глава 4), карактеристичне функције (глава 5), граничне теореме (глава 6)
# Остатак градива

На РТИ градиво се дели на два дела, али се обрађују исте теме као на СИ. Први део долази на колоквијуму, а други на испиту. Тачна подела варира од године до године.

Од наставних материјала су доступни они формирани током периода онлајн наставе и могу се наћи на драјвовима из [[#Корисне везе|одељка са корисним везама]]. Од материјала на викију је тренутно доступна '''[[Вероватноћа и статистика/Теорија|теорија потребна за колоквијуме]]'''. Препоручује се праћење и предавања и вежби, јер се на вежбама не објашњава опет градиво рађено на предавањима, а на колоквијумима се могу појавити и теоријски делови задатака.

== Домаћи ==
===По старом===
Домаћи се састоји од лаба који вреди 10+5 поена, где је потребно написати код који решава неки задатак симулацијом и презентацију која објашњава симулацију и аналитичко решење, што вреди 10 поена (за бонус је било потребно додати нешто што превазилази опсег задатка, нпр анимацију или уопштење). 
Други део су неколико рачунских задатака који се раде на папиру и предају на испиту (као ПМ на СИ).

Други део (рад на папиру) на РТИ не доноси бонус поене, већ вреди максимално 10 поена.
===По новом (од 2024.)===
Такође је било потребно да се напише рачунарска симулација за задати задатак и да се направи презентација која објашњава решење. Једина разлика је била у томе што није било никаквих лаб вежби, нити одбрана (иако је Бојана рекла да ће организовати одбрану, прећутно је одустала од тога). Презентације су јој слате на маил и само је уписала поене свима који су послали.

== Испитни рокови ==
На страници предмета се генерално не постављају рокови, али се дешава да предметни наставници поставе понеки колоквијум од претходних година на ''Teams'' тим предмета.

Рокови сачувани на викију су:
{{#dpl:
| category = Вероватноћа и статистика
| category = Рокови
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦26¦-1}²]],
| ordermethod = title
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
| noresultsheader = Тренутно нема сачуваних рокова.
}}
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Стандард (ћирилица)|страницу за прављење рока]]'''.

== Литература ==
За предмет је предвиђена следећа литература:
* '''[https://akademska-misao.rs/product/verovatnoca-i-statistika-za-inzenjere-i-studente-tehnike-4-dopunjeno-i-izmenjeno-izd/ "Вероватноћа и статистика: за инжењере и студенте технике"]''', Милан Меркле, 4. издање, 2020. Издавач: ''Академска мисао, Београд''
Градиво предавања већински прати ову књигу, па је добра као подсетник градива пређеног на предавању, а на вежбама се такође обрађују задаци из ове књиге и као домаћи могу бити задавани задаци из ње. На првом предавању такође може бити поменута [http://poincare.matf.bg.ac.rs/~scepann/knjige/elknjige.htm "Збирка решених задатака из вероватноће и математичке статистике"] од З. Глишића и П. Перуничића, али она је више као додатна литература и није неопходна за предмет.

== Начин оцењивања ==
=== СИ ===
* <math>K_1, K_2, K_3</math> — Бодови са првог, другог и трећег колоквијума (0-25 сваки, важе до јула)
* <math>L</math> — Бодови са лабораторијске вежбе (0-15)
* <math>D</math> — Бодови са домаћег задатка (0-15)
* Поени: <math>P = K_1 + K_2 + K_3 + L + D</math> (максимално 105 поена)
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 || <math>60 || <math>70 || <math>80 || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

=== РТИ ===
* <math>K</math> — Бодови са колоквијума (0-30, могућа поправка у јуну и јулу)
* <math>L</math> — Бодови са лабораторијске вежбе (0-15)
* <math>D</math> — Бодови са домаћег задатка (0-10)
* <math>I</math> — Бодови са испита (0-50)
* Поени: <math>P = K + L + D + I</math> (максимално 105 поена)
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 || <math>60 || <math>70 || <math>80 || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}

Рачунарске мреже 1

2024-06-23T19:35:42Z

Matijalekovic: /* Пројекат */

{{Предмет
| шифра = 13С112РМ1, 13Е112РМ1
| семестар = 4
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2rm/ rti.etf.rs/rti/ir2rm]
| одсек = СИ, РТИ
| следећи = Рачунарске мреже 2
}}
'''Рачунарске мреже 1''' су обавезан предмет у четвртом семестру на СИ и РТИ.

== Корисне везе ==
* [https://studentetfbgacrs-my.sharepoint.com/:f:/g/personal/sa190595d_student_etf_bg_ac_rs/ElqwLCIltDdHspd9-kDBMqUBMSB32ATH9vtNMSRej59MsQ Преузимање ''Packet Tracer'']
* [https://drive.google.com/open?id=1--8WGiKMDDu9VxWT_6gr0pNUEGAPPi2K ETF SI] (задаци са испита)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8376150409 ETF Materijali (Box)] (испитна теорија)

== Настава ==
На предмету се прелазе следеће области:
* '''Први блок:''' Слој везе података, Ethernet, VLAN, STP, WLAN, WAN, PPP
* '''Други блок:''' IP, рутирање, ARP, ICMP, протоколи рутирања, RIP, OSPF
* '''Трећи блок:''' Транспортни слој, TCP, UDP, Апликативни слој (HTTP, SMTP), DNS, IPv6, RARP, BOOTP, DHCP, NAT, ACL
Вежбе прате предавања и на њима се прелазе задаци из области са предавања (STP, IP, RIP, OSPF, DHCP, DNS, NAT), као и ради у програму ''Packet Tracer'' који се користи за [[#Пројекат|пројекат]]. Са предавања долази већина теоријских питања на колоквијуму, али са вежби долази задатак који носи највише бодова. Наставни материјали се постављају на ''Moodle'' курс предмета, док страница предмета не садржи корисне информације.

На ''Moodle'' курсу предмета били су дати задаци за вежбу појединих области:
{{#dpl:
| titleregexp = Рачунарске мреже 1/Задаци \d+
| namespace =
| noresultsheader = Тренутно нема задатака
| format = ,\n* [[%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦27¦-1}²]],,
| ordermethod = title
}}

== Пројекат ==
На предмету од 2020. године постоји пројекат које заменио некадашње лабораторијске вежбе. Пројекат се може бранити у јунском и августовском року. Доступне су следеће поставке пројеката из претходних година:
{{#dpl:
| titleregexp = RM1 Projekat \d+.pdf
| namespace = File
| noresultsheader = Тренутно нема поставки пројекта
| format = ,\n* [[Медиј:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-5}²]],,
| ordermethod = title
}}
Доступан је [[Рачунарске мреже 1/Packet Tracer|водич за ''Packet Tracer'' команде]]. Пошто су поставке пројеката 2020, 2021, 2022, 2023, i 2024. године биле идентичне, доступан је и [[Рачунарске мреже 1/Пројекат 2021|водич за пројекат]].

== Испитни рокови ==
Уколико желите да вежбате за колоквијум или теоријски део испита, '''препоручено је да прво прођете кроз
 [[Рачунарске мреже 1/Питања|велику базу питања у облику теста]]
 на овом викију.'''

На колоквијумима генерално долазе теоријски задаци у вези са градивом са предавања и по један кратак задатак са вежби, док на испитима долазе већи задаци који су били обрађивани на вежбама.

Следећи задаци са испитних рокова су доступни:
{{#dpl:
| titleregexp = Рачунарске мреже 1/.* \d+$
| nottitleregexp = Рачунарске мреже 1/Задаци \d+
| nottitleregexp = Рачунарске мреже 1/Пројекат \d+
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦20¦-1}²]],,
}}
Више задатака са испитних рокова од прошлих година су доступни на везама у одељку [[#Корисне везе|Корисне везе]]. Доступна су и теоријска питања, али би требало да се она сва већ налазе у великој бази питања. Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.

== Литература ==
За предмет је предвиђена једна књига:
* [https://akademska-misao.rs/wp-content/uploads/2023/07/Osnovi_racunarskh_mreza-Slavko_Gajin%E2%80%A2FINAL.zip '''"Основе рачунарских мрежа"''',] С.Гајин, 2023, доступна бесплатно са сајта Академске мисли
По узору на [[Рачунарске мреже 2#Литература|РМ2]], књига је предвиђена да садржи сво градиво потребно за колоквијуме.

== Начин оцењивања ==
=== СИ ===
* <math>K_1, K_2</math> — Бодови са првог и другог колоквијума (0-20 сваки), надокнада једног или оба у јунском року
* <math>I</math> — Бодови са интегралног испита (0-80), могуће радити након јунског рока
* <math>K_3</math> — бодови са трећег колоквијума (0-40)
* <math>PR</math> — Бодови са пројекта (0-20)
* Укупни бодови: <math>P = \left\{\begin{array}{ll}
K_1 + K_2 + K_3 + PR, & \text{сви рокови} \\
I + PR, & \text{почев од јулског рока}
\end{array}\right.</math>

=== РТИ ===
* <math>K_1</math> — Бодови са колоквијума (0-40 сваки), надокнада у јунском року
* <math>I</math> — Бодови са интегралног испита (0-80), могуће радити након јунског рока
* <math>K_2</math> — бодови са трећег колоквијума (0-40)
* <math>PR</math> — Бодови са пројекта (0-20)
* Укупни бодови: <math>P = \left\{\begin{array}{ll}
K_1 + K_2 + PR, & \text{сви рокови} \\
I + PR, & \text{почев од јулског рока}
\end{array}\right.</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 || <math>60 || <math>70 || <math>80 || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

=== Рачунање ===
<div class="calculator">
* <math>K_1</math>: 
* <math>K_2</math>: 
* <math>K_3</math>: 
* <math>I</math>: 
* <math>Z</math>: 
* <math>PR</math>: 
* <math>T</math>: 
* <math>P</math>: 
* Оцена: 
</div>

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}

Датотека:Arhitektura računara teorija za K2.pdf

2024-06-23T19:33:01Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

Датотека:Arhitektura računara teorija za K3.docx

2024-06-23T19:31:31Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

Архитектура рачунара

2024-06-23T19:30:17Z

Matijalekovic: /* Настава */

{{Предмет
| шифра = 13С112АР, 13Е112АР
| семестар = 4
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/ rti.etf.rs/rti/ef2ar]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОРТ2
| следећи = АОР1
}}
ДОБАР ДАН! Добродошли на страницу из обавезног предмета у четвртом семестру '''Архитектура рачунара'''. Моје име је {{SITENAME}}. Да ли можда, имате, неких питања? Надам се да ме сада, чујете мало боље.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=15Jc3UWnpadZHIyndlrIqW9R98l64Cek9 ETF SI] (наставни материјали, решења рокова)

== Настава ==
Градиво је подељено на следеће области:
* '''Први блок:''' Механизам прекида
* '''Други блок:''' Магистрала, меморија (само на вежбама), улаз/излаз (основе, повезивање са периферијом)
* '''Трећи блок:''' Технике рада са улазним/излазним уређајима (испитивање бита спремности, механизам прекида, DMA контролер), периферије и механизам прекида, конструкти из виших програмских језика, нестандардне инструкције
Предавања су неопходна, јер са теоријски задаци увек долазе на роковима (најчешће К1 10 поена, К2 15 поена, испит 15 поена). Вежбе прате градиво са предавања, и из њих обично долазе задаци сличих типова на колоквијуму:
* Задатак са извршавањем инструкција и руковођењем различитих врста прекида (долази на првом колоквијуму)
* Задатак са извршавањем инструкција и комуникацијом преко магистрале (може да дође на другом колоквијуму)
* Задатак са распоредом меморије и хардвером за руковођење адресним просторима (може да дође на другом колоквијуму)
* Комбинација претходне две ставке (може да дође на другом колоквијуму)
* Асемблерски задатак комуникације са меморијом и периферијама (долази на испиту)
Презентације са предавања могу се наћи на драјву из [[#Корисни материјали|одељка за корисне материјале]]. 
Овде можете наћи и издвојену теорију: 
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Arhitektura računara teorija
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦26¦-5}²]],,
}}

== Лабораторијске вежбе ==
Постоје две лабораторијске вежбе, свака по 10 бодова, које се одржавају средином семестра. Раде се у симулатору, имају улазни ''Moodle'' тест и (само на другој лабораторијској вежби) домаћи задатак. Једну лабораторијску вежбу је могуће једном надокнадити, и бодови са лабораторијских вежби важе годину дана. Материјали са лабораторијских вежби од претходних година, попут домаћих задатака, упутства за асемблер и примера задатка за прву лабораторијску вежбу се могу наћи на [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20212022/ страници предмета.] Више о самом симулатору може да се нађе у [[#SPECS|одељку са алатима]].

Пре лабораторијских вежби доступни су пробни тестови за њих. 2020. године следећи пробни тестови су били на располагању са странице предмета:
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2012_2013_V1.pdf Лаб 1 и 2]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2006_2007_V3.pdf Лаб 3]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2011_2012_V4.pdf Лаб 4]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2011_2012_V5.pdf Лаб 5]
Везе ка тим пробним тестовима се више не налазе на страници предмета од 2021. године. Уместо њих, на ''Moodle'' курсу предмета се могу наћи пробни тестови, од којих су за сада доступни они из [[Архитектура рачунара/Пробни тестови 2021|2021. године]].
Примере ''Moodle'' тестова који су били 2023. године на другој лабораторијској можете наћи [[Архитектура рачунара/Улазни тестови Лаб 2 2023|овде]].

=== Прва лабораторијска вежба ===
''Moodle'' тест носи 4 бода. Потребно је остварити најмање 2 како би се приступило изради лабораторијске вежбе. Осталих 6 бодова добија се на изради 4 задатка (2 лакша и 2 тежа). Задаци су по формату и идејама слични задацима на припремној лабораторијској вежби. Током израде лабораторијске вежбе демонстратор или асистент може поставити теоријска питања у вези са градивом и на основу њих може скинути одређен број поена у случају лошег одговора (мада је ово јако ретко). Задаци морају комплетно да раде да би се бодовали.

=== Друга лабораторијска вежба ===
''Moodle'' тест носи 4 бода. Потребно је остварити најмање 2 како би се приступило изради лабораторијске вежбе. Осталих 6 бодова добија се на изради 2 модификације домаћег задатка. Једна модификација је тривијална, док је друга мало тежа (али је већина успешно уради). Друга модификација на надокнади је, по правилу, прилично тежа. Током израде лабораторијске вежбе демонстратор или асистент може поставити теоријска питања у вези са градивом и на основу њих може скинути одређен број поена у случају лошег одговора (мада је ово јако ретко). Задаци морају комплетно да раде да би се бодовали. Свака од модификација носи 3 бода и оцењују се независно једна од друге.

== Пројекат ==
Пројекат је реализовати процесор предложене архитектуре, магистрале и са периферијама (барем контролер миша или тастатуре и графичка картица која исцртава на VGA монитор) на коме ће се покретати предложени програм, на FPGA плочици ''Cyclone III'' (или ''Cyclone V'') као што се користи на [[ПОРТ]]. Ради се у групи до 5 чланова, носи 20 бодова и '''није обавезан'''. У графичкој картици потребно је реализовати цртање пиксела, линије и квадрата користећи SDRAM чип на плочици. Контролери тастатуре и VGA монитора постоје реализовани на претходним [[ОРТ2]] лабораторијским вежбама, пре него што су измењене да не садрже рад са FPGA.

По мишљењу предметних сарадника, пројекат носи много мање бодова него што је тежак, и не вреди га радити за оцену, већ само уколико су студенти заиста заинтересовани за такву врсту рада.

Неке корисне везе при изради пројекта:
* [[github:topofkeks/arilla|Један од претходно реализованих пројеката]] (са реализованим контролером миша)
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/ORT2%20-%20LAB1%20(PS2).zip Контролер тастатуре са прве ОРТ2 лабораторијске вежбе]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/ORT2%20-%20LAB2%20(VGA).zip VGA контролер са друге ОРТ2 лабораторијске вежбе]
* [http://www.burtonsys.com/ps2_chapweske.htm Више о PS/2 протоколу]
* [https://isdaman.com/alsos/hardware/mouse/ps2interface.htm Више о комуникацији са мишем]
* [http://www-ug.eecg.toronto.edu/msl/nios_devices/datasheets/PS2%20Keyboard%20Protocol.htm Више о комуникацији са тастатуром]
* [https://www.issi.com/WW/pdf/42S16400.pdf Документација SDRAM чипа са ''Cyclone III'' плочице] (препоручује се коришћење ове плочице јер досад на предмету нису рађени пројекти користећи SDRAM чип са ''Cyclone V'' плочице)
* [[wikipedia:Bresenham's line algorithm|Брезенхамов линијски алгоритам]] (доступан и на [[wikipedia:sr:Брезенхамов линијски алгоритам|српској Википедији]])
Софтверски алат ''ModelSim'' који може да се преузме поред ''Quartus''-а је такође јако користан алат за дебаговање шема пре спуштања на плочицу, па је препоручљиво упознати се са тиме како ради.

== Испитни рокови ==
Испитни рокови се могу наћи на страници предмета, али се испитни рокови од тренутне године објављују тек након што се година заврши. Често су решени, али само делимично. Испод се могу наћи рокови тренутно сакупљени на викију. Још увек непреписани рокови могу се наћи у [[#Потребна помоћ|одељку за потребну помоћ]]. Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Стандард (ћирилица)|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијуми ===
{{#dpl:
| titleregexp = Архитектура_рачунара/К\d? .*\d+
| noresultsheader = Тренутно нема решених колоквијума.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦22¦-1}²]],
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Испити ===
{{#dpl:
| titleregexp = Архитектура_рачунара/.*
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Пробни тестови
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Улазни тестови
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Лаб
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/К
| noresultsheader = Тренутно нема решених испита.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦22¦-1}²]],
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

== Алати ==
=== SPECS ===
''SPECS'' је симулатор који се користи на лабораторијским вежбама. Може се преузети [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20192020/simulator+asembler.zip са странице предмета] заједно са асемблером ''PSams''. Детаљно упутство за коришћење ова два алата је такође [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20212022/uputstvo.pdf дато на страници предмета.]

Уколико симулатор покрећете кроз ''Wine'' на оперативном систему ''Linux'' (сличне инструкције можда раде и на ''macOS'', али није тестирано), потребно је да:
* Из директоријума <code>p3lab1</code> обришете <code>VEZBA.ECS</code> јер ће асемблер генерисати нови фајл под именом <code>vezba.ecs</code> који, уколико постоје оба фајла, симулатор неће читати.
* [https://askubuntu.com/a/177349 Користите 32-битни ''Wine'' префикс.]
* Кроз [https://wiki.winehq.org/Winetricks ''winetricks''] инсталирајте <code>oleaut32</code>, <code>vb6run</code> и <code>gdiplus</code>.

== Начин оцењивања ==
* <math>L_1, L_2</math> — Бодови са лабораторијских вежби (0-10 свака)
* <math>K_1, K_2</math> — Бодови са првог и другог колоквијума носе по 25 сваки. (0-50)
* <math>I</math> — Бодови са испита (0-30)
* Бодови: <math>P = L_1 + L_2 + K_1 + K_2 + I</math>.
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 || <math>60 || <math>70 || <math>80 || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

=== Рачунање ===
<div class="calculator">
* <math>K1</math>: 
* <math>K2</math>: 
* <math>I</math>: 
* <math>L1</math>: 
* <math>L2</math>: 
* <math>PR</math>: 
* <math>P</math>: 
* Оцена: 
</div>

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}
* {{zadaci|prepis}}
** Август 2020: [https://cdn.discordapp.com/attachments/693907737364398162/851646445852688424/ar-rokovi-avgust.jpg], [https://cdn.discordapp.com/attachments/693907737364398162/851646436667031562/ar-rokovi-avgust2.jpg]
** Август 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/882557009520652378/20210901_112613.jpg], [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/882557010346934322/20210901_112620.jpg]

Архитектура рачунара/К2 2024

2024-05-06T14:22:47Z

Matijalekovic: Нова страница: {{tocright}} {{нерешено}}<!-- Ово ставити уколико НИЈЕДАН задатак није решен, док уколико само неки задаци нису решени на првом месту у њиховој секцији поставити {{делимично решено}}. Уколико се користи било који од ова два шаблона, ОБАВЕЗНО проверити да ли постоји и…

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''К2 2024. године''' одржан је у априлу

== 1. задатак ==
І (15)
 1. (5) Посматра се магистрала са подељеним циклусима на којој се реализују циклус слање захтева за
читање, циклус слање захтева за упис и циклус врађање податка. Магистрала се састоји од адресних линија,
линија података и управљачких линија. За сваки оД навелена три циклуса на магистрали навести по којим
линијама (адресне линије, линије података и сигнали по управљачким линијама) и које информације размењују
газда и слуга. Одговор дати табеларно.
 Циклус - Линије - Информације - Ко поставља

 2. (5) Модули mod5, mod4, mod3, mod2, mod1 и mod0, од којих je mod5 највишег а mod0 најнижег приоритета,
учествују у арбитрацији да би могли да реализују циклус на магистрали.
 а) Нацртати структуру ароитратора за случај паралелне арбитрације и повезаги ове модуле на арбитратор
водећи рачуна о њиховим приоритетима, Објаснити како се реализује ароитрација.
 б) Нацртати како
ове модуле треба повезати да би могла да се реализује серијска арбитрација водећи рачуна
њиховим приоритетима, Објаснити како се у овом случају реализује арбитрација.

 3. (5) Контролер улазне периферије и улазна периферија за међусобно повезивање користе паралелни интерфејс
који се састоји од линија података, једне статусне линије и једне управљачке линије. Статусном линијом
контролер улазне периферије даје индикацију периферији да ли у његов регистар податка може да се уписује
садржај са линија података, док периферија управљачком линијом обезбеђује упис податка са линија података
у регистар податка контролера улазне периферије.
 а) Навести по ком редоследу се статусна линија контролера периферије и управљачка линија периферије
користе за синхронизацију при слању података из периферије у контролер периферије. Одговор дати табеларно.
Редослед_ Линија - Вредност - Значење - Ко поставља
 б) За случај да процесор не стигне да прочита постојећи податак пре него што периферија генерише нови
податак нацртати временске облике сигнала које размењују контролер периферије и периферија и навести које
сигнале и по ком редоследу генеришу контролер периферије и периферија.

== 2. задатак ==
II (10) Посматра се једноадресни процесор који је повезан са меморијом и улазно/излазним уређајима преко
синхроне магистрале. Улазно/излазни адресни простор је меморијски мапиран. Адресни простор је капацитета
16GB,
величина адресибилне јединица је 32 бита. Највиши део адресног простора капацитета 1GВ је
резервисан за улазно/излазни адресни простор, док је остатак адресног простора резервисан за ROM и RAM
меморије. RАМ меморија заузима највиших 3G адреса адресног простора резервисаног за RОМ и RAM
меморију, а остатак тог адресног простора припада RОМ мемориіи
Физичка RАМ меморија (RАМ попуњен) је капацитета 3GВ и заузима највише адресе адресног простора
резервисаног за RАМ меморију. Физичка RОМ меморија (RОМ попуњен) заузима највишу трећину адресног
простора резервисаног за RОМ меморију. Постоји само један улазно/излазни уређај који је повезан на највише
адресе улазно/излазног адресног простора. Улазно/излазни уређај има 24 регистара
 а) (6) Табелу попунити са релевантним адресама. Све адресе дати у хексадецималном бројном систему.
 
{| class="wikitable"
|+ Table Title
|-
! Р.Бр.
! Адресни простор
! Почетна адреса
! Последња адреса
|-
| 1
| Адресни простор резервисан за ROM
|
|
|-
| 2
| Адресни простор резервисан за RAM
|
|
|-
| 3
| Физичка ROM меморија
|
|
|-
| 4
| Физичка RAM меморија
|
|
|-
| 5
| Улазно/излазни адресни простор
|
|
|-
| 6
| Улазно/излазни адресни простор попуњен
|
|
|-!
|}

 Напомена: Табелу прецртати (редни број, почетна адреса,ч последња адреса)у Вашу
свеску.
 б) (4) Приказати реализацију физичке RAM меморије као један чип користећи чипове 1Gx8 бита. Дозвољеноје
коришћење само И, ИЛИ, НИ, НИЛИ логичких кола. Уз вођење рачуна да њихов број буде минималан.
 Напомене: На испиту нису дозвољена никаква помоћна средства, ни калкулатори ни литература. Колоквијум
траје 90 минута. Студент је дужан да пише читко и Уредно.



[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Архитектура рачунара]]

Рачунарске мреже 1

2024-04-10T13:37:00Z

Matijalekovic: /* Испитни рокови */

{{Предмет
| шифра = 13С112РМ1, 13Е112РМ1
| семестар = 4
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2rm/ rti.etf.rs/rti/ir2rm]
| одсек = СИ, РТИ
| следећи = Рачунарске мреже 2
}}
'''Рачунарске мреже 1''' су обавезан предмет у четвртом семестру на СИ и РТИ.

== Корисне везе ==
* [https://studentetfbgacrs-my.sharepoint.com/:f:/g/personal/sa190595d_student_etf_bg_ac_rs/ElqwLCIltDdHspd9-kDBMqUBMSB32ATH9vtNMSRej59MsQ Преузимање ''Packet Tracer'']
* [https://drive.google.com/open?id=1--8WGiKMDDu9VxWT_6gr0pNUEGAPPi2K ETF SI] (задаци са испита)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8376150409 ETF Materijali (Box)] (испитна теорија)

== Настава ==
На предмету се прелазе следеће области:
* '''Први блок:''' Слој везе података, Ethernet, VLAN, STP, WLAN, WAN, PPP
* '''Други блок:''' IP, рутирање, ARP, ICMP, протоколи рутирања, RIP, OSPF
* '''Трећи блок:''' Транспортни слој, TCP, UDP, Апликативни слој (HTTP, SMTP), DNS, IPv6, RARP, BOOTP, DHCP, NAT, ACL
Вежбе прате предавања и на њима се прелазе задаци из области са предавања (STP, IP, RIP, OSPF, DHCP, DNS, NAT), као и ради у програму ''Packet Tracer'' који се користи за [[#Пројекат|пројекат]]. Са предавања долази већина теоријских питања на колоквијуму, али са вежби долази задатак који носи највише бодова. Наставни материјали се постављају на ''Moodle'' курс предмета, док страница предмета не садржи корисне информације.

На ''Moodle'' курсу предмета били су дати задаци за вежбу појединих области:
{{#dpl:
| titleregexp = Рачунарске мреже 1/Задаци \d+
| namespace =
| noresultsheader = Тренутно нема задатака
| format = ,\n* [[%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦27¦-1}²]],,
| ordermethod = title
}}

== Пројекат ==
На предмету од 2020. године постоји пројекат којје заменио некадашње лабораторијске вежбе. Пројекат се може бранити у јунском и августовском року. Доступне су следеће поставке пројеката из претходних година:
{{#dpl:
| titleregexp = RM1 Projekat \d+.pdf
| namespace = File
| noresultsheader = Тренутно нема поставки пројекта
| format = ,\n* [[Медиј:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-5}²]],,
| ordermethod = title
}}
Доступан је [[Рачунарске мреже 1/Packet Tracer|водич за ''Packet Tracer'' команде]]. Пошто су поставке пројеката 2020, 2021, 2022. и 2023. године биле идентичне, доступан је и [[Рачунарске мреже 1/Пројекат 2021|водич за пројекат]].

== Испитни рокови ==
Уколико желите да вежбате за колоквијум или теоријски део испита, '''препоручено је да прво прођете кроз
 [[Рачунарске мреже 1/Питања|велику базу питања у облику теста]]
 на овом викију.'''

На колоквијумима генерално долазе теоријски задаци у вези са градивом са предавања и по један кратак задатак са вежби, док на испитима долазе већи задаци који су били обрађивани на вежбама.

Следећи задаци са испитних рокова су доступни:
{{#dpl:
| titleregexp = Рачунарске мреже 1/.* \d+$
| nottitleregexp = Рачунарске мреже 1/Задаци \d+
| nottitleregexp = Рачунарске мреже 1/Пројекат \d+
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦20¦-1}²]],,
}}
Више задатака са испитних рокова од прошлих година су доступни на везама у одељку [[#Корисне везе|Корисне везе]]. Доступна су и теоријска питања, али би требало да се она сва већ налазе у великој бази питања. Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.

== Литература ==
За предмет је предвиђена једна књига:
* [https://akademska-misao.rs/wp-content/uploads/2023/07/Osnovi_racunarskh_mreza-Slavko_Gajin%E2%80%A2FINAL.zip '''"Основе рачунарских мрежа"''',] С.Гајин, 2023, доступна бесплатно са сајта Академске мисли
По узору на [[Рачунарске мреже 2#Литература|РМ2]], књига је предвиђена да садржи сво градиво потребно за колоквијуме.

== Начин оцењивања ==
=== СИ ===
* <math>K_1, K_2</math> — Бодови са првог и другог колоквијума (0-20 сваки), надокнада једног или оба у јунском року
* <math>I</math> — Бодови са интегралног испита (0-80), могуће радити након јунског рока
* <math>K_3</math> — бодови са трећег колоквијума (0-40)
* <math>PR</math> — Бодови са пројекта (0-20)
* Укупни бодови: <math>P = \left\{\begin{array}{ll}
K_1 + K_2 + K_3 + PR, & \text{сви рокови} \\
I + PR, & \text{почев од јулског рока}
\end{array}\right.</math>

=== РТИ ===
* <math>K_1</math> — Бодови са колоквијума (0-40 сваки), надокнада у јунском року
* <math>I</math> — Бодови са интегралног испита (0-80), могуће радити након јунског рока
* <math>K_2</math> — бодови са трећег колоквијума (0-40)
* <math>PR</math> — Бодови са пројекта (0-20)
* Укупни бодови: <math>P = \left\{\begin{array}{ll}
K_1 + K_2 + PR, & \text{сви рокови} \\
I + PR, & \text{почев од јулског рока}
\end{array}\right.</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 || <math>60 || <math>70 || <math>80 || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

=== Рачунање ===
<div class="calculator">
* <math>K_1</math>: 
* <math>K_2</math>: 
* <math>K_3</math>: 
* <math>I</math>: 
* <math>Z</math>: 
* <math>PR</math>: 
* <math>T</math>: 
* <math>P</math>: 
* Оцена: 
</div>

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}

ОРТ2

2024-02-12T21:49:31Z

Matijalekovic: /* Лабораторијске вежбе */

{{Предмет
| назив = Основи рачунарске технике 2
| шифра = 13С112ОРТ2, 13Е112ОРТ2
| семестар = 3
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/ rti.etf.rs/rti/ir2ort2]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОРТ1
| следећи = Архитектура рачунара
}}
'''Основи рачунарске технике 2''' је обавезан предмет у трећем семестру на СИ и РТИ.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1-4dW6LftaVw6CtwuuXwUEVrnrH9TgfER ETF SI] ('''решења примера лабораторијских вежби''', збирка за пројектовање уређаја)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374329465 ETF Materijali (Box)] (пример пројекта из 2016. године, када се исто радило са ''AORSim'')
* [https://drive.google.com/open?id=1Tvkj58-jAFXM3hJy6UtcjdFNqNfSf7tz Материјали за другу лабораторијску вежбу]

== Настава ==
На предмету се обрађују следеће области:
* '''Први блок:''' Пројектовање уређаја
* '''Други блок:''' Увод у архитектуру и организацију рачунара, архитектура рачунара - хардвер, архитектура рачунара - софтвер ('''софтверски део долази на трећем уместо на другом колоквијуму''')
* '''Трећи блок:''' Организација рачунара, пројектовање дела процесора
Задаци на колоквијумима обично долазе са вежби, док је област увода у архитектуру и организацију рачунара која се обрађује само на предавањима потребна за прве две лабораторијске вежбе (поред тога, предавања нису нарочито потребна за добијање оцене).

== Лабораторијске вежбе ==
На предмету се одржавају четири лабораторијске вежбе. Могу се поправити у јануарском и фебруарском испитном року, и на једну вежбу је максимално могуће изаћи два пута.

=== Прва лабораторијска вежба ===
Прва лабораторијска вежба ради се у алату ''Quartus'' са FPGA плочицом (као на [[ПОРТ]]) и носи 10 поена. Тема вежбе је коришћење [[wikipedia:IBM PS/2|PS/2]] протокола за комуникацију са тастатуром. Пре прве лабораторијске вежбе организује се показна лабораторијска вежба, где асистенти покажу како се ради са ''Quartus'' (за РТИ студенте) и PS/2 протоколом, и како се преко њега комуницира са тастатуром. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].
 
 
Шему за PS\2 протокол можете наћи [[PS\2 protokol šema|овде]].

На правој лабораторијској вежби се бодују два дела: сама PS/2 комуникација, и њена примена за комуникацију са тастатуром. Пред сам лаб не постоји информација колико која ставка доноси поена, али школске 2023/2024. године први део се бодовао са 4 бода а други са 6.

=== Друга лабораторијска вежба ===
Слично првој лабораторијској вежби, ради се у ''Quartus'' и са FPGA. Ради се у тиму, претходи јој показна лабораторијска вежба, траје 3 сата и носи 5 поена. Тема ове вежбе јесте комуникација са монитором коришћењем VGA протокола и исцртавање на њему. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].

=== Трећа лабораторијска вежба ===
<big>По старом програму (пре 2023/2024):</big> 

Активности на трећој лабораторијској вежби, која носи 5 бодова, изгледају овако:
# Улазни тест на ''Moodle'' платформи од 10 минута и 3 питања
#* На страници предмета се могу наћи примери питања на улазном тесту: [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V3.pdf први], [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V4.pdf други] и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V5.pdf трећи] пример (други пример није видљив са странице предмета)
#** У примеру су питања сличног облика као што може доћи на лабораторијској вежби
#** Сви тачни одговори на примеру теста су под а
#** Од користи такође може бити и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Adresiranja3.txt подсетник за адресирања] са странице предмета
#* Уколико је студент на улазном тесту освојио 0 или 1 бод он на лабораторијској вежби има 0 бодова и не наставља са даљим радом на лабораторијској вежби
#* Уколико је студент освојио 2 бода на улазном тесту, то се у коначном бодовању рачуна као 1 бод, а уколико је освојио 3 бода то се рачуна као два бода
# Током остатка лабораторијске вежбе демонстратор такође испитује студента о градиву које је дотад пређено на предмету
#* Демонстратор може да додели до три бода на основу процењеног знања
# После улазног теста се прелази на рад у симулатору ''AORsim'' где се пишу одговори на задата питања у вези са задатим програмом у документу (''Word'', ''WordPad'' или чисти текст) који се на крају вежбе предаје на мрежни диск
#* Рад у симулатору је показан на неком од предавања другог блока
#* Примери питања у вези са програмом се могу наћи на страници предмета
#** Решења тих примера се могу наћи на једном од драјвова у [[#Корисне везе|одељку за корисне везе]]
#* Сабрани бодови од испитивања демонстратора и улазног теста се множе са процентом урађености овог дела
#** Овај део такође прегледају демонстратори, али након што је лабораторијска вежба готова
#** Није потребно знати баш све ставке на том делу како би се остварила максимална урађеност
Укратко, бодовање ове лабораторијске вежбе функционише овако:
* <math>T</math> — Бодови освојени на улазном тесту (од 0 до 3)
* <math>D</math> — Бодови освојени од демонстратора (од 0 до 3)
* <math>S</math> — Проценат урађености дела лабораторијске вежбе са симулатором (од 0 до 1)
* Коначна оцена: <math>\left\{\begin{array}{ll} 0 & T < 2 \\ (T - 1 + D) \cdot S & T \geq 2 \end{array}\right.</math>
* Генерално, на лабораторијским вежбама има највише студената са 4 или 5 бодова у зависности од тога да ли су тачно одговорили на 2 или 3 питања са улазног теста.
*Лабораторијска вежба траје 2 сата
<big>По новом (од школске 2023/2024):</big> 

Ради се у AORsim-у. Прво демостартори прођу и сваког питају по 3 питања везана за структуру и фунционисање модела процесора из AORsima-a. Та питања носе највише 5 поена и углавном буду веома лака и већина студената ту узме максимум поена. Други део лаб вежбе је одговарање на питања везана за извршавање конкретног програма у AORsim-у. Програм који се учитава и списак питања (буде око 20 питања) на које се одговара су дати у материјалима, а одговори на питања се пишу у Word документу. Документ се предаје, прегледају га демостратори. Резултати добијени на документу скалирају поене добијене на првом-усменом делу. На пример, ако се на усменом добије 5 поена, а на документу 50% онда је крајњи резултат поена лаб вежбе 2.5
Лаб вежба траје 2 сата.

=== Четврта лабораторијска вежба ===
Четврта лабораторијска вежба се од школске 2023/2024. године ради у симулатору ''AORSim'', бави се као и претходних година пројектовањем дела процесора, траје 3 сата и носи 10 бодова. Недељу дана пре лаб вежбе на сајту предмета буде објављен текст задатака који могу да дођу на лаб вежби - 4 врсте адресирања и 4 инструкције које треба имплементирати у AORsim-у. На лаб вежби дође по једно од тих адресирања [5 поена] и једна инструкција [5 поена] да се имплементира. Уколико вам не иде рад у AORsim-у можете само да научите напамет и да тако одете на лаб.

Доступне су следеће модификације са старе четврте лабораторијске вежбе која се радила у алату ''Logisim (evolution)'':
{{#dpl:
| namespace =
| titleregexp = ОРТ2/Лаб 3 [0-9]+
| noresultsheader = Тренутно нема модификација.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Испитни рокови ==
Испитни рокови су доступни на страници предмета, али је већина доступних испитних рокова пре 2018. и немају решења. На {{SITENAME}} се испод могу наћи скорији рокови, од којих неки имају решења. Неке непреписане рокове можете пронаћи у [[#Потребна помоћ|одељку за потребну помоћ]].

Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Једноставан|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К1
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К2
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 3 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К3
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Испит ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/Јануар
| titleregexp = ОРТ2/Фебруар
| titleregexp = ОРТ2/Јул
| titleregexp = ОРТ2/Август
| titleregexp = ОРТ2/Септембар
| titleregexp = ОРТ2/Октобар
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* '''K1''', '''K2''' — Бодови са првог и другог колоквијума, носе по 20 бодова.
* '''L1''', '''L2''', '''L3''', '''L4''' — Бодови са лабораторијских вежби, прва и четврта 10 бодова, друга и трећа 5 бодова.
* '''I''' — Испитни део, носи 30 бодова.
* '''P''' — Коначан број бодова: <math>P = K_1 + K_2 + I + L_1 + L_2 + L_3 +L_4 </math>.
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \le 51</math> || <math>51 \leq P < 61</math> || <math>61 \leq P < 71</math> || <math>71 \leq P < 81</math> || <math>81 \leq P < 91</math> || <math>91 \leq P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}
* Пошто су задаци за први колоквијум обично шаблонски, али је први колоквијум обично најтежи, од користи би био водич за решавање првог колоквијума.

ОРТ2

2024-02-12T21:48:48Z

Matijalekovic: /* Прва лабораторијска вежба */

{{Предмет
| назив = Основи рачунарске технике 2
| шифра = 13С112ОРТ2, 13Е112ОРТ2
| семестар = 3
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/ rti.etf.rs/rti/ir2ort2]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОРТ1
| следећи = Архитектура рачунара
}}
'''Основи рачунарске технике 2''' је обавезан предмет у трећем семестру на СИ и РТИ.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1-4dW6LftaVw6CtwuuXwUEVrnrH9TgfER ETF SI] ('''решења примера лабораторијских вежби''', збирка за пројектовање уређаја)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374329465 ETF Materijali (Box)] (пример пројекта из 2016. године, када се исто радило са ''AORSim'')
* [https://drive.google.com/open?id=1Tvkj58-jAFXM3hJy6UtcjdFNqNfSf7tz Материјали за другу лабораторијску вежбу]

== Настава ==
На предмету се обрађују следеће области:
* '''Први блок:''' Пројектовање уређаја
* '''Други блок:''' Увод у архитектуру и организацију рачунара, архитектура рачунара - хардвер, архитектура рачунара - софтвер ('''софтверски део долази на трећем уместо на другом колоквијуму''')
* '''Трећи блок:''' Организација рачунара, пројектовање дела процесора
Задаци на колоквијумима обично долазе са вежби, док је област увода у архитектуру и организацију рачунара која се обрађује само на предавањима потребна за прве две лабораторијске вежбе (поред тога, предавања нису нарочито потребна за добијање оцене).

== Лабораторијске вежбе ==
На предмету се одржавају четири лабораторијске вежбе. Могу се поправити у јануарском и фебруарском испитном року, и на једну вежбу је максимално могуће изаћи два пута.

=== Прва лабораторијска вежба ===
Прва лабораторијска вежба ради се у алату ''Quartus'' са FPGA плочицом (као на [[ПОРТ]]) и носи 10 поена. Тема вежбе је коришћење [[wikipedia:IBM PS/2|PS/2]] протокола за комуникацију са тастатуром. Пре прве лабораторијске вежбе организује се показна лабораторијска вежба, где асистенти покажу како се ради са ''Quartus'' (за РТИ студенте) и PS/2 протоколом, и како се преко њега комуницира са тастатуром. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].
 
Шему за PS\2 протокол можете наћи [[PS\2 protokol šema|овде]].

На правој лабораторијској вежби се бодују два дела: сама PS/2 комуникација, и њена примена за комуникацију са тастатуром. Пред сам лаб не постоји информација колико која ставка доноси поена, али школске 2023/2024. године први део се бодовао са 4 бода а други са 6.

=== Друга лабораторијска вежба ===
Слично првој лабораторијској вежби, ради се у ''Quartus'' и са FPGA. Ради се у тиму, претходи јој показна лабораторијска вежба, траје 3 сата и носи 5 поена. Тема ове вежбе јесте комуникација са монитором коришћењем VGA протокола и исцртавање на њему. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].

=== Трећа лабораторијска вежба ===
<big>По старом програму (пре 2023/2024):</big> 

Активности на трећој лабораторијској вежби, која носи 5 бодова, изгледају овако:
# Улазни тест на ''Moodle'' платформи од 10 минута и 3 питања
#* На страници предмета се могу наћи примери питања на улазном тесту: [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V3.pdf први], [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V4.pdf други] и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V5.pdf трећи] пример (други пример није видљив са странице предмета)
#** У примеру су питања сличног облика као што може доћи на лабораторијској вежби
#** Сви тачни одговори на примеру теста су под а
#** Од користи такође може бити и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Adresiranja3.txt подсетник за адресирања] са странице предмета
#* Уколико је студент на улазном тесту освојио 0 или 1 бод он на лабораторијској вежби има 0 бодова и не наставља са даљим радом на лабораторијској вежби
#* Уколико је студент освојио 2 бода на улазном тесту, то се у коначном бодовању рачуна као 1 бод, а уколико је освојио 3 бода то се рачуна као два бода
# Током остатка лабораторијске вежбе демонстратор такође испитује студента о градиву које је дотад пређено на предмету
#* Демонстратор може да додели до три бода на основу процењеног знања
# После улазног теста се прелази на рад у симулатору ''AORsim'' где се пишу одговори на задата питања у вези са задатим програмом у документу (''Word'', ''WordPad'' или чисти текст) који се на крају вежбе предаје на мрежни диск
#* Рад у симулатору је показан на неком од предавања другог блока
#* Примери питања у вези са програмом се могу наћи на страници предмета
#** Решења тих примера се могу наћи на једном од драјвова у [[#Корисне везе|одељку за корисне везе]]
#* Сабрани бодови од испитивања демонстратора и улазног теста се множе са процентом урађености овог дела
#** Овај део такође прегледају демонстратори, али након што је лабораторијска вежба готова
#** Није потребно знати баш све ставке на том делу како би се остварила максимална урађеност
Укратко, бодовање ове лабораторијске вежбе функционише овако:
* <math>T</math> — Бодови освојени на улазном тесту (од 0 до 3)
* <math>D</math> — Бодови освојени од демонстратора (од 0 до 3)
* <math>S</math> — Проценат урађености дела лабораторијске вежбе са симулатором (од 0 до 1)
* Коначна оцена: <math>\left\{\begin{array}{ll} 0 & T < 2 \\ (T - 1 + D) \cdot S & T \geq 2 \end{array}\right.</math>
* Генерално, на лабораторијским вежбама има највише студената са 4 или 5 бодова у зависности од тога да ли су тачно одговорили на 2 или 3 питања са улазног теста.
*Лабораторијска вежба траје 2 сата
<big>По новом (од школске 2023/2024):</big> 

Ради се у AORsim-у. Прво демостартори прођу и сваког питају по 3 питања везана за структуру и фунционисање модела процесора из AORsima-a. Та питања носе највише 5 поена и углавном буду веома лака и већина студената ту узме максимум поена. Други део лаб вежбе је одговарање на питања везана за извршавање конкретног програма у AORsim-у. Програм који се учитава и списак питања (буде око 20 питања) на које се одговара су дати у материјалима, а одговори на питања се пишу у Word документу. Документ се предаје, прегледају га демостратори. Резултати добијени на документу скалирају поене добијене на првом-усменом делу. На пример, ако се на усменом добије 5 поена, а на документу 50% онда је крајњи резултат поена лаб вежбе 2.5
Лаб вежба траје 2 сата.

=== Четврта лабораторијска вежба ===
Четврта лабораторијска вежба се од школске 2023/2024. године ради у симулатору ''AORSim'', бави се као и претходних година пројектовањем дела процесора, траје 3 сата и носи 10 бодова. Недељу дана пре лаб вежбе на сајту предмета буде објављен текст задатака који могу да дођу на лаб вежби - 4 врсте адресирања и 4 инструкције које треба имплементирати у AORsim-у. На лаб вежби дође по једно од тих адресирања [5 поена] и једна инструкција [5 поена] да се имплементира. Уколико вам не иде рад у AORsim-у можете само да научите напамет и да тако одете на лаб.

Доступне су следеће модификације са старе четврте лабораторијске вежбе која се радила у алату ''Logisim (evolution)'':
{{#dpl:
| namespace =
| titleregexp = ОРТ2/Лаб 3 [0-9]+
| noresultsheader = Тренутно нема модификација.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Испитни рокови ==
Испитни рокови су доступни на страници предмета, али је већина доступних испитних рокова пре 2018. и немају решења. На {{SITENAME}} се испод могу наћи скорији рокови, од којих неки имају решења. Неке непреписане рокове можете пронаћи у [[#Потребна помоћ|одељку за потребну помоћ]].

Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Једноставан|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К1
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К2
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 3 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К3
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Испит ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/Јануар
| titleregexp = ОРТ2/Фебруар
| titleregexp = ОРТ2/Јул
| titleregexp = ОРТ2/Август
| titleregexp = ОРТ2/Септембар
| titleregexp = ОРТ2/Октобар
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* '''K1''', '''K2''' — Бодови са првог и другог колоквијума, носе по 20 бодова.
* '''L1''', '''L2''', '''L3''', '''L4''' — Бодови са лабораторијских вежби, прва и четврта 10 бодова, друга и трећа 5 бодова.
* '''I''' — Испитни део, носи 30 бодова.
* '''P''' — Коначан број бодова: <math>P = K_1 + K_2 + I + L_1 + L_2 + L_3 +L_4 </math>.
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \le 51</math> || <math>51 \leq P < 61</math> || <math>61 \leq P < 71</math> || <math>71 \leq P < 81</math> || <math>81 \leq P < 91</math> || <math>91 \leq P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}
* Пошто су задаци за први колоквијум обично шаблонски, али је први колоквијум обично најтежи, од користи би био водич за решавање првог колоквијума.

PS\2 protokol šema

2024-02-12T21:44:55Z

Matijalekovic: Нова страница: Šema PS\2 protokola koji treba napraviti u Quartus-u мини мини Категорија:ОРТ2

Šema PS\2 protokola koji treba napraviti u Quartus-u 
[[Датотека:PS-2 protokol sema.jpg|мини]]
 
[[Датотека:Debouncer sema.jpg|мини]]
[[Категорија:ОРТ2]]

Датотека:Debouncer sema.jpg

2024-02-12T21:40:02Z

Matijalekovic: Отпремљено кроз дијалог за отпремање датотека.

Датотека:PS-2 protokol sema.jpg

2024-02-12T21:37:54Z

Matijalekovic: Отпремљено кроз дијалог за отпремање датотека.

НАД

2024-02-12T21:17:57Z

Matijalekovic: /* Нумеричке методе */

{{Предмет
| назив = Нумеричка анализа и дискретна математика
| шифра = 13С082НАД, 19Е082НАД
| семестар = 3
| статус = изборни (СИ), обавезни (РТИ)
| страница =
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/ numdis.etf.rs]
* [http://discretmat.etf.bg.ac.rs/ discretmat.etf.rs]
| одсек = СИ, РТИ
}}
'''Нумеричка анализа и дискретна математика''' је изборни предмет у трећем семестру.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1-sLpI_AC78xSPWCEG8bYRpnDTkhi5uF8 ETF SI] (белешке за други колоквијум)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374949993 ETF Materijali (Box)] (белешке, старији рокови)
* [http://etf.beastweb.org/studije/predmet/numericka-analiza-i-diskretna-matematika ETF Materijali (BeastWeb)]
* [http://etf.scientificmind.net/IR2NUMDIS ETF SI MATERIJALI]
* [https://siwiki.rs/w/images/8/8f/METODE.xlsx НУМЕРИЧКА АНАЛИЗА МЕТОДЕ] (извучене и објашњене методе у Екселу)

== Настава ==
Курс је подељен на два дела: Нумеричку математику (први део курса РТИ, други део курса СИ) и Дискретну математику (први део курса СИ, други део курса РТИ).

=== РТИ ===
Првих ~6.5 недеља држи се настава из Нумеричке математике. Цео курс држи проф. Наташа. Не постоји јасна подела на часове предавања и вежби, већ се ради редом прво теорија, па задаци.

Остатак курса чини део Дискретне математике. Већински део друге половине држе проф. Малешевић (предавања) и проф. Ивана (вежбе).

Последње две недеље држи проф. Лутовац и ту се ради Логика. Као и код нумеричке, ту не постоји стриктна подела на предавања и вежбе.

Као материјал за вежбу може бити користан [https://www.etf.bg.ac.rs/uploads/files/udzbenici/Natasa%20Cirovic%20Numericka%20matematika%20CIP.pdf уџбеник из нумеричке анализе] са странице факултета.

== Предиспитне обавезе ==
Предиспитне обавезе носе 30 испитних поена и покривају градиво нумеричке анализе. Студенти решавају 3 задатка у ''Excel''-у, који потом предају преко ''Мoodle'' платформе. Предиспитне обавезе се могу радити највише 2 пута, једном пред Нову годину и једном пред сам почетак јануарског испитног рока. Тест се ради у рачунарским лабораторијама на факултету и траје 45 минута.

Предиспитне обавезе школске 2021/2022. године могу се наћи [[НАД/Предиспитне обавезе 2021|овде]].

===Нумеричке методе===
Све нумеричке методе, сажете као подсетник можете наћи овде: 
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = НАД Numericke metode
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦32¦-5}²]],,
}}

== Испитни рокови ==
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Математика|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К1
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К2
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 3 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К3
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Интегрални испит ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/
| nottitleregexp = НАД/К
| nottitleregexp = НАД/Предиспитне
| nottitleregexp = НАД/РТИ
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Рокови РТИ ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/РТИ
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/PDF/SI%20%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%83%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%202023-2024.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8.pdf Начин полагања испита у 2021/2022. години на одсеку за СИ]
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/PDF/IR-OS%20%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%83%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%202023-2024.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8.pdf Начин полагања испита у 2021/2022. години на одсецима РТИ и ОС]

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|prepis}}
** [https://discord.com/channels/893250801886171147/893254981849853962/1012725431117553694 РТИ Август 2022]
** [https://discord.com/channels/893250801886171147/893254981849853962/944584582857113610 РТИ Фебруар 2022]

НАД

2024-02-12T21:11:46Z

Matijalekovic: /* Нумеричке методе */

{{Предмет
| назив = Нумеричка анализа и дискретна математика
| шифра = 13С082НАД, 19Е082НАД
| семестар = 3
| статус = изборни (СИ), обавезни (РТИ)
| страница =
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/ numdis.etf.rs]
* [http://discretmat.etf.bg.ac.rs/ discretmat.etf.rs]
| одсек = СИ, РТИ
}}
'''Нумеричка анализа и дискретна математика''' је изборни предмет у трећем семестру.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1-sLpI_AC78xSPWCEG8bYRpnDTkhi5uF8 ETF SI] (белешке за други колоквијум)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374949993 ETF Materijali (Box)] (белешке, старији рокови)
* [http://etf.beastweb.org/studije/predmet/numericka-analiza-i-diskretna-matematika ETF Materijali (BeastWeb)]
* [http://etf.scientificmind.net/IR2NUMDIS ETF SI MATERIJALI]
* [https://siwiki.rs/w/images/8/8f/METODE.xlsx НУМЕРИЧКА АНАЛИЗА МЕТОДЕ] (извучене и објашњене методе у Екселу)

== Настава ==
Курс је подељен на два дела: Нумеричку математику (први део курса РТИ, други део курса СИ) и Дискретну математику (први део курса СИ, други део курса РТИ).

=== РТИ ===
Првих ~6.5 недеља држи се настава из Нумеричке математике. Цео курс држи проф. Наташа. Не постоји јасна подела на часове предавања и вежби, већ се ради редом прво теорија, па задаци.

Остатак курса чини део Дискретне математике. Већински део друге половине држе проф. Малешевић (предавања) и проф. Ивана (вежбе).

Последње две недеље држи проф. Лутовац и ту се ради Логика. Као и код нумеричке, ту не постоји стриктна подела на предавања и вежбе.

Као материјал за вежбу може бити користан [https://www.etf.bg.ac.rs/uploads/files/udzbenici/Natasa%20Cirovic%20Numericka%20matematika%20CIP.pdf уџбеник из нумеричке анализе] са странице факултета.

== Предиспитне обавезе ==
Предиспитне обавезе носе 30 испитних поена и покривају градиво нумеричке анализе. Студенти решавају 3 задатка у ''Excel''-у, који потом предају преко ''Мoodle'' платформе. Предиспитне обавезе се могу радити највише 2 пута, једном пред Нову годину и једном пред сам почетак јануарског испитног рока. Тест се ради у рачунарским лабораторијама на факултету и траје 45 минута.

Предиспитне обавезе школске 2021/2022. године могу се наћи [[НАД/Предиспитне обавезе 2021|овде]].

===Нумеричке методе===
Све нумеричке методе, сажете као подсетник можете наћи овде: 
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = НАД Numericke metode
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦26¦-5}²]],,
}}

== Испитни рокови ==
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Математика|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К1
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К2
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 3 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К3
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Интегрални испит ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/
| nottitleregexp = НАД/К
| nottitleregexp = НАД/Предиспитне
| nottitleregexp = НАД/РТИ
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Рокови РТИ ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/РТИ
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/PDF/SI%20%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%83%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%202023-2024.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8.pdf Начин полагања испита у 2021/2022. години на одсеку за СИ]
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/PDF/IR-OS%20%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%83%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%202023-2024.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8.pdf Начин полагања испита у 2021/2022. години на одсецима РТИ и ОС]

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|prepis}}
** [https://discord.com/channels/893250801886171147/893254981849853962/1012725431117553694 РТИ Август 2022]
** [https://discord.com/channels/893250801886171147/893254981849853962/944584582857113610 РТИ Фебруар 2022]

НАД

2024-02-12T21:09:22Z

Matijalekovic: /* Нумеричке методе */

{{Предмет
| назив = Нумеричка анализа и дискретна математика
| шифра = 13С082НАД, 19Е082НАД
| семестар = 3
| статус = изборни (СИ), обавезни (РТИ)
| страница =
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/ numdis.etf.rs]
* [http://discretmat.etf.bg.ac.rs/ discretmat.etf.rs]
| одсек = СИ, РТИ
}}
'''Нумеричка анализа и дискретна математика''' је изборни предмет у трећем семестру.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1-sLpI_AC78xSPWCEG8bYRpnDTkhi5uF8 ETF SI] (белешке за други колоквијум)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374949993 ETF Materijali (Box)] (белешке, старији рокови)
* [http://etf.beastweb.org/studije/predmet/numericka-analiza-i-diskretna-matematika ETF Materijali (BeastWeb)]
* [http://etf.scientificmind.net/IR2NUMDIS ETF SI MATERIJALI]
* [https://siwiki.rs/w/images/8/8f/METODE.xlsx НУМЕРИЧКА АНАЛИЗА МЕТОДЕ] (извучене и објашњене методе у Екселу)

== Настава ==
Курс је подељен на два дела: Нумеричку математику (први део курса РТИ, други део курса СИ) и Дискретну математику (први део курса СИ, други део курса РТИ).

=== РТИ ===
Првих ~6.5 недеља држи се настава из Нумеричке математике. Цео курс држи проф. Наташа. Не постоји јасна подела на часове предавања и вежби, већ се ради редом прво теорија, па задаци.

Остатак курса чини део Дискретне математике. Већински део друге половине држе проф. Малешевић (предавања) и проф. Ивана (вежбе).

Последње две недеље држи проф. Лутовац и ту се ради Логика. Као и код нумеричке, ту не постоји стриктна подела на предавања и вежбе.

Као материјал за вежбу може бити користан [https://www.etf.bg.ac.rs/uploads/files/udzbenici/Natasa%20Cirovic%20Numericka%20matematika%20CIP.pdf уџбеник из нумеричке анализе] са странице факултета.

== Предиспитне обавезе ==
Предиспитне обавезе носе 30 испитних поена и покривају градиво нумеричке анализе. Студенти решавају 3 задатка у ''Excel''-у, који потом предају преко ''Мoodle'' платформе. Предиспитне обавезе се могу радити највише 2 пута, једном пред Нову годину и једном пред сам почетак јануарског испитног рока. Тест се ради у рачунарским лабораторијама на факултету и траје 45 минута.

Предиспитне обавезе школске 2021/2022. године могу се наћи [[НАД/Предиспитне обавезе 2021|овде]].

===Нумеричке методе===
Све нумеричке методе, сажете као подсетник можете наћи овде: 
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = НАД\Numericke-metode
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦26¦-5}²]],,
}}

== Испитни рокови ==
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Математика|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К1
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К2
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 3 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К3
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Интегрални испит ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/
| nottitleregexp = НАД/К
| nottitleregexp = НАД/Предиспитне
| nottitleregexp = НАД/РТИ
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Рокови РТИ ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/РТИ
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/PDF/SI%20%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%83%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%202023-2024.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8.pdf Начин полагања испита у 2021/2022. години на одсеку за СИ]
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/PDF/IR-OS%20%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%83%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%202023-2024.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8.pdf Начин полагања испита у 2021/2022. години на одсецима РТИ и ОС]

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|prepis}}
** [https://discord.com/channels/893250801886171147/893254981849853962/1012725431117553694 РТИ Август 2022]
** [https://discord.com/channels/893250801886171147/893254981849853962/944584582857113610 РТИ Фебруар 2022]

Датотека:Numericke metode Numericke-Metode.pdf

2024-02-12T20:55:19Z

Matijalekovic: Matijalekovic преместио је страницу Датотека:Numericke metode Numericke-Metode.pdf на Датотека:НАД Numericke metode Numericke-Metode.pdf

#Преусмери [[Датотека:НАД Numericke metode Numericke-Metode.pdf]]

Датотека:НАД Numericke metode Numericke-Metode.pdf

2024-02-12T20:55:19Z

Matijalekovic: Matijalekovic преместио је страницу Датотека:Numericke metode Numericke-Metode.pdf на Датотека:НАД Numericke metode Numericke-Metode.pdf

Датотека:НАД Numericke metode Numericke-Metode.pdf

2024-02-12T20:50:31Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = | author = Matija Leković }}

НАД

2024-02-12T20:47:07Z

Matijalekovic:

{{Предмет
| назив = Нумеричка анализа и дискретна математика
| шифра = 13С082НАД, 19Е082НАД
| семестар = 3
| статус = изборни (СИ), обавезни (РТИ)
| страница =
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/ numdis.etf.rs]
* [http://discretmat.etf.bg.ac.rs/ discretmat.etf.rs]
| одсек = СИ, РТИ
}}
'''Нумеричка анализа и дискретна математика''' је изборни предмет у трећем семестру.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1-sLpI_AC78xSPWCEG8bYRpnDTkhi5uF8 ETF SI] (белешке за други колоквијум)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374949993 ETF Materijali (Box)] (белешке, старији рокови)
* [http://etf.beastweb.org/studije/predmet/numericka-analiza-i-diskretna-matematika ETF Materijali (BeastWeb)]
* [http://etf.scientificmind.net/IR2NUMDIS ETF SI MATERIJALI]
* [https://siwiki.rs/w/images/8/8f/METODE.xlsx НУМЕРИЧКА АНАЛИЗА МЕТОДЕ] (извучене и објашњене методе у Екселу)

== Настава ==
Курс је подељен на два дела: Нумеричку математику (први део курса РТИ, други део курса СИ) и Дискретну математику (први део курса СИ, други део курса РТИ).

=== РТИ ===
Првих ~6.5 недеља држи се настава из Нумеричке математике. Цео курс држи проф. Наташа. Не постоји јасна подела на часове предавања и вежби, већ се ради редом прво теорија, па задаци.

Остатак курса чини део Дискретне математике. Већински део друге половине држе проф. Малешевић (предавања) и проф. Ивана (вежбе).

Последње две недеље држи проф. Лутовац и ту се ради Логика. Као и код нумеричке, ту не постоји стриктна подела на предавања и вежбе.

Као материјал за вежбу може бити користан [https://www.etf.bg.ac.rs/uploads/files/udzbenici/Natasa%20Cirovic%20Numericka%20matematika%20CIP.pdf уџбеник из нумеричке анализе] са странице факултета.

== Предиспитне обавезе ==
Предиспитне обавезе носе 30 испитних поена и покривају градиво нумеричке анализе. Студенти решавају 3 задатка у ''Excel''-у, који потом предају преко ''Мoodle'' платформе. Предиспитне обавезе се могу радити највише 2 пута, једном пред Нову годину и једном пред сам почетак јануарског испитног рока. Тест се ради у рачунарским лабораторијама на факултету и траје 45 минута.

Предиспитне обавезе школске 2021/2022. године могу се наћи [[НАД/Предиспитне обавезе 2021|овде]].

===Нумеричке методе===
Све нумеричке методе, сажете као подсетник можете наћи овде: 
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Numericke metode
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦26¦-5}²]],,
}}

== Испитни рокови ==
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Математика|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К1
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К2
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 3 ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/К3
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Интегрални испит ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/
| nottitleregexp = НАД/К
| nottitleregexp = НАД/Предиспитне
| nottitleregexp = НАД/РТИ
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

=== Рокови РТИ ===
{{#dpl:
| titleregexp = НАД/РТИ
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/PDF/SI%20%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%83%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%202023-2024.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8.pdf Начин полагања испита у 2021/2022. години на одсеку за СИ]
* [http://numdis.etf.bg.ac.rs/PDF/IR-OS%20%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%83%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%202023-2024.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8.pdf Начин полагања испита у 2021/2022. години на одсецима РТИ и ОС]

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|prepis}}
** [https://discord.com/channels/893250801886171147/893254981849853962/1012725431117553694 РТИ Август 2022]
** [https://discord.com/channels/893250801886171147/893254981849853962/944584582857113610 РТИ Фебруар 2022]

ОРТ2/К2 Фебруар 2024

2024-02-11T21:12:34Z

Matijalekovic: Matijalekovic преместио је страницу ОРТ2/К2 Фебруар 2024 на ОРТ2/К3 Фебруар 2024

#Преусмери [[ОРТ2/К3 Фебруар 2024]]

ОРТ2/К3 Фебруар 2024

2024-02-11T21:12:34Z

Matijalekovic: Matijalekovic преместио је страницу ОРТ2/К2 Фебруар 2024 на ОРТ2/К3 Фебруар 2024

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Фебруарски рок 2024''' одржан је 10.02.2024.

== Поставка ==

[30 поена]
Посматра се део рачунара који чине меморија и процесор. Меморија јe капацитета 2^16 бајтова. Ширина меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци и адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на нижој, а
старији бајт на вишој адреси. 

У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије MAR
дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MDR дужине 2 бајта, прихватни регистар
инструкције IR дужине 4 бајта, акумулатор А дужине 2 бајта, прихватни регистар податка В дужине 2
бајта, регистри опште намене RO до R15 дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине бајт,
указивач на врх стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1,2, 3 или 4 бајта. 

Инструкције скока су инструкција условног скока уколико је резултат негативан (ВN) и инструкција
условног скока уколико није дошло до прекорачења (BNV). Битови IR31.28 имају вредност 0000 за
инструкције скока. Инструкције условног скока реализуjу се као релативни скок у односу на тренутну
вредност програмског бројача РС. Битови IR31.24 представљају код операције и редом су 00000000 и
00000001 за инструкције ВN и ВNV. Битови ІR23.16 представљају померај који је 8-битна целобројна
величина са знаком. Инструкција је дужине 2 бајта. 

Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSH), пуњења
акумулатора садржајем са стека (РОР) и аритметичког померања акумулатора удесно заједно мecто (ASR).
Битови IR31.28 имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR27.24 означавају редни број
инструкције. Битови ІR31.24 представљају код операције и редом су 00010000, 00010001 и 00010010 за
инструкције PUSH, POP u ASR. Инструкције су дужине 1 бајт. 

Адресне инструкције су инструкција преноса у акумулатор (LD), инструкција преноса из акумулатора
(ST), аритметичка инструкција одузимања (SUB), логичка инструкција логичког
производа (AND) и инструкција безусловног скока (JMP).
У случају да се наиђе на комбинацију операција са неким
адресирањем са којим та операција не може да се изврши, такве инструкције треба да буду без дејства.
Битови IR31.28 имају вредност 0010 за адресне инструкције. Битови ІR27.24 представљају код операције и
редом су 0000, 0001, 0010, 0011 и 0100 за инструкције LD, ST, SUB, AND и JMР. Дужина инструкције
зависи од начина адресирања. 

Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско индиректно адресирање
(memind), регистарско индиректно са померајем адресирање (regindpom) и непосредно адресирање
(immed). Битови ІR23.20 представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011
за адресирања
regdir, memind, regindpom и immed. Код регистарских адресирања битови IR19.16 се користе за адресирање
једног од регистара опште намене R0 до R15, док се код осталих начина адресирања ови битови не користе. Код адресирања са померајем битови IR15.8 представљају померај који је 8-битна ислобројна величина са знаком.
Код меморијских адресирања битови IR15.0 представљају адресу меморијске локације. Код непосредног адресирања битови IR15.0 опредстављају 16 битни податак. Инструкције су дужине 1,2, 3 или 4 бајта . 

Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску
локацију 

a) Пројектовати део операционе јединице процесора (FЕТСH + ADDR + ЕХEC) која јe потребна да изврше следеће инструкције: ST (1000), ST (2)13h, PUSH и AND R2. Потребно јe нацртати само једну
операциону јединицу која може, да, изврши све споменуте инструкције. 

b) Дати су почетни садржаји регистара и индикатора: PC = 1000h, SP = 0002h, A = FFFFh, R0 = 0100h,
R1 = 1018h, R2= 101Ah, N = 0, Z = 0, V = 0, C = 0.

{| class="wikitable"
|+ Садржај дела меморије из поставке задатка
! ЛОКАЦИЈА
| 0000 || 0001 || 0002 || 0003 || 0004 || 0005 || 0006 || 0007 || 0008 || 0009
|-
! ВРЕДНОСТ
| FE || FF || 00 || C1 || 21 || 77 || 11 || 00 || 0A || 83
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1000 || 1001 || 1002 || 1003 || 1004 || 1005 || 1006 || 1007 || 1008 || 1009
|-
! ВРЕДНОСТ
| 20 || 30 || 00 || 85 || 22 || 33 || 02 || 01 || 02 || 23
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 100A || 100B || 100C || 100D || 100E || 100F || 1010 || 1011 || 1012 || 1013
|-
! ВРЕДНОСТ
| 00 || 00 || 03 || 11 || 12 || 10 || 21 || 10 || 1C || 10
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1014 || 1015 || 1016 || 1017 || 1018 || 1019 || 101A || 101B || 101C || 101D
|-
! ВРЕДНОСТ
| 24 || 10 || 18 || 10 || 00 || 10 || 00 || 02 || 00 || 06
|}

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2]]

ОРТ2/К3 Фебруар 2024

2024-02-11T21:10:55Z

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Фебруарски рок 2024''' одржан је 10.02.2024.

== Поставка ==

[30 поена]
Посматра се део рачунара који чине меморија и процесор. Меморија јe капацитета 2^16 бајтова. Ширина меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци и адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на нижој, а
старији бајт на вишој адреси. 

У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије MAR
дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MDR дужине 2 бајта, прихватни регистар
инструкције IR дужине 4 бајта, акумулатор А дужине 2 бајта, прихватни регистар податка В дужине 2
бајта, регистри опште намене RO до R15 дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине бајт,
указивач на врх стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1,2, 3 или 4 бајта. 

Инструкције скока су инструкција условног скока уколико је резултат негативан (ВN) и инструкција
условног скока уколико није дошло до прекорачења (BNV). Битови IR31.28 имају вредност 0000 за
инструкције скока. Инструкције условног скока реализуjу се као релативни скок у односу на тренутну
вредност програмског бројача РС. Битови IR31.24 представљају код операције и редом су 00000000 и
00000001 за инструкције ВN и ВNV. Битови ІR23.16 представљају померај који је 8-битна целобројна
величина са знаком. Инструкција је дужине 2 бајта. 

Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSH), пуњења
акумулатора садржајем са стека (РОР) и аритметичког померања акумулатора удесно заједно мecто (ASR).
Битови IR31.28 имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR27.24 означавају редни број
инструкције. Битови ІR31.24 представљају код операције и редом су 00010000, 00010001 и 00010010 за
инструкције PUSH, POP u ASR. Инструкције су дужине 1 бајт. 

Адресне инструкције су инструкција преноса у акумулатор (LD), инструкција преноса из акумулатора
(ST), аритметичка инструкција одузимања (SUB), логичка инструкција логичког
производа (AND) и инструкција безусловног скока (JMP).
У случају да се наиђе на комбинацију операција са неким
адресирањем са којим та операција не може да се изврши, такве инструкције треба да буду без дејства.
Битови IR31.28 имају вредност 0010 за адресне инструкције. Битови ІR27.24 представљају код операције и
редом су 0000, 0001, 0010, 0011 и 0100 за инструкције LD, ST, SUB, AND и JMР. Дужина инструкције
зависи од начина адресирања. 

Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско индиректно адресирање
(memind), регистарско индиректно са померајем адресирање (regindpom) и непосредно адресирање
(immed). Битови ІR23.20 представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011
за адресирања
regdir, memind, regindpom и immed. Код регистарских адресирања битови IR19.16 се користе за адресирање
једног од регистара опште намене R0 до R15, док се код осталих начина адресирања ови битови не користе. Код адресирања са померајем битови IR15.8 представљају померај који је 8-битна ислобројна величина са знаком.
Код меморијских адресирања битови IR15.0 представљају адресу меморијске локације. Код непосредног адресирања битови IR15.0 опредстављају 16 битни податак. Инструкције су дужине 1,2, 3 или 4 бајта . 

Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску
локацију 

a) Пројектовати део операционе јединице процесора (FЕТСH + ADDR + ЕХEC) која јe потребна да изврше следеће инструкције: ST (1000), ST (2)13h, PUSH и AND R2. Потребно јe нацртати само једну
операциону јединицу која може, да, изврши све споменуте инструкције. 

b) Дати су почетни садржаји регистара и индикатора: PC = 1000h, SP = 0002h, A = FFFFh, R0 = 0100h,
R1 = 1018h, R2= 101Ah, N = 0, Z = 0, V = 0, C = 0.

{| class="wikitable"
|+ Садржај дела меморије из поставке задатка
! ЛОКАЦИЈА
| 0000 || 0001 || 0002 || 0003 || 0004 || 0005 || 0006 || 0007 || 0008 || 0009
|-
! ВРЕДНОСТ
| FE || FF || 00 || C1 || 21 || 77 || 11 || 00 || 0A || 83
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1000 || 1001 || 1002 || 1003 || 1004 || 1005 || 1006 || 1007 || 1008 || 1009
|-
! ВРЕДНОСТ
| 20 || 30 || 00 || 85 || 22 || 33 || 02 || 01 || 02 || 23
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 100A || 100B || 100C || 100D || 100E || 100F || 1010 || 1011 || 1012 || 1013
|-
! ВРЕДНОСТ
| 00 || 00 || 03 || 11 || 12 || 10 || 21 || 10 || 1C || 10
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1014 || 1015 || 1016 || 1017 || 1018 || 1019 || 101A || 101B || 101C || 101D
|-
! ВРЕДНОСТ
| 24 || 10 || 18 || 10 || 00 || 10 || 00 || 02 || 00 || 06
|}

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2]]

Датотека:Fizika K1 2022.jpg

2024-02-11T20:45:59Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = | author = Matija Leković }}

ОРТ2

2024-02-09T21:50:50Z

Matijalekovic:

{{Предмет
| назив = Основи рачунарске технике 2
| шифра = 13С112ОРТ2, 13Е112ОРТ2
| семестар = 3
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/ rti.etf.rs/rti/ir2ort2]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОРТ1
| следећи = Архитектура рачунара
}}
'''Основи рачунарске технике 2''' је обавезан предмет у трећем семестру на СИ и РТИ.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1-4dW6LftaVw6CtwuuXwUEVrnrH9TgfER ETF SI] ('''решења примера лабораторијских вежби''', збирка за пројектовање уређаја)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374329465 ETF Materijali (Box)] (пример пројекта из 2016. године, када се исто радило са ''AORSim'')
* [https://drive.google.com/open?id=1Tvkj58-jAFXM3hJy6UtcjdFNqNfSf7tz Материјали за другу лабораторијску вежбу]

== Настава ==
На предмету се обрађују следеће области:
* '''Први блок:''' Пројектовање уређаја
* '''Други блок:''' Увод у архитектуру и организацију рачунара, архитектура рачунара - хардвер, архитектура рачунара - софтвер ('''софтверски део долази на трећем уместо на другом колоквијуму''')
* '''Трећи блок:''' Организација рачунара, пројектовање дела процесора
Задаци на колоквијумима обично долазе са вежби, док је област увода у архитектуру и организацију рачунара која се обрађује само на предавањима потребна за прве две лабораторијске вежбе (поред тога, предавања нису нарочито потребна за добијање оцене).

== Лабораторијске вежбе ==
На предмету се одржавају четири лабораторијске вежбе. Могу се поправити у јануарском и фебруарском испитном року, и на једну вежбу је максимално могуће изаћи два пута.

=== Прва лабораторијска вежба ===
Прва лабораторијска вежба ради се у алату ''Quartus'' са FPGA плочицом (као на [[ПОРТ]]) и носи 10 поена. Тема вежбе је коришћење [[wikipedia:IBM PS/2|PS/2]] протокола за комуникацију са тастатуром. Пре прве лабораторијске вежбе организује се показна лабораторијска вежба, где асистенти покажу како се ради са ''Quartus'' (за РТИ студенте) и PS/2 протоколом, и како се преко њега комуницира са тастатуром. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].

На правој лабораторијској вежби се бодују два дела: сама PS/2 комуникација, и њена примена за комуникацију са тастатуром. Пред сам лаб не постоји информација колико која ставка доноси поена, али школске 2023/2024. године први део се бодовао са 4 бода а други са 6.

=== Друга лабораторијска вежба ===
Слично првој лабораторијској вежби, ради се у ''Quartus'' и са FPGA. Ради се у тиму, претходи јој показна лабораторијска вежба, траје 3 сата и носи 5 поена. Тема ове вежбе јесте комуникација са монитором коришћењем VGA протокола и исцртавање на њему. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].

=== Трећа лабораторијска вежба ===
<big>По старом програму (пре 2023/2024):</big> 

Активности на трећој лабораторијској вежби, која носи 5 бодова, изгледају овако:
# Улазни тест на ''Moodle'' платформи од 10 минута и 3 питања
#* На страници предмета се могу наћи примери питања на улазном тесту: [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V3.pdf први], [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V4.pdf други] и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V5.pdf трећи] пример (други пример није видљив са странице предмета)
#** У примеру су питања сличног облика као што може доћи на лабораторијској вежби
#** Сви тачни одговори на примеру теста су под а
#** Од користи такође може бити и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Adresiranja3.txt подсетник за адресирања] са странице предмета
#* Уколико је студент на улазном тесту освојио 0 или 1 бод он на лабораторијској вежби има 0 бодова и не наставља са даљим радом на лабораторијској вежби
#* Уколико је студент освојио 2 бода на улазном тесту, то се у коначном бодовању рачуна као 1 бод, а уколико је освојио 3 бода то се рачуна као два бода
# Током остатка лабораторијске вежбе демонстратор такође испитује студента о градиву које је дотад пређено на предмету
#* Демонстратор може да додели до три бода на основу процењеног знања
# После улазног теста се прелази на рад у симулатору ''AORsim'' где се пишу одговори на задата питања у вези са задатим програмом у документу (''Word'', ''WordPad'' или чисти текст) који се на крају вежбе предаје на мрежни диск
#* Рад у симулатору је показан на неком од предавања другог блока
#* Примери питања у вези са програмом се могу наћи на страници предмета
#** Решења тих примера се могу наћи на једном од драјвова у [[#Корисне везе|одељку за корисне везе]]
#* Сабрани бодови од испитивања демонстратора и улазног теста се множе са процентом урађености овог дела
#** Овај део такође прегледају демонстратори, али након што је лабораторијска вежба готова
#** Није потребно знати баш све ставке на том делу како би се остварила максимална урађеност
Укратко, бодовање ове лабораторијске вежбе функционише овако:
* <math>T</math> — Бодови освојени на улазном тесту (од 0 до 3)
* <math>D</math> — Бодови освојени од демонстратора (од 0 до 3)
* <math>S</math> — Проценат урађености дела лабораторијске вежбе са симулатором (од 0 до 1)
* Коначна оцена: <math>\left\{\begin{array}{ll} 0 & T < 2 \\ (T - 1 + D) \cdot S & T \geq 2 \end{array}\right.</math>
* Генерално, на лабораторијским вежбама има највише студената са 4 или 5 бодова у зависности од тога да ли су тачно одговорили на 2 или 3 питања са улазног теста.
*Лабораторијска вежба траје 2 сата
<big>По новом (од школске 2023/2024):</big> 

Ради се у AORsim-у. Прво демостартори прођу и сваког питају по 3 питања везана за структуру и фунционисање модела процесора из AORsima-a. Та питања носе највише 5 поена и углавном буду веома лака и већина студената ту узме максимум поена. Други део лаб вежбе је одговарање на питања везана за извршавање конкретног програма у AORsim-у. Програм који се учитава и списак питања (буде око 20 питања) на које се одговара су дати у материјалима, а одговори на питања се пишу у Word документу. Документ се предаје, прегледају га демостратори. Резултати добијени на документу скалирају поене добијене на првом-усменом делу. На пример, ако се на усменом добије 5 поена, а на документу 50% онда је крајњи резултат поена лаб вежбе 2.5
Лаб вежба траје 2 сата.

=== Четврта лабораторијска вежба ===
Четврта лабораторијска вежба се од школске 2023/2024. године ради у симулатору ''AORSim'', бави се као и претходних година пројектовањем дела процесора, траје 3 сата и носи 10 бодова. Недељу дана пре лаб вежбе на сајту предмета буде објављен текст задатака који могу да дођу на лаб вежби - 4 врсте адресирања и 4 инструкције које треба имплементирати у AORsim-у. На лаб вежби дође по једно од тих адресирања [5 поена] и једна инструкција [5 поена] да се имплементира. Уколико вам не иде рад у AORsim-у можете само да научите напамет и да тако одете на лаб.

Доступне су следеће модификације са старе четврте лабораторијске вежбе која се радила у алату ''Logisim (evolution)'':
{{#dpl:
| namespace =
| titleregexp = ОРТ2/Лаб 3 [0-9]+
| noresultsheader = Тренутно нема модификација.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Испитни рокови ==
Испитни рокови су доступни на страници предмета, али је већина доступних испитних рокова пре 2018. и немају решења. На {{SITENAME}} се испод могу наћи скорији рокови, од којих неки имају решења. Неке непреписане рокове можете пронаћи у [[#Потребна помоћ|одељку за потребну помоћ]].

Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Једноставан|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К1
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К2
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 3 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К3
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Испит ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/Јануар
| titleregexp = ОРТ2/Фебруар
| titleregexp = ОРТ2/Јул
| titleregexp = ОРТ2/Август
| titleregexp = ОРТ2/Септембар
| titleregexp = ОРТ2/Октобар
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* '''K1''', '''K2''' — Бодови са првог и другог колоквијума, носе по 20 бодова.
* '''L1''', '''L2''', '''L3''', '''L4''' — Бодови са лабораторијских вежби, прва и четврта 10 бодова, друга и трећа 5 бодова.
* '''I''' — Испитни део, носи 30 бодова.
* '''P''' — Коначан број бодова: <math>P = K_1 + K_2 + I + L_1 + L_2 + L_3 +L_4 </math>.
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \le 51</math> || <math>51 \leq P < 61</math> || <math>61 \leq P < 71</math> || <math>71 \leq P < 81</math> || <math>81 \leq P < 91</math> || <math>91 \leq P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}
* Пошто су задаци за први колоквијум обично шаблонски, али је први колоквијум обично најтежи, од користи би био водич за решавање првог колоквијума.

ОРТ2

2024-02-09T19:16:24Z

Matijalekovic: /* Четврта лабораторијска вежба */

{{Предмет
| назив = Основи рачунарске технике 2
| шифра = 13С112ОРТ2, 13Е112ОРТ2
| семестар = 3
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/ rti.etf.rs/rti/ir2ort2]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОРТ1
| следећи = Архитектура рачунара
}}
'''Основи рачунарске технике 2''' је обавезан предмет у трећем семестру на СИ и РТИ.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1-4dW6LftaVw6CtwuuXwUEVrnrH9TgfER ETF SI] ('''решења примера лабораторијских вежби''', збирка за пројектовање уређаја)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374329465 ETF Materijali (Box)] (пример пројекта из 2016. године, када се исто радило са ''AORSim'')
* [https://drive.google.com/open?id=1Tvkj58-jAFXM3hJy6UtcjdFNqNfSf7tz Материјали за другу лабораторијску вежбу]

== Настава ==
На предмету се обрађују следеће области:
* '''Први блок:''' Пројектовање уређаја
* '''Други блок:''' Увод у архитектуру и организацију рачунара, архитектура рачунара - хардвер, архитектура рачунара - софтвер ('''софтверски део долази на трећем уместо на другом колоквијуму''')
* '''Трећи блок:''' Организација рачунара, пројектовање дела процесора
Задаци на колоквијумима обично долазе са вежби, док је област увода у архитектуру и организацију рачунара која се обрађује само на предавањима потребна за прве две лабораторијске вежбе (поред тога, предавања нису нарочито потребна за добијање оцене).

== Лабораторијске вежбе ==
На предмету се одржавају четири лабораторијске вежбе. Могу се поправити у јануарском и фебруарском испитном року, и на једну вежбу је максимално могуће изаћи два пута.

=== Прва лабораторијска вежба ===
Прва лабораторијска вежба ради се у алату ''Quartus'' са FPGA плочицом (као на [[ПОРТ]]) и носи 10 поена. Тема вежбе је коришћење [[wikipedia:IBM PS/2|PS/2]] протокола за комуникацију са тастатуром. Пре прве лабораторијске вежбе организује се показна лабораторијска вежба, где асистенти покажу како се ради са ''Quartus'' (за РТИ студенте) и PS/2 протоколом, и како се преко њега комуницира са тастатуром. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].

На правој лабораторијској вежби се бодују два дела: сама PS/2 комуникација, и њена примена за комуникацију са тастатуром. Пред сам лаб не постоји информација колико која ставка доноси поена, али школске 2023/2024. године први део се бодовао са 4 бода а други са 6.

=== Друга лабораторијска вежба ===
Слично првој лабораторијској вежби, ради се у ''Quartus'' и са FPGA. Ради се у тиму, претходи јој показна лабораторијска вежба, траје 3 сата и носи 5 поена. Тема ове вежбе јесте комуникација са монитором коришћењем VGA протокола и исцртавање на њему. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].

=== Трећа лабораторијска вежба ===
<big>По старом програму (пре 2023/2024):</big> 

Активности на трећој лабораторијској вежби, која носи 5 бодова, изгледају овако:
# Улазни тест на ''Moodle'' платформи од 10 минута и 3 питања
#* На страници предмета се могу наћи примери питања на улазном тесту: [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V3.pdf први], [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V4.pdf други] и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V5.pdf трећи] пример (други пример није видљив са странице предмета)
#** У примеру су питања сличног облика као што може доћи на лабораторијској вежби
#** Сви тачни одговори на примеру теста су под а
#** Од користи такође може бити и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Adresiranja3.txt подсетник за адресирања] са странице предмета
#* Уколико је студент на улазном тесту освојио 0 или 1 бод он на лабораторијској вежби има 0 бодова и не наставља са даљим радом на лабораторијској вежби
#* Уколико је студент освојио 2 бода на улазном тесту, то се у коначном бодовању рачуна као 1 бод, а уколико је освојио 3 бода то се рачуна као два бода
# Током остатка лабораторијске вежбе демонстратор такође испитује студента о градиву које је дотад пређено на предмету
#* Демонстратор може да додели до три бода на основу процењеног знања
# После улазног теста се прелази на рад у симулатору ''AORsim'' где се пишу одговори на задата питања у вези са задатим програмом у документу (''Word'', ''WordPad'' или чисти текст) који се на крају вежбе предаје на мрежни диск
#* Рад у симулатору је показан на неком од предавања другог блока
#* Примери питања у вези са програмом се могу наћи на страници предмета
#** Решења тих примера се могу наћи на једном од драјвова у [[#Корисне везе|одељку за корисне везе]]
#* Сабрани бодови од испитивања демонстратора и улазног теста се множе са процентом урађености овог дела
#** Овај део такође прегледају демонстратори, али након што је лабораторијска вежба готова
#** Није потребно знати баш све ставке на том делу како би се остварила максимална урађеност
Укратко, бодовање ове лабораторијске вежбе функционише овако:
* <math>T</math> — Бодови освојени на улазном тесту (од 0 до 3)
* <math>D</math> — Бодови освојени од демонстратора (од 0 до 3)
* <math>S</math> — Проценат урађености дела лабораторијске вежбе са симулатором (од 0 до 1)
* Коначна оцена: <math>\left\{\begin{array}{ll} 0 & T < 2 \\ (T - 1 + D) \cdot S & T \geq 2 \end{array}\right.</math>
* Генерално, на лабораторијским вежбама има највише студената са 4 или 5 бодова у зависности од тога да ли су тачно одговорили на 2 или 3 питања са улазног теста.
*Лабораторијска вежба траје 2 сата
<big>По новом (од школске 2023/2024):</big> 

Ради се у AORsim-у. Прво демостартори прођу и сваког питају по 3 питања везана за структуру и фунционисање модела процесора из AORsima-a. Та питања носе највише 5 поена и углавном буду веома лака и већина студената ту узме максимум поена. Други део лаб вежбе је одговарање на питања везана за извршавање конкретног програма у AORsim-у. Програм који се учитава и списак питања (буде око 20 питања) на које се одговара су дати у материјалима, а одговори на питања се пишу у Word документу. Документ се предаје, прегледају га демостратори. Резултати добијени на документу скалирају поене добијене на првом-усменом делу. На пример, ако се на усменом добије 5 поена, а на документу 50% онда је крајњи резултат поена лаб вежбе 2.5
Лаб вежба траје 2 сата.

=== Четврта лабораторијска вежба ===
Четврта лабораторијска вежба се од школске 2023/2024. године ради у симулатору ''AORSim'', бави се као и претходних година пројектовањем дела процесора, траје 3 сата и носи 10 бодова. Недељу дана пре лаб вежбе на сајту предмета буде објављен текст задатака који могу да дођу на лаб вежби - 4 врсте адресирања и 4 инструкције које треба имплементирати у AORsim-у. На лаб вежби дође по једно од тих адресирања [5 поена] и једна инструкција [5 поена] да се имплементира. Уколико вам не иде рад у AORsim-у можете само да научите напамет и да тако одете на лаб. Уколико вам је превише да наручите напамет мођете и да напишете у свеску и да је понесете на лаб, доста студената се тако снађе с обзиром да демонстратори у 99% случајева не проверавају свеске и папире, а асистенти и не буду у сали дуже од 10 минута, само будите суптилни.

Доступне су следеће модификације са старе четврте лабораторијске вежбе која се радила у алату ''Logisim (evolution)'':
{{#dpl:
| namespace =
| titleregexp = ОРТ2/Лаб 3 [0-9]+
| noresultsheader = Тренутно нема модификација.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Испитни рокови ==
Испитни рокови су доступни на страници предмета, али је већина доступних испитних рокова пре 2018. и немају решења. На {{SITENAME}} се испод могу наћи скорији рокови, од којих неки имају решења. Неке непреписане рокове можете пронаћи у [[#Потребна помоћ|одељку за потребну помоћ]].

Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Једноставан|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К1
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К2
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 3 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К3
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Испит ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/Јануар
| titleregexp = ОРТ2/Фебруар
| titleregexp = ОРТ2/Јул
| titleregexp = ОРТ2/Август
| titleregexp = ОРТ2/Септембар
| titleregexp = ОРТ2/Октобар
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* '''K1''', '''K2''' — Бодови са првог и другог колоквијума, носе по 20 бодова.
* '''L1''', '''L2''', '''L3''', '''L4''' — Бодови са лабораторијских вежби, прва и четврта 10 бодова, друга и трећа 5 бодова.
* '''I''' — Испитни део, носи 30 бодова.
* '''P''' — Коначан број бодова: <math>P = K_1 + K_2 + I + L_1 + L_2 + L_3 +L_4 </math>.
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \le 51</math> || <math>51 \leq P < 61</math> || <math>61 \leq P < 71</math> || <math>71 \leq P < 81</math> || <math>81 \leq P < 91</math> || <math>91 \leq P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}
* Пошто су задаци за први колоквијум обично шаблонски, али је први колоквијум обично најтежи, од користи би био водич за решавање првог колоквијума.

ОРТ2

2024-02-09T19:13:49Z

Matijalekovic:

{{Предмет
| назив = Основи рачунарске технике 2
| шифра = 13С112ОРТ2, 13Е112ОРТ2
| семестар = 3
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/ rti.etf.rs/rti/ir2ort2]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОРТ1
| следећи = Архитектура рачунара
}}
'''Основи рачунарске технике 2''' је обавезан предмет у трећем семестру на СИ и РТИ.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1-4dW6LftaVw6CtwuuXwUEVrnrH9TgfER ETF SI] ('''решења примера лабораторијских вежби''', збирка за пројектовање уређаја)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374329465 ETF Materijali (Box)] (пример пројекта из 2016. године, када се исто радило са ''AORSim'')
* [https://drive.google.com/open?id=1Tvkj58-jAFXM3hJy6UtcjdFNqNfSf7tz Материјали за другу лабораторијску вежбу]

== Настава ==
На предмету се обрађују следеће области:
* '''Први блок:''' Пројектовање уређаја
* '''Други блок:''' Увод у архитектуру и организацију рачунара, архитектура рачунара - хардвер, архитектура рачунара - софтвер ('''софтверски део долази на трећем уместо на другом колоквијуму''')
* '''Трећи блок:''' Организација рачунара, пројектовање дела процесора
Задаци на колоквијумима обично долазе са вежби, док је област увода у архитектуру и организацију рачунара која се обрађује само на предавањима потребна за прве две лабораторијске вежбе (поред тога, предавања нису нарочито потребна за добијање оцене).

== Лабораторијске вежбе ==
На предмету се одржавају четири лабораторијске вежбе. Могу се поправити у јануарском и фебруарском испитном року, и на једну вежбу је максимално могуће изаћи два пута.

=== Прва лабораторијска вежба ===
Прва лабораторијска вежба ради се у алату ''Quartus'' са FPGA плочицом (као на [[ПОРТ]]) и носи 10 поена. Тема вежбе је коришћење [[wikipedia:IBM PS/2|PS/2]] протокола за комуникацију са тастатуром. Пре прве лабораторијске вежбе организује се показна лабораторијска вежба, где асистенти покажу како се ради са ''Quartus'' (за РТИ студенте) и PS/2 протоколом, и како се преко њега комуницира са тастатуром. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].

На правој лабораторијској вежби се бодују два дела: сама PS/2 комуникација, и њена примена за комуникацију са тастатуром. Пред сам лаб не постоји информација колико која ставка доноси поена, али школске 2023/2024. године први део се бодовао са 4 бода а други са 6.

=== Друга лабораторијска вежба ===
Слично првој лабораторијској вежби, ради се у ''Quartus'' и са FPGA. Ради се у тиму, претходи јој показна лабораторијска вежба, траје 3 сата и носи 5 поена. Тема ове вежбе јесте комуникација са монитором коришћењем VGA протокола и исцртавање на њему. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].

=== Трећа лабораторијска вежба ===
<big>По старом програму (пре 2023/2024):</big> 

Активности на трећој лабораторијској вежби, која носи 5 бодова, изгледају овако:
# Улазни тест на ''Moodle'' платформи од 10 минута и 3 питања
#* На страници предмета се могу наћи примери питања на улазном тесту: [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V3.pdf први], [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V4.pdf други] и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V5.pdf трећи] пример (други пример није видљив са странице предмета)
#** У примеру су питања сличног облика као што може доћи на лабораторијској вежби
#** Сви тачни одговори на примеру теста су под а
#** Од користи такође може бити и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Adresiranja3.txt подсетник за адресирања] са странице предмета
#* Уколико је студент на улазном тесту освојио 0 или 1 бод он на лабораторијској вежби има 0 бодова и не наставља са даљим радом на лабораторијској вежби
#* Уколико је студент освојио 2 бода на улазном тесту, то се у коначном бодовању рачуна као 1 бод, а уколико је освојио 3 бода то се рачуна као два бода
# Током остатка лабораторијске вежбе демонстратор такође испитује студента о градиву које је дотад пређено на предмету
#* Демонстратор може да додели до три бода на основу процењеног знања
# После улазног теста се прелази на рад у симулатору ''AORsim'' где се пишу одговори на задата питања у вези са задатим програмом у документу (''Word'', ''WordPad'' или чисти текст) који се на крају вежбе предаје на мрежни диск
#* Рад у симулатору је показан на неком од предавања другог блока
#* Примери питања у вези са програмом се могу наћи на страници предмета
#** Решења тих примера се могу наћи на једном од драјвова у [[#Корисне везе|одељку за корисне везе]]
#* Сабрани бодови од испитивања демонстратора и улазног теста се множе са процентом урађености овог дела
#** Овај део такође прегледају демонстратори, али након што је лабораторијска вежба готова
#** Није потребно знати баш све ставке на том делу како би се остварила максимална урађеност
Укратко, бодовање ове лабораторијске вежбе функционише овако:
* <math>T</math> — Бодови освојени на улазном тесту (од 0 до 3)
* <math>D</math> — Бодови освојени од демонстратора (од 0 до 3)
* <math>S</math> — Проценат урађености дела лабораторијске вежбе са симулатором (од 0 до 1)
* Коначна оцена: <math>\left\{\begin{array}{ll} 0 & T < 2 \\ (T - 1 + D) \cdot S & T \geq 2 \end{array}\right.</math>
* Генерално, на лабораторијским вежбама има највише студената са 4 или 5 бодова у зависности од тога да ли су тачно одговорили на 2 или 3 питања са улазног теста.
*Лабораторијска вежба траје 2 сата
<big>По новом (од школске 2023/2024):</big> 

Ради се у AORsim-у. Прво демостартори прођу и сваког питају по 3 питања везана за структуру и фунционисање модела процесора из AORsima-a. Та питања носе највише 5 поена и углавном буду веома лака и већина студената ту узме максимум поена. Други део лаб вежбе је одговарање на питања везана за извршавање конкретног програма у AORsim-у. Програм који се учитава и списак питања (буде око 20 питања) на које се одговара су дати у материјалима, а одговори на питања се пишу у Word документу. Документ се предаје, прегледају га демостратори. Резултати добијени на документу скалирају поене добијене на првом-усменом делу. На пример, ако се на усменом добије 5 поена, а на документу 50% онда је крајњи резултат поена лаб вежбе 2.5
Лаб вежба траје 2 сата.

=== Четврта лабораторијска вежба ===
Четврта лабораторијска вежба се од школске 2023/2024. године ради у симулатору ''AORSim'', бави се као и претходних година пројектовањем дела процесора, траје 3 сата и носи 10 бодова. Недељу дана пре лаб вежбе на сајту предмета буде објављен текст задатака који могу да дођу на лан вежби - 4 врсте адресирања и 4 инструкције које треба имплементирати у AORsim-у. На лаб вежби дође по једно од тих адресирања и једна инструкција да се имплементира. Уколико вам не иде рад у AORsim-у можете само да научите напамет и да тако одете на лаб. Уколико вам је превише да наручите напамет мођете и да напишете у свеску и да је понесете на лаб, доста студената се тако снађе с обзиром да демонстрори у 99% случајева не проверавају свеске и папире, а асистенти и не буду у сали дуже од 10 минута, само будите суптилни.

Доступне су следеће модификације са старе четврте лабораторијске вежбе која се радила у алату ''Logisim (evolution)'':
{{#dpl:
| namespace =
| titleregexp = ОРТ2/Лаб 3 [0-9]+
| noresultsheader = Тренутно нема модификација.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Испитни рокови ==
Испитни рокови су доступни на страници предмета, али је већина доступних испитних рокова пре 2018. и немају решења. На {{SITENAME}} се испод могу наћи скорији рокови, од којих неки имају решења. Неке непреписане рокове можете пронаћи у [[#Потребна помоћ|одељку за потребну помоћ]].

Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Једноставан|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К1
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К2
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 3 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К3
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Испит ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/Јануар
| titleregexp = ОРТ2/Фебруар
| titleregexp = ОРТ2/Јул
| titleregexp = ОРТ2/Август
| titleregexp = ОРТ2/Септембар
| titleregexp = ОРТ2/Октобар
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* '''K1''', '''K2''' — Бодови са првог и другог колоквијума, носе по 20 бодова.
* '''L1''', '''L2''', '''L3''', '''L4''' — Бодови са лабораторијских вежби, прва и четврта 10 бодова, друга и трећа 5 бодова.
* '''I''' — Испитни део, носи 30 бодова.
* '''P''' — Коначан број бодова: <math>P = K_1 + K_2 + I + L_1 + L_2 + L_3 +L_4 </math>.
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \le 51</math> || <math>51 \leq P < 61</math> || <math>61 \leq P < 71</math> || <math>71 \leq P < 81</math> || <math>81 \leq P < 91</math> || <math>91 \leq P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}
* Пошто су задаци за први колоквијум обично шаблонски, али је први колоквијум обично најтежи, од користи би био водич за решавање првог колоквијума.

Датотека:Fizika formule Termodinamika.pdf

2024-02-09T18:13:23Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

Датотека:Fizika formule Mehanicki talasi.pdf

2024-02-09T18:11:57Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

Датотека:Fizika formule Oscilacije.pdf

2024-02-09T18:10:23Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

Датотека:Fizika formule Optika.pdf

2024-02-09T18:08:26Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = Dopunjeno | author = Matija Leković }}

Датотека:Optika.pdf

2024-02-09T17:56:16Z

Matijalekovic: Нова страница: {{file | description = }}

ОРТ2/К3 Јануар 2024

2024-02-09T16:05:32Z

Matijalekovic:

{{tocright}}
'''К3 одржан је 20.01.2024. у јануарском року''' Због измена програма предмета није било могуће да се ради и К2 и К3 интегрално, већ се бирао један од та два.

Посматра се део рачунара који чине меморија и и процесор. Меморија јe капацитета 2^16 бајтова. Ширина
меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци су дужине 1 бајт.
Адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на
вишој, а старији бајт на нижој адреси.
У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије
МАR дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MR 1 бајт, прихватни регистар инструкције
IR дужине 3 бајта, акумулатор А дужине 1 бајта, прихватни регистар податка В дужине 1 бајта, регистри
опште намене RO, R1 до R15 дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине 1 бајт, указивач на на врх
стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1, 2 или 3 бајта.

Инструкција скока јe инструкција условног скока уколико је резултат нула (ВZ). БИтови IR23.20
имају вредност 0000 за инструкције скока, Инструкиија BZ реализује, се као релативни скок у односу на
тренутну вредност програмског бројача PC. Битови IR23.16 представљајут код операције који је 00000000 за
инструкцију BZ. Битови IR15.8 представљају померај који Jе 8-битна целобројна величина са знаком.
Инструкција је дужине 2 бајт.

Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSН), пуњења
акумулатора садржајем са стека (РОР), декрементирања акумулатора (DЕС) и повратка из потпрограма
(RTS). Битови IR23.20 имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR19.16 означавају редни број
инструкције. Битови IR23.16 представљају код операције и редом су 00010000, 00010001, 00010010, 00010011 за инструкције PUSH, POP, DEC u RTS. Инструкције су дужине 1 бајт.

Адресне инструкције су инструкцијa преноса У акумулатор (LD) инструкција преноса из акумулатора (ST),
аритметичка инструкција сабирања (ADD), инструкција аритметичког померања улево
за једно место (АSL) и инструкција безусловног скока на срачунату адресу потпрограма (JSR). У случају
да се наиђе на комбинацију операција са неким адресирањем са којим та операција не може да се изврши,
такве инструкције треба да буду без дејства. Инструкција АSL резултат померања смешта у регистар А
Битови ПR23.20 представљају код операције и редом су 0010, 0011, 0100, 0101 и 0110 за инструкције LD, ST,
ADD, ASL и JSR, Дужина инструкција зависи од начина адресирања.

Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско директно адресирање
(memdir), регистарско индиректно са преинкрементирањем адресирање (preiпсг) и непосредно адресирање
(immed). Битови IRi9.1 представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011 за адресирања
regdir, memdir, preincr и immed. Код регистарских адресирања битови IR15.12 се користе за адресирање
једног од регистара опште намене R0 до R15, док се битови IR11.8 не користе. Дужина инструкције је 2
бајта. Код меморијских адресирања битови IR15.0 представљају адресу меморијске локације. Дужина
инструкције је З бајта. Код непосредног адресирања битови IR15.8 представљају 8 битни податак. Дужина
инструкције је 2 бајта
ватм лоаиіама
Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску
локацију.
==К3 [30]==
Сматрати да су регистри RO-R15 смештени у регистарски фајл.
а) Пројектовати део операционе јединице процесора (FЕТСН + АДДR + ЕХЕС) која је потребна да се
изврше следеће инструкције: JSR 1000h, JSR +(R2), DEC u ASL R2. Потребно је нацртати само једну
операциону јединицу која може да изврши све споменуте инструкције.

б) Дати су почетни садржаји регистара индикатора: PC=1000h, SP=0002h, ACC=77h, R0-1016h,
Rl=1018h, R2=1015h, N=0, Z=0, V=0 и С-0. Индикатори статусне речи на које инструкција не утиче треоа
да остану непромењени. Извршити 7 сукцесивних наредби и за сваку наредбу одредити следеће: у фази
читања инструкције меморијске адресе са којих је прочитана инструкција, садржај регистра I,
инструкцију која је прочитана и нови садржај регистра РС; у фази одређивања адресе операнда и читања
операнда - меморијске адресе са којих је прочитана адреса операнда, меморијске адресе са којих је
прочитан операнд, вредност операнда и нови садржај регистара опште намене који су у овој фази
промењени; у фази извршавања операције - меморијске адресе којима се у овој фази приступа, садржај
акумулатора А и индикатора N, Z, V и С након извршавања инструкције и нови садржај регистара и
меморијских локација који су у овој фази промењени, Резултате представити у табелама 1, 2 и 3
формулара.

{| class="wikitable"
|+ Садржај дела меморије из поставке задатка
! ЛОКАЦИЈА
| 0000 || 0001 || 0002 || 0003 || 0004 || 0005 || 0006 || 0007 || 0008 || 0009
|-
! ВРЕДНОСТ
| 10 || 02 || 00 || C1 || 21 || 77 || 11 || 00 || 0A || 83
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1000 || 1001 || 1002 || 1003 || 1004 || 1005 || 1006 || 1007 || 1008 || 1009
|-
! ВРЕДНОСТ
| 13 || 12 || 41 || 10 || 14 || 10 || 52 || 20 || 00 || 02
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 100A || 100B || 100C || 100D || 100E || 100F || 1010 || 1011 || 1012 || 1013
|-
! ВРЕДНОСТ
| 10 || 12 || 61 || 10 || 00 || 23 || 80 || 01 || 10 || 11
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1014 || 1015 || 1016 || 1017 || 1018 || 1019 || 101A || 101B || 101C || 101D
|-
! ВРЕДНОСТ
| 09 || 41 || 80 || 1A || 03 || E3 || 21 || B8 || 10 || 13
|}

==Решење==
{| class="wikitable"
! #
! Адресе у меморији са којих је учитана инструкција
! IR23..16
! IR15..8
! IR7..0
! Инструкција
! PC
|-
| 1
| 1000h
| 13h
| /
| /
| RTS
| 1001h
|-
| 2
| 1002h, 1003h, 1004h
| 41h
| 10h
| 14h
| ADD 1014h
| 1005h
|-
| 3
| 1005H
| 10h
| /
| /
| PUSH
| 1006h
|-
| 4
| 1006h, 1007h
| 52h
| 20h
| /
| ASL +(R2)
| 1008h
|-
| 5
| 1008h, 1009h
| 00h
| 02h
| /
| BZ (PC)02
| 100Ah
|-
| 6
| 100Ch, 100Dh, 100Eh
| 61h
| 10h
| 00h
| JSR 1000h
| 101Fh
|-
| 7
| 2000h
| 13h
| /
| /
| RTS
| 2001h
|}

{| class="wikitable"
! #
! Адресе у меморији или регистри са којих је учитана адреса операнда
! Адресе у меморији или регистри са којих је учитан операнд
! Операнд
! Нови садржај регистара опште намене
|-
| 1
| /
| /
| /
| /
|-
| 2
| /
| 1014
| 09h
| /
|-
| 3
| /
| /
| /
| /
|-
| 4
| /
| 1016h
| 80h
| R2 = 1016h
|-
| 5
| /
| /
| /
| /
|-
| 6
| /
| /
| /
| /
|-
| 7
| /
| /
| /
| /
|}

{| class="wikitable"
! #
! Меморијске адресе којима се приступа у овој фази
! Акумулатор
! N
! Z
! V
! C
! Нови садржај регистара и меморијских локација који су промењени у овој фази
|-
| 1
| 0000h, 0001h
| 77h
| 0
| 0
| 0
| 0
| PC = 1002h, SP = 0000h
|-
| 2
| /
| 80h
| 1
| 0
| 0
| 1
| /
|-
| 3
| 0000h
| 80h
| 1
| 0
| 0
| 1
| MEM[0000h] = 80h, SP = 0001h
|-
| 4
| /
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| /
|-
| 5
| /
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| PC = 100Ch
|-
| 6
| 0001h, 0002h
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| MEM[0001h] = 10h, MEM[0002h] = OFh, SP = 0003h
|-
| 7
| 0002h, 0001h
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| SP = 0001h, PC = 100Fh
|}

[[Датотека:Операциона јединица К3 Јануар 2024.jpg|мини]]

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2]]

ОРТ2/К3 Јануар 2024

2024-02-09T16:04:42Z

Matijalekovic:

{{tocright}}
{{решено}}
'''К3 одржан је 20.01.2024. у јануарском року''' Због измена програма предмета није било могуће да се ради и К2 и К3 интегрално, већ се бирао један од та два.

Посматра се део рачунара који чине меморија и и процесор. Меморија јe капацитета 2^16 бајтова. Ширина
меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци су дужине 1 бајт.
Адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на
вишој, а старији бајт на нижој адреси.
У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије
МАR дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MR 1 бајт, прихватни регистар инструкције
IR дужине 3 бајта, акумулатор А дужине 1 бајта, прихватни регистар податка В дужине 1 бајта, регистри
опште намене RO, R1 до R15 дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине 1 бајт, указивач на на врх
стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1, 2 или 3 бајта.

Инструкција скока јe инструкција условног скока уколико је резултат нула (ВZ). БИтови IR23.20
имају вредност 0000 за инструкције скока, Инструкиија BZ реализује, се као релативни скок у односу на
тренутну вредност програмског бројача PC. Битови IR23.16 представљајут код операције који је 00000000 за
инструкцију BZ. Битови IR15.8 представљају померај који Jе 8-битна целобројна величина са знаком.
Инструкција је дужине 2 бајт.

Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSН), пуњења
акумулатора садржајем са стека (РОР), декрементирања акумулатора (DЕС) и повратка из потпрограма
(RTS). Битови IR23.20 имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR19.16 означавају редни број
инструкције. Битови IR23.16 представљају код операције и редом су 00010000, 00010001, 00010010, 00010011 за инструкције PUSH, POP, DEC u RTS. Инструкције су дужине 1 бајт.

Адресне инструкције су инструкцијa преноса У акумулатор (LD) инструкција преноса из акумулатора (ST),
аритметичка инструкција сабирања (ADD), инструкција аритметичког померања улево
за једно место (АSL) и инструкција безусловног скока на срачунату адресу потпрограма (JSR). У случају
да се наиђе на комбинацију операција са неким адресирањем са којим та операција не може да се изврши,
такве инструкције треба да буду без дејства. Инструкција АSL резултат померања смешта у регистар А
Битови ПR23.20 представљају код операције и редом су 0010, 0011, 0100, 0101 и 0110 за инструкције LD, ST,
ADD, ASL и JSR, Дужина инструкција зависи од начина адресирања.

Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско директно адресирање
(memdir), регистарско индиректно са преинкрементирањем адресирање (preiпсг) и непосредно адресирање
(immed). Битови IRi9.1 представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011 за адресирања
regdir, memdir, preincr и immed. Код регистарских адресирања битови IR15.12 се користе за адресирање
једног од регистара опште намене R0 до R15, док се битови IR11.8 не користе. Дужина инструкције је 2
бајта. Код меморијских адресирања битови IR15.0 представљају адресу меморијске локације. Дужина
инструкције је З бајта. Код непосредног адресирања битови IR15.8 представљају 8 битни податак. Дужина
инструкције је 2 бајта
ватм лоаиіама
Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску
локацију.
==К3 [30]==
Сматрати да су регистри RO-R15 смештени у регистарски фајл.
а) Пројектовати део операционе јединице процесора (FЕТСН + АДДR + ЕХЕС) која је потребна да се
изврше следеће инструкције: JSR 1000h, JSR +(R2), DEC u ASL R2. Потребно је нацртати само једну
операциону јединицу која може да изврши све споменуте инструкције.

б) Дати су почетни садржаји регистара индикатора: PC=1000h, SP=0002h, ACC=77h, R0-1016h,
Rl=1018h, R2=1015h, N=0, Z=0, V=0 и С-0. Индикатори статусне речи на које инструкција не утиче треоа
да остану непромењени. Извршити 7 сукцесивних наредби и за сваку наредбу одредити следеће: у фази
читања инструкције меморијске адресе са којих је прочитана инструкција, садржај регистра I,
инструкцију која је прочитана и нови садржај регистра РС; у фази одређивања адресе операнда и читања
операнда - меморијске адресе са којих је прочитана адреса операнда, меморијске адресе са којих је
прочитан операнд, вредност операнда и нови садржај регистара опште намене који су у овој фази
промењени; у фази извршавања операције - меморијске адресе којима се у овој фази приступа, садржај
акумулатора А и индикатора N, Z, V и С након извршавања инструкције и нови садржај регистара и
меморијских локација који су у овој фази промењени, Резултате представити у табелама 1, 2 и 3
формулара.

{| class="wikitable"
|+ Садржај дела меморије из поставке задатка
! ЛОКАЦИЈА
| 0000 || 0001 || 0002 || 0003 || 0004 || 0005 || 0006 || 0007 || 0008 || 0009
|-
! ВРЕДНОСТ
| 10 || 02 || 00 || C1 || 21 || 77 || 11 || 00 || 0A || 83
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1000 || 1001 || 1002 || 1003 || 1004 || 1005 || 1006 || 1007 || 1008 || 1009
|-
! ВРЕДНОСТ
| 13 || 12 || 41 || 10 || 14 || 10 || 52 || 20 || 00 || 02
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 100A || 100B || 100C || 100D || 100E || 100F || 1010 || 1011 || 1012 || 1013
|-
! ВРЕДНОСТ
| 10 || 12 || 61 || 10 || 00 || 23 || 80 || 01 || 10 || 11
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1014 || 1015 || 1016 || 1017 || 1018 || 1019 || 101A || 101B || 101C || 101D
|-
! ВРЕДНОСТ
| 09 || 41 || 80 || 1A || 03 || E3 || 21 || B8 || 10 || 13
|}

==Решење==
{| class="wikitable"
! #
! Адресе у меморији са којих је учитана инструкција
! IR23..16
! IR15..8
! IR7..0
! Инструкција
! PC
|-
| 1
| 1000h
| 13h
| /
| /
| RTS
| 1001h
|-
| 2
| 1002h, 1003h, 1004h
| 41h
| 10h
| 14h
| ADD 1014h
| 1005h
|-
| 3
| 1005H
| 10h
| /
| /
| PUSH
| 1006h
|-
| 4
| 1006h, 1007h
| 52h
| 20h
| /
| ASL +(R2)
| 1008h
|-
| 5
| 1008h, 1009h
| 00h
| 02h
| /
| BZ (PC)02
| 100Ah
|-
| 6
| 100Ch, 100Dh, 100Eh
| 61h
| 10h
| 00h
| JSR 1000h
| 101Fh
|-
| 7
| 2000h
| 13h
| /
| /
| RTS
| 2001h
|}

{| class="wikitable"
! #
! Адресе у меморији или регистри са којих је учитана адреса операнда
! Адресе у меморији или регистри са којих је учитан операнд
! Операнд
! Нови садржај регистара опште намене
|-
| 1
| /
| /
| /
| /
|-
| 2
| /
| 1014
| 09h
| /
|-
| 3
| /
| /
| /
| /
|-
| 4
| /
| 1016h
| 80h
| R2 = 1016h
|-
| 5
| /
| /
| /
| /
|-
| 6
| /
| /
| /
| /
|-
| 7
| /
| /
| /
| /
|}

{| class="wikitable"
! #
! Меморијске адресе којима се приступа у овој фази
! Акумулатор
! N
! Z
! V
! C
! Нови садржај регистара и меморијских локација који су промењени у овој фази
|-
| 1
| 0000h, 0001h
| 77h
| 0
| 0
| 0
| 0
| PC = 1002h, SP = 0000h
|-
| 2
| /
| 80h
| 1
| 0
| 0
| 1
| /
|-
| 3
| 0000h
| 80h
| 1
| 0
| 0
| 1
| MEM[0000h] = 80h, SP = 0001h
|-
| 4
| /
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| /
|-
| 5
| /
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| PC = 100Ch
|-
| 6
| 0001h, 0002h
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| MEM[0001h] = 10h, MEM[0002h] = OFh, SP = 0003h
|-
| 7
| 0002h, 0001h
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| SP = 0001h, PC = 100Fh
|}

[[Датотека:Операциона јединица К3 Јануар 2024.jpg|мини]]

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2]]

ОРТ2/К3 Јануар 2024

2024-02-09T16:04:12Z

Matijalekovic: /* Решење */

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''К3 одржан је 20.01.2024. у јануарском року''' Због измена програма предмета није било могуће да се ради и К2 и К3 интегрално, већ се бирао један од та два.

Посматра се део рачунара који чине меморија и и процесор. Меморија јe капацитета 2^16 бајтова. Ширина
меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци су дужине 1 бајт.
Адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на
вишој, а старији бајт на нижој адреси.
У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије
МАR дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MR 1 бајт, прихватни регистар инструкције
IR дужине 3 бајта, акумулатор А дужине 1 бајта, прихватни регистар податка В дужине 1 бајта, регистри
опште намене RO, R1 до R15 дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине 1 бајт, указивач на на врх
стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1, 2 или 3 бајта.

Инструкција скока јe инструкција условног скока уколико је резултат нула (ВZ). БИтови IR23.20
имају вредност 0000 за инструкције скока, Инструкиија BZ реализује, се као релативни скок у односу на
тренутну вредност програмског бројача PC. Битови IR23.16 представљајут код операције који је 00000000 за
инструкцију BZ. Битови IR15.8 представљају померај који Jе 8-битна целобројна величина са знаком.
Инструкција је дужине 2 бајт.

Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSН), пуњења
акумулатора садржајем са стека (РОР), декрементирања акумулатора (DЕС) и повратка из потпрограма
(RTS). Битови IR23.20 имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR19.16 означавају редни број
инструкције. Битови IR23.16 представљају код операције и редом су 00010000, 00010001, 00010010, 00010011 за инструкције PUSH, POP, DEC u RTS. Инструкције су дужине 1 бајт.

Адресне инструкције су инструкцијa преноса У акумулатор (LD) инструкција преноса из акумулатора (ST),
аритметичка инструкција сабирања (ADD), инструкција аритметичког померања улево
за једно место (АSL) и инструкција безусловног скока на срачунату адресу потпрограма (JSR). У случају
да се наиђе на комбинацију операција са неким адресирањем са којим та операција не може да се изврши,
такве инструкције треба да буду без дејства. Инструкција АSL резултат померања смешта у регистар А
Битови ПR23.20 представљају код операције и редом су 0010, 0011, 0100, 0101 и 0110 за инструкције LD, ST,
ADD, ASL и JSR, Дужина инструкција зависи од начина адресирања.

Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско директно адресирање
(memdir), регистарско индиректно са преинкрементирањем адресирање (preiпсг) и непосредно адресирање
(immed). Битови IRi9.1 представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011 за адресирања
regdir, memdir, preincr и immed. Код регистарских адресирања битови IR15.12 се користе за адресирање
једног од регистара опште намене R0 до R15, док се битови IR11.8 не користе. Дужина инструкције је 2
бајта. Код меморијских адресирања битови IR15.0 представљају адресу меморијске локације. Дужина
инструкције је З бајта. Код непосредног адресирања битови IR15.8 представљају 8 битни податак. Дужина
инструкције је 2 бајта
ватм лоаиіама
Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску
локацију.
==К3 [30]==
Сматрати да су регистри RO-R15 смештени у регистарски фајл.
а) Пројектовати део операционе јединице процесора (FЕТСН + АДДR + ЕХЕС) која је потребна да се
изврше следеће инструкције: JSR 1000h, JSR +(R2), DEC u ASL R2. Потребно је нацртати само једну
операциону јединицу која може да изврши све споменуте инструкције.

б) Дати су почетни садржаји регистара индикатора: PC=1000h, SP=0002h, ACC=77h, R0-1016h,
Rl=1018h, R2=1015h, N=0, Z=0, V=0 и С-0. Индикатори статусне речи на које инструкција не утиче треоа
да остану непромењени. Извршити 7 сукцесивних наредби и за сваку наредбу одредити следеће: у фази
читања инструкције меморијске адресе са којих је прочитана инструкција, садржај регистра I,
инструкцију која је прочитана и нови садржај регистра РС; у фази одређивања адресе операнда и читања
операнда - меморијске адресе са којих је прочитана адреса операнда, меморијске адресе са којих је
прочитан операнд, вредност операнда и нови садржај регистара опште намене који су у овој фази
промењени; у фази извршавања операције - меморијске адресе којима се у овој фази приступа, садржај
акумулатора А и индикатора N, Z, V и С након извршавања инструкције и нови садржај регистара и
меморијских локација који су у овој фази промењени, Резултате представити у табелама 1, 2 и 3
формулара.

{| class="wikitable"
|+ Садржај дела меморије из поставке задатка
! ЛОКАЦИЈА
| 0000 || 0001 || 0002 || 0003 || 0004 || 0005 || 0006 || 0007 || 0008 || 0009
|-
! ВРЕДНОСТ
| 10 || 02 || 00 || C1 || 21 || 77 || 11 || 00 || 0A || 83
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1000 || 1001 || 1002 || 1003 || 1004 || 1005 || 1006 || 1007 || 1008 || 1009
|-
! ВРЕДНОСТ
| 13 || 12 || 41 || 10 || 14 || 10 || 52 || 20 || 00 || 02
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 100A || 100B || 100C || 100D || 100E || 100F || 1010 || 1011 || 1012 || 1013
|-
! ВРЕДНОСТ
| 10 || 12 || 61 || 10 || 00 || 23 || 80 || 01 || 10 || 11
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1014 || 1015 || 1016 || 1017 || 1018 || 1019 || 101A || 101B || 101C || 101D
|-
! ВРЕДНОСТ
| 09 || 41 || 80 || 1A || 03 || E3 || 21 || B8 || 10 || 13
|}

==Решење==
{| class="wikitable"
! #
! Адресе у меморији са којих је учитана инструкција
! IR23..16
! IR15..8
! IR7..0
! Инструкција
! PC
|-
| 1
| 1000h
| 13h
| /
| /
| RTS
| 1001h
|-
| 2
| 1002h, 1003h, 1004h
| 41h
| 10h
| 14h
| ADD 1014h
| 1005h
|-
| 3
| 1005H
| 10h
| /
| /
| PUSH
| 1006h
|-
| 4
| 1006h, 1007h
| 52h
| 20h
| /
| ASL +(R2)
| 1008h
|-
| 5
| 1008h, 1009h
| 00h
| 02h
| /
| BZ (PC)02
| 100Ah
|-
| 6
| 100Ch, 100Dh, 100Eh
| 61h
| 10h
| 00h
| JSR 1000h
| 101Fh
|-
| 7
| 2000h
| 13h
| /
| /
| RTS
| 2001h
|}

{| class="wikitable"
! #
! Адресе у меморији или регистри са којих је учитана адреса операнда
! Адресе у меморији или регистри са којих је учитан операнд
! Операнд
! Нови садржај регистара опште намене
|-
| 1
| /
| /
| /
| /
|-
| 2
| /
| 1014
| 09h
| /
|-
| 3
| /
| /
| /
| /
|-
| 4
| /
| 1016h
| 80h
| R2 = 1016h
|-
| 5
| /
| /
| /
| /
|-
| 6
| /
| /
| /
| /
|-
| 7
| /
| /
| /
| /
|}

{| class="wikitable"
! #
! Меморијске адресе којима се приступа у овој фази
! Акумулатор
! N
! Z
! V
! C
! Нови садржај регистара и меморијских локација који су промењени у овој фази
|-
| 1
| 0000h, 0001h
| 77h
| 0
| 0
| 0
| 0
| PC = 1002h, SP = 0000h
|-
| 2
| /
| 80h
| 1
| 0
| 0
| 1
| /
|-
| 3
| 0000h
| 80h
| 1
| 0
| 0
| 1
| MEM[0000h] = 80h, SP = 0001h
|-
| 4
| /
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| /
|-
| 5
| /
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| PC = 100Ch
|-
| 6
| 0001h, 0002h
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| MEM[0001h] = 10h, MEM[0002h] = OFh, SP = 0003h
|-
| 7
| 0002h, 0001h
| 00h
| 0
| 1
| 1
| 0
| SP = 0001h, PC = 100Fh
|}

[[Датотека:Операциона јединица К3 Јануар 2024.jpg|мини]]

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2]]

Корисник:Matijalekovic

2024-02-09T15:01:47Z

Matijalekovic: Нова страница: ==Matija Leković - 0148/2022== Student sam trenutno na 2. godini Softverskog Inženjerstva. Trudim se da doprinosim SI Wiki što više, kačenjem materijala i uređivanjem uputstava za predmete kako bi bili u toku sa promenama programa. Podstičem sve da naprave nalog i dopronesu koliko mogu jer je ovo jedan odlično zamišljen projekat koji nam svima mnogo koristi. Instagram : @matijalekovic_

==Matija Leković - 0148/2022==
Student sam trenutno na 2. godini Softverskog Inženjerstva. Trudim se da doprinosim SI Wiki što više, kačenjem materijala i uređivanjem uputstava za predmete kako bi bili u toku sa promenama programa.
Podstičem sve da naprave nalog i dopronesu koliko mogu jer je ovo jedan odlično zamišljen projekat koji nam svima mnogo koristi.
Instagram : @matijalekovic_