SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

АОР2/К2 2024

2024-04-30T22:37:03Z

Kmeeth: Нова страница: {{tocright}} {{нерешено}}<!-- Ово ставити уколико НИЈЕДАН задатак није решен, док уколико само неки задаци нису решени на првом месту у њиховој секцији поставити {{делимично решено}}. Уколико се користи било који од ова два шаблона, ОБАВЕЗНО проверити да ли постоји и…

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Други колоквијум 2024. године''' одржан је 23. мaja. За израду рока није била потребна вежбанка, а није била дозвољена никаква литература.

== 1. задатак ==
=== Поставка ===
(5) Нацртати и објаснити циклус на магистрали код кога се из оперативне синхроним [sic] меморије чита већа количина података са сукцесивних локација у пакетском могу [sic] рада без потребе за претходним пуњењем (сигнал PRE се не генерише).
=== Решење ===

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
Адресни простор процесора је величине 128КВ, адресибилна јединица је 16-битна реч. Процесор је једноадресни са раздвојеним меморијским ии У/И адресним простором и са хардверском подршком за виртуелизацију процесора.
Процесор поседује 16-битни акумулатор АСС, 16-битну програмску статусну реч PSW и 16-битне регистре опште намене R0 и R1. У регистру PSW постоји бит VM. Процесор прелази у мод виртуелизације постављањем бита VM на 1. Процесор поседује и регистар VMРТR који указује на тренутну ВМ контролну структуру која се користи. У табели је 1 је приказана ВМ контролна структура где се види садржај регистара домаћина, садржај регистара госта, бит мапа инструкција које изазивају ВМ излазак и разлог изласка из ВМ. Приказана структура се налази у меморији почевши од адресе 6000h. Сматрати да свако поље ове структуре заузима једну меморијску локацију и да се адреса ове структуре налази у регистру VMРТR.
{| class="wikitable"
|+ Табела 1
|-
! Регистри !! Домаћин !! Гост
|-
| SP || FFFFh || EFFFh
|-
| PC || 1008h || 7000h
|-
| PSW || VM=1 || VM=0
|-
| ACC || 0h || 1h
|-
| R0 || 0h || 0h
|-
| R1 || 6000h || 0h
|-
| colspan="2" | Бит мапа инструкција (најнижа 4b поља): || 1101b
|-
| colspan="2" | Разлог изласка: || 00h
|}

Поља приказане ВМ контролне структуре су смештене у меморији тако да су прво смештена поља стања домаћина, па поља стања госта и на крају поља која представљају бит мапу инструкција и разлог изласка. Вредност 1 бита у бит мапи инструкција изазива ВМ излазак. Битови бит мапе инструкција се односе на следеће инструкције: бит 0 - LD, бит 1 - ST, бит 2 - IN, бит 3 - OUT. Сматрати да инструкција НАLТ увек изазима ВМ излазак. Разлог изласка може да има следеће вредности: 00 - извршавање НАLТ инструкције, 01 - извршавање LD инструкције, 02 - извршавање ST инструкције, 03 - извршавање IN инструкције и 04 - извршавање OUT инструкције. Сматрати да се приликом ВМ уласка извршава '''само''' учитавање регистара који представљају стање госта из ВМ контролне структуре, а да се приликом ВМ изласка прво врши чување стања госта у поља госта ВМ контролне структуре, а затим учитавају регистри који представљају стање домаћина из ВМ контролне структуре у регистре процесора.
На слици 1 (слика 1 је била на формулару који се предаје), дат је део кода који је учитан у оперативну меморију рачунара, водеће нуле адреса и података нису приказане. Инструкција на адреси 1000h означена је као прва по редоследу извршавања, а свака следећа је означена следећим редним бројем. Почетни садржај РС је 1000h. Резултат дати након фазе извршења инстуркције.
=== Решење ===

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:АОР2]]

КДП/К2 2019

2023-05-11T21:36:47Z

Kmeeth: Исправљена грешка у функцији за налажење десне виљушке

{{tocright}}
'''Други колоквијум 2019. године''' одржан је 23. априла. Поставка се може наћи са [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir3kdp/rokovi/kdp19.zip странице предмета] (зипована).

== {{категорија|1. задатак|Монитори}} ==
=== Поставка ===
Проблем филозофа који ручавају (''Dining Philosophers Problem''). Решити проблем филозофа који ручавају користећи мониторе са ''signal and wait'' дисциплином. Филозофи који су раније изразили жељу за храном треба раније да буду опслужени.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="java">
class DiningPhilosophers {
public static final int N = 10;
boolean forks[] = new boolean[N];
Condition queue = new Condition();
int ticket = 1;
private int left(int id) {
return id;
}
private int right(int id) {
return (id + 1) % id;
}
public synchronized void acquireForks(int id) {
if (queue.queue() || forks[left(id)] || forks[right(id)]) {
queue.wait((ticket++) * N + id);
}
forks[left(id)] = true;
forks[right(id)] = true;
signal();
}
public synchronized void releaseForks(int id) {
forks[left(id)] = false;
forks[right(id)] = false;
signal();
}
private void signal() {
if (queue.empty()) {
return;
}
int id = queue.minrank() % N;
if (!forks[left(id)] && !forks[right(id)]) {
queue.signal();
}
}
}
</syntaxhighlight>

== {{категорија|2. задатак|Региони}} ==
=== Поставка ===
У берберници раде два берберина, Аца и Браца, постоји 10 столица за чекање и још петоро муштерија може да стоји и чека. Муштерије које долазе се изјашњавају да ли чекају код Аце или Браце или им је свеједно ко ће да их услужи. Ако муштерија види да нема места у берберници и не може бити услужена, одлази. Када је берберин слободан, муштерија која је најдуже чекала ће прва бити услужена (осим ако чека на другог берберина и тада тражимо следећу муштерију у низу). Када се ослободи столица за чекање, муштерија која је најдуже стајала треба да седне. Уколико је неки од берберина беспослен, он спава, и прва муштерија која код њега дође на ред треба да га пробуди и буде услужена. Користећи условне критичне регионе решити овај проблем.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="cpp">
#include "common.h"
#include <map>
#include <queue>

using namespace std;

struct BarberShop {
// Додељивање идентификатора муштеријама по реду доласка
int ticket = 1;
// Идентификатор особе која седи у седишту, или 0 уколико нико не седи
int seat[2] = {0};
// Да ли је берберин завршио са шишањем и чека особу да плати
bool finished[2] = {false};
// std::map је подразумевано сортиран
map<int, int> waitingQueue;
// Редови чекања за муштерије код Аце, Браце и оне којима је свеједно
queue<int> barberQueue[3];
};
BarberShop shop;

const int ACA_ID = 0;
const int BRACA_ID = 1;
const int ANY_ID = 2;

void barber(int id) {
while (true) {
region (shop) {
// Спавамо док чекамо да прва особа која дође седне на столицу
await (shop.seat[id] != 0);
}
// Шишање
region (shop) {
// Завршено шишање, чекамо на плаћање
shop.finished[id] = true;
await (!shop.finished[id]);
// Узимамо следећу муштерију
if (!shop.barberQueue[id].empty()) {
shop.seat[id] = shop.barberQueue[id].front();
shop.barberQueue[id].pop();
} else if (!shop.barberQueue[ANY_ID].empty()) {
shop.seat[id] = shop.barberQueue[ANY_ID].front();
shop.barberQueue[ANY_ID].pop();
} else {
shop.seat[id] = 0;
}
}
}
}

// Да ли је седиште за шишање код одређеног берберина тренутно резервисано за неку особу
int barberEquals(int barberId, int value) {
if (barberId == ACA_ID && shop.seat[ACA_ID] == value) {
return ACA_ID;
}
if (barberId == BRACA_ID && shop.seat[BRACA_ID] == value) {
return BRACA_ID;
}
if (barberId == ANY_ID) {
if (shop.seat[ACA_ID] == value) {
return ACA_ID;
}
if (shop.seat[BRACA_ID] == value) {
return BRACA_ID;
}
}
return -1;
}

int barberFree(int barberId) {
return barberEquals(barberId, 0);
}

void client(int barberId) {
region (shop) {
if (shop.waitingQueue.size() == 15 && barberFree(barberId) == -1) {
// Особа не може бити услужена
return;
}
int myTicket = shop.ticket++;
if (barberFree(barberId) != 1) {
// Без чекања седамо на столицу за шишање
shop.seat[barberFree(barberId)] = myTicket;
} else {
shop.barberQueue[barberId].push(myTicket);
// Овиме повећавамо shop.waitingQueue.size()
shop.waitingQueue[myTicket] = shop.waitingQueue.size();
// Чекамо на столицу за чекање или шишање
await (shop.waitingQueue[myTicket] < 10 || barberEquals(barberId, myTicket) != -1);
if (barberEquals(barberId, myTicket) == -1) {
// Седамо на столицу за чекање
await (barberEquals(barberId, myTicket) != -1);
}
// Устали смо са столице и смањујемо shop.waitingQueue.size
shop.waitingQueue.erase(myTicket);
int i = 0;
for (auto& it : shop.waitingQueue) {
shop.waitingQueue[it.first] = i++;
}
}
int barber = barberEquals(barberId, myTicket);
// Чекање током шишања
await (shop.finished[barber]);
// Плаћање
shop.finished[barber] = false;
}
}
</syntaxhighlight>

[[Категорија:КДП]]
[[Категорија:Рокови]]

КДП/К2 2022

2023-05-11T21:33:01Z

Kmeeth: Исправљена грешка у услову за улазак жене и деце

{{tocright}}
'''Други колоквијум 2022. године''' одржан је 15. маја.

== {{категорија|1. задатак|Монитори}} ==
=== Поставка ===
Решити проблем Читалаца и писаца (Readers/Writers) користећи мониторе са дисциплином ''Signal and Continue''. Проблем решити користећи технику прослеђивања услова (''Passing the Condition''). Монитор треба да поседује 4 методе: <code>lockShared()</code> — желим да читам, <code>lockExclusive()</code> — желим да пишем, <code>unlock()</code> — завршавам, и <code>upgradeLock()</code> — са читања прелазим на писање.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="java">
class ReadersWriters {
private int readers = 0;
private int writers = 0;
private int ticket = 1;
private Condition okToRead = new Condition();
private Condition okToWrite = new Condition();
public synchronized void lockShared() {
if (writers == 0 && okToWrite.empty()) {
++readers;
} else {
okToRead.wait(ticket++);
}
}
public synchronized void lockExclusive() {
if (readers == 0 && writers == 0) {
++writers;
} else {
okToWrite.wait(ticket++);
}
}
public synchronized void unlock() {
if (readers > 0) {
if (--readers == 0 && okToWrite.queue()) {
writers = 1;
okToWrite.signal();
}
} else {
boolean readersNext = okToRead.queue() && (okToWrite.empty() || okToRead.minrank() < okToWrite.minrank());
boolean writersNext = okToWrite.queue() && (okToRead.empty() || okToWrite.minrank() < okToRead.minrank());
if (readersNext) {
while (okToRead.queue() && okToRead.minrank() < okToWrite.minrank()) {
++readers;
okToRead.signal();
}
} else if (writersNext) {
okToWrite.signal();
} else {
writers = 0;
}
}
}
public synchronized void upgradeLock() {
if (readers == 1) {
// Ако је само један читалац, конвертуј га у писца
readers = 0;
writers = 1;
} else {
// У супротном, мораће да сачека остале читаоце и писце како би постао писац
unlock();
lockExclusive();
}
}
}
</syntaxhighlight>

== {{категорија|2. задатак|Региони}} ==
=== Поставка ===
На обали реке се налази чамац који може да прими тачно десет путника. Чамац могу да користе мушкарци, жене и деца. Чамац може да исплови само ако се у њему налази тачно онолико путника колики му је капацитет, али само под условом да се у чамцу налазе бар два мушкарца. Деца не смеју ући у чамац уколико се у њему не налазе бар једна одрасла особа и по завршетку вожње у чамцу не смеју да остану само деца. Сматрати да ће се[sic] чамац након искрцавања свих путника одмах бити спреман да прими наредну групу путника. Користећи регионе написати програм који решава овај проблем.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="cpp">
struct Boat {
// Број мушкараца, жена и деце
int men = 0;
int women = 0;
int children = 0;
// Да ли је вожња готова (да ли је у току искрцавање)
bool done;
// Помоћне методе
int total() {
return men + women + children;
}
int adults() {
return men + women;
}
};
Boat boat;

void boatP() {
while (true) {
region (boat) {
boat.done = false;
await (boat.total() == 10 && boat.men >= 2);
}
// Вожња
region (boat) {
boat.done = true;
await (boat.total() == 0);
}
}
}

void man() {
while (true) {
region (boat) {
await (!boat.done);
if (boat.total() < 10) {
++boat.men;
break;
} else {
// Нисмо се укрцали, чекамо да се заврши вожња па поново
await (boat.done);
}
}
}
// Укрцани смо
region (boat) {
await (boat.done);
// Ако смо последњи одрасли, чекамо да сва деца изађу
if (boat.adults() == 1 && boat.children > 0) {
await (boat.children == 0);
}
--boat.men;
}
}

void woman() {
while (true) {
region (boat) {
await (!boat.done);
if (boat.total() < 10 && boat.total() - boat.men <= 7) {
++boat.women;
break;
} else {
// Нисмо се укрцали, чекамо да се заврши вожња па поново
await (boat.done);
}
}
}
// Укрцани смо
region (boat) {
await (boat.done);
// Ако смо последњи одрасли, чекамо да сва деца изађу
if (boat.adults() == 1 && boat.children > 0) {
await (boat.children == 0);
}
--boat.women;
}
}

void child() {
while (true) {
region (boat) {
await (!boat.done);
if (boat.total() < 10 && boat.total() - boat.men <= 7 && boat.adults() > 0) {
++boat.children;
break;
} else {
// Нисмо се укрцали, чекамо да се заврши вожња па поново
await (boat.done);
}
}
}
// Укрцани смо
region (boat) {
await (boat.done);
--boat.children;
}
}
</syntaxhighlight>

[[Категорија:КДП]]
[[Категорија:Рокови]]

Рачунарске мреже 1/Пројекат 2021

2022-08-29T19:24:50Z

Kmeeth: /* R4 */ Исправљена грешка

{{tocright}}
[[Медиј:RM1 Projekat 2020.pdf|Isti projekat]] bio je zadat 2020. i 2021. godine, pa je vreme bilo za vodič poput ovog ispod. Za svaki uređaj date su instrukcije za podešavanje ispod kako bi uslovi postavke bili ispunjeni. Linije podešavanja koje počinju sa <code>#</code> su komentari i ne treba ih pisati u komandnoj liniji. Ipak, '''pokušajte da projekat prvo uradite sami''', gledajući vežbe drugog i trećeg bloka koje imaju veze sa ''Packet Tracer'', jer se sa njima ovaj projekat uradi za oko jedan dan. Takođe je, zbog odbrane projekta, bitno da razumete šta znače komande koje kucate. Ako to ne razumete, možete pogledati [[Рачунарске мреже 1/Packet Tracer|vodič za ''Packet Tracer'']] komande.

== Osnovna podešavanja ==
# Nacrtati šemu kao u postavci projekta jer se ostatak ovog vodiča zasniva na tim brojevima.
# U svaki switch i ruter dodati FastEthernet ili GigabitEthernet modul kroz Physical tab. Broj i tip su proizvoljni. Ovde će biti dodavani samo FastEthernet (<code>*-1CFE</code>) moduli kako bi komande bile jednostavnije. Pre ubacivanja modula morate isključiti uređaj, pa ga uključite čim ih ubacite.
# Povežite uređaje kablovima. Oni koji se na slici prikazuju kao isprekidani su Copper Cross-Over kablovi dok su oni ostali Copper Straight-Through.
# Podesite u Options → Preferences opciju "Show Port Labels When Mouse Over In Logical Workspace" ako već nije kako biste mogli da vidite broj porta kad pređete mišem preko trouglića na tom portu

== R1 ==
<pre>
en
configure terminal
hostname R1
! Podešavanje IP adrese prema R3
interface Fa0/0
ip address 192.168.13.1 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje IP adrese prema R2
interface Fa1/0
ip address 192.168.12.1 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje IP adrese prema mreži na Switch3
interface Fa2/0
ip address 192.168.0.1 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje OSPF
router ospf 1
network 192.168.0.0 0.0.0.255 area 0
network 192.168.12.0 0.0.0.255 area 0
network 192.168.13.0 0.0.0.255 area 0
exit
! Telnet
line vty 0 4
password pass_telnet
login
exit
line console 0
password pass_console
login
exit
enable password pass_enable
banner motd "
Lozinka za Telnet pristup je pass_telnet.
Lozinka za konzolni pristup je pass_console.
Lozinka za enable je pass_enable.
"
! Izađi iz moda podešavanja
exit
! Sačuvaj trenutna podešavanja (ovo radite često)
copy running-config startup-config
</pre>

== R2 ==
<pre>
en
configure terminal
hostname R2
! Podešavanje IP adrese prema R1
interface Fa0/0
ip address 192.168.12.2 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje IP adrese prema R4
interface Fa2/0
ip address 192.168.24.1 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje IP adrese prema R5
interface Fa1/0
ip address 8.0.25.1 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje RIPv2
router rip
version 2
network 8.0.25.0
redistribute ospf 1 metric 1
exit
! Podešavanje OSPF
router ospf 1
network 192.168.12.0 0.0.0.255 area 0
network 192.168.24.0 0.0.0.255 area 0
redistribute rip metric 25 metric-type 2 subnets
exit
! Izađi iz moda podešavanja
exit
! Sačuvaj trenutna podešavanja (ovo radite često)
copy running-config startup-config
</pre>

== R3 ==
<pre>
en
configure terminal
hostname R3
! Podešavanje IP adrese prema R1
interface Fa0/0
ip address 192.168.13.2 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje IP adrese prema mreži na Switch0
interface Fa1/0
ip address 192.168.1.1 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje OSPF
router ospf 1
network 192.168.13.0 0.0.0.255 area 0
network 192.168.1.0 0.0.0.255 area 1
area 1 stub no-summary
exit
! Izađi iz moda podešavanja
exit
! Sačuvaj trenutna podešavanja (ovo radite često)
copy running-config startup-config
</pre>

== R4 ==
<pre>
en
configure terminal
hostname R4
! Podešavanje IP adrese prema R2
interface Fa0/0
ip address 192.168.24.2 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje IP adrese prema mreži na Switch1
interface Fa1/0
ip address 192.168.2.1 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje OSPF
router ospf 1
network 192.168.24.0 0.0.0.255 area 0
network 192.168.2.0 0.0.0.255 area 2
area 2 stub
exit
! Izađi iz moda podešavanja
exit
! Sačuvaj trenutna podešavanja (ovo radite često)
copy running-config startup-config
</pre>

== R5 ==
<pre>
en
configure terminal
hostname R5
! Podešavanje IP adrese prema R2
interface Fa0/0
ip address 8.0.25.2 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje IP adrese prema mreži na Switch2
interface Fa1/0
ip address 8.0.0.1 255.255.255.0
no shutdown
exit
! DHCP
!! Podešavanje DHCP pool-a
ip dhcp pool R5_DHCP
network 8.0.0.0 255.255.255.0
default-router 8.0.0.1
dns-server 8.0.0.3
exit
!! Izbacivanje adresa iz dodeljivanja za DHCP
ip dhcp excluded-address 8.0.0.0 8.0.0.15
ip dhcp excluded-address 8.0.0.18 8.0.0.24
! Podešavanje RIPv2
router rip
version 2
network 8.0.0.0
network 8.0.25.0
exit
! Podešavanje ACL
ip access-list extended R5_ACL
permit udp any host 8.0.0.3 eq domain
deny ip any host 8.0.0.3
permit tcp any host 8.0.0.2 eq www
permit icmp any host 8.0.0.2 echo
deny ip any host 8.0.0.2
permit ip any any
exit
! Primenjujemo ACL nad ulaznim portovima iz R2
interface Fa0/0
ip access-group R5_ACL in
exit
! Izađi iz moda podešavanja
exit
! Sačuvaj trenutna podešavanja (ovo radite često)
copy running-config startup-config
</pre>

== DNS local ==
# U Desktop → IP Configuration podesiti:
#* IPv4 Address: <code>192.168.0.2</code>
#* Subnet Mask: <code>255.255.255.0</code>
#* Default Gateway: <code>192.168.0.1</code>
#* DNS Server: <code>0.0.0.0</code>
# U Services → DNS podesiti:
#* DNS Service: On
#* Name: <code>com</code>
#* Type: NS Record
#* Server Name: <code>ns.com</code>
#* Kliknuti Add
#* Name: <code>ns.com</code>
#* Type: A Record
#* Address: <code>8.0.0.3</code>
#* Kliknuti Add

== DHCP ==
# U Desktop → IP Configuration podesiti:
#* IPv4 Address: <code>192.168.1.2</code>
#* Subnet Mask: <code>255.255.255.0</code>
#* Default Gateway: <code>192.168.1.1</code>
#* DNS Server: <code>0.0.0.0</code>
# U Services → DHCP podesiti:
#* Service: On
#* Default Gateway: <code>192.168.1.1</code>
#* DNS Server: <code>192.168.0.2</code>
#* Start IP Address: <code>192.168.1.5</code>
#* Subnet Mask: <code>255.255.255.0</code>
#* Kliknuti Save

== www.google.com ==
# U Desktop → IP Configuration podesiti:
#* IPv4 Address: <code>8.0.0.2</code>
#* Subnet Mask: <code>255.255.255.0</code>
#* Default Gateway: <code>8.0.0.1</code>
#* DNS Server: <code>0.0.0.0</code>
# U Services → HTTP podesiti sadržaj <code>index.html</code> kako bi bio prepoznatljiv (HTTP bi već trebalo da je uključen na svim serverima podrazumevano).

== DNS google.com ==
# U Desktop → IP Configuration podesiti:
#* IPv4 Address: <code>8.0.0.3</code>
#* Subnet Mask: <code>255.255.255.0</code>
#* Default Gateway: <code>8.0.0.1</code>
#* DNS Server: <code>0.0.0.0</code>
# U Services → DNS podesiti:
#* DNS Service: On
#* Name: <code>google.com</code>
#* Type: A Record
#* Address: <code>8.0.0.2</code>
#* Kliknuti Add
#* Name: <code>www.google.com</code>
#* Type: CNAME
#* Host Name: <code>google.com</code>

== PC0, PC1 ==
U Desktop → IP Configuration podesiti (nakon podešavanja DHCP servera u OSPF oblasti 1) da se IPv4 adrese dobijaju preko DHCP.

== PC2 ==
U Desktop → IP Configuration podesiti:
* IPv4 Address: <code>192.168.2.2</code>
* Subnet Mask: <code>255.255.255.0</code>
* Default Gateway: <code>192.168.2.1</code>
* DNS Server: <code>192.168.0.2</code>

== PC3 ==
U Desktop → IP Configuration podesiti:
* IPv4 Address: <code>192.168.2.3</code>
* Subnet Mask: <code>255.255.255.0</code>
* Default Gateway: <code>192.168.2.1</code>
* DNS Server: <code>192.168.0.2</code>

== PC4, PC5, PC6 ==
U Desktop → IP Configuration podesiti (nakon podešavanja DHCP na R5) da se IPv4 adrese dobijaju preko DHCP.

== PC10 ==
U Desktop → IP Configuration podesiti:
* IPv4 Address: <code>192.168.0.3</code>
* Subnet Mask: <code>255.255.255.0</code>
* Default Gateway: <code>192.168.0.1</code>
* DNS Server: <code>192.168.0.2</code>

== PC11 ==
U Desktop → IP Configuration podesiti:
* IPv4 Address: <code>192.168.0.4</code>
* Subnet Mask: <code>255.255.255.0</code>
* Default Gateway: <code>192.168.0.1</code>
* DNS Server: <code>192.168.0.2</code>

== Testiranje ==
Komandom <code>show ip access-lists</code> možete prikazati broj puta koliko je neko pravilo u ACL korišćeno, pa na osnovu toga možete da vidite da li je dobro. Za gornja pravila u ACL testiranje je ovakvo:
* <code>permit udp any host 8.0.0.3 eq domain</code>: Uđite u Command Prompt na nekom računaru i pokrenite <code>ping google.com</code> (trebalo bi da uspe ako zahtev stigne do google.com DNS servera i vrati se)
* <code>deny ip any host 8.0.0.3</code>: Uđite u Command Prompt na nekom računaru i pokrenite <code>ping 8.0.0.3</code> (trebalo bi da ne uspe)
* <code>permit tcp any host 8.0.0.2 eq www</code>: Uđite u web browser na nekom računaru i posetite <code>google.com</code> (trebalo bi da prikaže stranicu)
* <code>permit icmp any host 8.0.0.2 echo</code>: Uđite u Command Prompt na nekom računaru i pokrenite <code>ping google.com</code> (trebalo bi da uspe)
* <code>deny ip any host 8.0.0.2</code>: Uđite u Command Prompt na nekom računaru i pokrenite <code>telnet google.com</code> (trebalo bi da ne uspe)
* <code>permit ip any any</code>: Uđite u Command Prompt na nekom računaru i pokrenite <code>ping 8.0.0.16</code> (trebalo bi da uspe)

== Modifikacije ==
U junskom roku 2021. su došle sledeće modifikacije:
* Prvi termin:
*#
*#* U OSPF Area 1 dodati novi ruter RX.
*#* Ruter RX povezati samo na Switch0.
*#* Ruteru RX postaviti IP adresu <code>192.168.1.4</code>.
*#
*#* Na ruteru R1 definisati ACL tako da se lokalnom DNS serveru (<code>192.168.0.2</code>) može pristupiti samo sa DNS zahtevom.
*#* Ruteru RX dozvoliti i ICMP request ka lokalnom DNS serveru (<code>192.168.0.2</code>).
*#
*#* Konfigurisati lokalni DNS server u oblasti 0 OSPF segmenta da za sve <code>.rs</code> domene koristi server na adresi <code>8.0.0.3</code>.
*#* DNS server u RIP segmentu podesiti tako da razrešava i domen <code>rm1.rs</code>.
*#* Smatrati da je <code>rm1.rs</code> drugo ime za <code>google.com</code>.
* U drugom terminu je došlo isto, samo je naglašeno da se mora podesiti i OSPF na RX i ACL u drugoj stavci je bio da se svim uređajima osim RX dozvoli ICMP echo request.
* U trećem terminu RX je bio u Area 2 i imao je najveću adresu unutar mreže u kojoj se nalazi, dok je ACL bio da se zabrane spoljašnji ICMP echo request ka <code>192.168.1.0/24</code> na R3.

=== Rešenje ===
Sledeće rešenje je za modifikaciju u prvom terminu.

==== RX ====
<pre>
en
conf t
hostname RX
! Podešavanje IP adrese
interface Fa0/0
ip address 192.168.1.4 255.255.255.0
no shutdown
exit
! Podešavanje OSPF kako bi se prihvatile rute
router ospf 1
network 192.168.1.0 0.0.0.255 area 1
area 1 stub
exit
! Čuvanje
exit
copy running-config startup-config
</pre>

==== R1 ====
<pre>
en
conf t
ip access-list extended R1_ACL
! Dozvoljava se DNS upit za DNS local
permit udp any host 192.168.0.2 eq domain
! Bez ovoga neće raditi pristup google.com osim ako se ne kešira na DNS local
permit udp host 8.0.0.3 host 192.168.0.2
! Dozvoljava se ping sa RX na DNS local
permit icmp host 192.168.1.4 host 192.168.0.2 echo
! Zabranjuje se sve ostalo sa DNS local
deny ip any host 192.168.0.2
! Dozvoljava se sve ostalo sa ostalim računarima
permit ip any any
exit
! Podešavanje ACL na ulaznim interfejsima (prema R2 i prema R3)
interface Fa0/0
ip access-group R1_ACL in
exit
interface Fa1/0
ip access-group R1_ACL in
exit
! Čuvanje
exit
copy running-config startup-config
</pre>

==== DNS local ====
* Dodati NS unos za <code>rs</code> ka <code>ns.rs</code>.
* Dodati A unos za <code>ns.rs</code> ka <code>8.0.0.3</code>.

==== DNS google.com ====
* Dodati CNAME unos za <code>rm1.rs</code> ka <code>google.com</code>.

==== Testiranje ====
* Pristup <code>google.com</code> kroz web browser (prikazuje se).
* <code>ping ip 192.168.0.2</code> kroz RX (prihvata se).
* <code>ping 192.168.0.2</code> kroz bilo koji računar (odbija se jer ACL ne dozvoljava).
* Pristup <code>rm1.rs</code> kroz web browser (prikazuje isti sajt kao <code>google.com</code>).

[[Категорија:Рачунарске мреже 1]]
[[Категорија:Водичи]]

ОРТ2/К3 2021

2022-02-10T01:40:23Z

Kmeeth: Не одговара податку са званичног сајта (и нема смисла, јер у овој архитектури нема memind)

{{tocright}}

== Поставка ==
Посматра се део рачунара који чине меморија и процесор. Меморија је капацитета 216 бајтова. Ширина меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Адресе и подаци су дужине 16 бита и заузимају по две суседне меморијске локације, при чему се старији бајт налази на нижој, а млађи бајт на вишој адреси.

У процесору постоји регистар програмског бројача PC дужине 2 бајта, адресни регистар меморије MAR дужине 2 бајта, прихватни регистар податка меморије MDR дужине 1 бајт, прихватни регистар инструкције IR дужине 4 бајта, акумулатор A дужине 2 бајта, прихватни регистар податка B дужине 2 бајта, регистри опште намене R0 до R15 дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине 1 бајт. Инструкције су дужине 1, 2, 3 или 4 бајта.

Бит 7 првог бајта инструкције је 0 за све инструкције скока. Код инструкција условног скока бит 6 првог бајта инструкције је 0, док код инструкција безусловног скока бит 6 првог бајта инструкције је 1. Инструкција условног скока је инструкција условног скока уколико резултат није нула (JNZ), а инструкције безусловног скока су инструкција безусловног скока (JMP). Битовима 5 до 0 првог бајта инструкције специфицира се код операције и на основу тога су за инструкције JNZ и JMP усвојени кодови операције 00000000 и 01000000, респективно. Инструкције JNZ и JMP се реализују као апсолутни скокови, при чему је адреса дата другим и трећим бајтом инструкције. Дужина инструкција је 3 бајта.

Бит 7 првог бајта инструкције је 1 за све адресне и безадресне инструкције.

Битови 6 и 5 првог бајта инструкције су 01 за безадресне инструкције. Безадресне инструкције су инструкције стављања садржаја акумулатора на стек (PUSH), пуњења акумулатора садржајем са стека (POP) и декрементирање акумулатора (DEC). Битовима 4 до 0 првог бајта инструкције специфицира се код операције за безадресне инструкције. На основу тога су за инструкције PUSH, POP и DEC усвојени кодови операција 10100000, 10100001 и 10100010, респективно. Дужина инструкција је 1 бајт.

Битови 6 и 5 првог бајта инструкције су 11 за адресне инструкције. Адресне инструкције су инструкција преноса у акумулатор (LD), инструкција преноса из акумулатора (ST), логичка инструкција "или" (OR), инструкција ротирања операнда једно место удесно која смешта резултат у акумулатор (ROR), инструкција безусловног скока на срачунату адресу (JADR), инструкција сабирања (ADD) и инструкција одузимања (SUB). Битовима 4 до 0 првог бајта инструкције специфицира се код операције за адресне инструкције. На основу тога су за инструкције LD, ST, OR, ROR, JADR, ADD и SUB усвојени кодови операција 11100000, 11100001, 11100010, 11100011, 11100100, 11100101 и 11100110 респективно. Дужина инструкција је 2 или 4 бајта и зависи од специфицираног начина адресирања.

Начини адресирања су специфицирани битовима 7, 6 и 5 другог бајта инструкције и то на следећи начин: 000-меморијско директно адресирање (memdir), 001-регистарско индиректно адресирање (regind), 010-регистарско директно адресирање (regdir), 011-релативно адресирање са померајем (pcrel), 100-непосредно адресирање (immed) и 101-регистарско индиректно са померајем адресирање (regindpom). Код меморијског директног адресирања 16 битна адреса меморијске локације је дата трећим и четвртим бајтом инструкције. Битови 4 до 0 другог бајта инструкције се не користе. Дужина инструкција је 4 бајта. Регистарско индиректно адресирање користи неке од регистара опште намене R0 до R15 специфициране битовима од 3 до 0 другог бајта. Бит 4 другог бајта инструкције се не користи. Дужина инструкција је 2 бајта. Регистарско директно адресирање користи неке од регистара опште намене R0 до R15 специфициране битовима од 3 до 0 другог бајта. Бит 4 другог бајта инструкције се не користи. Дужина инструкција је 2 бајта. Код релативног адресирања са померајем трећи и четврти бајт инструкције садрже 16 битни померај који је дат као целобројна величина са знаком. Битови 4 до 0 другог бајта инструкције се не користе. Дужина инструкција је 4 бајта. Код непосредног адресирања 16 битни операнд дат је трећим и четвртим бајтом инструкције. Битови 4 до 0 другог бајта инструкције се не користе. Дужина инструкција је 4 бајта. Код регистарског индиректног адресирања са померајем трећи и четврти бајт инструкције садрже 16 битни померај који је дат као целобројна величина са знаком. Један од регистара опште намене R0 до R15 који се користи специфициран је битовима од 3 до 0 другог бајта инструкције. Бит 4 другог бајта инструкције се не користи. Дужина инструкција је 4 бајта.

Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на последњу заузету меморијску локацију. Процесор нема могућност обраде прекида.

<div class="abc-list">
# Пројектовати део операционе јединице процесора која је потребна да се изврши (FETCH + ADDR + EXEC) инструкција '''JADR 1234h'''.
# Дати су почетни садржаји регистара и индикатора: PC=1000h, SP=2000h, ACC = 0002h, R0=00F2h, R1=000Ch, R2=00A2h, R3=FFE3h, N=0, Z=0, V=0 и C=0. Индикатори статусне речи на које инструкције не утиче треба да остану непромењени. Извршити 7 сукцесивних наредби и за сваку наредбу одредити следеће: у фази читања инструкције - меморијске адресе са којих је прочитана инструкција, садржај регистра IR, инструкцију која је прочитана и нови садржај регистра PC; у фази одређивања адресе операнда и читања операнда - меморијске адресе са којих је прочитана адреса операнда, меморијске адресе са којих је прочитан операнд, вредност операнда и нови садржај регистара опште намене који су у овој фази промењени; у фази извршавања операције - меморијске адресе којима се у овој фази приступа, садржај акумулатора A и индикатора N, Z, V и C након извршавања инструкције и нови садржај регистара и меморијских локација који су у овој фази промењени. Резултате представити у табелама 1, 2 и 3 формулара.
</div>
{| class="wikitable"
|+ Садржај дела меморије из поставке задатка
! ЛОКАЦИЈА
| 000A || 000B || 000C || 000D || 000E || 000F || 0010 || 0011 || 0012 || 0013
|-
! ВРЕДНОСТ
| 10 || 01 || 00 || C1 || 21 || 77 || 11 || 00 || 0A || 83
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1000 || 1001 || 1002 || 1003 || 1004 || 1005 || 1006 || 1007 || 1008 || 1009
|-
! ВРЕДНОСТ
| E0 || 00 || 00 || 0A || 00 || 10 || 09 || 10 || E8 || A2
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 100A || 100B || 100C || 100D || 100E || 100F || 1010 || 1011 || 1012 || 1013
|-
! ВРЕДНОСТ
| E2 || 60 || 00 || 08 || A0 || 40 || 10 || 19 || 00 || 52
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1014 || 1015 || 1016 || 1017 || 1018 || 1019 || 101A || 101B || 101C || 101D
|-
! ВРЕДНОСТ
| 21 || 41 || F0 || 00 || 03 || E3 || 21 || B8 || 10 || 13
|}

== Решење ==
=== Кодови операција ===
{| class="wikitable"
|-
! colspan="8" | Битови IR31..24
! rowspan="2" | Класа инструкције 
|-
| 31
| 30
| 29
| 28
| 27
| 26
| 25
| 24
|-
| 0
| 0
| colspan="6" | Код операције 
| Условни скок 
|-
| 0
| 1
| colspan="6" | Код операције 
| Безусловни скок
|-
| 1
| 0
| 1
| colspan="5" | Код операције
| Безадресне инструкције
|-
| 1
| 1
| 1
| colspan="5" | Код операције
| Адресне инструкције
|}

{| class="wikitable"
|-
! colspan="8" | Битови IR31..24
! rowspan="2" | Инструкција 
! rowspan="2" | 2. бајт
! rowspan="2" | 3. бајт
! rowspan="2" | 4. бајт
! rowspan="2" | Дужина
|-
| 31
| 30
| 29
| 28
| 27
| 26
| 25
| 24
|-
| colspan="13" style="font-weight:bold;" | Условни скок
|-
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| JNZ
| ст. 
| мл.
| /
| 3 б
|-
| colspan="13" style="font-weight:bold;" | Безусловни скок
|-
| 0
| 1
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| JMP
| ст. 
| мл.
| /
| 3 б
|-
| colspan="13" style="font-weight:bold;" | Безадресне инструкције
|-
| 1
| 0
| 1
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| PUSH
| /
| /
| /
| 1 б
|-
| 1
| 0
| 1
| 0
| 0
| 0
| 0
| 1
| POP
| /
| /
| /
| 1 б
|-
| 1
| 0
| 1
| 0
| 0
| 0
| 1
| 0
| DEC
| /
| /
| /
| 1 б
|-
| colspan="13" style="font-weight:bold;" | Адресне инструкције 
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| LD
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 0
| 0
| 1
| ST
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 0
| 1
| 0
| OR 
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 0
| 1
| 1
| ROR
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 1
| 0
| 0
| JADR
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 1
| 0
| 1
| ADD
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 1
| 1
| 0 
| SUB
| Адр.
|
|
|
|}

{| class="wikitable"
|-
! colspan="8" | Битови IR23..16
! rowspan="2" | Адресирање 
! rowspan="2" | 3. бајт
! rowspan="2" | 4. бајт
! rowspan="2" | Дужина
|-
| 23
| 22
| 21
| 20
| 19 
| 18 
| 17
| 16
|-
| 0
| 0
| 0
| /
| /
| / 
| /
| /
| Мем. дир. 
| ст.
| мл.
| 4 б
|-
| 0
| 0
| 1 
| R 
| R
| R
| R
| R
| Рег. инд.
| /
| /
| 2 б
|-
| 0
| 1
| 0
| R 
| R
| R
| R
| R
| Рег. дир.
| /
| /
| 2 б
|-
| 0
| 1
| 1
| /
| / 
| / 
| /
| /
| PC релативно
| ст. 
| мл.
| 4 б
|-
| 1
| 0
| 0
| /
| / 
| / 
| /
| /
| Непосредно 
| ст. 
| мл.
| 4 б
|-
| 1
| 0
| 1
| R 
| R
| R
| R
| R
| Рег. инд. са пом.
| ст. 
| мл.
| 4 б
|}

=== Операциона јединица ===
{{делимично решено}}

=== Меморија ===
{| class="wikitable"
|-
! # 
! Адресе у меморији са којих је учитана инструкција
! IR31..24 
! IR23..16
! IR15..8
! IR7..0
! Инструкција
! PC
|-
| 1
| 1000, 1001, 1002, 1003
| E0
| 00
| 00
| 0A
| LD 000Ah 
| 1004
|-
| 2
| 1004, 1005, 1006
| 00
| 10
| 09
|
| JNZ 1009h
| 1007
|-
| 3
| 1009
| A2
|
|
|
| DEC
| 100A
|-
| 4
| 100A, 100B, 100C, 100D
| E2
| 60
| 00
| 08
| OR (PC+08h)
| 100E
|-
| 5
| 100E
| A0
|
|
|
| PUSH
| 100F
|-
| 6
| 100F, 1010, 1011
| 40
| 10
| 19
|
| JMP 1019h
| 1012
|-
| 7
| 1019, 101A
| E3
| 21
|
|
| ROR (R1)
| 101B
|}

{| class="wikitable"
|-
! # 
! Адресе у меморији или регистри са којих је учитана адреса операнда
! Адресе у меморији или регистри са којих је учитан операнд
! Операнд
! Нови садржај регистара опште намене 
|-
| 1
|
| 000A, 000B
| 1001
|
|-
| 2
|
|
|
|
|-
| 3
|
|
|
|
|-
| 4
|
| 1016, 1017
| F000
|
|-
| 5
|
|
|
|
|-
| 6
|
|
|
|
|-
| 7
|
| 000C, 000D
| 00C1
|
|}

{| class="wikitable"
|-
! # 
! Меморијске адресе којима се приступа у овој фази
! Акумулатор 
! N
! Z
! V
! C
! Нови садржај регистара и меморијских локација који су промењени у овој фази
|-
| 1
|
| 1001
| 0
| 0
| 0
| 0
|
|-
| 2
|
| 1001
| 0
| 0
| 0
| 0
| PC = 1009
|-
| 3
|
| 1000
| 0
| 0
| 0
| 0
|
|-
| 4
|
| F000
| 1
| 0
| 0
| 0
|
|-
| 5
| 2001, 2002
| F000
| 1
| 0
| 0
| 0
| MEM[2001] = F0, MEM[2002] = 00, SP = 2002
|-
| 6
|
| F000
| 1
| 0
| 0
| 0
| PC = 1019
|-
| 7
|
| 8060
| 1
| 0
| 0
| 1
|
|}

[[Категорија:ОРТ2]]
[[Категорија:Рокови]]

ОРТ2/К3 2021

2022-02-10T01:18:08Z

Kmeeth: Мислим да је ово била грешка, пошто је 0х8060 негативан број.

{{tocright}}

== Поставка ==
Посматра се део рачунара који чине меморија и процесор. Меморија је капацитета 216 бајтова. Ширина меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Адресе и подаци су дужине 16 бита и заузимају по две суседне меморијске локације, при чему се старији бајт налази на нижој, а млађи бајт на вишој адреси.

У процесору постоји регистар програмског бројача PC дужине 2 бајта, адресни регистар меморије MAR дужине 2 бајта, прихватни регистар податка меморије MDR дужине 1 бајт, прихватни регистар инструкције IR дужине 4 бајта, акумулатор A дужине 2 бајта, прихватни регистар податка B дужине 2 бајта, регистри опште намене R0 до R15 дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине 1 бајт. Инструкције су дужине 1, 2, 3 или 4 бајта.

Бит 7 првог бајта инструкције је 0 за све инструкције скока. Код инструкција условног скока бит 6 првог бајта инструкције је 0, док код инструкција безусловног скока бит 6 првог бајта инструкције је 1. Инструкција условног скока је инструкција условног скока уколико резултат није нула (JNZ), а инструкције безусловног скока су инструкција безусловног скока (JMP). Битовима 5 до 0 првог бајта инструкције специфицира се код операције и на основу тога су за инструкције JNZ и JMP усвојени кодови операције 00000000 и 01000000, респективно. Инструкције JNZ и JMP се реализују као апсолутни скокови, при чему је адреса дата другим и трећим бајтом инструкције. Дужина инструкција је 3 бајта.

Бит 7 првог бајта инструкције је 1 за све адресне и безадресне инструкције.

Битови 6 и 5 првог бајта инструкције су 01 за безадресне инструкције. Безадресне инструкције су инструкције стављања садржаја акумулатора на стек (PUSH), пуњења акумулатора садржајем са стека (POP) и декрементирање акумулатора (DEC). Битовима 4 до 0 првог бајта инструкције специфицира се код операције за безадресне инструкције. На основу тога су за инструкције PUSH, POP и DEC усвојени кодови операција 10100000, 10100001 и 10100010, респективно. Дужина инструкција је 1 бајт.

Битови 6 и 5 првог бајта инструкције су 11 за адресне инструкције. Адресне инструкције су инструкција преноса у акумулатор (LD), инструкција преноса из акумулатора (ST), логичка инструкција "или" (OR), инструкција ротирања операнда једно место удесно која смешта резултат у акумулатор (ROR), инструкција безусловног скока на срачунату адресу (JADR), инструкција сабирања (ADD) и инструкција одузимања (SUB). Битовима 4 до 0 првог бајта инструкције специфицира се код операције за адресне инструкције. На основу тога су за инструкције LD, ST, OR, ROR, JADR, ADD и SUB усвојени кодови операција 11100000, 11100001, 11100010, 11100011, 11100100, 11100101 и 11100110 респективно. Дужина инструкција је 2 или 4 бајта и зависи од специфицираног начина адресирања.

Начини адресирања су специфицирани битовима 7, 6 и 5 другог бајта инструкције и то на следећи начин: 000-меморијско директно адресирање (memdir), 001-регистарско индиректно адресирање (regind), 010-регистарско директно адресирање (regdir), 011-релативно адресирање са померајем (pcrel), 100-непосредно адресирање (immed) и 101-регистарско индиректно са померајем адресирање (regindpom). Код меморијског директног адресирања 16 битна адреса меморијске локације је дата трећим и четвртим бајтом инструкције. Битови 4 до 0 другог бајта инструкције се не користе. Дужина инструкција је 4 бајта. Регистарско индиректно адресирање користи неке од регистара опште намене R0 до R15 специфициране битовима од 3 до 0 другог бајта. Бит 4 другог бајта инструкције се не користи. Дужина инструкција је 2 бајта. Регистарско директно адресирање користи неке од регистара опште намене R0 до R15 специфициране битовима од 3 до 0 другог бајта. Бит 4 другог бајта инструкције се не користи. Дужина инструкција је 2 бајта. Код релативног адресирања са померајем трећи и четврти бајт инструкције садрже 16 битни померај који је дат као целобројна величина са знаком. Битови 4 до 0 другог бајта инструкције се не користе. Дужина инструкција је 4 бајта. Код непосредног адресирања 16 битни операнд дат је трећим и четвртим бајтом инструкције. Битови 4 до 0 другог бајта инструкције се не користе. Дужина инструкција је 4 бајта. Код регистарског индиректног адресирања са померајем трећи и четврти бајт инструкције садрже 16 битни померај који је дат као целобројна величина са знаком. Један од регистара опште намене R0 до R15 који се користи специфициран је битовима од 3 до 0 другог бајта инструкције. Бит 4 другог бајта инструкције се не користи. Дужина инструкција је 4 бајта.

Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на последњу заузету меморијску локацију. Процесор нема могућност обраде прекида.

<div class="abc-list">
# Пројектовати део операционе јединице процесора која је потребна да се изврши (FETCH + ADDR + EXEC) инструкција '''JADR (1234h)'''.
# Дати су почетни садржаји регистара и индикатора: PC=1000h, SP=2000h, ACC = 0002h, R0=00F2h, R1=000Ch, R2=00A2h, R3=FFE3h, N=0, Z=0, V=0 и C=0. Индикатори статусне речи на које инструкције не утиче треба да остану непромењени. Извршити 7 сукцесивних наредби и за сваку наредбу одредити следеће: у фази читања инструкције - меморијске адресе са којих је прочитана инструкција, садржај регистра IR, инструкцију која је прочитана и нови садржај регистра PC; у фази одређивања адресе операнда и читања операнда - меморијске адресе са којих је прочитана адреса операнда, меморијске адресе са којих је прочитан операнд, вредност операнда и нови садржај регистара опште намене који су у овој фази промењени; у фази извршавања операције - меморијске адресе којима се у овој фази приступа, садржај акумулатора A и индикатора N, Z, V и C након извршавања инструкције и нови садржај регистара и меморијских локација који су у овој фази промењени. Резултате представити у табелама 1, 2 и 3 формулара.
</div>
{| class="wikitable"
|+ Садржај дела меморије из поставке задатка
! ЛОКАЦИЈА
| 000A || 000B || 000C || 000D || 000E || 000F || 0010 || 0011 || 0012 || 0013
|-
! ВРЕДНОСТ
| 10 || 01 || 00 || C1 || 21 || 77 || 11 || 00 || 0A || 83
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1000 || 1001 || 1002 || 1003 || 1004 || 1005 || 1006 || 1007 || 1008 || 1009
|-
! ВРЕДНОСТ
| E0 || 00 || 00 || 0A || 00 || 10 || 09 || 10 || E8 || A2
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 100A || 100B || 100C || 100D || 100E || 100F || 1010 || 1011 || 1012 || 1013
|-
! ВРЕДНОСТ
| E2 || 60 || 00 || 08 || A0 || 40 || 10 || 19 || 00 || 52
|-
! ЛОКАЦИЈА
| 1014 || 1015 || 1016 || 1017 || 1018 || 1019 || 101A || 101B || 101C || 101D
|-
! ВРЕДНОСТ
| 21 || 41 || F0 || 00 || 03 || E3 || 21 || B8 || 10 || 13
|}

== Решење ==
=== Кодови операција ===
{| class="wikitable"
|-
! colspan="8" | Битови IR31..24
! rowspan="2" | Класа инструкције 
|-
| 31
| 30
| 29
| 28
| 27
| 26
| 25
| 24
|-
| 0
| 0
| colspan="6" | Код операције 
| Условни скок 
|-
| 0
| 1
| colspan="6" | Код операције 
| Безусловни скок
|-
| 1
| 0
| 1
| colspan="5" | Код операције
| Безадресне инструкције
|-
| 1
| 1
| 1
| colspan="5" | Код операције
| Адресне инструкције
|}

{| class="wikitable"
|-
! colspan="8" | Битови IR31..24
! rowspan="2" | Инструкција 
! rowspan="2" | 2. бајт
! rowspan="2" | 3. бајт
! rowspan="2" | 4. бајт
! rowspan="2" | Дужина
|-
| 31
| 30
| 29
| 28
| 27
| 26
| 25
| 24
|-
| colspan="13" style="font-weight:bold;" | Условни скок
|-
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| JNZ
| ст. 
| мл.
| /
| 3 б
|-
| colspan="13" style="font-weight:bold;" | Безусловни скок
|-
| 0
| 1
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| JMP
| ст. 
| мл.
| /
| 3 б
|-
| colspan="13" style="font-weight:bold;" | Безадресне инструкције
|-
| 1
| 0
| 1
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| PUSH
| /
| /
| /
| 1 б
|-
| 1
| 0
| 1
| 0
| 0
| 0
| 0
| 1
| POP
| /
| /
| /
| 1 б
|-
| 1
| 0
| 1
| 0
| 0
| 0
| 1
| 0
| DEC
| /
| /
| /
| 1 б
|-
| colspan="13" style="font-weight:bold;" | Адресне инструкције 
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 0
| 0
| 0
| LD
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 0
| 0
| 1
| ST
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 0
| 1
| 0
| OR 
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 0
| 1
| 1
| ROR
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 1
| 0
| 0
| JADR
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 1
| 0
| 1
| ADD
| Адр.
|
|
|
|-
| 1
| 1
| 1
| 0
| 0
| 1
| 1
| 0 
| SUB
| Адр.
|
|
|
|}

{| class="wikitable"
|-
! colspan="8" | Битови IR23..16
! rowspan="2" | Адресирање 
! rowspan="2" | 3. бајт
! rowspan="2" | 4. бајт
! rowspan="2" | Дужина
|-
| 23
| 22
| 21
| 20
| 19 
| 18 
| 17
| 16
|-
| 0
| 0
| 0
| /
| /
| / 
| /
| /
| Мем. дир. 
| ст.
| мл.
| 4 б
|-
| 0
| 0
| 1 
| R 
| R
| R
| R
| R
| Рег. инд.
| /
| /
| 2 б
|-
| 0
| 1
| 0
| R 
| R
| R
| R
| R
| Рег. дир.
| /
| /
| 2 б
|-
| 0
| 1
| 1
| /
| / 
| / 
| /
| /
| PC релативно
| ст. 
| мл.
| 4 б
|-
| 1
| 0
| 0
| /
| / 
| / 
| /
| /
| Непосредно 
| ст. 
| мл.
| 4 б
|-
| 1
| 0
| 1
| R 
| R
| R
| R
| R
| Рег. инд. са пом.
| ст. 
| мл.
| 4 б
|}

=== Операциона јединица ===
{{делимично решено}}

=== Меморија ===
{| class="wikitable"
|-
! # 
! Адресе у меморији са којих је учитана инструкција
! IR31..24 
! IR23..16
! IR15..8
! IR7..0
! Инструкција
! PC
|-
| 1
| 1000, 1001, 1002, 1003
| E0
| 00
| 00
| 0A
| LD 000Ah 
| 1004
|-
| 2
| 1004, 1005, 1006
| 00
| 10
| 09
|
| JNZ 1009h
| 1007
|-
| 3
| 1009
| A2
|
|
|
| DEC
| 100A
|-
| 4
| 100A, 100B, 100C, 100D
| E2
| 60
| 00
| 08
| OR (PC+08h)
| 100E
|-
| 5
| 100E
| A0
|
|
|
| PUSH
| 100F
|-
| 6
| 100F, 1010, 1011
| 40
| 10
| 19
|
| JMP 1019h
| 1012
|-
| 7
| 1019, 101A
| E3
| 21
|
|
| ROR (R1)
| 101B
|}

{| class="wikitable"
|-
! # 
! Адресе у меморији или регистри са којих је учитана адреса операнда
! Адресе у меморији или регистри са којих је учитан операнд
! Операнд
! Нови садржај регистара опште намене 
|-
| 1
|
| 000A, 000B
| 1001
|
|-
| 2
|
|
|
|
|-
| 3
|
|
|
|
|-
| 4
|
| 1016, 1017
| F000
|
|-
| 5
|
|
|
|
|-
| 6
|
|
|
|
|-
| 7
|
| 000C, 000D
| 00C1
|
|}

{| class="wikitable"
|-
! # 
! Меморијске адресе којима се приступа у овој фази
! Акумулатор 
! N
! Z
! V
! C
! Нови садржај регистара и меморијских локација који су промењени у овој фази
|-
| 1
|
| 1001
| 0
| 0
| 0
| 0
|
|-
| 2
|
| 1001
| 0
| 0
| 0
| 0
| PC = 1009
|-
| 3
|
| 1000
| 0
| 0
| 0
| 0
|
|-
| 4
|
| F000
| 1
| 0
| 0
| 0
|
|-
| 5
| 2001, 2002
| F000
| 1
| 0
| 0
| 0
| MEM[2001] = F0, MEM[2002] = 00, SP = 2002
|-
| 6
|
| F000
| 1
| 0
| 0
| 0
| PC = 1019
|-
| 7
|
| 8060
| 1
| 0
| 0
| 1
|
|}

[[Категорија:ОРТ2]]
[[Категорија:Рокови]]