https://siwiki.rs/w/api.php?action=feedcontributions&feedformat=atom&user=Jcjcjc3SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]2026-06-04T09:50:48ZКориснички доприносиMediaWiki 1.39.8https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E2&diff=7455ОО22024-04-01T05:33:06Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div>{{Предмет<br />
| назив = Објектно оријентисано програмирање 2<br />
| шифра = 13С112ОО2, 13Е112ОО2<br />
| семестар = 4<br />
| статус = обавезни<br />
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2oo2/ rti.etf.rs/rti/ir2oo2]<br />
| одсек = СИ, РТИ<br />
| претходни = ОО1<br />
| следећи = Пројектовање софтвера<br />
}}<br />
'''Објектно оријентисано програмирање 2''' је обавезан предмет у четвртом семестру за СИ и РТИ, настављајући се на [[ОО1|Објектно оријентисано програмирање 1]]. Наводи су нетачни.<br />
<br />
== Корисне везе ==<br />
* [https://eclipse.org/downloads/ Преузимање ''Eclipse'', развојног окружења које се користи на вежбама]<br />
* [https://drive.google.com/open?id=1ymKiC-jmr66-FRMDYwP-p15SrVgSNu65 '''Скрипта са свим презентацијама комбинованим у једном документу, спремно за штампу'''] ([https://docs.google.com/document/d/1LZ1pqkOWJ6gH2F2cnYn9s6uE_bfiYXIf изворни ''Word'' документ])<br />
* [https://drive.google.com/open?id=1tsApPhN_66xrdBYYFg_4PAivufJ4cBVQ ETF SI] (питалице, стари лабови)<br />
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8381893109 ETF Materijali (Box)]<br />
<br />
== Настава ==<br />
Као наставак [[ОО1#Настава|ОО1]], на предмету се обрађују сличне области али на програмским језицима Java и C#:<br />
* '''Први блок:''' Објекти и класе, извођење и проширивање класа<br />
* '''Други блок:''' Интерфејси, набрајања, изузеци, угнежђени типови, ламбда изрази (до ове области на колоквијуму за РТИ), нити и конкурентно програмирање<br />
* '''Трећи блок:''' Графички кориснички интерфејс и догађаји, генерици, .NET концепти, разлике C# у односу на Java, својства, делегати, догађаји<br />
Презентације из области зрна и нити на језику C# се обично не предају током семестра и не могу доћи на испиту у прва два испитна рока, али могу после тога.<br />
<br />
На вежбама се програмира у Java програмском језику, у окружењу ''Eclipse''. Градиво вежби прати градиво предавања. Пред крај се такође ради језик C#, али закључно са нитима, те C# не долази у обзир за лабораторијске вежбе.<br />
<br />
== Домаћи ==<br />
Домаћи задаци се раде пре лабораторијских вежби и услов су за бодове на лабораторијским вежбама, али сами по себи углавном не носе бодове. Постоји могућност да се са предатим празним домаћим задатком дође на лабораторијску вежбу и на њој ради цео домаћи, али ово се не препоручује због временског ограничења. Домаћи задаци претходних година могу се пронаћи [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2oo2/lab/ на страници предмета.] Један пример решења из 2021/2022. године може се наћи [[github:lordofdestiny/OO2Domaci|овде]].<br />
<br />
== Лабораторијске вежбе ==<br />
Исто као и на [[ОО1#Лаб вежбе|ОО1]]. Лабораторијске вежбе се раде искучиво на програмском језику Јава.<br />
; Градиво:<br />
* Прва (показна) лабораторијска вежба - Објекти и класе, извођење, проширивање класа, интерфејси, набрајања, изузеци, угнежђени типови, ламбда изрази<br />
* Друга лабораторијска вежба - Области за прву лабораторијску вежбу<br />
* Трећа лабораторијска вежба - Целокупно градиво обрађено на програмском језику Јава<br />
; Оцењивање:<br />
* Друга лабораторијска вежба се оцењује аутоматски, коришћењем ''JUnit''-а. Свака класа се бодује засебно. За сваку од метода постоји неколико тестова који укључују обичне и граничне случајеве. Број поена на тестовима представља максимум поена који се могу освојити, али се због грешака у коду могу додатно умањити поени.<br />
* Трећа лабораторијска вежба се оцењује тако што се програм покрене и тестирају се могућности дефинисане поставком лабораторијске вежбе. На самој вежби је доступан кључ за бодовање по ком ће асистенти оцењивати. Као и са тестовима на другој лабораторијској вежби, ово представља максимум поена, а уочене грешке у коду повлаче одређено умањење.<br />
<br />
Следеће модификације са претходних лабораторијских вежби су доступне:<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО2/Лаб<br />
| noresultsheader = Тренутно нема модификација.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
== Испитни рокови ==<br />
Слична прича као и за [[ОО1#Испитни рокови|ОО1]].<br />
<br />
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.<br />
<br />
=== Пробни тестови ===<br />
Овде се налазе пробни тестови дати за вежбу пред колоквијум на ''Moodle'' платформи.<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО2/Пробни тестови<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Колоквијум 1 ===<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО2/К1<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Колоквијум ===<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО2/К \d+<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Колоквијум 2 ===<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО2/К2<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Испит ===<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО2/.* \d+$<br />
| nottitleregexp = ОО2/К\d<br />
| nottitleregexp = ОО2/К \d<br />
| nottitleregexp = ОО2/Пробни тестови<br />
| nottitleregexp = ОО2/Лаб<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
== Начин оцењивања ==<br />
Исто као и на [[ОО1#Начин оцењивања|ОО1]]. Могуће је радити и испит у јуну и поправну трећу лабораторијску вежбу (детаљи на ОО1 страници).<br />
<br />
== Литература ==<br />
Предмет је могуће положити са највишом оценом без коришћења литературе. Градиво предмета покривено је у ширини у уџбеницима, док су збирке од мањег значаја након увођења новог формата колоквијума.<br />
* '''[https://akademska-misao.rs/product/programski-jezik-java-sa-resenim-zadacima-3-izdanje-jse-13/ Програмски језик Java са решеним задацима]''' 3. издање, Ласло Краус, ''Издавач: Академска Мисао, Београд''<br />
* '''[https://akademska-misao.rs/product/programski-jezik-c-sa-resenim-zadacima-2/ Програмски језик C# са решеним задацима]''' 1. издање, Ласло Краус, ''Издавач: Академска Мисао, Београд''<br />
* '''[https://akademska-misao.rs/product/reseni-zadaci-iz-programskog-jezika-java-sa-resenim-zadacima-5-izdanje/ Решени задаци из програмског језика Java]''' 5. издање, Ласло Краус, ''Издавач: Академска Мисао, Београд''<br />
* '''[https://akademska-misao.rs/product/reseni-zadaci-iz-programskog-jezika-c-ii-izdanje/ Решени задаци из програмског језика C#]''' 2. издање, Ласло Краус, ''Издавач: Академска Мисао, Београд''<br />
<br />
== Потребна помоћ ==<br />
* {{zadaci|postavke}}<br />
** Од користи су такође модификације добијене на лабораторијским вежбама, како би студенти знали отприлике шта их на лабораторијским вежбама чека.</div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A2_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&diff=7222ОРТ2/К2 Јануар 20242024-01-30T10:35:48Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{нерешено}}<br />
'''Поправни други колоквијум 2024. године''' одржан је 20.01.2024. Због промене програма предмета није било могуће у јануару радити и други и трећи колоквијум интегрално, већ је морало да се изабере само један од та два дела за полагање у текућем испитном року.<br />
<br />
==Задатак==<br />
Посматра се део рачунара који чине меморија и и процесор. Меморија јe капацитета 2<sup>16</sup> бајтова. Ширина<br />
меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци су дужине 1 бајт.<br />
Адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на<br />
вишој, а старији бајт на нижој адреси.<br />
У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије<br />
МАR дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MR 1 бајт, прихватни регистар инструкције<br />
IR дужине 3 бајта, акумулатор А дужине 1 бајта, прихватни регистар податка В дужине 1 бајта, регистри<br />
опште намене R<sub>0</sub>, R<sub>1</sub> до R<sub>15</sub> дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине 1 бајт, указивач на на врх<br />
стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1, 2 или 3 бајта.<br />
<br />
Инструкција скока јe инструкција условног скока уколико је резултат нула (ВZ). Битови IR<sub>23..20</sub><br />
имају вредност 0000 за инструкције скока, Инструкиија BZ реализује, се као релативни скок у односу на<br />
тренутну вредност програмског бројача PC. Битови IR<sub>23..16</sub> представљајут код операције који је 00000000 за<br />
инструкцију BZ. Битови IR<sub>15..8</sub> представљају померај који Jе 8-битна целобројна величина са знаком.<br />
Инструкција је дужине 2 бајт. <br />
<br />
Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSН), пуњења<br />
акумулатора садржајем са стека (РОР), декрементирања акумулатора (DЕС) и повратка из потпрограма<br />
(RTS). Битови IR<sub>23..20</sub> имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR<sub>19..16</sub> означавају редни број<br />
инструкције. Битови IR<sub>23..16</sub> представљају код операције и редом су 00010000, 00010001, 00010010, 00010011 за инструкције PUSH, POP, DEC u RTS. Инструкције су дужине 1 бајт.<br />
<br />
Адресне инструкције су инструкцијa преноса У акумулатор (LD) инструкција преноса из акумулатора (ST),<br />
аритметичка инструкција сабирања (ADD), инструкција аритметичког померања улево<br />
за једно место (АSL) и инструкција безусловног скока на срачунату адресу потпрограма (SR). У случају<br />
да се наиђе на комбинацију операција са неким адресирањем са којим та операција не може да се изврши,<br />
такве инструкције треба да буду без дејства. Инструкција АSL резултат померања смешта у регистар А<br />
Битови IR<sub>23..20</sub> представљају код операције и редом су 0010, 0011, 0100, 0101 и 0110 за инструкције LD, ST,<br />
ADD, ASL и JSR, Дужина инструкција зависи од начина адресирања.<br />
<br />
Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско директно адресирање<br />
(memdir), регистарско индиректно са преинкрементирањем адресирање (preiпсг) и непосредно адресирање<br />
(immed). Битови IR<sub>9..1</sub> представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011 за адресирања<br />
regdir, memdir, preincr и immed. Код регистарских адресирања битови IR<sub>15..12</sub> се користе за адресирање<br />
једног од регистара опште намене R<sub>0</sub> до R<sub>15</sub>, док се битови IR<sub>11..8</sub> не користе. Дужина инструкције је 2<br />
бајта. Код меморијских адресирања битови IR<sub>15..0</sub> представљају адресу меморијске локације. Дужина<br />
инструкције је З бајта. Код непосредног адресирања битови IR15.8 представљају 8 битни податак. Дужина<br />
инструкције је 2 бајта<br />
ватм лоаиіама <br />
Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску<br />
локацију.<br />
<br />
Сви регистри имају операцију паралелног уписа, Регистри РС, MAR, SР и сви регистри опште намене<br />
имају операцију инкрементирања. Регистри А и SР имају и операцију декрементирања. У процесору<br />
постоји и аритметичко-логичка јединица ALU која обавља све потребне аритметичке, логичке и померачке<br />
операције. На први улаз ALU могу се довести регистри РС и А. На други улаз АLU могу се довести<br />
реrиcтри IR и B.<br />
* а) Нацртати дијаграм тока фазе формирања адресе и читања операнда.<br />
* б) Нацртати дијаграм тока фазе извршавања операције.<br />
* в) Допунити на празним линијама приложени део главног програма.<br />
* г) Написати изразе за генерисање сигнала логичког услова операције АSL, сигнала начина адресирања immed и све изразе за генерисање сигнала дужина инструкција.<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:ОРТ2]]</div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A2_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&diff=7221ОРТ2/К2 Јануар 20242024-01-30T10:35:39Z<p>Jcjcjc3: Format p2</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{нерешено}}<br />
'''Поправни други колоквијум 2024. године''' одржан је 20.01.2024. Због промене програма предмета није било могуће у јануару радити и други и трећи колоквијум интегрално, већ је морало да се изабере само један од та два дела за полагање у текућем испитном року.<br />
<br />
==Задатак==<br />
Посматра се део рачунара који чине меморија и и процесор. Меморија јe капацитета 2<sup>16</sup> бајтова. Ширина<br />
меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци су дужине 1 бајт.<br />
Адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на<br />
вишој, а старији бајт на нижој адреси.<br />
У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије<br />
МАR дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MR 1 бајт, прихватни регистар инструкције<br />
IR дужине 3 бајта, акумулатор А дужине 1 бајта, прихватни регистар податка В дужине 1 бајта, регистри<br />
опште намене R<sub>0</sub>, R<sub>1</sub> до R<sub>15</sub> дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине 1 бајт, указивач на на врх<br />
стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1, 2 или 3 бајта.<br />
<br />
Инструкција скока јe инструкција условног скока уколико је резултат нула (ВZ). Битови IR<sub>23..20</sub><br />
имају вредност 0000 за инструкције скока, Инструкиија BZ реализује, се као релативни скок у односу на<br />
тренутну вредност програмског бројача PC. Битови IR<sub>23..16</sub> представљајут код операције који је 00000000 за<br />
инструкцију BZ. Битови IR<sub>15..8</sub> представљају померај који Jе 8-битна целобројна величина са знаком.<br />
Инструкција је дужине 2 бајт. <br />
<br />
Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSН), пуњења<br />
акумулатора садржајем са стека (РОР), декрементирања акумулатора (DЕС) и повратка из потпрограма<br />
(RTS). Битови IR<sub>23..20</sub> имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR<sub>19..16</sub> означавају редни број<br />
инструкције. Битови IR<sub>23..16</sub> представљају код операције и редом су 00010000, 00010001, 00010010, 00010011 за инструкције PUSH, POP, DEC u RTS. Инструкције су дужине 1 бајт.<br />
<br />
Адресне инструкције су инструкцијa преноса У акумулатор (LD) инструкција преноса из акумулатора (ST),<br />
аритметичка инструкција сабирања (ADD), инструкција аритметичког померања улево<br />
за једно место (АSL) и инструкција безусловног скока на срачунату адресу потпрограма (SR). У случају<br />
да се наиђе на комбинацију операција са неким адресирањем са којим та операција не може да се изврши,<br />
такве инструкције треба да буду без дејства. Инструкција АSL резултат померања смешта у регистар А<br />
Битови IR<sub>23..20</sub> представљају код операције и редом су 0010, 0011, 0100, 0101 и 0110 за инструкције LD, ST,<br />
ADD, ASL и JSR, Дужина инструкција зависи од начина адресирања.<br />
<br />
Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско директно адресирање<br />
(memdir), регистарско индиректно са преинкрементирањем адресирање (preiпсг) и непосредно адресирање<br />
(immed). Битови IR<sub>9..1</sub> представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011 за адресирања<br />
regdir, memdir, preincr и immed. Код регистарских адресирања битови IR<sub>15..12</sub> се користе за адресирање<br />
једног од регистара опште намене R<sub>0</sub> до R<sub>15</sub>, док се битови IR<sub>11..8</sub> не користе. Дужина инструкције је 2<br />
бајта. Код меморијских адресирања битови IR<sub>15..0</sub> представљају адресу меморијске локације. Дужина<br />
инструкције је З бајта. Код непосредног адресирања битови IR15.8 представљају 8 битни податак. Дужина<br />
инструкције је 2 бајта<br />
ватм лоаиіама <br />
Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску<br />
локацију.<br />
<br />
Сви регистри имају операцију паралелног уписа, Регистри РС, MAR, SР и сви регистри опште намене<br />
имају операцију инкрементирања. Регистри А и SР имају и операцију декрементирања. У процесору<br />
постоји и аритметичко-логичка јединица ALU која обавља све потребне аритметичке, логичке и померачке<br />
операције. На први улаз ALU могу се довести регистри РС и А. На други улаз АLU могу се довести<br />
реrиcтри IR и B.<br />
* а) Нацртати дијаграм тока фазе формирања адресе и читања операнда.<br />
* б) Нацртати дијаграм тока фазе извршавања операције.<br />
* в) Допунити на празним линијама приложени део главног програма.<br />
* г) Написати изразе за генерисање сигнала логичког услова операције АSL, сигнала начина адресирања<br />
immed и све изразе за генерисање сигнала дужина инструкција.<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:ОРТ2]]</div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A2_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&diff=7220ОРТ2/К2 Јануар 20242024-01-30T10:24:02Z<p>Jcjcjc3: Format</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{нерешено}}<br />
'''Поправни други колоквијум 2024. године''' одржан је 20.01.2024. Због промене програма предмета није било могуће у јануару радити и други и трећи колоквијум интегрално, већ је морало да се изабере само један од та два дела за полагање у текућем испитном року.<br />
<br />
==Задатак==<br />
Посматра се део рачунара који чине меморија и и процесор. Меморија јe капацитета 2<sup>16</sup> бајтова. Ширина<br />
меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци су дужине 1 бајт.<br />
Адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на<br />
вишој, а старији бајт на нижој адреси.<br />
У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије<br />
МАR дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MR 1 бајт, прихватни регистар инструкције<br />
IR дужине 3 бајта, акумулатор А дужине 1 бајта, прихватни регистар податка В дужине 1 бајта, регистри<br />
опште намене R<sub>0</sub>, R<sub>1</sub> до R<sub>15</sub> дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине 1 бајт, указивач на на врх<br />
стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1, 2 или 3 бајта.<br />
<br />
Инструкција скока јe инструкција условног скока уколико је резултат нула (ВZ). Битови IR<sub>23..20</sub><br />
имају вредност 0000 за инструкције скока, Инструкиија BZ реализује, се као релативни скок у односу на<br />
тренутну вредност програмског бројача PC. Битови IR<sub>23..16</sub> представљајут код операције који је 00000000 за<br />
инструкцију BZ. Битови IR<sub>15..8</sub> представљају померај који Jе 8-битна целобројна величина са знаком.<br />
Инструкција је дужине 2 бајт. <br />
<br />
Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSН), пуњења<br />
акумулатора садржајем са стека (РОР), декрементирања акумулатора (DЕС) и повратка из потпрограма<br />
(RTS). Битови IR<sub>23..20</sub> имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR<sub>19..16</sub> означавају редни број<br />
инструкције. Битови IR<sub>23..16</sub> представљају код операције и редом су 00010000, 00010001, 00010010, 00010011 за инструкције PUSH, POP, DEC u RTS. Инструкције су дужине 1 бајт.<br />
<br />
Адресне инструкције су инструкцијa преноса У акумулатор (LD) инструкција преноса из акумулатора (ST),<br />
аритметичка инструкција сабирања (ADD), инструкција аритметичког померања улево<br />
за једно место (АSL) и инструкција безусловног скока на срачунату адресу потпрограма (SR). У случају<br />
да се наиђе на комбинацију операција са неким адресирањем са којим та операција не може да се изврши,<br />
такве инструкције треба да буду без дејства. Инструкција АSL резултат померања смешта у регистар А<br />
Битови IR<sub>23..20</sub> представљају код операције и редом су 0010, 0011, 0100, 0101 и 0110 за инструкције LD, ST,<br />
ADD, ASL и JSR, Дужина инструкција зависи од начина адресирања.<br />
<br />
Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско директно адресирање<br />
(memdir), регистарско индиректно са преинкрементирањем адресирање (preiпсг) и непосредно адресирање<br />
(immed). Битови IR<sub>9..1</sub> представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011 за адресирања<br />
regdir, memdir, preincr и immed. Код регистарских адресирања битови IR<sub>15..12</sub> се користе за адресирање<br />
једног од регистара опште намене R<sub>0</sub> до R<sub>15</sub>, док се битови IR<sub>11..8</sub> не користе. Дужина инструкције је 2<br />
бајта. Код меморијских адресирања битови IR<sub>15..0</sub> представљају адресу меморијске локације. Дужина<br />
инструкције је З бајта. Код непосредног адресирања битови IR15.8 представљају 8 битни податак. Дужина<br />
инструкције је 2 бајта<br />
ватм лоаиіама <br />
Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску<br />
локацију.<br />
<br />
==K2 [20]==<br />
Сви регистри имају операцију паралелног уписа, Регистри РС, MAR, SР и сви регистри опште намене<br />
имају операцију инкрементирања. Регистри А и SР имају и операцију декрементирања. У процесору<br />
постоји и аритметичко-логичка јединица ALU која обавља све потребне аритметичке, логичке и померачке<br />
операције. На први улаз ALU могу се довести регистри РС и А. На други улаз АLU могу се довести<br />
реrиcтри IR и B.<br />
* а) Нацртати дијаграм тока фазе формирања адресе и читања операнда.<br />
* б) Нацртати дијаграм тока фазе извршавања операције.<br />
* в) Допунити на празним линијама приложени део главног програма.<br />
* г) Написати изразе за генерисање сигнала логичког услова операције АSL, сигнала начина адресирања<br />
immed и све изразе за генерисање сигнала дужина инструкција.<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:ОРТ2]]</div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A2_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&diff=7219ОРТ2/К2 Јануар 20242024-01-30T10:22:03Z<p>Jcjcjc3: Format</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{нерешено}}<br />
'''K2Н одржан је 20.01.2024.''' због промене програма предмета није било могуће у јануару радити и К2 и К3 интегрално, већ је могло да се бира само један од та два.<br />
<br />
==Задатак==<br />
Посматра се део рачунара који чине меморија и и процесор. Меморија јe капацитета 2<sup>16</sup> бајтова. Ширина<br />
меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци су дужине 1 бајт.<br />
Адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на<br />
вишој, а старији бајт на нижој адреси.<br />
У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије<br />
МАR дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MR 1 бајт, прихватни регистар инструкције<br />
IR дужине 3 бајта, акумулатор А дужине 1 бајта, прихватни регистар податка В дужине 1 бајта, регистри<br />
опште намене R<sub>0</sub>, R<sub>1</sub> до R<sub>15</sub> дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине 1 бајт, указивач на на врх<br />
стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1, 2 или 3 бајта.<br />
<br />
Инструкција скока јe инструкција условног скока уколико је резултат нула (ВZ). Битови IR<sub>23..20</sub><br />
имају вредност 0000 за инструкције скока, Инструкиија BZ реализује, се као релативни скок у односу на<br />
тренутну вредност програмског бројача PC. Битови IR<sub>23..16</sub> представљајут код операције који је 00000000 за<br />
инструкцију BZ. Битови IR<sub>15..8</sub> представљају померај који Jе 8-битна целобројна величина са знаком.<br />
Инструкција је дужине 2 бајт. <br />
<br />
Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSН), пуњења<br />
акумулатора садржајем са стека (РОР), декрементирања акумулатора (DЕС) и повратка из потпрограма<br />
(RTS). Битови IR<sub>23..20</sub> имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR<sub>19..16</sub> означавају редни број<br />
инструкције. Битови IR<sub>23..16</sub> представљају код операције и редом су 00010000, 00010001, 00010010, 00010011 за инструкције PUSH, POP, DEC u RTS. Инструкције су дужине 1 бајт.<br />
<br />
Адресне инструкције су инструкцијa преноса У акумулатор (LD) инструкција преноса из акумулатора (ST),<br />
аритметичка инструкција сабирања (ADD), инструкција аритметичког померања улево<br />
за једно место (АSL) и инструкција безусловног скока на срачунату адресу потпрограма (SR). У случају<br />
да се наиђе на комбинацију операција са неким адресирањем са којим та операција не може да се изврши,<br />
такве инструкције треба да буду без дејства. Инструкција АSL резултат померања смешта у регистар А<br />
Битови IR<sub>23..20</sub> представљају код операције и редом су 0010, 0011, 0100, 0101 и 0110 за инструкције LD, ST,<br />
ADD, ASL и JSR, Дужина инструкција зависи од начина адресирања.<br />
<br />
Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско директно адресирање<br />
(memdir), регистарско индиректно са преинкрементирањем адресирање (preiпсг) и непосредно адресирање<br />
(immed). Битови IR<sub>9..1</sub> представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011 за адресирања<br />
regdir, memdir, preincr и immed. Код регистарских адресирања битови IR<sub>15..12</sub> се користе за адресирање<br />
једног од регистара опште намене R<sub>0</sub> до R<sub>15</sub>, док се битови IR<sub>11..8</sub> не користе. Дужина инструкције је 2<br />
бајта. Код меморијских адресирања битови IR<sub>15..0</sub> представљају адресу меморијске локације. Дужина<br />
инструкције је З бајта. Код непосредног адресирања битови IR15.8 представљају 8 битни податак. Дужина<br />
инструкције је 2 бајта<br />
ватм лоаиіама <br />
Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску<br />
локацију.<br />
<br />
==K2 [20]==<br />
Сви регистри имају операцију паралелног уписа, Регистри РС, MAR, SР и сви регистри опште намене<br />
имају операцију инкрементирања. Регистри А и SР имају и операцију декрементирања. У процесору<br />
постоји и аритметичко-логичка јединица ALU која обавља све потребне аритметичке, логичке и померачке<br />
операције. На први улаз ALU могу се довести регистри РС и А. На други улаз АLU могу се довести<br />
реrиcтри IR и B.<br />
* а) Нацртати дијаграм тока фазе формирања адресе и читања операнда.<br />
* б) Нацртати дијаграм тока фазе извршавања операције.<br />
* в) Допунити на празним линијама приложени део главног програма.<br />
* г) Написати изразе за генерисање сигнала логичког услова операције АSL, сигнала начина адресирања<br />
immed и све изразе за генерисање сигнала дужина инструкција.<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:ОРТ2]]</div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A1%D0%9D_2023&diff=7105ОРТ2/К1Н 20232023-12-12T19:31:40Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{нерешено}}<br />
'''Поправни први колоквијум 2023. године''' одржан је 10. децембра 2023. године и трајао је сат и по времена.<br />
<br />
== Поставка ==<br />
Реализовати уређај P за спрегу између уређаја UA, UB и UC. Уређај P треба од уређаја UA да континуално прима елементе низ А преко линија DAP<sub>7..0</sub>. Елементи низа А су 8 битни означени бројеви. Уређај P над сваким елементом примењује функцију <math> f</math> са параметрима које добија од уређаја UC преко линија DCP<sub>7..0</sub> и DCP<sub>15..8</sub>. Резултат функције <math>f</math> уређај P шаље уређају UB преко линија DPB<sub>7..0</sub>. Такође, уређај P може од уређаја UC да прими команду да паузира свој рад, да настави са радом или да промени параметре функције <math>f</math>. Ову команду уређај P добија преко линије DCP<sub>17..16</sub>. Наставак рада уређаја P подразумева да уређај P настави са радњом коју је обављао пре паузирања. Обезбедити да команде од уређаја UC, уређај P може да прими у било ком тренутку у току слања резултата функције <math>f</math> уређају UB. Описана операција треба да се извршава циклично. Функција <math>f</math>:<br />
<br />
<math>f=\begin{cases}<br />
A_i, & i=0 \\<br />
(DCP_{7..0}+\frac{A_i}{2}) \text{ AND } DCP_{15..8}+A_{i-1}, & i\neq0<br />
\end{cases}</math><br />
<br />
Команде које уређај P може да прими од уређаја UC су:<br />
* 00 - наставак рада<br />
* 01 - паузирање рада<br />
* 10 - нови параметри<br />
<br />
Сматрати да команда за наставак рада може једино да стигне након команде паузирање рада. Док команда са новим параметрима може да стигне једино ако уређај P није паузиран.<br />
<br />
Уређај UA по линијама података DAP<sub>7..0</sub> шаље уређају P означене осмобитне елементе низа. За синхронизацију између уређаја UA и P користе се статусни сигнал SPA и управљачки сигнал CAP. Вредностима 0 и 1 сигнала SPA уређај P шаље уређају UA информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала CAP, трајања једне периоде сигнала такта, уређај UA шаље уређају P команду да треба да прими податак, при чему уређај UA то чини када утврди да уређај P на статусној линији SPA држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SPA налази вредност 0.<br />
<br />
Уређај UC по линијама података DCP<sub>17..16</sub>, DCP<sub>15..8</sub> и DCP<sub>7..0</sub> шаље уређају P команду, и означене осмобитне параметре функције <math>f</math>, респективно. Команда за паузирање рада и наставак рада уређаја P не користи линије DCP<sub>15..0</sub> и вредности на овим линијама могу да се занемаре у току слања споменутих команди. За синхронизацију између уређаја UC и P користе се статусни сигнал SPC и управљачки сигнал CCP. Вредностима 0 и 1 сигнала SPC уређај P шаље уређају UC информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала CCP, трајања једне периоде сигнала такта, уређај UC шаље уређају P команду да треба да прими податак, при чему уређај UC то чини када утврди да уређај P на статусној линији SPC држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SPC налази вредност 0.<br />
<br />
Уређај P по линијама података DPB<sub>7..0</sub> шаље уређају UB осмобитну вредност. За синхронизацију између уређаја P и UB користе се статусни сигнал SBP и управљачки сигнал CPB. Вредностима 0 и 1 сигнала SBP уређај UB шаље уређају P информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала CPB, трајања једне периоде сигнала такта, уређај P шаље уређају UB команду да треба да прими податак, при чему уређај P то чини када утврди да уређај UB на статусној линији SBP држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SBP налази вредност 0.<br />
<br />
Приликом реализације структурне шеме операционе јединице користити само стандардне комбинационе и секвенцијалне модуле. У случају коришћења логичких кола AND, OR, XOR и NOT претпоставити да се на њихове улазе могу довести сигнали произвољне ширине и да је у том случају излаз тих логичких кола исте те ширине. У случају коришћења меморије приликом реализације уређаја претпоставити да је почетна вредност свих меморијских локација 0, да се читање обавља у истом такту и да се упис обавља у наредном такту.<br />
<br />
<div class="abc-list"><br />
# Нацртати структурну шему операционе јединице уређаја P.<br />
# Нацртати дијаграме тока управљачких сигнала операционе јединице и управљачке јединице уређаја P.<br />
# Нацртати структурну шему управљачке јединице уређаја P реализоване у техници бројач корака са декодером и написати изразе за генерисање управљачких сигнала операционе и управљачке јединице уређаја P.<br />
</div><br />
<br />
== Решење ==<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:ОРТ2]]</div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A1%D0%9D_2023&diff=7104ОРТ2/К1Н 20232023-12-12T19:31:09Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{нерешено}}<br />
'''Поправни први колоквијум 2022. године''' одржан је 10. децембра 2023. године и трајао је сат и по времена.<br />
<br />
== Поставка ==<br />
Реализовати уређај P за спрегу између уређаја UA, UB и UC. Уређај P треба од уређаја UA да континуално прима елементе низ А преко линија DAP<sub>7..0</sub>. Елементи низа А су 8 битни означени бројеви. Уређај P над сваким елементом примењује функцију <math> f</math> са параметрима које добија од уређаја UC преко линија DCP<sub>7..0</sub> и DCP<sub>15..8</sub>. Резултат функције <math>f</math> уређај P шаље уређају UB преко линија DPB<sub>7..0</sub>. Такође, уређај P може од уређаја UC да прими команду да паузира свој рад, да настави са радом или да промени параметре функције <math>f</math>. Ову команду уређај P добија преко линије DCP<sub>17..16</sub>. Наставак рада уређаја P подразумева да уређај P настави са радњом коју је обављао пре паузирања. Обезбедити да команде од уређаја UC, уређај P може да прими у било ком тренутку у току слања резултата функције <math>f</math> уређају UB. Описана операција треба да се извршава циклично. Функција <math>f</math>:<br />
<br />
<math>f=\begin{cases}<br />
A_i, & i=0 \\<br />
(DCP_{7..0}+\frac{A_i}{2}) \text{ AND } DCP_{15..8}+A_{i-1}, & i\neq0<br />
\end{cases}</math><br />
<br />
Команде које уређај P може да прими од уређаја UC су:<br />
* 00 - наставак рада<br />
* 01 - паузирање рада<br />
* 10 - нови параметри<br />
<br />
Сматрати да команда за наставак рада може једино да стигне након команде паузирање рада. Док команда са новим параметрима може да стигне једино ако уређај P није паузиран.<br />
<br />
Уређај UA по линијама података DAP<sub>7..0</sub> шаље уређају P означене осмобитне елементе низа. За синхронизацију између уређаја UA и P користе се статусни сигнал SPA и управљачки сигнал CAP. Вредностима 0 и 1 сигнала SPA уређај P шаље уређају UA информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала CAP, трајања једне периоде сигнала такта, уређај UA шаље уређају P команду да треба да прими податак, при чему уређај UA то чини када утврди да уређај P на статусној линији SPA држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SPA налази вредност 0.<br />
<br />
Уређај UC по линијама података DCP<sub>17..16</sub>, DCP<sub>15..8</sub> и DCP<sub>7..0</sub> шаље уређају P команду, и означене осмобитне параметре функције <math>f</math>, респективно. Команда за паузирање рада и наставак рада уређаја P не користи линије DCP<sub>15..0</sub> и вредности на овим линијама могу да се занемаре у току слања споменутих команди. За синхронизацију између уређаја UC и P користе се статусни сигнал SPC и управљачки сигнал CCP. Вредностима 0 и 1 сигнала SPC уређај P шаље уређају UC информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала CCP, трајања једне периоде сигнала такта, уређај UC шаље уређају P команду да треба да прими податак, при чему уређај UC то чини када утврди да уређај P на статусној линији SPC држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SPC налази вредност 0.<br />
<br />
Уређај P по линијама података DPB<sub>7..0</sub> шаље уређају UB осмобитну вредност. За синхронизацију између уређаја P и UB користе се статусни сигнал SBP и управљачки сигнал CPB. Вредностима 0 и 1 сигнала SBP уређај UB шаље уређају P информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала CPB, трајања једне периоде сигнала такта, уређај P шаље уређају UB команду да треба да прими податак, при чему уређај P то чини када утврди да уређај UB на статусној линији SBP држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SBP налази вредност 0.<br />
<br />
Приликом реализације структурне шеме операционе јединице користити само стандардне комбинационе и секвенцијалне модуле. У случају коришћења логичких кола AND, OR, XOR и NOT претпоставити да се на њихове улазе могу довести сигнали произвољне ширине и да је у том случају излаз тих логичких кола исте те ширине. У случају коришћења меморије приликом реализације уређаја претпоставити да је почетна вредност свих меморијских локација 0, да се читање обавља у истом такту и да се упис обавља у наредном такту.<br />
<br />
<div class="abc-list"><br />
# Нацртати структурну шему операционе јединице уређаја P.<br />
# Нацртати дијаграме тока управљачких сигнала операционе јединице и управљачке јединице уређаја P.<br />
# Нацртати структурну шему управљачке јединице уређаја P реализоване у техници бројач корака са декодером и написати изразе за генерисање управљачких сигнала операционе и управљачке јединице уређаја P.<br />
</div><br />
<br />
== Решење ==<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:ОРТ2]]</div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A1%D0%9D_2023&diff=7103ОРТ2/К1Н 20232023-12-12T19:30:57Z<p>Jcjcjc3: Нова страница: {{tocright}} {{нерешено}} '''Поправни први колоквијум 2022. године''' одржан је 11. децембра 2022. године и трајао је сат ипо времена. == Поставка == Реализовати уређај P за спрегу између уређаја UA, UB и UC. Уређај P треба од уређаја UA да континуално прима елементе низ А преко ли…</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{нерешено}}<br />
'''Поправни први колоквијум 2022. године''' одржан је 11. децембра 2022. године и трајао је сат ипо времена.<br />
<br />
== Поставка ==<br />
Реализовати уређај P за спрегу између уређаја UA, UB и UC. Уређај P треба од уређаја UA да континуално прима елементе низ А преко линија DAP<sub>7..0</sub>. Елементи низа А су 8 битни означени бројеви. Уређај P над сваким елементом примењује функцију <math> f</math> са параметрима које добија од уређаја UC преко линија DCP<sub>7..0</sub> и DCP<sub>15..8</sub>. Резултат функције <math>f</math> уређај P шаље уређају UB преко линија DPB<sub>7..0</sub>. Такође, уређај P може од уређаја UC да прими команду да паузира свој рад, да настави са радом или да промени параметре функције <math>f</math>. Ову команду уређај P добија преко линије DCP<sub>17..16</sub>. Наставак рада уређаја P подразумева да уређај P настави са радњом коју је обављао пре паузирања. Обезбедити да команде од уређаја UC, уређај P може да прими у било ком тренутку у току слања резултата функције <math>f</math> уређају UB. Описана операција треба да се извршава циклично. Функција <math>f</math>:<br />
<br />
<math>f=\begin{cases}<br />
A_i, & i=0 \\<br />
(DCP_{7..0}+\frac{A_i}{2}) \text{ AND } DCP_{15..8}+A_{i-1}, & i\neq0<br />
\end{cases}</math><br />
<br />
Команде које уређај P може да прими од уређаја UC су:<br />
* 00 - наставак рада<br />
* 01 - паузирање рада<br />
* 10 - нови параметри<br />
<br />
Сматрати да команда за наставак рада може једино да стигне након команде паузирање рада. Док команда са новим параметрима може да стигне једино ако уређај P није паузиран.<br />
<br />
Уређај UA по линијама података DAP<sub>7..0</sub> шаље уређају P означене осмобитне елементе низа. За синхронизацију између уређаја UA и P користе се статусни сигнал SPA и управљачки сигнал CAP. Вредностима 0 и 1 сигнала SPA уређај P шаље уређају UA информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала CAP, трајања једне периоде сигнала такта, уређај UA шаље уређају P команду да треба да прими податак, при чему уређај UA то чини када утврди да уређај P на статусној линији SPA држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SPA налази вредност 0.<br />
<br />
Уређај UC по линијама података DCP<sub>17..16</sub>, DCP<sub>15..8</sub> и DCP<sub>7..0</sub> шаље уређају P команду, и означене осмобитне параметре функције <math>f</math>, респективно. Команда за паузирање рада и наставак рада уређаја P не користи линије DCP<sub>15..0</sub> и вредности на овим линијама могу да се занемаре у току слања споменутих команди. За синхронизацију између уређаја UC и P користе се статусни сигнал SPC и управљачки сигнал CCP. Вредностима 0 и 1 сигнала SPC уређај P шаље уређају UC информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала CCP, трајања једне периоде сигнала такта, уређај UC шаље уређају P команду да треба да прими податак, при чему уређај UC то чини када утврди да уређај P на статусној линији SPC држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SPC налази вредност 0.<br />
<br />
Уређај P по линијама података DPB<sub>7..0</sub> шаље уређају UB осмобитну вредност. За синхронизацију између уређаја P и UB користе се статусни сигнал SBP и управљачки сигнал CPB. Вредностима 0 и 1 сигнала SBP уређај UB шаље уређају P информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала CPB, трајања једне периоде сигнала такта, уређај P шаље уређају UB команду да треба да прими податак, при чему уређај P то чини када утврди да уређај UB на статусној линији SBP држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SBP налази вредност 0.<br />
<br />
Приликом реализације структурне шеме операционе јединице користити само стандардне комбинационе и секвенцијалне модуле. У случају коришћења логичких кола AND, OR, XOR и NOT претпоставити да се на њихове улазе могу довести сигнали произвољне ширине и да је у том случају излаз тих логичких кола исте те ширине. У случају коришћења меморије приликом реализације уређаја претпоставити да је почетна вредност свих меморијских локација 0, да се читање обавља у истом такту и да се упис обавља у наредном такту.<br />
<br />
<div class="abc-list"><br />
# Нацртати структурну шему операционе јединице уређаја P.<br />
# Нацртати дијаграме тока управљачких сигнала операционе јединице и управљачке јединице уређаја P.<br />
# Нацртати структурну шему управљачке јединице уређаја P реализоване у техници бројач корака са декодером и написати изразе за генерисање управљачких сигнала операционе и управљачке јединице уређаја P.<br />
</div><br />
<br />
== Решење ==<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:ОРТ2]]</div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Jcjcjc3&diff=7044Корисник:Jcjcjc32023-12-07T15:24:54Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div><div style="font-size:35px; font-weight:bold; color:black; background: linear-gradient(0deg, rgba(60,51,205,1) 0%, rgba(0,212,255,1) 100%); -webkit-background-clip: text; -webkit-text-fill-color: transparent;"><br />
Здраво, СИ Вики.<br />
</div></div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Jcjcjc3&diff=7043Корисник:Jcjcjc32023-12-07T13:23:34Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div><div style="font-size:35px; font-weight:bold; color:black; background: linear-gradient(0deg, rgba(60,51,205,1) 0%, rgba(0,212,255,1) 100%); -webkit-background-clip: text; -webkit-text-fill-color: transparent;"><br />
Здраво, СИ Вики џд.<br />
</div></div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Jcjcjc3&diff=7042Корисник:Jcjcjc32023-12-07T13:22:06Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div><style><br />
body {<br />
background-color:red;<br />
}<br />
</style><br />
<div style="font-size:35px; font-weight:bold; color:black; background: linear-gradient(0deg, rgba(60,51,205,1) 0%, rgba(0,212,255,1) 100%); -webkit-background-clip: text; -webkit-text-fill-color: transparent;"><br />
Здраво, СИ Вики џд.<br />
</div></div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Jcjcjc3&diff=7041Корисник:Jcjcjc32023-12-07T12:47:28Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div><div style="font-size:35px; font-weight:bold; color:black; background: linear-gradient(0deg, rgba(60,51,205,1) 0%, rgba(0,212,255,1) 100%); -webkit-background-clip: text; -webkit-text-fill-color: transparent;"><br />
Здраво, СИ Вики џд.<br />
</div></div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Jcjcjc3&diff=7040Корисник:Jcjcjc32023-12-07T12:47:21Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div><div style="font-size:35px; font-weight:bold; color:black; background: linear-gradient(0deg, rgba(60,51,205,1) 0%, rgba(0,212,255,1) 100%); -webkit-background-clip: text; -webkit-text-fill-color: transparent;"><br />
Здраво, СИ Вики.<br />
</div></div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Jcjcjc3&diff=7039Корисник:Jcjcjc32023-12-07T12:47:08Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div><div style="font-size:70px; font-weight:bold; color:black; background: linear-gradient(0deg, rgba(60,51,205,1) 0%, rgba(0,212,255,1) 100%); -webkit-background-clip: text; -webkit-text-fill-color: transparent;"><br />
Здраво, СИ Вики.<br />
</div></div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Jcjcjc3&diff=7038Корисник:Jcjcjc32023-12-07T12:46:50Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div><div style="font-size:70px; font-weight:bold; color:black; background: linear-gradient(0deg, rgba(60,51,205,1) 0%, rgba(0,212,255,1) 100%); -webkit-background-clip: text; -webkit-text-fill-color: transparent;"><br />
Плава.<br />
</div></div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Jcjcjc3&diff=7037Корисник:Jcjcjc32023-12-07T12:45:52Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div><div style="font-size:70px; font-weight:bold; color:black; background: -webkit-linear-gradient(#eee, #333); -webkit-background-clip: text; -webkit-text-fill-color: transparent;"><br />
Здраво. Да ли ме чујете?<br />
</div></div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Jcjcjc3&diff=7036Корисник:Jcjcjc32023-12-07T12:45:10Z<p>Jcjcjc3: </p>
<hr />
<div><div style="font-size:120px; font-weight:bold; color:black"><br />
Здраво. Да ли ме чујете?<br />
</div></div>Jcjcjc3https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Jcjcjc3&diff=7035Корисник:Jcjcjc32023-12-07T12:44:54Z<p>Jcjcjc3: Нова страница: <div style="font-size:200px; font-weight:bold; color:white"> Здраво. Да ли ме чујете? </div></p>
<hr />
<div><div style="font-size:200px; font-weight:bold; color:white"><br />
Здраво. Да ли ме чујете?<br />
</div></div>Jcjcjc3