SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

КДП/Лаб 1 РТИ 2023

2024-04-28T13:03:35Z

Ilija: /* Решење */

{{tocright}}

== Улазни тест (WIP) ==

=== 1. задатак ===
Да ли ће доћи до грешке при позиву obj.a() у следећем коду?

<syntaxhighlight lang="java">
public class A {
public synchronized void a() {
//neki kod ...
b();
}

public void b() {
//neki kod..
notifyAll();
}

static A obj = new A();
}
</syntaxhighlight>

<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Да.</span>
# Не.
</div>

=== 2. задатак ===

Који од следећег су валидни начини да се иницијализује нит?

<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <syntaxhighlight lang="java">Runnable r = new Runnable() {
void run(){ /*neki kod*/ }
};</syntaxhighlight>
# <syntaxhighlight lang="java" class="solution">Runnable r = new Runnable() {
void run(){ /*neki kod*/}
};
Thread t = new Thread(r);</syntaxhighlight>
# <syntaxhighlight lang="java" class="solution">Thread t = new Thread();</syntaxhighlight>
# <syntaxhighlight lang="java" class="solution">public class Nit extends Thread {
void run(){ /*neki kod*/ }
}
Nit t = new Nit();</syntaxhighlight>
# <syntaxhighlight lang="java" class="solution">Thread t = new Thread() {
void run(){ /*neki kod*/ }
};</syntaxhighlight>
</div>

=== 3. задатак ===

Који од следећих су коректни начини да се употреби <code>Lock</code>?

<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <syntaxhighlight lang="java" class="solution">public void criticalSection() {
lock.lock();
try {
//...
} finally {
lock.unlock();
}
}</syntaxhighlight>
# <syntaxhighlight lang="java">public synchronized void criticalSection() {
lock.lock();
//...
lock.unlock();
}</syntaxhighlight>
# <syntaxhighlight lang="java">public void criticalSection() {
lock.lock();
//...
lock.unlock();
}</syntaxhighlight>
# <syntaxhighlight lang="java">public synchronized void criticalSection() {
lock.lock();
try {
//...
} finally {
lock.unlock();
}
}</syntaxhighlight>
</div>

== Поставка ==

У зависности од групе било је потребно решити један од следећих проблема:

1. Решити <code>Unisex Bathroom</code> проблем користећи <code>ReentrantLock</code>. Потребно је да програм буде максимално конкурентан.

2. Решити <code>Atomic Broadcast</code> проблем користећи <code>AtomicInteger</code>. Потребно је да програм буде максимално конкурентан.

== Решење за Unisex Bathroom ==

Испод је решење за Unisex Bathroom.

==== <code>Test.java</code> ====

<syntaxhighlight lang="java">

package UnisexBathLocksLab1PrvaGrupa;

public class Test {

public static void main(String[] args) {

int m = 5;
int w = 5;

int N = 4;

Bathroom b = new Bathroom(N);

Thread mt[] = new Thread[m];
Thread wt[] = new Thread[m];

for(int i = 0; i < m; i++) {
mt[i] = new Man(b);
mt[i].start();
}

for(int i = 0; i < w; i++) {
wt[i] = new Woman(b);
wt[i].start();
}

}

}

</syntaxhighlight>

==== <code>Woman.java</code> ====

<syntaxhighlight lang="java">

package UnisexBathLocksLab1PrvaGrupa;

public class Woman extends Thread{

public int id;
public static int running_id = 0;

Bathroom bath;

public Woman(Bathroom bath) {
id = running_id++;
this.bath = bath;

}

@Override
public void run() {
while(true) {

bath.w_enter(id);

try {
Thread.sleep((int)(Math.random() * 1000));
} catch (InterruptedException e) {
e.printStackTrace();
}

bath.w_exit(id);

}
}

}

</syntaxhighlight>

==== <code>Man.java</code> ====

<syntaxhighlight lang="java">

package UnisexBathLocksLab1PrvaGrupa;

public class Man extends Thread{

public int id;
public static int running_id = 0;

Bathroom bath;

public Man(Bathroom bath) {
id = running_id++;
this.bath = bath;

}

@Override
public void run() {
while(true) {

bath.m_enter(id);

try {
Thread.sleep((int)(Math.random() * 1000));
} catch (InterruptedException e) {
e.printStackTrace();
}

bath.m_exit(id);

}
}

}

</syntaxhighlight>

==== <code>Bathroom.java</code> ====

<syntaxhighlight lang="java">

package UnisexBathLocksLab1PrvaGrupa;

import java.util.concurrent.locks.Condition;
import java.util.concurrent.locks.Lock;
import java.util.concurrent.locks.ReentrantLock;

public class Bathroom {

private int woman_cnt = 0;
private int man_cnt = 0;

private int capacity = 0;

Lock lock = new ReentrantLock();
Condition all = lock.newCondition();

private int ticket = 0;
private int next = 0;

public Bathroom(int N) {
this.ticket = 0;
this.next = 0;
this.man_cnt = 0;
this.woman_cnt = 0;
this.capacity = N;
}

public void m_enter(int id) {
lock.lock();

try {
int my_ticket = ticket++;

System.out.println("Man(" + id + ") waiting");
while (my_ticket != next || woman_cnt > 0 || man_cnt >= capacity) {
all.awaitUninterruptibly();
}

System.out.println("Man(" + id + ") entered");

man_cnt += 1;
this.next += 1;

} finally {
lock.unlock();
}

}

public void m_exit(int id) {

lock.lock();

try {
System.out.println("Man(" + id + ") left");
man_cnt -= 1;
all.signalAll();
} finally {
lock.unlock();
}

}

public void w_enter(int id) {
lock.lock();

try {
int my_ticket = ticket++;

System.out.println("Woman(" + id + ") waiting");
while (my_ticket != next || man_cnt > 0 || woman_cnt >= capacity) {
all.awaitUninterruptibly();
}

System.out.println("Woman(" + id + ") entered");

woman_cnt += 1;
next += 1;

} finally {
lock.unlock();
}

}

public void w_exit(int id) {

lock.lock();

try {
System.out.println("Woman(" + id + ") left");
woman_cnt -= 1;
all.signalAll();
} finally {
lock.unlock();
}
}

}

</syntaxhighlight>

== Решење за AtomicInteger ==
Испод је решење за Atomic Broadcast са једноелементним бафером.
==== <code>Consumer.java</code> ====

<syntaxhighlight lang="java">
import java.util.concurrent.atomic.AtomicInteger;

public class Consumer extends Thread {
private static int static_id = 0;
private AtomicInteger buffer;
private AtomicInteger[] read_count;
private int id;

public Consumer(AtomicInteger buffer, AtomicInteger[] read_count) {
this.buffer = buffer;
this.read_count = read_count;
this.id = static_id++;
}

@Override
public void run() {
for (int i = 0; i < 10; i++) {
while (read_count[id].get() == 1) {
Thread.onSpinWait();
}

int element = buffer.get();
System.out.println("Consumer " + id + " read element " + element);

read_count[id].set(1);
try {
Thread.sleep((int) (Math.random() * 2000));
} catch (InterruptedException e) {
throw new RuntimeException(e);
}
}
}
}

</syntaxhighlight>
==== <code>Producer.java</code> ====
<syntaxhighlight lang="java">
import java.util.concurrent.atomic.AtomicInteger;

public class Producer extends Thread {

private final int consumer_count;
private AtomicInteger buffer;
private AtomicInteger[] read_count;

public Producer(AtomicInteger buffer, AtomicInteger[] read_count, int consumer_count) {
this.buffer = buffer;
this.read_count = read_count;
this.consumer_count = consumer_count;

}

@Override
public void run() {
for (int i = 0; i < 10; i++) {
for (int j = 0; j < consumer_count; j++) {
while(read_count[j].get() == 0)
Thread.onSpinWait();
}
int random_element = (int) (Math.random() * 10);
System.out.println("Producer produced element: "+random_element);
buffer.set(random_element);

for (int j = 0; j < consumer_count; j++) {
read_count[j].set(0);
}
}

}
}
</syntaxhighlight>

Код за тестирање функционалности:

==== <code>Test.java</code> ====

<syntaxhighlight lang="java">
import java.util.concurrent.atomic.AtomicInteger;

public class Test {

private static final int CONSUMER_COUNT = 10;

public static void main(String[] args) {

AtomicInteger[] read_count = new AtomicInteger[CONSUMER_COUNT];
AtomicInteger buffer = new AtomicInteger(0);

Consumer[] consumers = new Consumer[CONSUMER_COUNT];
Producer producer = new Producer(buffer, read_count, CONSUMER_COUNT);

for (int i = 0; i < CONSUMER_COUNT; i++) {
read_count[i] = new AtomicInteger(1);
consumers[i] = new Consumer(buffer, read_count);
consumers[i].start();
}

producer.start();

}
}
</syntaxhighlight>

[[Категорија:КДП]]
[[Категорија:Лабораторијске вежбе]]

ИЕП/К2 Септембар 2021

2024-04-20T17:13:32Z

Ilija: /* Ocene2.java */

{{tocright}}
'''Други колоквијум у септембарском року 2021. године''' одржан је 17. септембра.

== Поставка ==
Посматра се евиденција о положеним испитима. У једном реду се налазе идентификатор студента и листа испитима<sup>[sic]</sup> које је положио дати студент. Сваки рад<sup>[sic]</sup> садржи информације о положеном испиту као што су шифра предмета, шифра рока, и оцена коју је студент добио. За потребе наведене евиденције подаци се чувају у текстуалној датотеци на ''Hadoop'' систему. Подаци су дати у облику:
<Student><TAB>{<Exam>{;<Exam>}}
Где поље <code><Student></code> представља идентификатор студента, а поље <code><Exam></code> садржи шифру предмета, након кога долази знак <code>,</code>, па шифра рока, након кога долази знак <code>,</code> и на крају оцена.
<div class="abc-list">
# У програмском језику Јава саставити ''Map/Reduce'' посао који враћа статистичке податке о испитима у испитним роковима: шифру предмета, шифру рока, број студената који су полагали дати испит, број студената који су добили оцену 6, број студената који су добили оцену 7, број студената који су добили оцену 8, број студената који су добили оцену 9, број студената који су добили оцену 10. Водити рачуна о конкурентности.
# У програмском језику Јава саставити ланац од два ''Map/Reduce'' посла који враћа списак предмета са највишим просеком (''MAX'') (просек није по року него од свих који су га икада полагали), при чему је сваки од предмета положило барем <math>N</math> студената (<math>N > 0</math>, параметар који се прослеђује рачунарима који раде обраду). Водити рачуна о конкурентности.
</div>
Одговор<sup>[sic]</sup> се предају у виду два<sup>[sic]</sup> јава датотека (<code>Ocene1.java</code> и <code>Ocene2.java</code>).

== <code>Ocene1.java</code> ==
<syntaxhighlight lang="java">
package k2_sept_2021;

import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import scala.Tuple2;

import java.io.Serializable;

import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.log4j.Level;

import java.util.List;
import java.util.LinkedList;

public class Ocene1 {

static class Exam implements Serializable {
String subject;
String examTerm;
int grade;

public Exam(String examString) {
String[] data = examString.split(",");
this.subject = data[0];
this.examTerm = data[1];
this.grade = Integer.parseInt(data[2]);
}

public String getSubject() {
return subject;
}

public void setSubject(String subject) {
this.subject = subject;
}

public String getExamTerm() {
return examTerm;
}

public void setExamTerm(String examTerm) {
this.examTerm = examTerm;
}

public int getGrade() {
return grade;
}

public void setGrade(int grade) {
this.grade = grade;
}

@Override
public String toString() {
return "Exam [subject=" + subject + ", examTerm=" + examTerm + ", grade=" + grade + "]";
}

}

static class Student implements Serializable {
private String name;
private List<Exam> exams = new LinkedList<>();

public Student(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];
if (data.length <= 1)
return;

for (String examString : data[1].split(";")) {
exams.add(new Exam(examString));
}
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Exam> getExams() {
return exams;
}

public void setExams(List<Exam> exams) {
this.exams = exams;
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("ocene1").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/students_test.tsv");
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename) {
var result = sc.textFile(filename).map(Student::new).flatMapToPair(student -> {
System.out.println(student);
List<Tuple2<String, int[]>> gradeInfo = new LinkedList<Tuple2<String, int[]>>();
for (Exam exam : student.getExams()) {
int[] gradeArray = new int[6]; // {0,0,0,0,0,0} - Broj polaganja, broj 6, broj 7, broj 8 , broj 9, broj 10
String examName = exam.getSubject() + " - " + exam.getExamTerm();
if (exam.getGrade() <= 5)
continue;
gradeArray[0] = 1;
gradeArray[exam.getGrade() - 5]++;
gradeInfo.add(new Tuple2<>(examName, gradeArray));
}
return gradeInfo.iterator();
}).reduceByKey((gradeInfo1, gradeInfo2) -> {
int[] resultGrades = new int[6];
for (int i = 0; i < gradeInfo1.length; i++) {
resultGrades[i] = gradeInfo1[i] + gradeInfo2[i];
}
return resultGrades;
}).collectAsMap();

for (String examName : result.keySet()) {
int[] gi = result.get(examName);
System.out.println("Ispit: " + examName + " Br polaganja: "+ gi[0] + " Br 6:" + gi[1] + " Br 7:" + gi[2] + " Br 8:" + gi[3] + " Br 9:"
+ gi[4] + " Br 10:" + gi[5]);

}
}
}

</syntaxhighlight>

== <code>Ocene2.java</code> ==
<syntaxhighlight lang="java">
package k2_sept_2021;

import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import k2_sept_2021.Ocene1.Exam;
import scala.Tuple2;

import java.io.Serializable;

import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.log4j.Level;

import java.util.List;
import java.util.LinkedList;

public class Ocene2 {

static class Exam implements Serializable {
String subject;
String examTerm;
int grade;

public Exam(String examString) {
String[] data = examString.split(",");
this.subject = data[0];
this.examTerm = data[1];
this.grade = Integer.parseInt(data[2]);
}

public String getSubject() {
return subject;
}

public void setSubject(String subject) {
this.subject = subject;
}

public String getExamTerm() {
return examTerm;
}

public void setExamTerm(String examTerm) {
this.examTerm = examTerm;
}

public int getGrade() {
return grade;
}

public void setGrade(int grade) {
this.grade = grade;
}

@Override
public String toString() {
return "Exam [subject=" + subject + ", examTerm=" + examTerm + ", grade=" + grade + "]";
}

}

static class Student implements Serializable {
private String name;
private List<Exam> exams = new LinkedList<>();

public Student(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];
if (data.length <= 1)
return;

for (String examString : data[1].split(";")) {
exams.add(new Exam(examString));
}
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Exam> getExams() {
return exams;
}

public void setExams(List<Exam> exams) {
this.exams = exams;
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("ocene1").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/Students_V0.txt", 2);
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename, int N) {

var results =
sc.textFile(filename)
.map(Student::new)
.flatMapToPair(student->{
List<Tuple2<String, int[]>> gradeInfo = new LinkedList<Tuple2<String, int[]>>();
for (Exam exam : student.getExams()) {
int[] info = new int[2]; // count, grade sum
info[0] = 1;
info[1] = exam.getGrade();

gradeInfo.add(new Tuple2<>(exam.getSubject(), info));

}
return gradeInfo.iterator();
})
.reduceByKey((info1, info2)->{
int[] resultInfo = new int[2];
resultInfo[0] = info1[0] + info2[0];
resultInfo[1] = info1[1]+ info2[1];
return resultInfo;
})
.filter(subjectPair->subjectPair._2()[0] >= N)
.map(subjectPair->{
double averageGrade = subjectPair._2()[1] *1.0 / subjectPair._2()[0];
return new Tuple2<>(subjectPair._1(), averageGrade);
})
.sortBy(avgGradePair->avgGradePair._2(), false, N)
.collect();

double maxAvg = results.get(0)._2();
double tolerance = 10e-6;
for (Tuple2<String, Double> result:results) {
double avg = result._2();
if (maxAvg <= avg+tolerance) {
System.out.println("Predmet: "+result._1() +", prosek: "+avg);
}
}

}
}

</syntaxhighlight>

== Провера ==
Следећи садржај датотеке која се прослеђује као први аргумент оба програма може се користити за тестирање:
Pera Peric predmet1,rok1,6;predmet2,rok1,10;predmet1,rok2,9
Marko Markovic predmet1,rok1,8;predmet2,rok1,6;predmet3,rok3,9
На колоквијуму су биле доступне <code>[[Медиј:IEP K2 Students V0.txt|Students_V0.txt]]</code> и <code>[[Медиј:IEP K2 Students V1.txt|Students_V1.txt]]</code> датотеке за тестирање решења.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ИЕП]]

ИЕП/К2 Септембар 2021

2024-04-20T15:55:15Z

Ilija: /* Ocene1.java */

{{tocright}}
'''Други колоквијум у септембарском року 2021. године''' одржан је 17. септембра.

== Поставка ==
Посматра се евиденција о положеним испитима. У једном реду се налазе идентификатор студента и листа испитима<sup>[sic]</sup> које је положио дати студент. Сваки рад<sup>[sic]</sup> садржи информације о положеном испиту као што су шифра предмета, шифра рока, и оцена коју је студент добио. За потребе наведене евиденције подаци се чувају у текстуалној датотеци на ''Hadoop'' систему. Подаци су дати у облику:
<Student><TAB>{<Exam>{;<Exam>}}
Где поље <code><Student></code> представља идентификатор студента, а поље <code><Exam></code> садржи шифру предмета, након кога долази знак <code>,</code>, па шифра рока, након кога долази знак <code>,</code> и на крају оцена.
<div class="abc-list">
# У програмском језику Јава саставити ''Map/Reduce'' посао који враћа статистичке податке о испитима у испитним роковима: шифру предмета, шифру рока, број студената који су полагали дати испит, број студената који су добили оцену 6, број студената који су добили оцену 7, број студената који су добили оцену 8, број студената који су добили оцену 9, број студената који су добили оцену 10. Водити рачуна о конкурентности.
# У програмском језику Јава саставити ланац од два ''Map/Reduce'' посла који враћа списак предмета са највишим просеком (''MAX'') (просек није по року него од свих који су га икада полагали), при чему је сваки од предмета положило барем <math>N</math> студената (<math>N > 0</math>, параметар који се прослеђује рачунарима који раде обраду). Водити рачуна о конкурентности.
</div>
Одговор<sup>[sic]</sup> се предају у виду два<sup>[sic]</sup> јава датотека (<code>Ocene1.java</code> и <code>Ocene2.java</code>).

== <code>Ocene1.java</code> ==
<syntaxhighlight lang="java">
package k2_sept_2021;

import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import scala.Tuple2;

import java.io.Serializable;

import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.log4j.Level;

import java.util.List;
import java.util.LinkedList;

public class Ocene1 {

static class Exam implements Serializable {
String subject;
String examTerm;
int grade;

public Exam(String examString) {
String[] data = examString.split(",");
this.subject = data[0];
this.examTerm = data[1];
this.grade = Integer.parseInt(data[2]);
}

public String getSubject() {
return subject;
}

public void setSubject(String subject) {
this.subject = subject;
}

public String getExamTerm() {
return examTerm;
}

public void setExamTerm(String examTerm) {
this.examTerm = examTerm;
}

public int getGrade() {
return grade;
}

public void setGrade(int grade) {
this.grade = grade;
}

@Override
public String toString() {
return "Exam [subject=" + subject + ", examTerm=" + examTerm + ", grade=" + grade + "]";
}

}

static class Student implements Serializable {
private String name;
private List<Exam> exams = new LinkedList<>();

public Student(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];
if (data.length <= 1)
return;

for (String examString : data[1].split(";")) {
exams.add(new Exam(examString));
}
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Exam> getExams() {
return exams;
}

public void setExams(List<Exam> exams) {
this.exams = exams;
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("ocene1").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/students_test.tsv");
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename) {
var result = sc.textFile(filename).map(Student::new).flatMapToPair(student -> {
System.out.println(student);
List<Tuple2<String, int[]>> gradeInfo = new LinkedList<Tuple2<String, int[]>>();
for (Exam exam : student.getExams()) {
int[] gradeArray = new int[6]; // {0,0,0,0,0,0} - Broj polaganja, broj 6, broj 7, broj 8 , broj 9, broj 10
String examName = exam.getSubject() + " - " + exam.getExamTerm();
if (exam.getGrade() <= 5)
continue;
gradeArray[0] = 1;
gradeArray[exam.getGrade() - 5]++;
gradeInfo.add(new Tuple2<>(examName, gradeArray));
}
return gradeInfo.iterator();
}).reduceByKey((gradeInfo1, gradeInfo2) -> {
int[] resultGrades = new int[6];
for (int i = 0; i < gradeInfo1.length; i++) {
resultGrades[i] = gradeInfo1[i] + gradeInfo2[i];
}
return resultGrades;
}).collectAsMap();

for (String examName : result.keySet()) {
int[] gi = result.get(examName);
System.out.println("Ispit: " + examName + " Br polaganja: "+ gi[0] + " Br 6:" + gi[1] + " Br 7:" + gi[2] + " Br 8:" + gi[3] + " Br 9:"
+ gi[4] + " Br 10:" + gi[5]);

}
}
}

</syntaxhighlight>

== <code>Ocene2.java</code> ==
<syntaxhighlight lang="java">
package rs.etf.iep.mapreduce;

import java.io.File;
import java.util.LinkedList;
import java.util.List;

import org.apache.commons.io.FileUtils;
import org.apache.hadoop.conf.Configuration;
import org.apache.hadoop.fs.Path;
import org.apache.hadoop.io.LongWritable;
import org.apache.hadoop.io.Text;
import org.apache.hadoop.mapreduce.Job;
import org.apache.hadoop.mapreduce.Mapper;
import org.apache.hadoop.mapreduce.Reducer;
import org.apache.hadoop.mapreduce.lib.input.FileInputFormat;
import org.apache.hadoop.mapreduce.lib.input.TextInputFormat;
import org.apache.hadoop.mapreduce.lib.output.FileOutputFormat;
import org.apache.hadoop.mapreduce.lib.output.TextOutputFormat;

public class Ocene2 {
public static final int DEFAULT_N = 1;

public static class Map1 extends Mapper<LongWritable, Text, Text, Text> {
@Override
public void map(LongWritable key, Text value, Context context) {
try {
String[] split = value.toString().split("\t");
if (split.length <= 1) {
// Студент нема ниједан испит.
return;
}
for (String exam : split[1].split(";")) {
String[] examSplit = exam.split(",");
context.write(new Text(examSplit[0]), new Text(examSplit[2] + "\t1"));
}
} catch (Exception e) {
// Хватају се све грешке јер Hadoop понекад може да их не испише.
e.printStackTrace();
}
}
}

public static class Reduce1 extends Reducer<Text, Text, Text, Text> {
@Override
public void reduce(Text key, Iterable<Text> values, Context context) {
try {
int sum = 0;
int count = 0;
for (Text value : values) {
String[] valueSplit = value.toString().split("\t");
sum += Integer.parseInt(valueSplit[0]);
count += Integer.parseInt(valueSplit[1]);
}
context.write(key, new Text(sum + "\t" + count));
} catch (Exception e) {
// Хватају се све грешке јер Hadoop понекад може да их не испише.
e.printStackTrace();
}
}
}

public static void job1(String[] args) throws Exception {
Job job = Job.getInstance();
job.setJarByClass(Ocene2.class);
job.setJobName("ocene2-1");

job.setInputFormatClass(TextInputFormat.class);
job.setOutputFormatClass(TextOutputFormat.class);

job.setOutputKeyClass(Text.class);
job.setOutputValueClass(Text.class);

job.setMapperClass(Map1.class);
job.setReducerClass(Reduce1.class);
job.setCombinerClass(Reduce1.class);

FileInputFormat.setInputPaths(job, new Path(args[0]));
FileOutputFormat.setOutputPath(job, new Path("ocene2-temp"));

job.waitForCompletion(true);
}

public static class Map2 extends Mapper<LongWritable, Text, Text, Text> {
private static final Text text = new Text("ocene2-text");
private int N;

@Override
public void setup(Context context) {
N = context.getConfiguration().getInt("N", DEFAULT_N);
}

@Override
public void map(LongWritable key, Text value, Context context) {
try {
String[] splitValue = value.toString().split("\t");
double sum = Double.parseDouble(splitValue[1]);
double count = Double.parseDouble(splitValue[2]);
if (count >= N) {
context.write(text, new Text(splitValue[0] + "\t" + (sum / count)));
}
} catch (Exception e) {
// Хватају се све грешке јер Hadoop понекад може да их не испише.
e.printStackTrace();
}
}
}

public static class Reduce2 extends Reducer<Text, Text, Text, Text> {
@Override
public void reduce(Text key, Iterable<Text> values, Context context) {
try {
double maxAvg = 0;
List<String> list = new LinkedList<>();
for (Text value : values) {
String[] valueSplit = value.toString().split("\t");
double avg = Double.parseDouble(valueSplit[1]);
if (avg > maxAvg) {
list.clear();
maxAvg = avg;
}
if (avg == maxAvg) {
list.add(value.toString());
}
}
for (String value : list) {
context.write(key, new Text(value));
}
} catch (Exception e) {
// Хватају се све грешке јер Hadoop понекад може да их не испише.
e.printStackTrace();
}
}
}

public static void job2(String[] args) throws Exception {
Configuration conf = new Configuration();
conf.setInt("N", Integer.parseInt(args[2]));

Job job = Job.getInstance(conf, "ocene2-2");
job.setJarByClass(Ocene2.class);

job.setInputFormatClass(TextInputFormat.class);
job.setOutputFormatClass(TextOutputFormat.class);

job.setOutputKeyClass(Text.class);
job.setOutputValueClass(Text.class);

job.setMapperClass(Map2.class);
job.setReducerClass(Reduce2.class);

FileInputFormat.setInputPaths(job, new Path("ocene2-temp"));
FileOutputFormat.setOutputPath(job, new Path(args[1]));

job.waitForCompletion(true);
}

public static void main(String[] args) throws Exception {
FileUtils.deleteDirectory(new File(args[1]));
FileUtils.deleteDirectory(new File("ocene2-temp"));
job1(args);
job2(args);
}
}
</syntaxhighlight>

== Провера ==
Следећи садржај датотеке која се прослеђује као први аргумент оба програма може се користити за тестирање:
Pera Peric predmet1,rok1,6;predmet2,rok1,10;predmet1,rok2,9
Marko Markovic predmet1,rok1,8;predmet2,rok1,6;predmet3,rok3,9
На колоквијуму су биле доступне <code>[[Медиј:IEP K2 Students V0.txt|Students_V0.txt]]</code> и <code>[[Медиј:IEP K2 Students V1.txt|Students_V1.txt]]</code> датотеке за тестирање решења.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ИЕП]]

ИЕП/К2 Септембар 2021

2024-04-20T15:52:11Z

Ilija: /* Ocene1.java */

{{tocright}}
'''Други колоквијум у септембарском року 2021. године''' одржан је 17. септембра.

== Поставка ==
Посматра се евиденција о положеним испитима. У једном реду се налазе идентификатор студента и листа испитима<sup>[sic]</sup> које је положио дати студент. Сваки рад<sup>[sic]</sup> садржи информације о положеном испиту као што су шифра предмета, шифра рока, и оцена коју је студент добио. За потребе наведене евиденције подаци се чувају у текстуалној датотеци на ''Hadoop'' систему. Подаци су дати у облику:
<Student><TAB>{<Exam>{;<Exam>}}
Где поље <code><Student></code> представља идентификатор студента, а поље <code><Exam></code> садржи шифру предмета, након кога долази знак <code>,</code>, па шифра рока, након кога долази знак <code>,</code> и на крају оцена.
<div class="abc-list">
# У програмском језику Јава саставити ''Map/Reduce'' посао који враћа статистичке податке о испитима у испитним роковима: шифру предмета, шифру рока, број студената који су полагали дати испит, број студената који су добили оцену 6, број студената који су добили оцену 7, број студената који су добили оцену 8, број студената који су добили оцену 9, број студената који су добили оцену 10. Водити рачуна о конкурентности.
# У програмском језику Јава саставити ланац од два ''Map/Reduce'' посла који враћа списак предмета са највишим просеком (''MAX'') (просек није по року него од свих који су га икада полагали), при чему је сваки од предмета положило барем <math>N</math> студената (<math>N > 0</math>, параметар који се прослеђује рачунарима који раде обраду). Водити рачуна о конкурентности.
</div>
Одговор<sup>[sic]</sup> се предају у виду два<sup>[sic]</sup> јава датотека (<code>Ocene1.java</code> и <code>Ocene2.java</code>).

== <code>Ocene1.java</code> ==
<syntaxhighlight lang="java">
package k2_sept_2021;

import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import scala.Tuple2;

import java.io.Serializable;

import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.log4j.Level;

import java.util.List;
import java.util.LinkedList;

public class Ocene1 {

static class Exam implements Serializable {
String subject;
String examTerm;
int grade;

public Exam(String examString) {
String[] data = examString.split(",");
this.subject = data[0];
this.examTerm = data[1];
this.grade = Integer.parseInt(data[2]);
}

public String getSubject() {
return subject;
}

public void setSubject(String subject) {
this.subject = subject;
}

public String getExamTerm() {
return examTerm;
}

public void setExamTerm(String examTerm) {
this.examTerm = examTerm;
}

public int getGrade() {
return grade;
}

public void setGrade(int grade) {
this.grade = grade;
}

@Override
public String toString() {
return "Exam [subject=" + subject + ", examTerm=" + examTerm + ", grade=" + grade + "]";
}

}

static class Student implements Serializable {
private String name;
private List<Exam> exams = new LinkedList<>();

public Student(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];
if (data.length <= 1)
return;

for (String examString : data[1].split(";")) {
exams.add(new Exam(examString));
}
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Exam> getExams() {
return exams;
}

public void setExams(List<Exam> exams) {
this.exams = exams;
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("ocene1").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/Students_V0.txt");
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename) {
var result = sc.textFile(filename).map(Student::new).flatMapToPair(student -> {
System.out.println(student);
List<Tuple2<String, int[]>> gradeInfo = new LinkedList<Tuple2<String, int[]>>();
for (Exam exam : student.getExams()) {
int[] gradeArray = new int[5]; // {0,0,0,0,0} - broj 6, broj 7, broj 8 , broj 9, broj 10
String examName = exam.getSubject() + " - " + exam.getExamTerm();
if (exam.getGrade() <= 5)
continue;
gradeArray[exam.getGrade() - 5 - 1]++;
gradeInfo.add(new Tuple2<>(examName, gradeArray));
}
return gradeInfo.iterator();
}).reduceByKey((gradeInfo1, gradeInfo2) -> {
int[] resultGrades = new int[5];
for (int i = 0; i < gradeInfo1.length; i++) {
resultGrades[i] = gradeInfo1[i] + gradeInfo2[i];
}
return resultGrades;
}).collectAsMap();

for (String examName : result.keySet()) {
int[] gi = result.get(examName);
System.out.println("Ispit: " + examName + " Br 6:" + gi[0] + " Br 7:" + gi[1] + " Br 8:" + gi[2] + " Br 9:"
+ gi[3] + " Br 10:" + gi[4]);

}
}
}

</syntaxhighlight>

== <code>Ocene2.java</code> ==
<syntaxhighlight lang="java">
package rs.etf.iep.mapreduce;

import java.io.File;
import java.util.LinkedList;
import java.util.List;

import org.apache.commons.io.FileUtils;
import org.apache.hadoop.conf.Configuration;
import org.apache.hadoop.fs.Path;
import org.apache.hadoop.io.LongWritable;
import org.apache.hadoop.io.Text;
import org.apache.hadoop.mapreduce.Job;
import org.apache.hadoop.mapreduce.Mapper;
import org.apache.hadoop.mapreduce.Reducer;
import org.apache.hadoop.mapreduce.lib.input.FileInputFormat;
import org.apache.hadoop.mapreduce.lib.input.TextInputFormat;
import org.apache.hadoop.mapreduce.lib.output.FileOutputFormat;
import org.apache.hadoop.mapreduce.lib.output.TextOutputFormat;

public class Ocene2 {
public static final int DEFAULT_N = 1;

public static class Map1 extends Mapper<LongWritable, Text, Text, Text> {
@Override
public void map(LongWritable key, Text value, Context context) {
try {
String[] split = value.toString().split("\t");
if (split.length <= 1) {
// Студент нема ниједан испит.
return;
}
for (String exam : split[1].split(";")) {
String[] examSplit = exam.split(",");
context.write(new Text(examSplit[0]), new Text(examSplit[2] + "\t1"));
}
} catch (Exception e) {
// Хватају се све грешке јер Hadoop понекад може да их не испише.
e.printStackTrace();
}
}
}

public static class Reduce1 extends Reducer<Text, Text, Text, Text> {
@Override
public void reduce(Text key, Iterable<Text> values, Context context) {
try {
int sum = 0;
int count = 0;
for (Text value : values) {
String[] valueSplit = value.toString().split("\t");
sum += Integer.parseInt(valueSplit[0]);
count += Integer.parseInt(valueSplit[1]);
}
context.write(key, new Text(sum + "\t" + count));
} catch (Exception e) {
// Хватају се све грешке јер Hadoop понекад може да их не испише.
e.printStackTrace();
}
}
}

public static void job1(String[] args) throws Exception {
Job job = Job.getInstance();
job.setJarByClass(Ocene2.class);
job.setJobName("ocene2-1");

job.setInputFormatClass(TextInputFormat.class);
job.setOutputFormatClass(TextOutputFormat.class);

job.setOutputKeyClass(Text.class);
job.setOutputValueClass(Text.class);

job.setMapperClass(Map1.class);
job.setReducerClass(Reduce1.class);
job.setCombinerClass(Reduce1.class);

FileInputFormat.setInputPaths(job, new Path(args[0]));
FileOutputFormat.setOutputPath(job, new Path("ocene2-temp"));

job.waitForCompletion(true);
}

public static class Map2 extends Mapper<LongWritable, Text, Text, Text> {
private static final Text text = new Text("ocene2-text");
private int N;

@Override
public void setup(Context context) {
N = context.getConfiguration().getInt("N", DEFAULT_N);
}

@Override
public void map(LongWritable key, Text value, Context context) {
try {
String[] splitValue = value.toString().split("\t");
double sum = Double.parseDouble(splitValue[1]);
double count = Double.parseDouble(splitValue[2]);
if (count >= N) {
context.write(text, new Text(splitValue[0] + "\t" + (sum / count)));
}
} catch (Exception e) {
// Хватају се све грешке јер Hadoop понекад може да их не испише.
e.printStackTrace();
}
}
}

public static class Reduce2 extends Reducer<Text, Text, Text, Text> {
@Override
public void reduce(Text key, Iterable<Text> values, Context context) {
try {
double maxAvg = 0;
List<String> list = new LinkedList<>();
for (Text value : values) {
String[] valueSplit = value.toString().split("\t");
double avg = Double.parseDouble(valueSplit[1]);
if (avg > maxAvg) {
list.clear();
maxAvg = avg;
}
if (avg == maxAvg) {
list.add(value.toString());
}
}
for (String value : list) {
context.write(key, new Text(value));
}
} catch (Exception e) {
// Хватају се све грешке јер Hadoop понекад може да их не испише.
e.printStackTrace();
}
}
}

public static void job2(String[] args) throws Exception {
Configuration conf = new Configuration();
conf.setInt("N", Integer.parseInt(args[2]));

Job job = Job.getInstance(conf, "ocene2-2");
job.setJarByClass(Ocene2.class);

job.setInputFormatClass(TextInputFormat.class);
job.setOutputFormatClass(TextOutputFormat.class);

job.setOutputKeyClass(Text.class);
job.setOutputValueClass(Text.class);

job.setMapperClass(Map2.class);
job.setReducerClass(Reduce2.class);

FileInputFormat.setInputPaths(job, new Path("ocene2-temp"));
FileOutputFormat.setOutputPath(job, new Path(args[1]));

job.waitForCompletion(true);
}

public static void main(String[] args) throws Exception {
FileUtils.deleteDirectory(new File(args[1]));
FileUtils.deleteDirectory(new File("ocene2-temp"));
job1(args);
job2(args);
}
}
</syntaxhighlight>

== Провера ==
Следећи садржај датотеке која се прослеђује као први аргумент оба програма може се користити за тестирање:
Pera Peric predmet1,rok1,6;predmet2,rok1,10;predmet1,rok2,9
Marko Markovic predmet1,rok1,8;predmet2,rok1,6;predmet3,rok3,9
На колоквијуму су биле доступне <code>[[Медиј:IEP K2 Students V0.txt|Students_V0.txt]]</code> и <code>[[Медиј:IEP K2 Students V1.txt|Students_V1.txt]]</code> датотеке за тестирање решења.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ИЕП]]

ИЕП/К2 Јун 2022

2024-04-20T15:02:13Z

Ilija: /* Istrazivaci2.java */

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Други колоквијум у јулском року 2022. године''' одржан је 17. септембра. Трајао је 90 минута и била је дозвољена употреба материјала са предавања.

== Поставка ==
Посматра се регистар истраживача са подацима о радовима и везама између истраживача. У једном реду се налазе идентификатор истраживача и листа радова тог истраживача. Сваки рад садржи информације о раду и листу истраживача. За потребе наведене евиденције подаци се чувају у текстуалној датотеци на ''Hadoop'' систему. Подаци су дати у облику:
<Researcher><TAB><Work>{;<Work>}
Где поље <code><Researcher></code> представља идентификатор истраживача, а поље <code><Work></code> представља идентификатор рада, након кога долази знак <code>:</code> и листа идентификатора истраживача који су такође учествовали на том раду а који су раздвојени знаком <code>,</code>. У листи идентификатора се сигурно налази идентификатор датог истраживача.
<div class="abc-list">
# У програмском језику Јава саставити ''Map/Reduce'' посао који враћа статистичке податке о броју различитих истраживача, коаутора, са којима је неки истраживач сарађивао на радовима: минималан број различитих коаутора, максималан број различитих коаутора, и просечан број различитих коаутора по истраживачу. Ово израчунати за истраживале<sup>[sic]</sup> који имају барем N унетих радова (N параметар који се прослеђује рачунарима који раде обраду). Водити рачуна о конкурентности.
# У програмском језику Јава саставити ланац од два или више ''Map/Reduce'' послова који за задатог истраживача R враћа истраживача K са којима би истраживача<sup>[sic]</sup> R могао сарађивати. Истраживач K је такав истраживач да је са њим сарађивао највећи број различитих истраживача који су сарађивали са истраживачем R, а да истраживачи R и K нису сарађивали. Два истраживача су сарађивала ако су учествовали на барем једном заједничком раду. Параметар R се прослеђује рачунарима који раде обраду. Уколико постоји више истраживача са истим највећим бројем вратити све такве истраживаче. Водити рачуна о конкурентности.
</div>
Одговор<sup>[sic]</sup> се предају у виду две јава датотека (<code>Istrazivaci1.java</code> и <code>Istrazivaci2.java</code>).

== <code>Istrazivaci1.java</code> ==
<syntaxhighlight lang="java">
package main;

import java.io.Serializable;
import java.util.Arrays;
import java.util.HashSet;
import java.util.LinkedList;
import java.util.List;
import java.util.Set;

import org.apache.log4j.Level;
import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import main.Istrazivaci2.Work;
import scala.Tuple4;

public class Istrazivaci1 {

static class Researcher implements Serializable {
private String name;
private List<Work> works = new LinkedList<>();

public Researcher(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];

if (data.length <= 1)
return;

for (String workString : data[1].split(";")) {
this.works.add(new Work(workString));
}

}

@Override
public String toString() {
return "Researcher [name=" + name + ", works=" + works + "]";
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Work> getWorks() {
return works;
}

public void setWorks(List<Work> works) {
this.works = works;
}
}

static class Work implements Serializable {

private String title;
private List<String> coauthors = new LinkedList<>();

public Work(String workString) {
String[] data = workString.split(":");
if (data.length <= 1)
return;
this.title = data[0];

coauthors.addAll(Arrays.asList(data[1].split(",")));

}

public String getTitle() {
return title;
}

public void setTitle(String title) {
this.title = title;
}

public List<String> getCoauthors() {
return coauthors;
}

public void setCoauthors(List<String> coauthors) {
this.coauthors = coauthors;
}

@Override
public String toString() {
return "Work [title=" + title + ", coauthors=" + coauthors + "]";
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("istrazivaci1").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/Researchers_V1.txt", 3);
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename, int N) {
var result = sc.textFile(filename).map(line -> new Researcher(line)).filter(researcher -> researcher.works.size() >= N)
.map(researcher -> {
Set<String> uniqueResearchers = new HashSet<>();
for (Work work : researcher.works)
uniqueResearchers.addAll(work.getCoauthors());

int cnt = uniqueResearchers.size() - 1; // ne ukljucuj i samog istrazivaca jer se nalazi u koautorima
return new Tuple4<>(cnt, cnt, cnt, 1);
})
.reduce((s1, s2) -> {
return new Tuple4<Integer, Integer, Integer, Integer>(Math.min(s1._1(), s2._1()),
Math.max(s1._2(), s2._2()), s1._3() + s2._3(), s1._4() + s2._4());
});

int minCoauthors = result._1();
int maxCoauthors = result._2();
int sumCoauthors = result._3();
int countCoauthors = result._4();
System.out.println("Min: " + minCoauthors+", Max: " +maxCoauthors +", Avg: "+sumCoauthors *1.0/countCoauthors);

}

}

</syntaxhighlight>

== <code>Istrazivaci2.java</code> ==

<syntaxhighlight lang="java">
package main;

import java.io.Serializable;
import java.util.Arrays;
import java.util.Comparator;
import java.util.HashSet;
import java.util.LinkedList;
import java.util.List;
import java.util.Set;

import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import scala.Tuple2;

import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.log4j.Level;

public class Istrazivaci2 {

static class Researcher implements Serializable {
private String name;
private List<Work> works = new LinkedList<>();

public Researcher(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];

if (data.length <= 1)
return;

for (String workString : data[1].split(";")) {
this.works.add(new Work(workString));
}

}

@Override
public String toString() {
return "Researcher [name=" + name + ", works=" + works + "]";
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Work> getWorks() {
return works;
}

public void setWorks(List<Work> works) {
this.works = works;
}
}

static class Work implements Serializable {

private String title;
private List<String> coauthors = new LinkedList<>();

public Work(String workString) {
String[] data = workString.split(":");
if (data.length <= 1)
return;
this.title = data[0];

coauthors.addAll(Arrays.asList(data[1].split(",")));

}

public String getTitle() {
return title;
}

public void setTitle(String title) {
this.title = title;
}

public List<String> getCoauthors() {
return coauthors;
}

public void setCoauthors(List<String> coauthors) {
this.coauthors = coauthors;
}

@Override
public String toString() {
return "Work [title=" + title + ", coauthors=" + coauthors + "]";
}

}

static class TupleComparator
implements Comparator<Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>>>, Serializable {

@Override
public int compare(Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>> o1,
Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>> o2) {

return o1._1() - o2._1();
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("istrazivaci2").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/Researchers_V1.txt", "1");
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename, String researcher) {
var initialCoauthors = sc.textFile(filename).map(Researcher::new).filter(r -> r.getName().equals(researcher))
.flatMap(r -> {
Set<String> coauthorsSet = new HashSet<String>();

for (Work work : r.getWorks()) {
coauthorsSet.addAll(work.getCoauthors());
}
coauthorsSet.remove(r.getName());
return coauthorsSet.iterator();
});

Set<String> initialCoauthorsSet = new HashSet<>(initialCoauthors.collect());

var result = sc.textFile(filename).map(Researcher::new)
// izbaci researchera i sve povezane sa njegovim "komsijama"
.filter(r -> !r.getName().equals(researcher) && !initialCoauthorsSet.contains(r.getName()))
.map(r -> {
Set<String> coauthorsSet = new HashSet<String>();

for (Work work : r.getWorks()) {
coauthorsSet.addAll(work.getCoauthors());
}
coauthorsSet.remove(r.getName());

return new Tuple2<>(r.getName(), coauthorsSet);
})
// izbaci istrazivaca ako je povezan sa researcherom
.filter(pair->!pair._2().contains(researcher))
.map(pair -> {
String researcherName = pair._1();
Set<String> coauthorsSet = pair._2();

Set<String> intersection = new HashSet(initialCoauthorsSet);
intersection.retainAll(coauthorsSet);
int numberConnections = intersection.size();

return new Tuple2<>(researcherName, numberConnections);
}).groupBy(pair -> pair._2()).max(new TupleComparator());

System.out.println("Max number of connections: " + result._1());
System.out.println("Authors with max number of connections: ");
result._2().forEach(pair -> System.out.println(pair._1()));

}
}

</syntaxhighlight>

== Провера ==
На колоквијуму су биле доступне <code>[[Медиј:IEP K2 Researchers V1.txt|Researchers_V1.txt]]</code> и <code>[[Медиј:IEP K2 Researchers V2.txt|Researchers_V2.txt]]</code> датотеке за тестирање решења.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ИЕП]]

ИЕП/К2 Јун 2022

2024-04-20T11:11:12Z

Ilija: /* Istrazivaci2.java */

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Други колоквијум у јулском року 2022. године''' одржан је 17. септембра. Трајао је 90 минута и била је дозвољена употреба материјала са предавања.

== Поставка ==
Посматра се регистар истраживача са подацима о радовима и везама између истраживача. У једном реду се налазе идентификатор истраживача и листа радова тог истраживача. Сваки рад садржи информације о раду и листу истраживача. За потребе наведене евиденције подаци се чувају у текстуалној датотеци на ''Hadoop'' систему. Подаци су дати у облику:
<Researcher><TAB><Work>{;<Work>}
Где поље <code><Researcher></code> представља идентификатор истраживача, а поље <code><Work></code> представља идентификатор рада, након кога долази знак <code>:</code> и листа идентификатора истраживача који су такође учествовали на том раду а који су раздвојени знаком <code>,</code>. У листи идентификатора се сигурно налази идентификатор датог истраживача.
<div class="abc-list">
# У програмском језику Јава саставити ''Map/Reduce'' посао који враћа статистичке податке о броју различитих истраживача, коаутора, са којима је неки истраживач сарађивао на радовима: минималан број различитих коаутора, максималан број различитих коаутора, и просечан број различитих коаутора по истраживачу. Ово израчунати за истраживале<sup>[sic]</sup> који имају барем N унетих радова (N параметар који се прослеђује рачунарима који раде обраду). Водити рачуна о конкурентности.
# У програмском језику Јава саставити ланац од два или више ''Map/Reduce'' послова који за задатог истраживача R враћа истраживача K са којима би истраживача<sup>[sic]</sup> R могао сарађивати. Истраживач K је такав истраживач да је са њим сарађивао највећи број различитих истраживача који су сарађивали са истраживачем R, а да истраживачи R и K нису сарађивали. Два истраживача су сарађивала ако су учествовали на барем једном заједничком раду. Параметар R се прослеђује рачунарима који раде обраду. Уколико постоји више истраживача са истим највећим бројем вратити све такве истраживаче. Водити рачуна о конкурентности.
</div>
Одговор<sup>[sic]</sup> се предају у виду две јава датотека (<code>Istrazivaci1.java</code> и <code>Istrazivaci2.java</code>).

== <code>Istrazivaci1.java</code> ==
<syntaxhighlight lang="java">
package main;

import java.io.Serializable;
import java.util.Arrays;
import java.util.HashSet;
import java.util.LinkedList;
import java.util.List;
import java.util.Set;

import org.apache.log4j.Level;
import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import main.Istrazivaci2.Work;
import scala.Tuple4;

public class Istrazivaci1 {

static class Researcher implements Serializable {
private String name;
private List<Work> works = new LinkedList<>();

public Researcher(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];

if (data.length <= 1)
return;

for (String workString : data[1].split(";")) {
this.works.add(new Work(workString));
}

}

@Override
public String toString() {
return "Researcher [name=" + name + ", works=" + works + "]";
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Work> getWorks() {
return works;
}

public void setWorks(List<Work> works) {
this.works = works;
}
}

static class Work implements Serializable {

private String title;
private List<String> coauthors = new LinkedList<>();

public Work(String workString) {
String[] data = workString.split(":");
if (data.length <= 1)
return;
this.title = data[0];

coauthors.addAll(Arrays.asList(data[1].split(",")));

}

public String getTitle() {
return title;
}

public void setTitle(String title) {
this.title = title;
}

public List<String> getCoauthors() {
return coauthors;
}

public void setCoauthors(List<String> coauthors) {
this.coauthors = coauthors;
}

@Override
public String toString() {
return "Work [title=" + title + ", coauthors=" + coauthors + "]";
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("istrazivaci1").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/Researchers_V1.txt", 3);
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename, int N) {
var result = sc.textFile(filename).map(line -> new Researcher(line)).filter(researcher -> researcher.works.size() >= N)
.map(researcher -> {
Set<String> uniqueResearchers = new HashSet<>();
for (Work work : researcher.works)
uniqueResearchers.addAll(work.getCoauthors());

int cnt = uniqueResearchers.size() - 1; // ne ukljucuj i samog istrazivaca jer se nalazi u koautorima
return new Tuple4<>(cnt, cnt, cnt, 1);
})
.reduce((s1, s2) -> {
return new Tuple4<Integer, Integer, Integer, Integer>(Math.min(s1._1(), s2._1()),
Math.max(s1._2(), s2._2()), s1._3() + s2._3(), s1._4() + s2._4());
});

int minCoauthors = result._1();
int maxCoauthors = result._2();
int sumCoauthors = result._3();
int countCoauthors = result._4();
System.out.println("Min: " + minCoauthors+", Max: " +maxCoauthors +", Avg: "+sumCoauthors *1.0/countCoauthors);

}

}

</syntaxhighlight>

== <code>Istrazivaci2.java</code> ==

<syntaxhighlight lang="java">
package main;

import java.io.Serializable;
import java.util.Arrays;
import java.util.Comparator;
import java.util.HashSet;
import java.util.LinkedList;
import java.util.List;
import java.util.Set;

import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import scala.Tuple2;

import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.log4j.Level;

public class Istrazivaci2 {

static class Researcher implements Serializable {
private String name;
private List<Work> works = new LinkedList<>();

public Researcher(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];

if (data.length <= 1)
return;

for (String workString : data[1].split(";")) {
this.works.add(new Work(workString));
}

}

@Override
public String toString() {
return "Researcher [name=" + name + ", works=" + works + "]";
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Work> getWorks() {
return works;
}

public void setWorks(List<Work> works) {
this.works = works;
}
}

static class Work implements Serializable {

private String title;
private List<String> coauthors = new LinkedList<>();

public Work(String workString) {
String[] data = workString.split(":");
if (data.length <= 1)
return;
this.title = data[0];

coauthors.addAll(Arrays.asList(data[1].split(",")));

}

public String getTitle() {
return title;
}

public void setTitle(String title) {
this.title = title;
}

public List<String> getCoauthors() {
return coauthors;
}

public void setCoauthors(List<String> coauthors) {
this.coauthors = coauthors;
}

@Override
public String toString() {
return "Work [title=" + title + ", coauthors=" + coauthors + "]";
}

}

static class TupleComparator
implements Comparator<Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>>>, Serializable {

@Override
public int compare(Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>> o1,
Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>> o2) {

return o1._1() - o2._1();
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("istrazivaci2").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/Researchers_V1.txt", "1");
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename, String researcher) {
var initialCoauthors = sc.textFile(filename).map(Researcher::new).filter(r -> r.getName().equals(researcher))
.flatMap(r -> {
Set<String> coauthorsSet = new HashSet<String>();

for (Work work : r.getWorks()) {
coauthorsSet.addAll(work.getCoauthors());
}
coauthorsSet.remove(r.getName());
return coauthorsSet.iterator();
});

Set<String> initialCoauthorsSet = new HashSet<>(initialCoauthors.collect());

var result = sc.textFile(filename).map(Researcher::new)
.filter(r -> !r.getName().equals(researcher) && !initialCoauthorsSet.contains(r.getName())).map(r -> {
Set<String> coauthorsSet = new HashSet<String>();

for (Work work : r.getWorks()) {
coauthorsSet.addAll(work.getCoauthors());
}
coauthorsSet.remove(r.getName());

return new Tuple2<>(r.getName(), coauthorsSet);
}).map(pair -> {
String researcherName = pair._1();
Set<String> coauthorsSet = pair._2();

Set<String> intersection = new HashSet(initialCoauthorsSet);
intersection.retainAll(coauthorsSet);
int numberConnections = intersection.size();

return new Tuple2<>(researcherName, numberConnections);
}).groupBy(pair -> pair._2()).max(new TupleComparator());

System.out.println("Max number of connections: " + result._1());
System.out.println("Authors with max number of connections: ");
result._2().forEach(pair -> System.out.println(pair._1()));

}
}

</syntaxhighlight>

== Провера ==
На колоквијуму су биле доступне <code>[[Медиј:IEP K2 Researchers V1.txt|Researchers_V1.txt]]</code> и <code>[[Медиј:IEP K2 Researchers V2.txt|Researchers_V2.txt]]</code> датотеке за тестирање решења.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ИЕП]]

ИЕП/К2 Јун 2022

2024-04-20T11:11:00Z

Ilija: /* Istrazivaci1.java */

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Други колоквијум у јулском року 2022. године''' одржан је 17. септембра. Трајао је 90 минута и била је дозвољена употреба материјала са предавања.

== Поставка ==
Посматра се регистар истраживача са подацима о радовима и везама између истраживача. У једном реду се налазе идентификатор истраживача и листа радова тог истраживача. Сваки рад садржи информације о раду и листу истраживача. За потребе наведене евиденције подаци се чувају у текстуалној датотеци на ''Hadoop'' систему. Подаци су дати у облику:
<Researcher><TAB><Work>{;<Work>}
Где поље <code><Researcher></code> представља идентификатор истраживача, а поље <code><Work></code> представља идентификатор рада, након кога долази знак <code>:</code> и листа идентификатора истраживача који су такође учествовали на том раду а који су раздвојени знаком <code>,</code>. У листи идентификатора се сигурно налази идентификатор датог истраживача.
<div class="abc-list">
# У програмском језику Јава саставити ''Map/Reduce'' посао који враћа статистичке податке о броју различитих истраживача, коаутора, са којима је неки истраживач сарађивао на радовима: минималан број различитих коаутора, максималан број различитих коаутора, и просечан број различитих коаутора по истраживачу. Ово израчунати за истраживале<sup>[sic]</sup> који имају барем N унетих радова (N параметар који се прослеђује рачунарима који раде обраду). Водити рачуна о конкурентности.
# У програмском језику Јава саставити ланац од два или више ''Map/Reduce'' послова који за задатог истраживача R враћа истраживача K са којима би истраживача<sup>[sic]</sup> R могао сарађивати. Истраживач K је такав истраживач да је са њим сарађивао највећи број различитих истраживача који су сарађивали са истраживачем R, а да истраживачи R и K нису сарађивали. Два истраживача су сарађивала ако су учествовали на барем једном заједничком раду. Параметар R се прослеђује рачунарима који раде обраду. Уколико постоји више истраживача са истим највећим бројем вратити све такве истраживаче. Водити рачуна о конкурентности.
</div>
Одговор<sup>[sic]</sup> се предају у виду две јава датотека (<code>Istrazivaci1.java</code> и <code>Istrazivaci2.java</code>).

== <code>Istrazivaci1.java</code> ==
<syntaxhighlight lang="java">
package main;

import java.io.Serializable;
import java.util.Arrays;
import java.util.HashSet;
import java.util.LinkedList;
import java.util.List;
import java.util.Set;

import org.apache.log4j.Level;
import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import main.Istrazivaci2.Work;
import scala.Tuple4;

public class Istrazivaci1 {

static class Researcher implements Serializable {
private String name;
private List<Work> works = new LinkedList<>();

public Researcher(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];

if (data.length <= 1)
return;

for (String workString : data[1].split(";")) {
this.works.add(new Work(workString));
}

}

@Override
public String toString() {
return "Researcher [name=" + name + ", works=" + works + "]";
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Work> getWorks() {
return works;
}

public void setWorks(List<Work> works) {
this.works = works;
}
}

static class Work implements Serializable {

private String title;
private List<String> coauthors = new LinkedList<>();

public Work(String workString) {
String[] data = workString.split(":");
if (data.length <= 1)
return;
this.title = data[0];

coauthors.addAll(Arrays.asList(data[1].split(",")));

}

public String getTitle() {
return title;
}

public void setTitle(String title) {
this.title = title;
}

public List<String> getCoauthors() {
return coauthors;
}

public void setCoauthors(List<String> coauthors) {
this.coauthors = coauthors;
}

@Override
public String toString() {
return "Work [title=" + title + ", coauthors=" + coauthors + "]";
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("istrazivaci1").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/Researchers_V1.txt", 3);
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename, int N) {
var result = sc.textFile(filename).map(line -> new Researcher(line)).filter(researcher -> researcher.works.size() >= N)
.map(researcher -> {
Set<String> uniqueResearchers = new HashSet<>();
for (Work work : researcher.works)
uniqueResearchers.addAll(work.getCoauthors());

int cnt = uniqueResearchers.size() - 1; // ne ukljucuj i samog istrazivaca jer se nalazi u koautorima
return new Tuple4<>(cnt, cnt, cnt, 1);
})
.reduce((s1, s2) -> {
return new Tuple4<Integer, Integer, Integer, Integer>(Math.min(s1._1(), s2._1()),
Math.max(s1._2(), s2._2()), s1._3() + s2._3(), s1._4() + s2._4());
});

int minCoauthors = result._1();
int maxCoauthors = result._2();
int sumCoauthors = result._3();
int countCoauthors = result._4();
System.out.println("Min: " + minCoauthors+", Max: " +maxCoauthors +", Avg: "+sumCoauthors *1.0/countCoauthors);

}

}

</syntaxhighlight>

== <code>Istrazivaci2.java</code> ==

<syntaxhighlight lang="java">
package main;

import java.io.Serializable;
import java.util.Arrays;
import java.util.Comparator;
import java.util.HashSet;
import java.util.LinkedList;
import java.util.List;
import java.util.Set;

import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import scala.Tuple2;

import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.log4j.Level;

public class Istrazivaci1 {

static class Researcher implements Serializable {
private String name;
private List<Work> works = new LinkedList<>();

public Researcher(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];

if (data.length <= 1)
return;

for (String workString : data[1].split(";")) {
this.works.add(new Work(workString));
}

}

@Override
public String toString() {
return "Researcher [name=" + name + ", works=" + works + "]";
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Work> getWorks() {
return works;
}

public void setWorks(List<Work> works) {
this.works = works;
}
}

static class Work implements Serializable {

private String title;
private List<String> coauthors = new LinkedList<>();

public Work(String workString) {
String[] data = workString.split(":");
if (data.length <= 1)
return;
this.title = data[0];

coauthors.addAll(Arrays.asList(data[1].split(",")));

}

public String getTitle() {
return title;
}

public void setTitle(String title) {
this.title = title;
}

public List<String> getCoauthors() {
return coauthors;
}

public void setCoauthors(List<String> coauthors) {
this.coauthors = coauthors;
}

@Override
public String toString() {
return "Work [title=" + title + ", coauthors=" + coauthors + "]";
}

}

static class TupleComparator
implements Comparator<Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>>>, Serializable {

@Override
public int compare(Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>> o1,
Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>> o2) {

return o1._1() - o2._1();
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("istrazivaci2").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/Researchers_V1.txt", "1");
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename, String researcher) {
var initialCoauthors = sc.textFile(filename).map(Researcher::new).filter(r -> r.getName().equals(researcher))
.flatMap(r -> {
Set<String> coauthorsSet = new HashSet<String>();

for (Work work : r.getWorks()) {
coauthorsSet.addAll(work.getCoauthors());
}
coauthorsSet.remove(r.getName());
return coauthorsSet.iterator();
});

Set<String> initialCoauthorsSet = new HashSet<>(initialCoauthors.collect());

var result = sc.textFile(filename).map(Researcher::new)
.filter(r -> !r.getName().equals(researcher) && !initialCoauthorsSet.contains(r.getName())).map(r -> {
Set<String> coauthorsSet = new HashSet<String>();

for (Work work : r.getWorks()) {
coauthorsSet.addAll(work.getCoauthors());
}
coauthorsSet.remove(r.getName());

return new Tuple2<>(r.getName(), coauthorsSet);
}).map(pair -> {
String researcherName = pair._1();
Set<String> coauthorsSet = pair._2();

Set<String> intersection = new HashSet(initialCoauthorsSet);
intersection.retainAll(coauthorsSet);
int numberConnections = intersection.size();

return new Tuple2<>(researcherName, numberConnections);
}).groupBy(pair -> pair._2()).max(new TupleComparator());

System.out.println("Max number of connections: " + result._1());
System.out.println("Authors with max number of connections: ");
result._2().forEach(pair -> System.out.println(pair._1()));

}
}

</syntaxhighlight>

== Провера ==
На колоквијуму су биле доступне <code>[[Медиј:IEP K2 Researchers V1.txt|Researchers_V1.txt]]</code> и <code>[[Медиј:IEP K2 Researchers V2.txt|Researchers_V2.txt]]</code> датотеке за тестирање решења.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ИЕП]]

ИЕП/К2 Јун 2022

2024-04-20T11:04:51Z

Ilija: /* Istrazivaci2.java */

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Други колоквијум у јулском року 2022. године''' одржан је 17. септембра. Трајао је 90 минута и била је дозвољена употреба материјала са предавања.

== Поставка ==
Посматра се регистар истраживача са подацима о радовима и везама између истраживача. У једном реду се налазе идентификатор истраживача и листа радова тог истраживача. Сваки рад садржи информације о раду и листу истраживача. За потребе наведене евиденције подаци се чувају у текстуалној датотеци на ''Hadoop'' систему. Подаци су дати у облику:
<Researcher><TAB><Work>{;<Work>}
Где поље <code><Researcher></code> представља идентификатор истраживача, а поље <code><Work></code> представља идентификатор рада, након кога долази знак <code>:</code> и листа идентификатора истраживача који су такође учествовали на том раду а који су раздвојени знаком <code>,</code>. У листи идентификатора се сигурно налази идентификатор датог истраживача.
<div class="abc-list">
# У програмском језику Јава саставити ''Map/Reduce'' посао који враћа статистичке податке о броју различитих истраживача, коаутора, са којима је неки истраживач сарађивао на радовима: минималан број различитих коаутора, максималан број различитих коаутора, и просечан број различитих коаутора по истраживачу. Ово израчунати за истраживале<sup>[sic]</sup> који имају барем N унетих радова (N параметар који се прослеђује рачунарима који раде обраду). Водити рачуна о конкурентности.
# У програмском језику Јава саставити ланац од два или више ''Map/Reduce'' послова који за задатог истраживача R враћа истраживача K са којима би истраживача<sup>[sic]</sup> R могао сарађивати. Истраживач K је такав истраживач да је са њим сарађивао највећи број различитих истраживача који су сарађивали са истраживачем R, а да истраживачи R и K нису сарађивали. Два истраживача су сарађивала ако су учествовали на барем једном заједничком раду. Параметар R се прослеђује рачунарима који раде обраду. Уколико постоји више истраживача са истим највећим бројем вратити све такве истраживаче. Водити рачуна о конкурентности.
</div>
Одговор<sup>[sic]</sup> се предају у виду две јава датотека (<code>Istrazivaci1.java</code> и <code>Istrazivaci2.java</code>).

== <code>Istrazivaci1.java</code> ==

== <code>Istrazivaci2.java</code> ==

<syntaxhighlight lang="java">
package main;

import java.io.Serializable;
import java.util.Arrays;
import java.util.Comparator;
import java.util.HashSet;
import java.util.LinkedList;
import java.util.List;
import java.util.Set;

import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import scala.Tuple2;

import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.log4j.Level;

public class Istrazivaci1 {

static class Researcher implements Serializable {
private String name;
private List<Work> works = new LinkedList<>();

public Researcher(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];

if (data.length <= 1)
return;

for (String workString : data[1].split(";")) {
this.works.add(new Work(workString));
}

}

@Override
public String toString() {
return "Researcher [name=" + name + ", works=" + works + "]";
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Work> getWorks() {
return works;
}

public void setWorks(List<Work> works) {
this.works = works;
}
}

static class Work implements Serializable {

private String title;
private List<String> coauthors = new LinkedList<>();

public Work(String workString) {
String[] data = workString.split(":");
if (data.length <= 1)
return;
this.title = data[0];

coauthors.addAll(Arrays.asList(data[1].split(",")));

}

public String getTitle() {
return title;
}

public void setTitle(String title) {
this.title = title;
}

public List<String> getCoauthors() {
return coauthors;
}

public void setCoauthors(List<String> coauthors) {
this.coauthors = coauthors;
}

@Override
public String toString() {
return "Work [title=" + title + ", coauthors=" + coauthors + "]";
}

}

static class TupleComparator
implements Comparator<Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>>>, Serializable {

@Override
public int compare(Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>> o1,
Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>> o2) {

return o1._1() - o2._1();
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("istrazivaci2").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/Researchers_V1.txt", "1");
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename, String researcher) {
var initialCoauthors = sc.textFile(filename).map(Researcher::new).filter(r -> r.getName().equals(researcher))
.flatMap(r -> {
Set<String> coauthorsSet = new HashSet<String>();

for (Work work : r.getWorks()) {
coauthorsSet.addAll(work.getCoauthors());
}
coauthorsSet.remove(r.getName());
return coauthorsSet.iterator();
});

Set<String> initialCoauthorsSet = new HashSet<>(initialCoauthors.collect());

var result = sc.textFile(filename).map(Researcher::new)
.filter(r -> !r.getName().equals(researcher) && !initialCoauthorsSet.contains(r.getName())).map(r -> {
Set<String> coauthorsSet = new HashSet<String>();

for (Work work : r.getWorks()) {
coauthorsSet.addAll(work.getCoauthors());
}
coauthorsSet.remove(r.getName());

return new Tuple2<>(r.getName(), coauthorsSet);
}).map(pair -> {
String researcherName = pair._1();
Set<String> coauthorsSet = pair._2();

Set<String> intersection = new HashSet(initialCoauthorsSet);
intersection.retainAll(coauthorsSet);
int numberConnections = intersection.size();

return new Tuple2<>(researcherName, numberConnections);
}).groupBy(pair -> pair._2()).max(new TupleComparator());

System.out.println("Max number of connections: " + result._1());
System.out.println("Authors with max number of connections: ");
result._2().forEach(pair -> System.out.println(pair._1()));

}
}

</syntaxhighlight>

== Провера ==
На колоквијуму су биле доступне <code>[[Медиј:IEP K2 Researchers V1.txt|Researchers_V1.txt]]</code> и <code>[[Медиј:IEP K2 Researchers V2.txt|Researchers_V2.txt]]</code> датотеке за тестирање решења.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ИЕП]]

ИЕП/К2 Јун 2022

2024-04-20T10:58:21Z

Ilija: /* Istrazivaci2.java */

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Други колоквијум у јулском року 2022. године''' одржан је 17. септембра. Трајао је 90 минута и била је дозвољена употреба материјала са предавања.

== Поставка ==
Посматра се регистар истраживача са подацима о радовима и везама између истраживача. У једном реду се налазе идентификатор истраживача и листа радова тог истраживача. Сваки рад садржи информације о раду и листу истраживача. За потребе наведене евиденције подаци се чувају у текстуалној датотеци на ''Hadoop'' систему. Подаци су дати у облику:
<Researcher><TAB><Work>{;<Work>}
Где поље <code><Researcher></code> представља идентификатор истраживача, а поље <code><Work></code> представља идентификатор рада, након кога долази знак <code>:</code> и листа идентификатора истраживача који су такође учествовали на том раду а који су раздвојени знаком <code>,</code>. У листи идентификатора се сигурно налази идентификатор датог истраживача.
<div class="abc-list">
# У програмском језику Јава саставити ''Map/Reduce'' посао који враћа статистичке податке о броју различитих истраживача, коаутора, са којима је неки истраживач сарађивао на радовима: минималан број различитих коаутора, максималан број различитих коаутора, и просечан број различитих коаутора по истраживачу. Ово израчунати за истраживале<sup>[sic]</sup> који имају барем N унетих радова (N параметар који се прослеђује рачунарима који раде обраду). Водити рачуна о конкурентности.
# У програмском језику Јава саставити ланац од два или више ''Map/Reduce'' послова који за задатог истраживача R враћа истраживача K са којима би истраживача<sup>[sic]</sup> R могао сарађивати. Истраживач K је такав истраживач да је са њим сарађивао највећи број различитих истраживача који су сарађивали са истраживачем R, а да истраживачи R и K нису сарађивали. Два истраживача су сарађивала ако су учествовали на барем једном заједничком раду. Параметар R се прослеђује рачунарима који раде обраду. Уколико постоји више истраживача са истим највећим бројем вратити све такве истраживаче. Водити рачуна о конкурентности.
</div>
Одговор<sup>[sic]</sup> се предају у виду две јава датотека (<code>Istrazivaci1.java</code> и <code>Istrazivaci2.java</code>).

== <code>Istrazivaci1.java</code> ==

== <code>Istrazivaci2.java</code> ==

<syntaxhighlight lang="java">
package main;

import java.io.Serializable;
import java.util.Arrays;
import java.util.Comparator;
import java.util.HashSet;
import java.util.LinkedList;
import java.util.List;
import java.util.Set;

import org.apache.spark.SparkConf;
import org.apache.spark.api.java.JavaSparkContext;

import scala.Tuple2;

import org.apache.log4j.LogManager;
import org.apache.log4j.Level;

public class Istrazivaci1 {

static class Researcher implements Serializable {
private String name;
private List<Work> works = new LinkedList<>();

public Researcher(String line) {
String[] data = line.split("\t");
this.name = data[0];

if (data.length <= 1)
return;

for (String workString : data[1].split(";")) {
this.works.add(new Work(workString));
}

}

@Override
public String toString() {
return "Researcher [name=" + name + ", works=" + works + "]";
}

public String getName() {
return name;
}

public void setName(String name) {
this.name = name;
}

public List<Work> getWorks() {
return works;
}

public void setWorks(List<Work> works) {
this.works = works;
}
}

static class Work implements Serializable {

private String title;
private List<String> coauthors = new LinkedList<>();

public Work(String workString) {
String[] data = workString.split(":");
if (data.length <= 1)
return;
this.title = data[0];

coauthors.addAll(Arrays.asList(data[1].split(",")));

}

public String getTitle() {
return title;
}

public void setTitle(String title) {
this.title = title;
}

public List<String> getCoauthors() {
return coauthors;
}

public void setCoauthors(List<String> coauthors) {
this.coauthors = coauthors;
}

@Override
public String toString() {
return "Work [title=" + title + ", coauthors=" + coauthors + "]";
}

}

static class TupleComparator
implements Comparator<Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>>>, Serializable {

@Override
public int compare(Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>> o1,
Tuple2<Integer, Iterable<Tuple2<String, Integer>>> o2) {

return o1._1() - o2._1();
}

}

public static void main(String[] args) {
SparkConf conf = new SparkConf().setAppName("istrazivaci1").setMaster("local");
LogManager.getRootLogger().setLevel(Level.WARN); // iskljuci nepotrebne poruke
try (JavaSparkContext sc = new JavaSparkContext(conf)) {
zadatak(sc, "resources/Researchers_V1.txt", "1");
}
}

public static void zadatak(JavaSparkContext sc, String filename, String researcher) {
var initialCoauthors = sc.textFile(filename).map(Researcher::new).filter(r -> r.getName().equals(researcher))
.flatMap(r -> {
Set<String> coauthorsSet = new HashSet<String>();

for (Work work : r.getWorks()) {
coauthorsSet.addAll(work.getCoauthors());
}
coauthorsSet.remove(r.getName());
return coauthorsSet.iterator();
});

Set<String> initialCoauthorsSet = new HashSet<>(initialCoauthors.collect());

var result = sc.textFile(filename).map(Researcher::new)
.filter(r -> !r.getName().equals(researcher) && !initialCoauthorsSet.contains(r.getName())).map(r -> {
Set<String> coauthorsSet = new HashSet<String>();

for (Work work : r.getWorks()) {
coauthorsSet.addAll(work.getCoauthors());
}
coauthorsSet.remove(r.getName());

return new Tuple2<>(r.getName(), coauthorsSet);
}).map(pair -> {
String researcherName = pair._1();
Set<String> coauthorsSet = pair._2();

Set<String> intersection = new HashSet(initialCoauthorsSet);
intersection.retainAll(coauthorsSet);
int numberConnections = intersection.size();

return new Tuple2<>(researcherName, numberConnections);
}).groupBy(pair -> pair._2()).max(new TupleComparator());

System.out.println("Max number of connections: " + result._1());
System.out.println("Authors with max number of connections: ");
result._2().forEach(pair -> System.out.println(pair._1()));

}
}

</syntaxhighlight>

== Провера ==
На колоквијуму су биле доступне <code>[[Медиј:IEP K2 Researchers V1.txt|Researchers_V1.txt]]</code> и <code>[[Медиј:IEP K2 Researchers V2.txt|Researchers_V2.txt]]</code> датотеке за тестирање решења.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ИЕП]]

ОС1/Септембар 2015

2023-07-01T21:56:57Z

Ilija: /* Rešenje */

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2015/sep/Sep%202015.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Prvi interaktivni računarski sistemi uveli su jednu značajnu novinu u operativne sisteme. Koja je to novina? Objasniti ukratko njenu suštinu.

=== Rešenje ===
Novina koja je uvedena je interakcija sa korisnicima preko terminala. Ona je u početku imala probleme sporog i neravnomernog odziva za korisnike, pa su uvedeni koncepti preotimanja procesora i ''time sharing'' mehanizam, koji su omogućili brz i ravnomeran odziv korisnicima.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem standardnih bibliotečnih funkcija <code>setjmp()</code> i <code>longjmp()</code>, u školskom jezgru implementirati operaciju <code>yield(Thread* old, Thread* new)</code> koja prebacuje kontekst izvršavanja sa jedne (<code>old</code>) na drugu (<code>new</code>) nit.

=== Rešenje ===
Videti rešenje [[ОС1/Јун 2014#2. zadatak|2. zadatka iz junskog roka 2014. godine]].

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Кorišćenjem školskog jezgra, napraviti nit koja se inicijalizuje celobrojnim parametrom ''n'' i koja kreira jednu istu takvu nit-dete, ova nit-dete kreira jednu svoju nit-dete, i tako dalje, rekurzivno, ali tako da ukupno bude kreirano ''n'' niti.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="cpp">
class MyThread : public Thread {
public:
MyThread(int val) {
n = val;
start();
}
protected:
void run() {
if (n <= 0) {
return;
} else {
new MyThread(n - 1);
}
}
private:
int n;
};
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Dato je jedno moguće rešenje za međusobno isključenje dva procesa uposlenim čekanjem. Da li ovo rešenje obezbeđuje međusobno isključenje? Da li ima neki drugi problem?
<syntaxhighlight lang="pascal">
shared var turn : integer = 1;
process P1 process P2
begin begin
loop loop
while turn = 2 do null end; while turn = 1 do null end;
<critical section> <critical section>
turn := 2; turn := 1;
<non-critical section> <non-critical section>
end end
end P1; end P2;
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Rešenje obezbeđuje međusobno isključenje ali je problem stroga naizmeničnost što je suvišna sinhronizacija.

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta znači kad je proces ''swapped out''?

Ako je proces ''swapped out'', u kom stanju se od sledećih on nalazi?
# created
# ready
# running
# suspended
# terminated

=== Rešenje ===
''Swapped out'' proces je proces koji je bio izbačen iz memorije i upisan na disk kako bi se u memoriju učitao neki drugi koji se ubacuje memoriju.

Nalazi se u ''suspended'' stanju kada se ''swap-out''-uje.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Data je definicija strukture <code>FreeSegment</code> koja predstavlja jedan segment slobodne memorije. Ove strukture uvezane su u dvostruko ulančanu, neuređenu listu čija je glava <code>freeSegHead</code>. Implementirati funkciju <code>getBestFit(size_t)</code> koja treba da pronađe i vrati (ali ne menja ni njega ni listu) segment slobodne memorije u koji se može smestiti blok date veličine, po ''best fit'' algoritmu.
<syntaxhighlight lang="c">
struct FreeSegment {
size_t size;
FreeSegment *prev, *next;
};
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
FreeSegment* getBestFit(size_t s) {
int minDiff = INT_MAX;
FreeSegment* tmp = freeSegHead;
FreeSegment* ans = NULL;
while (tmp) {
if (tmp->size == s) {
return tmp;
}
if (tmp->size > s) {
if (tmp->size - s < minDiff) {
minDif = tmp->size - s;
ans = tmp;
}
}
tmp = tmp->next;
}
return ans;
}
</syntaxhighlight>

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Memorija nekog računara organizovana je stranično, sa stranicom veličine 4KB. Adresibilna jedinica je bajt, a virtuelna adresa je 32-bitna. Fizička adresa je veličine 32 bita. Ako je PMT organizovana u dva nivoa, s tim da su veličine polja za broj ulaza u tabele oba nivoa isti, kolika je veličina (u bajtovima) PMT prvog nivoa?

=== Rešenje ===
* Za stranicu od <math>4KB = 2^{12}B</math> potrebno je 12 bita za adresiranje.
* Struktura virtuelne adrese je VA(32): page1(10) page2(10) offset(12)
* Veličinu PMT prvog nivoa onda dobijamo kao: <math>2^{10} \cdot 4B = 4KB</math>

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Kojom tehnikom se nedeljivi uređaj može učiniti virtuelno deljivim?

=== Rešenje ===
Spooling-om.

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
U nekom sistemu simbol <code>.</code> označava tekući, a <code>..</code> roditeljski direktorijum. Koja od sledećih naredbi (svaka se izvršava uspešno) ''sigurno neće'' promeniti tekući direktorijum? (Zaokružiti jedan ili više tačnih odgovora.)
# <code>cd ./../../x/y/z</code>
# <code>cd ./x/y/z/../..</code>
# <code>cd ./../../../x/y/z</code>
# <code>cd ./x/y/z/../../..</code>

=== Rešenje ===
4. naredba sigurno neće promeniti tekući direktorijum.

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem primenjuje FAT za alokaciju sadržaja fajla. FAT je cela keširana u memoriji, na nju ukazuje pokazivač <code>fat</code>, i ima <code>FATSIZE</code> ulaza tipa <code>unsigned</code>. Prilikom ulančavanja blokova sa sadržajem fajla, ''null'' vrednost se označava vrednošću 0 u odgovarajućem ulazu u FAT, dok se slobodni blokove ne ulančavaju posebno, već su njima odgovarajući ulazi u FAT označeni vrednostima <code>~0U</code> (sve jedinice binarno); blokovi broj 0 i broj <code>~0U</code> se ne koriste u fajl sistemu. U FCB polje <code>head</code> tipa <code>unsigned</code> sadrži broj prvog bloka sa sadržajem fajla (0 ako je sadržaj prazan). Napisati kod kojim se oslobađaju svi blokovi sa sadržajem fajla.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
void truncate(FCB* fcb){
if (!fcb || fcb->sizeInBlocks == 0 ) return;
unsigned head = fcb->head;
while(head != 0){
prev = head;
head = fat[head];
fat[prev] = ~0U;
}
}
</syntaxhighlight>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Јул 2022

2023-07-01T12:50:38Z

Ilija: /* Rešenje */

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2022/jul/Jul%202022.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Navedeno je nekoliko funkcija standardne biblioteke jezika C (''libc''). Za svaku od njih navesti da li u svojoj implementaciji sigurno sadrži sistemski poziv (upisati "Da") ili najverovatnije ne sadrži sistemski poziv (iako bi teorijski i to moglo da bude deo funkcionalnosti jezgra operativnog sistema, za tim nema nikakve potrebe, pa se iz praktičnih razloga ne radi; upisati "Ne").

{| class="wikitable"
! Funkcija !! Opis !! Sadrži sist. poziv
|-
| <syntaxhighlight lang="c" inline>void* memcpy(void* dest, const void* src, size_t count)</syntaxhighlight> || Kopira niz bajtova u memoriji sa jednog mesta na drugo. ||
|-
| <syntaxhighlight lang="c" inline>void exit (int status)</syntaxhighlight> || Završava izvršavanje programa. ||
|-
| <syntaxhighlight lang="c" inline>int getchar(void)</syntaxhighlight> || Učitava znak sa standardnog ulaza. ||
|-
| <syntaxhighlight lang="c" inline>char* strchr(const char *str, int c)</syntaxhighlight> || Traži prvu pojavu znaka u datom nizu znakova. ||
|}

=== Rešenje ===
Odozgo na dole: ''Ne'', ''Da'', ''Da'', ''Ne''.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti zašto klasičan linker svoj posao obavlja u dva prolaza (a ne može samo u jednom). Obrazloženje ilustrovati primerom.

=== Rešenje ===
Videti isti ovaj zadatak iz [[ОС1/Јул 2017#5. zadatak|jula 2017]].

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Ukratko objasniti zašto je kod segmentne organizacije virtuelne memorije obavezna provera prekoračenja granice segmenta prilikom svakog adresiranja, a kod stranične organizacije ta provera ne postoji.

=== Rešenje ===
Videti isti ovaj zadatak iz [[ОС1/Август 2020#4. zadatak|avgusta 2020]].

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je DLL i čemu služi? Objasniti osnovni motiv za postojanje ovog koncepta.

=== Rešenje ===
Videti isti ovaj zadatak iz [[ОС1/Јун 2019#5. zadatak|juna 2019]].

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta radi procesorska instrukcija tipa ''test-and-set'' i za šta se ona tačno koristi u operativnim sistemima?

=== Rešenje ===
Videti isti ovaj zadatak iz [[ОС1/Јул 2017#2. zadatak|jula 2017]].

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti ceo mehanizam u sistemima nalik sistemu Unix kojim se postiže to da sistemskim pozivom ''kill'' jedan proces gasi drugi proces (šta ''tačno'' radi ovaj sistemski poziv i kako dovodi do gašenja procesa).

=== Rešenje ===
Sistemskim pozivom ''kill'' pozivajući proces drugom procesu šalje ''signal''. Signal je prosta informacija, identifikacija nekakve proste poruke, obično celobrojna vrednost. Operativni sistem prenosi tu infomaciju odredišnom procesu, a reakcija na taj signal je poziv potprograma koji se izvršava u kontekstu i adresnom prostoru odredišnog procesa. Za svaki signal operativni sistem definiše podrazumevanu reakciju, uglavnom je to samo gašenje procesa sistemskim pozivom ''exit''. Međutim, odredišni proces za neke signale može reakciju da preusmeri na svoje potprograme odgovrajućim sistemskim pozivom.

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je problem sledeće implementacije kritične sekcije uposlenim čekanjem?
<syntaxhighlight lang="pascal">
shared var flag1 = false, flag2 = false;
process P1
begin
loop
flag1 := true;
while flag2 = true do null end;
<critical section>
flag1 := false;
<non-critical section>
end
end P1;

process P2
begin
loop
flag2 := true;
while flag1 = true do null end;
<critical section>
flag2 := false;
<non-critical section>
end
end P1;
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Problem je u slučaju da oba procesa postave svoju zastavicu na ''true'', jer će onda neprestano uposleno čekati (''livelock'').

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti šta radi sledeći fragment programa:
<syntaxhighlight lang="c">
int fd = open("./mydoc.txt", O_CREAT | O_TRUNC | O_WRONLY);
if (fd < 0) handle_error("Cannot open data file.");

int pid = fork();
if (pid == 0) {
dup2(fd, 1);
execlp("./myprog.a", NULL);
handle_error("Cannot open exe file.");
}
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Program otvara <code>mydoc.txt</code> fajl u trenutnom direktorijumu za pisanje, pravi novi proces, duplira deskriptor upravo otvorenog fajla (čineći tako da sada proces-dete takođe ima otvoren taj fajl) s tim što novom fajl deskriptoru identifikator postavlja na 1, što je fajl deskriptor za standardni izlaz. Zatim zamenjuje kod procesa-deteta sa kodom programa <code>myprog.a</code> i nastavlja sa izvršavanjem, tako da se izlaz tog programa sada čuva u fajlu <code>mydoc.txt</code>.

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti šta radi sledeća komanda: <syntaxhighlight lang="bash" inline>chmod g=x, u+rwx, o-wx .././frd</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Fajlu ''frd'' iz roditeljskog direktorijuma tekućeg direktorijuma pravila pristupa postaju sledeća: grupa može isključivo da izvršava fajl, vlasnik može da čita, upisuje i izvršava fajl, dok ostali gube pravo pristupa pisanja i izvršavanja ako su ih do sad imali.

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti šta je i zašto najveći nedostatak ulančane organizacije fajla kod proizvoljnog pristupa fajlu. Zašto taj problem ne postoji kod FAT organizacije?

=== Rešenje ===
Kod ulančane alokacije fajla, ukoliko se pristupa proizvoljnom bloku, potrebno je proći kroz sve prethodne blokove da bi se dati blok učitao. S obzirom da se u ulančanoj organizaciji pokazivač na sledeći blok čuva u samom bloku, neophodno je učitati blok sa diska, što je vremenski zahtevna operacija. FAT je jedna vrsta ulančane organizacije ali se ulančavanje ne vrši u samim blokovima, već postoji tabela na posebnom, unapred određenom mestu na volumenu koja čuva informacije o ulančavanju. Takođe, ova tabele je uglavnom keširana u RAM memoriji pa je sam pristup dosta brži.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Јун 2022

2023-06-30T12:26:55Z

Ilija: /* Rešenje */

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2021/jun/Jun%202021.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Napisati komandnu liniju kojom se izvršava komanda ''cmd1'', tako da ona svoj (standardni) ulaz uzima iz fajla ''input'' koji se nalazi u direktorijumu koji je roditeljski tekućem, a svoj (standardni) izlaz prosleđuje na ulaz komandi ''cmd2''. Kako se zovu koncepti koji obezbeđuju navedene tehnike vezane za ulaz i izlaz ovih komandi?

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="bash">
cmd1 < ../input | cmd2
</syntaxhighlight>
Koncepti u pitanju su preusmerenje (redirekcija) i cevovod (''pipe'').

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti šta sadrži tzv. ''bss'' segment, a šta ''text'' segment u prevedenom programu? Šta operativni sistem sa straničnom organizacijom virtuelne memorije tačno radi prilikom prvog pristupa stranici svakog od ovakvih segmenata?

=== Rešenje ===
BSS (Block Started by Symbol) segment je segment statičke memorije koji se koristi za čuvanje globalnih i statičkih promenljivih koje nemaju inicijalizovane vrednosti (tj. koje su inicijalizovane na 0). U ovom segmentu se ne čuva fizički podatak, već samo informacija o tome koliko bajtova treba alocirati za te promenljive.

Text segment je segment memorije koji sadrži prevedeni mašinski kod programa.

Prilikom prvog pristupa stranici svakog od ovakvih segmenata, operativni sistem sa straničnom organizacijom virtuelne memorije će izvršiti sledeće korake:

Proverava se da li se stranica koja sadrži segment već nalazi u fizičkoj memoriji ili ne. Ako se stranica već nalazi u memoriji, operativni sistem zna da je segment već učitan u memoriju i samo prosleđuje referencu na njega. Ako se stranica ne nalazi u memoriji, operativni sistem će izvršiti stranično preslikavanje stranice iz spoljnog skladišta (na primer, sa hard diska) u fizičku memoriju.

Ako je neophodno, operativni sistem alocira memoriju za BSS segment.

Nakon što su svi potrebni segmenti učitani, program se može izvršavati.

Ukratko, operativni sistem sa straničnom organizacijom virtuelne memorije dinamički učitava segmente programa (uključujući BSS i Text segmente) u fizičku memoriju samo kada je to potrebno, na zahtev programa.

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
U nekom sistemu sa straničnom organizacijom memorije i straničenjem u dva nivoa vreme pristupa dinamičkoj RAM memoriji je 100 ns, vreme pristupa TLB-u je 10 ns, a TLB ima učestanost pogotka od 90%. Koliko je efektivno vreme pristupa memoriji? Izvesti račun.

=== Rešenje ===
<math>\frac{9}{10} \cdot (10 + 100)ns + \frac{1}{10} \cdot (10 + 100 + 100 + 100)ns = 130ns</math>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki sistem primenjuje tehniku kopiranja pri upisu (''copy on write''). Jedan proces roditelj zauzima sledeću memoriju: 12KB za programski kod, 24KB za stek, 36KB za podatke koji se samo čitaju i 40KB za podatke koji se menjaju. Ako ovaj proces pokrene proces-dete sistemskim pozivom ''fork'', koliko najviše operativne memorije ova dva procesa ukupno zauzimaju? Objasniti.

=== Rešenje ===
Najviše zauzimaju u slučaju da proces dete promeni neke podatke. Tada se ponovo alociraju stek (24KB) i prostor za podatke koji se menjaju (40KB).

Računica: <math> 12KB + 2 \cdot 24KB + 36KB + 2 \cdot 40KB = 176KB</math>

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
U nekom programu koji koristi školsko jezgro pokazivač <code>myThread</code> ukazuje na objekat klase izvedene iz klase <code>Thread</code>. Precizno objasniti u čemu je razlika u izvršavanju redefinisane operacije <code>run</code> te klase za sledeća dva poziva: <code>myThread->run()</code> i <code>myThread->start()</code>.

=== Rešenje ===
Ako se pozove <code>myThread->run()</code> (koji je inače zaštićen, ne bi trebalo da može da se pozove), trenutni tok kontrole će samo ući u telo funkcije <code>run()</code>, odnosno ne dobija se nikakva konkuretnost.

U slučaju da se pozove <code>myThread->start()</code>, sistemskim pozivom će se zatražiti od operativnog sistema da započne novu nit koja će onda izvršavati telo redefinisane funkcije <code>run()</code>, čime se dobija konkurentnost.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je osnovni nedostak FIFO algoritma raspoređivanja procesa? Precizno objasniti.

=== Rešenje ===
Procesi koji se veoma kratko izvršavaju mogu dugo da čekaju ukoliko su ispred njih u redu procesi koji se vrlo dugo izvršavaju.

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Na jeziku C++ napisati kod za ograničeni bafer uz sinhronizaciju pomoću semafora u školskom jezgru.

=== Rešenje ===
Videti sedmi zadatak zadatak iz [[ОС1/Јул 2011#4. zadatak|jula 2011]].

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta su karakteristike apstrakcije ulaznog ili izlaznog toka (''stream'')?

=== Rešenje ===
Apstrakcija ulaznog ili izlaznog toka (stream) je koncept u programiranju koji omogućava da se ulazni ili izlazni tok posmatraju kao apstraktni tok podataka, bez obzira na fizički uređaj ili mehanizam korišćen za ulazno/izlazne operacije.

Karakteristike apstrakcije ulaznog ili izlaznog toka su:

Univerzalnost: Apstrakcija toka omogućava da se isti kod može koristiti za rad sa različitim ulaznim/izlaznim uređajima, kao što su tastature, miševi, fajlovi, mrežni socketi i drugi.

Jednostavnost: Rad sa tokovima se obično vrši pomoću jednostavnih i intuitivnih funkcija i operatora, što čini kod čitljivijim i lakšim za održavanje.

Bezbednost: Apstrakcija ulaznog/izlaznog toka omogućava programerima da se ne bave detaljima fizičkog uređaja, čime se smanjuje rizik od grešaka i povećava bezbednost aplikacije.

Efikasnost: Operacije nad tokovima su obično efikasnije i brže od direktnog pristupa fizičkom uređaju, jer se koristi bufferisano i optimizovano čitanje i pisanje podataka.

Fleksibilnost: Apstrakcija toka omogućava programerima da koriste različite tokove za različite operacije, kao što su tokovi sa različitim enkodinzima, kompresovani tokovi, šifrovani tokovi i drugi.

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
U čemu je razlika između pojma meke veze (''soft link'') i tvrde veze (''hard link'') u fajl sistemu? Kako se implementira meka veza?

=== Rešenje ===
Tvrda veza (hard link) i meka veza (soft link) su dve vrste veza koje se mogu uspostaviti između fajlova u fajl sistemu.

Glavna razlika između ove dve vrste veza je u tome što tvrda veza uspostavlja vezu između dva imena fajla u okviru istog fajl sistema, dok se meka veza uspostavlja između dva fajla na različitim lokacijama u fajl sistemu, pri čemu se jedan fajl koristi kao simbolička referenca na drugi fajl.

Kada se tvrda veza kreira, dva imena fajla pokazuju na isti blok podataka na disku, tako da ako jedan fajl bude promenjen, drugi fajl će takođe biti promenjen. Tvrde veze ne mogu biti uspostavljene između fajlova na različitim fajl sistemima, niti između direktorijuma.

Meka veza je poseban fajl koji sadrži putanju do originalnog fajla, a kada se pristupi mekoj vezi, sistem koristi putanju za pronalaženje originalnog fajla. Ako se originalni fajl obriše, meka veza će pokazivati na nepostojeći fajl. Meka veza se može uspostaviti između fajlova na različitim fajl sistemima, kao i između direktorijuma.

Implementacija meke veze u fajl sistemu se obično vrši pomoću posebnog fajla koji sadrži putanju do originalnog fajla. Kada se pristupi mekoj vezi, sistem pročita putanju iz fajla i koristi je za pronalaženje originalnog fajla. Fajlovi koji predstavljaju meke veze se obično označavaju nekom posebnom oznakom (npr. znakom link) kako bi se razlikovali od običnih fajlova.

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi indeksiranu alokaciju fajlova na disku sa kombinovanim indeksom. U FCB se nalazi neposredni indeks sa 32 ulaza, kao i adresa indeksa ''single indirect'' i indeksa ''double indirect''. Veličina bloka je 512B, a veličina adrese bloka je 64 bita. Kolika je maksimalna veličina sadržaja fajla u ovom sistemu u KB? Izvesti račun.

=== Rešenje ===

U ovom fajl sistemu, blokovi imaju veličinu od 512 bajta, a adrese blokova su duge 64 bita (8 bajta). To znači da jedan blok može da sadrži 512 / 8 = 64 adrese blokova.

FCB ima neposredni indeks sa 32 ulaza, što znači da se prvih 32 bloka fajla može adresirati direktno iz FCB-a. Osim toga, FCB sadrži adresu bloka single indirect i adresu bloka double indirect, što omogućava adresiranje dodatnih blokova.

Blok single indirect sadrži 64 adrese blokova, što omogućava adresiranje dodatnih 64 bloka. Blok double indirect takođe sadrži 64 adrese blokova, ali svaka adresa u tom bloku pokazuje na blok single indirect, što omogućava adresiranje dodatnih 64 x 64 = 4096 blokova.

Ukupan broj blokova koji se može adresirati u ovom fajl sistemu je:
32 + 64 + (64 x 64) = 4224

Maksimalna veličina fajla se dobija množenjem ovog broja blokova sa veličinom bloka:
4224 x 512 bajta = 2162688 bajta

Da bi dobili veličinu fajla u kilobajtima, delimo ovaj broj sa 1024:
2162688 bajta / 1024 = 2112 KB

Dakle, maksimalna veličina fajla u ovom fajl sistemu je 2112 KB.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

Архитектура рачунара/Септембар 2020

2023-06-18T11:01:08Z

Ilija: /* Решење */

{{tocright}}

== 1. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
<div class="abc-sublist">
'''[5п]''' Контролер излазне периферије и излазна периферија за међусобно повезивање користе паралелни интерфејс који се састоји од линија података, једне статусне линије и једне управљачке линије. Статусном линијом излазна периферија даје индикацију контролеру периферије да ли је спремна да прими податак који је доступан на линијама података, док контролер периферије управљачком линијом обезбеђује читање података са линија података у свој интерни регистар.
Навести по ком редоследу се наведене линије користе за синхронизацију и слање података из контролера периферије на периферију. Одговор дати табеларно. Назначити која је почетна вредност на овим линијама.
{| class="wikitable"
|-
! Редослед<br />
! Линија (статусна/управљачка/подаци)
! Вредност
! Значење<br />
! Ко поставља
|-
|
|
|
|
|
|}

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција неопходних за срачунавање израза:
<syntaxhighlight lang="C">
int *a, *b, c, i;
...
i = c-1;
while (i >= 0) {
if (b[i] > 0) a[i] = 1;
else a[i] = 0;
i -= 1;
}
...
</syntaxhighlight>
На располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: OC reg, reg, reg/imm где је OC код операције, одредишни операнд и први операнд морају бити у регистру (reg), док други може бити или у регистру или дат непосредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), а другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. A, B, C и I су глобалне променљиве које одговарају симболичким ознакама адреса меморијских локација у којима се налазе операнди. Садржај меморијских локација означених адресама A, B и C треба да остане непромењен, садржај одговарајућих регистара је дозвољено мењати. На располагању стоји 8 регистара опште намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној јединици.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
LOAD Ra, a
LOAD Rb, b
LOAD Rc, c
! ...
SUB Ri, Rc, #1
STORE Ri, i

AND R0, R0, #0
ADD R1, R0, #1

loop: CMP Ri, #0
JLS end

LOAD Rtemp0, (Ri, Rb)0
CMP Rtemp0, #0
JLE else
STORE R1, (Ri, Ra)0
JMP skip

else: STORE R0, (Ri, Ra)0

skip: SUB Ri, Ri, #1
STORE Ri, i
JMP loop

end: ! ...
</syntaxhighlight>

== 3. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој C функцији која проналази прво појављивање карактера ''c'' у првих n бајта низа ''str'';
<syntaxhighlight lang="C">
void *memchr(const void *str, int c, int n);
</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа показивач на пронађени карактер или 0 у случају да карактер није пронађен. Формати инструкција и података су као у задатку 2. На располагању стоје и сложене инструкције.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
;void *memchr (const void *str, int c, int n)
;https://en.cppreference.com/w/c/string/byte/memchr
;izgled steka:
;| n |
;| c |
;| str |
;| retPC |
;| BP |
;| R1 | <--- BP nakon mov BP, SP
;| R2 |

memchr:
push BP
mov BP, SP

push R1
push R2

load R0, (BP)3 ; str
load R1, (BP)4 ; c
load R2, (BP)5 ; n

locc R2, R0, R1 ; locc len, addr, char
jnz skip
load R0, #0 ; ako nije nadjen karakter vrati null
skip:
pop R2
pop R1
pop BP
ret
</syntaxhighlight>

== 4. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
'''[25п]''' У рачунарском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије PER0, PER1 до PERN. Сматрати да је<sup>[sic]</sup> број N припада скупу од 0h до FFh и да може да се користи као непосредна вредност у програму (#N). Све компоненте рачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 16 битном магистралом података. Адресирање је на нивоу 16 битних речи. Сви подаци и адресе су ширине 16 бита. Улазно-излазни адресни простор и меморијски адресни простор су мапирани. Адресе релевантних регистара се формирају на следећи начин:
{|
| PERXX_CONTROL || FXX0h
|-
| PERXX_STATUS || FXX1h
|-
| PERXX_DATA || FXX2h
|}
где XX припада скупу од 0h до N. Нпр. за периферију PER5 адреса контролног, статусног и регистра података биле би F050h, F051h и F052h, респективно.
У управљачким регистрима бит 0 је ''Start'' којим се дозвољава почетак операције, бит 1 одређују тип преноса података (1 - улаз (''input''), 0 - излаз (''output'')), бит 2 је ''Enable'' којим се дозвољава прекид, а у статусним регистрима бит 0 је ''Ready'' који сигнализира спремност контролера периферије.
Написати главни програм, одговарајући потпрограм и прекидне рутине којима се обавља следећи пренос.
Периферија PERN шаље бесконачан низ података који се смешта у кружни бафер величине 100h у меморију почев од адресе 1000h. Пријем података од периферије PERN престаје када се напуни бафер и почиње опет када се у истом ослободи простор.
У паралели са примањем података са периферије PERN, из кружног бафера је потребно слати податке на периферије PER0 до PERN-1. Податке треба слати тако да све периферије приме текући податак пре слања следећег податка из бафера. Нпр. податак на адреси 1000h треба послати периферијама PER0 до PERN-1 пре слања података на адреси 1001h. Периферије PER0 до PERN-1 престају са радом када се испразан<sup>[sic]</sup> бафер, а почињу опет када се у истом појави нови податак.
Примање података са периферије PERN реализовати коришћењем механизма прекида. Слање података са периферија PER0 до PERN-1 реализовати испитивањем бита спремности.
За слање једног податка из бафера на периферију XX, XX припада скупу од 0 до N-1, потребно реализовати потпрограм
<syntaxhighlight lang="C">
bool sendDataToPERX(int value, int x)
</syntaxhighlight>
који кроз акумулатор враћа јединицу ако аргумент <code>value</code> јесте послат на периферију PERX, где аргумент <code>x</code> одговара редном броју периферије на коју се шаље податак. У супротном враћа нулу. Аргументи <code>value</code> и <code>x</code> се приликом позива потпрограма преноси<sup>[sic]</sup> путем стека и позивалац потпрограма је дужан да аргумент скине са стека након извршавања. Сматрати да су доступни регистри BP и SP приликом писања потпрограма.
Процесор не поседује регистре опште намене. Стек расте од виших ка нижим локацијама, а SP указује на последњу заузету локацију. Дозвољено је користити додатне променљиве, али њихове називе треба писати описно и семантички исправно. '''Обавезно је писање концизних коментара над семантичким целинама'''
=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
; CR: | ... | en | I/O | start |
; SR: | ... | ready |

; PERN salje beskonacan niz podataka
; primanje podataka mehanizmom prekida
; slanje podataka ispitivanjem bita spremnosti
; mapiran UI prostor

;-----glavni program-------
load #100h
store spaceAvailable ; semafor
load #0
store itemsAvailable ; semafor
load #1000h
store head
store tail

load #N
asl
add #f000
store pern_control ; adresa pern control registra
add #2
store pern_data ; adresa pern data registra
load #7
store (pern_control) ; start pern

mainLoop:
load #N
sub #1 ; salje se n-1 periferija
store current_peripheral

waitForItems:
load itemsAvailable
jz waitForItems

sendOneItem: ; posalji head bafera jednoj periferiji (izvrsava se N puta)
load current_peripheral
push ; push x
load (head)
push ; push value
call sendDataToPERX
pop ; ocisti stek
pop ; ocisti stek

load head
inc
mod #100
store head; head = (head+1) % buff_size

load spaceAvailable
inc
store spaceAvailable

load itemsAvailable
dec
store itemsAvailable

load current_peripheral
dec
jnz sendOneItem ; nije jos poslato svim periferijama

jmp mainLoop ; beskonacna petlja

halt

;------- prekidna rutina periferije n
interruptPERN:
push ; push acc
load spaceAvailable
jz exit ;ignorisi vrednost ako nema mesta u baferu

load (pern_data)
store (tail) ; buff[tail] = pern.data
load tail
inc
mod #100h
store tail ; tail = (tail+1) % buff_size

load itemsAvailable
inc
store itemsAvailable

load spaceAvailable
dec
store spaceAvailable

pop ; pop acc
exit: rti

; bool sendDataToPERX (int value, int x)
sendDataToPERX:
;| x |
;| value |
;| retPC |
;| BP |
load BP
push
load SP
store BP ; mov BP, SP
load (BP)3 ; load x
asl
add #f000
store perx_control
add #1
store perx_status
add #1
store perx_data
load #1
store (perx_control); perx start

waitReady:
load (perx_status)
and #1
jz waitReady

load (BP)2 ; load value

store (perx_data)
load #0
store (perx_control) ; ugasi perx

load #1 ; return true
rts
</syntaxhighlight>

=== Напомена:===
У задатку је дато да функција sendDataToPERX(int value, int x) враћа boolean што највероватније значи да је било потребно у њој покушати слање па ако периферија није спремна онда вратити false. У горњем решењу функција увек враћа true зато што упослено чека на периферију у функцији, што вероватно није тражено решење.
[[Категорија:Архитектура рачунара]]
[[Категорија:Рокови]]

Архитектура рачунара/Фебруар 2020

2023-06-17T22:02:55Z

Ilija: /* 3. задатак */

{{tocright}}

== 1. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
<div class="abc-sublist">
'''[5п]''' У посматраном рачунарском систему процесор има 3 пара линија по којима улазно/излазни уређаји могу процесору да шаљу захтеве за прекид и од процесора добијају сигнале потврда. У датом систему има 9 улазно/излазних уређаја које треба некако повезати помоћу та 3 пара линија на процесор и омогућити за сваки улазно/излазни уређај скок на одговарајућу прекидну рутину векторисаним механизмом прекида.
# Нацртати како тих 9 улазно/излазних уређаја треба повезати помоћу та 3 пара линија на процесор.
# Објаснити како тих 9 улазно/излазних уређаја шаљу захтеве за прекид и добијају дозволе, и како се реализује скок на одговарајућу прекидну рутину.
</div>

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција неопходних за срачунавање израза:
<syntaxhighlight lang="C">
int *a, *b, c, i;
...
i = 0;
while (i < c) {
if (a[i] > 0) b[i] = 0;
else b[i] = 1;
i += 1;
}
...
</syntaxhighlight>
На располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: OC reg, reg, reg/imm где је OC код операције, одредишни операнд и први операнд морају бити у регистру (reg), док други може бити или у регистру или дат непосредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), а другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. A, B, C и I су глобалне променљиве које одговарају симболичким ознакама адреса меморијских локација у којима се налазе операнди. Садржај меморијских локација означених адресама A, B и C треба да остане непромењен, садржај одговарајућих регистара је дозвољено мењати. На располагању стоји 8 регистара опште намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној јединици.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
LOAD Ra, a
LOAD Rb, b
LOAD Rc, c
! ...
AND Ri, Ri, #0
STORE Ri, i
AND R0, R0, #0
ADD R1, R0, #1

loop: CMP Ri, Ri, Rc
JGE end

CMP (Ri, Ra)0, #0
JLE else
STORE (Ri, Rb)0, R0
JMP skip

else: STORE (Ri, Rb)0, R1

skip: ADD Ri, Ri, #1
STORE Ri, i
JMP loop

end: ! ...
</syntaxhighlight>

== 3. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој C функцији која копира карактер ''c'' у првих ''n'' карактера низа ''str''.
<syntaxhighlight lang="C">
void *memset(void *str, int c, int n);
</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа показивач на резултујући низ ''str''. Формати инструкција и података су као у задатку 2. На располагању стоје и сложене инструкције.

=== Решење ===

<syntaxhighlight lang="asm">
;void *memset(void *str, int c, int n);
;https://cplusplus.com/reference/cstring/memset/
;izgled steka:
;| n |
;| c |
;| str |
;| retPC |
;| BP |
;| R1 | <--- BP nakon mov BP, SP
;| R2 |

memset:
push BP
mov BP, SP

push R1
push R2

load R0, (BP)2 ; str
load R1, (BP)3 ; c
load R2, (BP)4 ; n

movc #0, #0 , R1, R2, R0 ; movc srclen, srcadr, fill, dstlen, dstAdr

mov R0, (BP)2 ; str ; funkcija vraca parametar str a on se inkrementirao u movc

pop R2
pop R1
pop BP
rts
</syntaxhighlight>

== 4. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
'''[25п]''' У рачунарском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије PER0, PER1 и PER2. Све компоненте рачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 16 битном магистралом података. Адресирање је на нивоу 16 битних речи. Адресни простор овог рачунара и улазно/излазни адресни простор су раздвојени. Сви подаци и адресе су ширине 16 бита. Адресе релевантних регистара су:
{|
| PER0_CONTROL || FF00h || PER1_CONTROL || FF10h || PER2_CONTROL FF20h
|-
| PER0_STATUS || FF01h || PER1_STATUS || FF11h || PER2_STATUS FF21h
|-
| PER0_DATA || FF02h || PER1_DATA || FF12h || PER2_DATA FF22h
|}

У управљачким регистрима бит 0 је ''Start'' којим се дозвољава почетак операције, бит 1 одређују тип преноса података (0 - улаз (''input''), 1 - излаз (''output'')), бит 7 је ''Enable'' којим се дозвољава прекид, а у статусним регистрима бит 0 је ''Ready'' који сигнализира спремност контролера периферије. Могуће је уписивати и читати из свих регистара.
Написати главни програм и одговарајућу прекидну рутину којима се обавља следећи пренос. Са периферије PER0 се прихвата низ A(i) (i=0..99h). Низ A(i) се смешта у меморију почев од локације 1000h. Такође, са пријемом овог низа упоредо се обавља и његово слање тако што се елементи низа чија је вредност непарна шаљу периферији PER1, а елементи низа чија је вредност парна шаљу периферији PER2.
Потребно је реализовати и искористити на одговарајућим местима следеће потпрограме:
* Неблокирајући потпрограм <code>int receiveFromPER0()</code>, овај потпрограм враћа примљену вредност са PER0 без провере да ли је PER0 уопште спремила податак за слање.
* Блокирајући потпрограм <code>void sendToPER1(int value)</code>, овај потпрограм шаље аргумент ''value'' на периферију PER1 при чему прво проверава да ли је PER1 спремна да прими податак и када буде спремна, онда аргумент шаље периферији.
* Неблокирајући потпрограм <code>void sendToPER2(int value), овај потпрограм шаље аргумент ''value'' на периферију PER2 без провере да ли је PER2 спремна да прими податак, већ одмах шаље аргумент периферији.
Прихватање низа са периферије PER0 реализовати коришћењем механизма прекида, слање одговарајућих елемената на PER1 реализовати испитивањем бита спремности, а слање одговарајућих елемената на периферију PER2 реализовати коришћењем механизма прекида. Водити рачуна да сви трансфери теку упоредо. Програм треба да ради циклично (прима се нов низ A(i) и на претходно описан начин прослеђује одговарајућим периферијама).

Процесор поседује акумулатор дужине 16 бита и не поседује регистре опште намене. Стек расте од виших ка нижим локацијама, а SP указује на последњу заузету локацију. Дозвољено је користити додатне променљиве, али њихове називе треба писати описно и семантички исправно. '''Обавезно је писање концизних коментара над семантичким целинама'''

[[Категорија:Архитектура рачунара]]
[[Категорија:Рокови]]

Архитектура рачунара/Фебруар 2020

2023-06-17T21:27:42Z

Ilija: /* Решење */

{{tocright}}

== 1. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
<div class="abc-sublist">
'''[5п]''' У посматраном рачунарском систему процесор има 3 пара линија по којима улазно/излазни уређаји могу процесору да шаљу захтеве за прекид и од процесора добијају сигнале потврда. У датом систему има 9 улазно/излазних уређаја које треба некако повезати помоћу та 3 пара линија на процесор и омогућити за сваки улазно/излазни уређај скок на одговарајућу прекидну рутину векторисаним механизмом прекида.
# Нацртати како тих 9 улазно/излазних уређаја треба повезати помоћу та 3 пара линија на процесор.
# Објаснити како тих 9 улазно/излазних уређаја шаљу захтеве за прекид и добијају дозволе, и како се реализује скок на одговарајућу прекидну рутину.
</div>

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција неопходних за срачунавање израза:
<syntaxhighlight lang="C">
int *a, *b, c, i;
...
i = 0;
while (i < c) {
if (a[i] > 0) b[i] = 0;
else b[i] = 1;
i += 1;
}
...
</syntaxhighlight>
На располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: OC reg, reg, reg/imm где је OC код операције, одредишни операнд и први операнд морају бити у регистру (reg), док други може бити или у регистру или дат непосредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), а другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. A, B, C и I су глобалне променљиве које одговарају симболичким ознакама адреса меморијских локација у којима се налазе операнди. Садржај меморијских локација означених адресама A, B и C треба да остане непромењен, садржај одговарајућих регистара је дозвољено мењати. На располагању стоји 8 регистара опште намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној јединици.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
LOAD Ra, a
LOAD Rb, b
LOAD Rc, c
! ...
AND Ri, Ri, #0
STORE Ri, i
AND R0, R0, #0
ADD R1, R0, #1

loop: CMP Ri, Ri, Rc
JGE end

CMP (Ri, Ra)0, #0
JLE else
STORE (Ri, Rb)0, R0
JMP skip

else: STORE (Ri, Rb)0, R1

skip: ADD Ri, Ri, #1
STORE Ri, i
JMP loop

end: ! ...
</syntaxhighlight>

== 3. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој C функцији која копира карактер ''c'' у првих ''n'' карактера низа ''str''.
<syntaxhighlight lang="C">
void *memset(void *str, int c, int n);
</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа показивач на резултујући низ ''str''. Формати инструкција и података су као у задатку 2. На располагању стоје и сложене инструкције.

=== Решење ===

<syntaxhighlight lang="asm">
;void *memset(void *str, int c, int n);
;https://cplusplus.com/reference/cstring/memset/
;izgled steka:
;| n |
;| c |
;| str |
;| retPC |
;| BP |
;| R1 | <--- BP nakon mov BP, SP
;| R2 |

memset:
push BP
mov BP, SP

push R1
push R2

load R0, (BP)2 ; str
load R1, (BP)3 ; c
load R2, (BP)4 ; n

movc #0, #0 , R1, R2, R0 ; movc srclen, srcadr, fill, dstlen, dstAdr

mov R0, (BP)2 ; str ; funkcija vraca parametar str a on se inkrementirao u movc

pop R2
pop R1
pop BP
rts
</syntaxhighlight>

== 4. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
'''[25п]''' У рачунарском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије PER0, PER1 и PER2. Све компоненте рачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 16 битном магистралом података. Адресирање је на нивоу 16 битних речи. Адресни простор овог рачунара и улазно/излазни адресни простор су раздвојени. Сви подаци и адресе су ширине 16 бита. Адресе релевантних регистара су:
{|
| PER0_CONTROL || FF00h || PER1_CONTROL || FF10h || PER2_CONTROL FF20h
|-
| PER0_STATUS || FF01h || PER1_STATUS || FF11h || PER2_STATUS FF21h
|-
| PER0_DATA || FF02h || PER1_DATA || FF12h || PER2_DATA FF22h
|}

У управљачким регистрима бит 0 је ''Start'' којим се дозвољава почетак операције, бит 1 одређују тип преноса података (0 - улаз (''input''), 1 - излаз (''output'')), бит 7 је ''Enable'' којим се дозвољава прекид, а у статусним регистрима бит 0 је ''Ready'' који сигнализира спремност контролера периферије. Могуће је уписивати и читати из свих регистара.
Написати главни програм и одговарајућу прекидну рутину којима се обавља следећи пренос. Са периферије PER0 се прихвата низ A(i) (i=0..99h). Низ A(i) се смешта у меморију почев од локације 1000h. Такође, са пријемом овог низа упоредо се обавља и његово слање тако што се елементи низа чија је вредност непарна шаљу периферији PER1, а елементи низа чија је вредност парна шаљу периферији PER2.
Потребно је реализовати и искористити на одговарајућим местима следеће потпрограме:
* Неблокирајући потпрограм <code>int receiveFromPER0()</code>, овај потпрограм враћа примљену вредност са PER0 без провере да ли је PER0 уопште спремила податак за слање.
* Блокирајући потпрограм <code>void sendToPER1(int value)</code>, овај потпрограм шаље аргумент ''value'' на периферију PER1 при чему прво проверава да ли је PER1 спремна да прими податак и када буде спремна, онда аргумент шаље периферији.
* Неблокирајући потпрограм <code>void sendToPER2(int value), овај потпрограм шаље аргумент ''value'' на периферију PER2 без провере да ли је PER2 спремна да прими податак, већ одмах шаље аргумент периферији.
Прихватање низа са периферије PER0 реализовати коришћењем механизма прекида, слање одговарајућих елемената на PER1 реализовати испитивањем бита спремности, а слање одговарајућих елемената на периферију PER2 реализовати коришћењем механизма прекида. Водити рачуна да сви трансфери теку упоредо. Програм треба да ради циклично (прима се нов низ A(i) и на претходно описан начин прослеђује одговарајућим периферијама).

Процесор поседује акумулатор дужине 16 бита и не поседује регистре опште намене. Стек расте од виших ка нижим локацијама, а SP указује на последњу заузету локацију. Дозвољено је користити додатне променљиве, али њихове називе треба писати описно и семантички исправно. '''Обавезно је писање концизних коментара над семантичким целинама'''

[[Категорија:Архитектура рачунара]]
[[Категорија:Рокови]]

Архитектура рачунара/Фебруар 2020

2023-06-17T21:27:22Z

Ilija: /* 3. задатак */

{{tocright}}

== 1. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
<div class="abc-sublist">
'''[5п]''' У посматраном рачунарском систему процесор има 3 пара линија по којима улазно/излазни уређаји могу процесору да шаљу захтеве за прекид и од процесора добијају сигнале потврда. У датом систему има 9 улазно/излазних уређаја које треба некако повезати помоћу та 3 пара линија на процесор и омогућити за сваки улазно/излазни уређај скок на одговарајућу прекидну рутину векторисаним механизмом прекида.
# Нацртати како тих 9 улазно/излазних уређаја треба повезати помоћу та 3 пара линија на процесор.
# Објаснити како тих 9 улазно/излазних уређаја шаљу захтеве за прекид и добијају дозволе, и како се реализује скок на одговарајућу прекидну рутину.
</div>

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција неопходних за срачунавање израза:
<syntaxhighlight lang="C">
int *a, *b, c, i;
...
i = 0;
while (i < c) {
if (a[i] > 0) b[i] = 0;
else b[i] = 1;
i += 1;
}
...
</syntaxhighlight>
На располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: OC reg, reg, reg/imm где је OC код операције, одредишни операнд и први операнд морају бити у регистру (reg), док други може бити или у регистру или дат непосредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), а другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. A, B, C и I су глобалне променљиве које одговарају симболичким ознакама адреса меморијских локација у којима се налазе операнди. Садржај меморијских локација означених адресама A, B и C треба да остане непромењен, садржај одговарајућих регистара је дозвољено мењати. На располагању стоји 8 регистара опште намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној јединици.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
LOAD Ra, a
LOAD Rb, b
LOAD Rc, c
! ...
AND Ri, Ri, #0
STORE Ri, i
AND R0, R0, #0
ADD R1, R0, #1

loop: CMP Ri, Ri, Rc
JGE end

CMP (Ri, Ra)0, #0
JLE else
STORE (Ri, Rb)0, R0
JMP skip

else: STORE (Ri, Rb)0, R1

skip: ADD Ri, Ri, #1
STORE Ri, i
JMP loop

end: ! ...
</syntaxhighlight>

== 3. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој C функцији која копира карактер ''c'' у првих ''n'' карактера низа ''str''.
<syntaxhighlight lang="C">
void *memset(void *str, int c, int n);
</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа показивач на резултујући низ ''str''. Формати инструкција и података су као у задатку 2. На располагању стоје и сложене инструкције.

=== Решење ===

<syntaxhighlight lang="asm">
;void *memset(void *str, int c, int n);
;https://cplusplus.com/reference/cstring/memset/
;izgled steka:
;| n |
;| c |
;| str |
;| retPC |
;| BP |
;| R1 | <--- BP nakon mov BP, SP
;| R2 |

memset:
push BP
mov BP, SP

push R1
push R2

load R0, (BP)2 ; str
load R1, (BP)3 ; c
load R2, (BP)4 ; n

movc #0, #0 , R1, R2, R0 ; movc srclen, srcadr, fill, dstlen, dstAdr

mov R0, (BP)2 ; str ; funkcija vraca parametar str a on se promenio u inkrementirao u movc

pop R2
pop R1
pop BP
rts
</syntaxhighlight>

== 4. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
'''[25п]''' У рачунарском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије PER0, PER1 и PER2. Све компоненте рачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 16 битном магистралом података. Адресирање је на нивоу 16 битних речи. Адресни простор овог рачунара и улазно/излазни адресни простор су раздвојени. Сви подаци и адресе су ширине 16 бита. Адресе релевантних регистара су:
{|
| PER0_CONTROL || FF00h || PER1_CONTROL || FF10h || PER2_CONTROL FF20h
|-
| PER0_STATUS || FF01h || PER1_STATUS || FF11h || PER2_STATUS FF21h
|-
| PER0_DATA || FF02h || PER1_DATA || FF12h || PER2_DATA FF22h
|}

У управљачким регистрима бит 0 је ''Start'' којим се дозвољава почетак операције, бит 1 одређују тип преноса података (0 - улаз (''input''), 1 - излаз (''output'')), бит 7 је ''Enable'' којим се дозвољава прекид, а у статусним регистрима бит 0 је ''Ready'' који сигнализира спремност контролера периферије. Могуће је уписивати и читати из свих регистара.
Написати главни програм и одговарајућу прекидну рутину којима се обавља следећи пренос. Са периферије PER0 се прихвата низ A(i) (i=0..99h). Низ A(i) се смешта у меморију почев од локације 1000h. Такође, са пријемом овог низа упоредо се обавља и његово слање тако што се елементи низа чија је вредност непарна шаљу периферији PER1, а елементи низа чија је вредност парна шаљу периферији PER2.
Потребно је реализовати и искористити на одговарајућим местима следеће потпрограме:
* Неблокирајући потпрограм <code>int receiveFromPER0()</code>, овај потпрограм враћа примљену вредност са PER0 без провере да ли је PER0 уопште спремила податак за слање.
* Блокирајући потпрограм <code>void sendToPER1(int value)</code>, овај потпрограм шаље аргумент ''value'' на периферију PER1 при чему прво проверава да ли је PER1 спремна да прими податак и када буде спремна, онда аргумент шаље периферији.
* Неблокирајући потпрограм <code>void sendToPER2(int value), овај потпрограм шаље аргумент ''value'' на периферију PER2 без провере да ли је PER2 спремна да прими податак, већ одмах шаље аргумент периферији.
Прихватање низа са периферије PER0 реализовати коришћењем механизма прекида, слање одговарајућих елемената на PER1 реализовати испитивањем бита спремности, а слање одговарајућих елемената на периферију PER2 реализовати коришћењем механизма прекида. Водити рачуна да сви трансфери теку упоредо. Програм треба да ради циклично (прима се нов низ A(i) и на претходно описан начин прослеђује одговарајућим периферијама).

Процесор поседује акумулатор дужине 16 бита и не поседује регистре опште намене. Стек расте од виших ка нижим локацијама, а SP указује на последњу заузету локацију. Дозвољено је користити додатне променљиве, али њихове називе треба писати описно и семантички исправно. '''Обавезно је писање концизних коментара над семантичким целинама'''

[[Категорија:Архитектура рачунара]]
[[Категорија:Рокови]]

Архитектура рачунара/Септембар 2020

2023-06-17T19:37:33Z

Ilija: /* 4. задатак */

{{tocright}}

== 1. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
<div class="abc-sublist">
'''[5п]''' Контролер излазне периферије и излазна периферија за међусобно повезивање користе паралелни интерфејс који се састоји од линија података, једне статусне линије и једне управљачке линије. Статусном линијом излазна периферија даје индикацију контролеру периферије да ли је спремна да прими податак који је доступан на линијама података, док контролер периферије управљачком линијом обезбеђује читање података са линија података у свој интерни регистар.
Навести по ком редоследу се наведене линије користе за синхронизацију и слање података из контролера периферије на периферију. Одговор дати табеларно. Назначити која је почетна вредност на овим линијама.
{| class="wikitable"
|-
! Редослед<br />
! Линија (статусна/управљачка/подаци)
! Вредност
! Значење<br />
! Ко поставља
|-
|
|
|
|
|
|}

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција неопходних за срачунавање израза:
<syntaxhighlight lang="C">
int *a, *b, c, i;
...
i = c-1;
while (i >= 0) {
if (b[i] > 0) a[i] = 1;
else a[i] = 0;
i -= 1;
}
...
</syntaxhighlight>
На располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: OC reg, reg, reg/imm где је OC код операције, одредишни операнд и први операнд морају бити у регистру (reg), док други може бити или у регистру или дат непосредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), а другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. A, B, C и I су глобалне променљиве које одговарају симболичким ознакама адреса меморијских локација у којима се налазе операнди. Садржај меморијских локација означених адресама A, B и C треба да остане непромењен, садржај одговарајућих регистара је дозвољено мењати. На располагању стоји 8 регистара опште намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној јединици.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
LOAD Ra, a
LOAD Rb, b
LOAD Rc, c
! ...
SUB Ri, Rc, #1
STORE Ri, i

AND R0, R0, #0
ADD R1, R0, #1

loop: CMP Ri, #0
JLS end

CMP (Ri, Rb)0, #0
JLE else
STORE (Ri, Ra)0, R1

else: STORE (Ri, Ra)0, R0

SUB Ri, Ri, #1
STORE Ri, i
JMP loop

end: ! ...
</syntaxhighlight>

== 3. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој C функцији која проналази прво појављивање карактера ''c'' у првих n бајта низа ''str'';
<syntaxhighlight lang="C">
void *memchr(const void *str, int c, int n);
</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа показивач на пронађени карактер или 0 у случају да карактер није пронађен. Формати инструкција и података су као у задатку 2. На располагању стоје и сложене инструкције.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
;void *memchr (const void *str, int c, int n)
;https://en.cppreference.com/w/c/string/byte/memchr
;izgled steka:
;| n |
;| c |
;| str |
;| retPC |
;| BP |
;| R1 | <--- BP nakon mov BP, SP
;| R2 |

memchr:
push BP
mov BP, SP

push R1
push R2

load R0, (BP)3 ; str
load R1, (BP)4 ; c
load R2, (BP)5 ; n

locc R2, R0, R1 ; locc len, addr, char
jnz skip
load R0, #0 ; ako nije nadjen karakter vrati null
skip:
pop R2
pop R1
pop BP
ret
</syntaxhighlight>

== 4. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
'''[25п]''' У рачунарском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије PER0, PER1 до PERN. Сматрати да је<sup>[sic]</sup> број N припада скупу од 0h до FFh и да може да се користи као непосредна вредност у програму (#N). Све компоненте рачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 16 битном магистралом података. Адресирање је на нивоу 16 битних речи. Сви подаци и адресе су ширине 16 бита. Улазно-излазни адресни простор и меморијски адресни простор су мапирани. Адресе релевантних регистара се формирају на следећи начин:
{|
| PERXX_CONTROL || FXX0h
|-
| PERXX_STATUS || FXX1h
|-
| PERXX_DATA || FXX2h
|}
где XX припада скупу од 0h до N. Нпр. за периферију PER5 адреса контролног, статусног и регистра података биле би F050h, F051h и F052h, респективно.
У управљачким регистрима бит 0 је ''Start'' којим се дозвољава почетак операције, бит 1 одређују тип преноса података (1 - улаз (''input''), 0 - излаз (''output'')), бит 2 је ''Enable'' којим се дозвољава прекид, а у статусним регистрима бит 0 је ''Ready'' који сигнализира спремност контролера периферије.
Написати главни програм, одговарајући потпрограм и прекидне рутине којима се обавља следећи пренос.
Периферија PERN шаље бесконачан низ података који се смешта у кружни бафер величине 100h у меморију почев од адресе 1000h. Пријем података од периферије PERN престаје када се напуни бафер и почиње опет када се у истом ослободи простор.
У паралели са примањем података са периферије PERN, из кружног бафера је потребно слати податке на периферије PER0 до PERN-1. Податке треба слати тако да све периферије приме текући податак пре слања следећег податка из бафера. Нпр. податак на адреси 1000h треба послати периферијама PER0 до PERN-1 пре слања података на адреси 1001h. Периферије PER0 до PERN-1 престају са радом када се испразан<sup>[sic]</sup> бафер, а почињу опет када се у истом појави нови податак.
Примање података са периферије PERN реализовати коришћењем механизма прекида. Слање података са периферија PER0 до PERN-1 реализовати испитивањем бита спремности.
За слање једног податка из бафера на периферију XX, XX припада скупу од 0 до N-1, потребно реализовати потпрограм
<syntaxhighlight lang="C">
bool sendDataToPERX(int value, int x)
</syntaxhighlight>
који кроз акумулатор враћа јединицу ако аргумент <code>value</code> јесте послат на периферију PERX, где аргумент <code>x</code> одговара редном броју периферије на коју се шаље податак. У супротном враћа нулу. Аргументи <code>value</code> и <code>x</code> се приликом позива потпрограма преноси<sup>[sic]</sup> путем стека и позивалац потпрограма је дужан да аргумент скине са стека након извршавања. Сматрати да су доступни регистри BP и SP приликом писања потпрограма.
Процесор не поседује регистре опште намене. Стек расте од виших ка нижим локацијама, а SP указује на последњу заузету локацију. Дозвољено је користити додатне променљиве, али њихове називе треба писати описно и семантички исправно. '''Обавезно је писање концизних коментара над семантичким целинама'''
=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
; CR: | ... | en | I/O | start |
; SR: | ... | ready |

; PERN salje beskonacan niz podataka
; primanje podataka mehanizmom prekida
; slanje podataka ispitivanjem bita spremnosti
; mapiran UI prostor

;-----glavni program-------
load #100h
store spaceAvailable ; semafor
load #0
store itemsAvailable ; semafor
load #1000h
store head
store tail

load #N
asl
add #f000
store pern_control ; adresa pern control registra
add #2
store pern_data ; adresa pern data registra
load #7
store (pern_control) ; start pern

mainLoop:
load #N
sub #1 ; salje se n-1 periferija
store current_peripheral

waitForItems:
load itemsAvailable
jz waitForItems

sendOneItem: ; posalji head bafera jednoj periferiji (izvrsava se N puta)
load current_peripheral
push ; push x
load (head)
push ; push value
call sendDataToPERX
pop ; ocisti stek
pop ; ocisti stek

load head
inc
mod #100
store head; head = (head+1) % buff_size

load spaceAvailable
inc
store spaceAvailable

load itemsAvailable
dec
store itemsAvailable

load current_peripheral
dec
jnz sendOneItem ; nije jos poslato svim periferijama

jmp mainLoop ; beskonacna petlja

halt

;------- prekidna rutina periferije n
interruptPERN:
push ; push acc
load spaceAvailable
jz exit ;ignorisi vrednost ako nema mesta u baferu

load (pern_data)
store (tail) ; buff[tail] = pern.data
load tail
inc
mod #100h
store tail ; tail = (tail+1) % buff_size

load itemsAvailable
inc
store itemsAvailable

load spaceAvailable
dec
store spaceAvailable

pop ; pop acc
exit: rti

; bool sendDataToPERX (int value, int x)
sendDataToPERX:
;| x |
;| value |
;| retPC |
;| BP |
load BP
push
load SP
store BP ; mov BP, SP
load (BP)3 ; load x
asl
add #f000
store perx_control
add #1
store perx_status
add #1 store perx_data
load #1
store (perx_control); perx start

waitReady:
load (perx_status)
and #1
jz waitReady

load (BP)2 ; load value

store (perx_data)
load #0
store (perx_control) ; ugasi perx

load #1 ; return true
rts
</syntaxhighlight>

=== Напомена:===
У задатку је дато да функција sendDataToPERX(int value, int x) враћа boolean што највероватније значи да је било потребно у њој покушати слање па ако периферија није спремна онда вратити false. У горњем решењу функција увек враћа true зато што упослено чека на периферију у функцији, што вероватно није тражено решење.
[[Категорија:Архитектура рачунара]]
[[Категорија:Рокови]]

Архитектура рачунара/Септембар 2022

2023-06-17T19:13:43Z

Ilija: /* Решење */

{{tocright}}
{{нерешено}}

== 1. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' У посматраном рачунарском систему процесор има 2 пара линија по којима улазно/излазни уређаји могу процесору да шаљу захтеве за прекид и од процесора добијају сигнале потврда. У датом систему има 6 улазно/излазних уређаја које треба некако повезати помоћу та 2 пара линија на процесор и омогућити за сваки улазно/излазни уређај скок на одговарајућу прекидну рутину векторисаним механизмом прекида.
<div class="abc-list">
# Нацртати како тих 6 улазно/излазних уређаја треба повезати пооћу та 2 пара линија на процесор.
# Објаснити како тих 6 улазно/излазних уређаја шаљу захтеве за прекид и добијају дозволе, и како се реализује скок на одговарајућу прекидну рутину.
</div>

=== Решење ===

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' Написати оптималну секвецу инструкција неопходних за срачунавање израза:
<syntaxhighlight lang="c">
int a, b, c, d, e, f;
...
a = (b + c);
if (a > 0) f = (d + e);
else f = (b + c);
...
</syntaxhighlight>
На располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: ОС reg, reg, reg/imm где је ОС код операције, одредишни операнд и први операнд маорају бити у регистру (reg), док други може бити или у регистру или непосредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), а другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. A, B, C, D, E и F су глобалне променљиве које одговарају симболичким ознакама адреса меморијских локација у којиа се налазе операнди. Садржај меморијских локација означених адресама B, C, D и E треба да остане непромељен, садржај одговарајућих регистара је дозвољено мењати. На располагању стоји 8 регистара опште намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној јединици.

=== Решење ===

== 3. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' Написати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој С функцији која пореди првих n бајта низа str1 и низа str2:
<syntaxhighlight lang="c">
int memcmp(const void *str1, const void *str2, int n);
</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа лексикографски поредак ова два низа: вредност мању од 0 ако је str1 мањи од str2, вредност већу од 0 ако је str1 већи од str2 и вредност 0 ако су str1 и str2 једнаки. Формати инструкција и података су као у задатку 2. На располаганју стоје и сложене инструкције.
=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
;int memcmp(const void *str1, const void *str2, int n);
;https://cplusplus.com/reference/cstring/memcmp/
;izgled steka:
;| n |
;| str2 |
;| str1 |
;| retPC |
;| BP |
;| R1 | <--- BP nakon mov BP, SP
;| R2 |
;| R3 |

memcmp:
push BP
mov BP, SP

push R1
push R2
push R3

load R0, (BP)3 ; str1
load R1, (BP)4 ; str2
load R2, (BP)5 ; n za src1len
load R3, (BP)5 ; n za src2len

cmpc R2, R0, '\0', R3, R1 ;CMPC src1len, src1ADDr, fill, src2len, src2ADDr

jnz notSame
clr R0
jmp end

notSame:
blssu less; str1 < str2, C = 1
;str1>str2 , C = 0
load R0, #-1
jmp end
less:
load R0, #1

end:pop R3
pop R2
pop R1
pop BP
rts

</syntaxhighlight>

== 4. задатак ==
=== Поставка ===
'''[15]''' У рачунарском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије PER0 и PER1 са придруженим контролером са директним приступом меморији DMA. Све копонентерачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 32 битном магистралом података. Адресирање је на нивоу 32 битних речи. Улазно/излазни адресни простор и меморијски простор су раздвојени. Адресерелевантних регистара су:
{| class="wikitable"
| PER0_CONTROL
| F000h
| DMA_PER0_CONTROL
| F010h
| PER1_CONTROL
| F100h
|-
| PER0_STATUS
| F001h
| DMA_PER0_STATUS
| F011h
| PER1_STATUS
| F101h
|-
| PER0_DATA
| F002h
| DMA_PER0_DATA
| F012h
| PER1_DATA
| F102h
|-
|
|
| DMA_PER0_ADDR
| F013h
|
|
|-
|
|
| DMA_PER0_CNT
| F014h
|
|
|}
У управљачким регистрима бит 31 је Start којим се дозвољава почетак операције, бит 0 одређују тип преноса података (1 - улаз, 0 - излаз), бит 1 је Enable којим се дозвољава прекид, а у статусним регистрима бит 0 је Ready који сигнализира спремност контролера периферије. Бит 2 управљачког регистра DMA контролера задаје режим рада (0 - блоковски, 1 - циклус по циклус).

Периферија PER0 шање низ A[i] дужине 50h података који се смештају у меморију почев од адресе 1000h. Подаци су целобројне величине које представљају датум кодиран тако да битови A[i]<small>4..0</small> представљају дан, битови A[i]<small>8..5</small> представљају месец, A[i]<small>19..9</small> представљају годину. Након пријема података потребо је да се сваи елемент (датум) конвертује у текстуални облик и да се такав текст пошаље периферији PER1. За конвертовање датума представљен бројем у текстуални облик користити функцију void convert(int intDate, int* stringDate). Ова функција конвертује задати датум intDate у текстуални датум облика "yyyymmdd" и уписује га као резултат на меморијску локацију која је одређена параметром stringDate (сваки карактер је дужине 8 бита, па се користе само две узастопне адресе - прва адреса за yyyy и друга за mmdd). Слање текстуалног датума периферији PER1 треба реализовати слањем два податка: yyyy и mmdd, респективно. Програм треба да се изврши само једном.

Написати главни програм, прекидну рутину DMA и функцију convert којима се обнавља описани пренос. Примање података са периферије PER0 реализовати коришћењем придруженог DMA контролера у блоковском режиму рада, а слање података на периферију PER1 испитивањем бита спремности. За резултат функције convert користити меморијски простор 100h и 101h.

Процесор има регистар SP и BP. Стек расте према вишим адресама и указује на последњу заузету локацију. Регистар BP се може користити за базно адресирање са померајем. Функција локалне променљиве алоцира на стеку и није дозвољено коришћење глобалних променљивих унутар функције. Сматрати да је тип int ширине 32 бита. Карактери су дужине 8 бита и кодирају се ASCII8 таблицом, где је ASCII8('0') = 30h, ASCII8('1') = 31h итд. Дозвољено је коришћење инструкција DIV и MOD за рачунање целобројног дељења и рачунање остатка при дељењу.

Дозвољено је користити додатне променљиве.

=== Решење ===

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Архитектура рачунара]]

Архитектура рачунара/Септембар 2022

2023-06-17T18:55:16Z

Ilija: /* Решење */

{{tocright}}
{{нерешено}}

== 1. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' У посматраном рачунарском систему процесор има 2 пара линија по којима улазно/излазни уређаји могу процесору да шаљу захтеве за прекид и од процесора добијају сигнале потврда. У датом систему има 6 улазно/излазних уређаја које треба некако повезати помоћу та 2 пара линија на процесор и омогућити за сваки улазно/излазни уређај скок на одговарајућу прекидну рутину векторисаним механизмом прекида.
<div class="abc-list">
# Нацртати како тих 6 улазно/излазних уређаја треба повезати пооћу та 2 пара линија на процесор.
# Објаснити како тих 6 улазно/излазних уређаја шаљу захтеве за прекид и добијају дозволе, и како се реализује скок на одговарајућу прекидну рутину.
</div>

=== Решење ===

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' Написати оптималну секвецу инструкција неопходних за срачунавање израза:
<syntaxhighlight lang="c">
int a, b, c, d, e, f;
...
a = (b + c);
if (a > 0) f = (d + e);
else f = (b + c);
...
</syntaxhighlight>
На располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: ОС reg, reg, reg/imm где је ОС код операције, одредишни операнд и први операнд маорају бити у регистру (reg), док други може бити или у регистру или непосредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), а другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. A, B, C, D, E и F су глобалне променљиве које одговарају симболичким ознакама адреса меморијских локација у којиа се налазе операнди. Садржај меморијских локација означених адресама B, C, D и E треба да остане непромељен, садржај одговарајућих регистара је дозвољено мењати. На располагању стоји 8 регистара опште намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној јединици.

=== Решење ===

== 3. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' Написати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој С функцији која пореди првих n бајта низа str1 и низа str2:
<syntaxhighlight lang="c">
int memcmp(const void *str1, const void *str2, int n);
</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа лексикографски поредак ова два низа: вредност мању од 0 ако је str1 мањи од str2, вредност већу од 0 ако је str1 већи од str2 и вредност 0 ако су str1 и str2 једнаки. Формати инструкција и података су као у задатку 2. На располаганју стоје и сложене инструкције.
=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
;int memcmp(const void *str1, const void *str2, int n);
;https://cplusplus.com/reference/cstring/memcmp/
;izgled steka:
;| n |
;| str2 |
;| str1 |
;| retPC |
;| BP |
;| R1 | <--- BP nakon mov BP, SP
;| R2 |
;| R3 |

memcmp:
push BP
mov BP, SP

push R1
push R2
push R3

load R0, (BP)3 ; str1
load R1, (BP)4 ; str2
load R2, (BP)5 ; n za src1len
load R3, (BP)5 ; n za src2len

locc R2, R0, '\0', R3, R1 ;CMPC src1len, src1ADDr, fill, src2len, src2ADDr

jnz notSame
clr R0
jmp end

notSame:
blssu less; str1 < str2, C = 1
;str1>str2 , C = 0
load R0, #-1
jmp end
less:
load R0, #1

end:pop R3
pop R2
pop R1
pop BP
rts

</syntaxhighlight>

== 4. задатак ==
=== Поставка ===
'''[15]''' У рачунарском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије PER0 и PER1 са придруженим контролером са директним приступом меморији DMA. Све копонентерачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 32 битном магистралом података. Адресирање је на нивоу 32 битних речи. Улазно/излазни адресни простор и меморијски простор су раздвојени. Адресерелевантних регистара су:
{| class="wikitable"
| PER0_CONTROL
| F000h
| DMA_PER0_CONTROL
| F010h
| PER1_CONTROL
| F100h
|-
| PER0_STATUS
| F001h
| DMA_PER0_STATUS
| F011h
| PER1_STATUS
| F101h
|-
| PER0_DATA
| F002h
| DMA_PER0_DATA
| F012h
| PER1_DATA
| F102h
|-
|
|
| DMA_PER0_ADDR
| F013h
|
|
|-
|
|
| DMA_PER0_CNT
| F014h
|
|
|}
У управљачким регистрима бит 31 је Start којим се дозвољава почетак операције, бит 0 одређују тип преноса података (1 - улаз, 0 - излаз), бит 1 је Enable којим се дозвољава прекид, а у статусним регистрима бит 0 је Ready који сигнализира спремност контролера периферије. Бит 2 управљачког регистра DMA контролера задаје режим рада (0 - блоковски, 1 - циклус по циклус).

Периферија PER0 шање низ A[i] дужине 50h података који се смештају у меморију почев од адресе 1000h. Подаци су целобројне величине које представљају датум кодиран тако да битови A[i]<small>4..0</small> представљају дан, битови A[i]<small>8..5</small> представљају месец, A[i]<small>19..9</small> представљају годину. Након пријема података потребо је да се сваи елемент (датум) конвертује у текстуални облик и да се такав текст пошаље периферији PER1. За конвертовање датума представљен бројем у текстуални облик користити функцију void convert(int intDate, int* stringDate). Ова функција конвертује задати датум intDate у текстуални датум облика "yyyymmdd" и уписује га као резултат на меморијску локацију која је одређена параметром stringDate (сваки карактер је дужине 8 бита, па се користе само две узастопне адресе - прва адреса за yyyy и друга за mmdd). Слање текстуалног датума периферији PER1 треба реализовати слањем два податка: yyyy и mmdd, респективно. Програм треба да се изврши само једном.

Написати главни програм, прекидну рутину DMA и функцију convert којима се обнавља описани пренос. Примање података са периферије PER0 реализовати коришћењем придруженог DMA контролера у блоковском режиму рада, а слање података на периферију PER1 испитивањем бита спремности. За резултат функције convert користити меморијски простор 100h и 101h.

Процесор има регистар SP и BP. Стек расте према вишим адресама и указује на последњу заузету локацију. Регистар BP се може користити за базно адресирање са померајем. Функција локалне променљиве алоцира на стеку и није дозвољено коришћење глобалних променљивих унутар функције. Сматрати да је тип int ширине 32 бита. Карактери су дужине 8 бита и кодирају се ASCII8 таблицом, где је ASCII8('0') = 30h, ASCII8('1') = 31h итд. Дозвољено је коришћење инструкција DIV и MOD за рачунање целобројног дељења и рачунање остатка при дељењу.

Дозвољено је користити додатне променљиве.

=== Решење ===

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Архитектура рачунара]]

Архитектура рачунара/Септембар 2022

2023-06-17T18:52:35Z

Ilija: /* Решење */

{{tocright}}
{{нерешено}}

== 1. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' У посматраном рачунарском систему процесор има 2 пара линија по којима улазно/излазни уређаји могу процесору да шаљу захтеве за прекид и од процесора добијају сигнале потврда. У датом систему има 6 улазно/излазних уређаја које треба некако повезати помоћу та 2 пара линија на процесор и омогућити за сваки улазно/излазни уређај скок на одговарајућу прекидну рутину векторисаним механизмом прекида.
<div class="abc-list">
# Нацртати како тих 6 улазно/излазних уређаја треба повезати пооћу та 2 пара линија на процесор.
# Објаснити како тих 6 улазно/излазних уређаја шаљу захтеве за прекид и добијају дозволе, и како се реализује скок на одговарајућу прекидну рутину.
</div>

=== Решење ===

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' Написати оптималну секвецу инструкција неопходних за срачунавање израза:
<syntaxhighlight lang="c">
int a, b, c, d, e, f;
...
a = (b + c);
if (a > 0) f = (d + e);
else f = (b + c);
...
</syntaxhighlight>
На располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: ОС reg, reg, reg/imm где је ОС код операције, одредишни операнд и први операнд маорају бити у регистру (reg), док други може бити или у регистру или непосредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), а другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. A, B, C, D, E и F су глобалне променљиве које одговарају симболичким ознакама адреса меморијских локација у којиа се налазе операнди. Садржај меморијских локација означених адресама B, C, D и E треба да остане непромељен, садржај одговарајућих регистара је дозвољено мењати. На располагању стоји 8 регистара опште намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној јединици.

=== Решење ===

== 3. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' Написати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој С функцији која пореди првих n бајта низа str1 и низа str2:
<syntaxhighlight lang="c">
int memcmp(const void *str1, const void *str2, int n);
</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа лексикографски поредак ова два низа: вредност мању од 0 ако је str1 мањи од str2, вредност већу од 0 ако је str1 већи од str2 и вредност 0 ако су str1 и str2 једнаки. Формати инструкција и података су као у задатку 2. На располаганју стоје и сложене инструкције.
=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
;int memcmp(const void *str1, const void *str2, int n);
;https://cplusplus.com/reference/cstring/memcmp/
;izgled steka:
;| n |
;| str2 |
;| str1 |
;| retPC |
;| BP |
;| R1 | <--- BP nakon mov BP, SP
;| R2 |
;| R3 |

memchr:
push BP
mov BP, SP

push R1
push R2
push R3

load R0, (BP)3 ; str1
load R1, (BP)4 ; str2
load R2, (BP)5 ; n za src1len
load R3, (BP)5 ; n za src2len

locc R2, R0, '\0', R3, R1 ;CMPC src1len, src1ADDr, fill, src2len, src2ADDr

jnz notSame
clr R0
jmp end

notSame:
blssu less; str1 < str2, C = 1
;str1>str2 , C = 0
load R0, #-1
jmp end
less:
load R0, #1

end:pop R3
pop R2
pop R1
pop BP
rts

</syntaxhighlight>

== 4. задатак ==
=== Поставка ===
'''[15]''' У рачунарском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије PER0 и PER1 са придруженим контролером са директним приступом меморији DMA. Све копонентерачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 32 битном магистралом података. Адресирање је на нивоу 32 битних речи. Улазно/излазни адресни простор и меморијски простор су раздвојени. Адресерелевантних регистара су:
{| class="wikitable"
| PER0_CONTROL
| F000h
| DMA_PER0_CONTROL
| F010h
| PER1_CONTROL
| F100h
|-
| PER0_STATUS
| F001h
| DMA_PER0_STATUS
| F011h
| PER1_STATUS
| F101h
|-
| PER0_DATA
| F002h
| DMA_PER0_DATA
| F012h
| PER1_DATA
| F102h
|-
|
|
| DMA_PER0_ADDR
| F013h
|
|
|-
|
|
| DMA_PER0_CNT
| F014h
|
|
|}
У управљачким регистрима бит 31 је Start којим се дозвољава почетак операције, бит 0 одређују тип преноса података (1 - улаз, 0 - излаз), бит 1 је Enable којим се дозвољава прекид, а у статусним регистрима бит 0 је Ready који сигнализира спремност контролера периферије. Бит 2 управљачког регистра DMA контролера задаје режим рада (0 - блоковски, 1 - циклус по циклус).

Периферија PER0 шање низ A[i] дужине 50h података који се смештају у меморију почев од адресе 1000h. Подаци су целобројне величине које представљају датум кодиран тако да битови A[i]<small>4..0</small> представљају дан, битови A[i]<small>8..5</small> представљају месец, A[i]<small>19..9</small> представљају годину. Након пријема података потребо је да се сваи елемент (датум) конвертује у текстуални облик и да се такав текст пошаље периферији PER1. За конвертовање датума представљен бројем у текстуални облик користити функцију void convert(int intDate, int* stringDate). Ова функција конвертује задати датум intDate у текстуални датум облика "yyyymmdd" и уписује га као резултат на меморијску локацију која је одређена параметром stringDate (сваки карактер је дужине 8 бита, па се користе само две узастопне адресе - прва адреса за yyyy и друга за mmdd). Слање текстуалног датума периферији PER1 треба реализовати слањем два податка: yyyy и mmdd, респективно. Програм треба да се изврши само једном.

Написати главни програм, прекидну рутину DMA и функцију convert којима се обнавља описани пренос. Примање података са периферије PER0 реализовати коришћењем придруженог DMA контролера у блоковском режиму рада, а слање података на периферију PER1 испитивањем бита спремности. За резултат функције convert користити меморијски простор 100h и 101h.

Процесор има регистар SP и BP. Стек расте према вишим адресама и указује на последњу заузету локацију. Регистар BP се може користити за базно адресирање са померајем. Функција локалне променљиве алоцира на стеку и није дозвољено коришћење глобалних променљивих унутар функције. Сматрати да је тип int ширине 32 бита. Карактери су дужине 8 бита и кодирају се ASCII8 таблицом, где је ASCII8('0') = 30h, ASCII8('1') = 31h итд. Дозвољено је коришћење инструкција DIV и MOD за рачунање целобројног дељења и рачунање остатка при дељењу.

Дозвољено је користити додатне променљиве.

=== Решење ===

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Архитектура рачунара]]

Архитектура рачунара/Септембар 2022

2023-06-17T18:51:36Z

Ilija: /* Поставка */

{{tocright}}
{{нерешено}}

== 1. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' У посматраном рачунарском систему процесор има 2 пара линија по којима улазно/излазни уређаји могу процесору да шаљу захтеве за прекид и од процесора добијају сигнале потврда. У датом систему има 6 улазно/излазних уређаја које треба некако повезати помоћу та 2 пара линија на процесор и омогућити за сваки улазно/излазни уређај скок на одговарајућу прекидну рутину векторисаним механизмом прекида.
<div class="abc-list">
# Нацртати како тих 6 улазно/излазних уређаја треба повезати пооћу та 2 пара линија на процесор.
# Објаснити како тих 6 улазно/излазних уређаја шаљу захтеве за прекид и добијају дозволе, и како се реализује скок на одговарајућу прекидну рутину.
</div>

=== Решење ===

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' Написати оптималну секвецу инструкција неопходних за срачунавање израза:
<syntaxhighlight lang="c">
int a, b, c, d, e, f;
...
a = (b + c);
if (a > 0) f = (d + e);
else f = (b + c);
...
</syntaxhighlight>
На располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: ОС reg, reg, reg/imm где је ОС код операције, одредишни операнд и први операнд маорају бити у регистру (reg), док други може бити или у регистру или непосредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), а другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. A, B, C, D, E и F су глобалне променљиве које одговарају симболичким ознакама адреса меморијских локација у којиа се налазе операнди. Садржај меморијских локација означених адресама B, C, D и E треба да остане непромељен, садржај одговарајућих регистара је дозвољено мењати. На располагању стоји 8 регистара опште намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној јединици.

=== Решење ===

== 3. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5]''' Написати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој С функцији која пореди првих n бајта низа str1 и низа str2:
<syntaxhighlight lang="c">
int memcmp(const void *str1, const void *str2, int n);
</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа лексикографски поредак ова два низа: вредност мању од 0 ако је str1 мањи од str2, вредност већу од 0 ако је str1 већи од str2 и вредност 0 ако су str1 и str2 једнаки. Формати инструкција и података су као у задатку 2. На располаганју стоје и сложене инструкције.
=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
;int memcmp(const void *str1, const void *str2, int n);
;https://cplusplus.com/reference/cstring/memcmp/
;izgled steka:
;| n |
;| str2 |
;| str1 |
;| retPC |
;| BP |
;| R1 | <--- BP nakon mov BP, SP
;| R2 |
;| R3 |

memchr:
push BP
mov BP, SP

push R1
push R2
push R3

load R0, (BP)3 ; str1
load R1, (BP)4 ; str2
load R2, (BP)5 ; n za src1len
load R3, (BP)5 ; n za src2len

locc R2, R0, '\0', R3, R1 ;CMPC src1len, src1ADDr, fill, src2len, src2ADDr

jnz notSame
clr R0
jmp end

notSame:
blssu less; str1 < str2, C = 1
;str1>str2 , C = 0
load R0, #-1
jmp end
less:
load R0, #1

end:pop R3
pop R2
pop R1
pop BP
rts

</syntaxhighlight>

=== Решење ===

== 4. задатак ==
=== Поставка ===
'''[15]''' У рачунарском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије PER0 и PER1 са придруженим контролером са директним приступом меморији DMA. Све копонентерачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 32 битном магистралом података. Адресирање је на нивоу 32 битних речи. Улазно/излазни адресни простор и меморијски простор су раздвојени. Адресерелевантних регистара су:
{| class="wikitable"
| PER0_CONTROL
| F000h
| DMA_PER0_CONTROL
| F010h
| PER1_CONTROL
| F100h
|-
| PER0_STATUS
| F001h
| DMA_PER0_STATUS
| F011h
| PER1_STATUS
| F101h
|-
| PER0_DATA
| F002h
| DMA_PER0_DATA
| F012h
| PER1_DATA
| F102h
|-
|
|
| DMA_PER0_ADDR
| F013h
|
|
|-
|
|
| DMA_PER0_CNT
| F014h
|
|
|}
У управљачким регистрима бит 31 је Start којим се дозвољава почетак операције, бит 0 одређују тип преноса података (1 - улаз, 0 - излаз), бит 1 је Enable којим се дозвољава прекид, а у статусним регистрима бит 0 је Ready који сигнализира спремност контролера периферије. Бит 2 управљачког регистра DMA контролера задаје режим рада (0 - блоковски, 1 - циклус по циклус).

Периферија PER0 шање низ A[i] дужине 50h података који се смештају у меморију почев од адресе 1000h. Подаци су целобројне величине које представљају датум кодиран тако да битови A[i]<small>4..0</small> представљају дан, битови A[i]<small>8..5</small> представљају месец, A[i]<small>19..9</small> представљају годину. Након пријема података потребо је да се сваи елемент (датум) конвертује у текстуални облик и да се такав текст пошаље периферији PER1. За конвертовање датума представљен бројем у текстуални облик користити функцију void convert(int intDate, int* stringDate). Ова функција конвертује задати датум intDate у текстуални датум облика "yyyymmdd" и уписује га као резултат на меморијску локацију која је одређена параметром stringDate (сваки карактер је дужине 8 бита, па се користе само две узастопне адресе - прва адреса за yyyy и друга за mmdd). Слање текстуалног датума периферији PER1 треба реализовати слањем два податка: yyyy и mmdd, респективно. Програм треба да се изврши само једном.

Написати главни програм, прекидну рутину DMA и функцију convert којима се обнавља описани пренос. Примање података са периферије PER0 реализовати коришћењем придруженог DMA контролера у блоковском режиму рада, а слање података на периферију PER1 испитивањем бита спремности. За резултат функције convert користити меморијски простор 100h и 101h.

Процесор има регистар SP и BP. Стек расте према вишим адресама и указује на последњу заузету локацију. Регистар BP се може користити за базно адресирање са померајем. Функција локалне променљиве алоцира на стеку и није дозвољено коришћење глобалних променљивих унутар функције. Сматрати да је тип int ширине 32 бита. Карактери су дужине 8 бита и кодирају се ASCII8 таблицом, где је ASCII8('0') = 30h, ASCII8('1') = 31h итд. Дозвољено је коришћење инструкција DIV и MOD за рачунање целобројног дељења и рачунање остатка при дељењу.

Дозвољено је користити додатне променљиве.

=== Решење ===

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Архитектура рачунара]]

Архитектура рачунара/Септембар 2020

2023-06-17T12:27:34Z

Ilija: /* 3. задатак */

{{tocright}}

== 1. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
<div class="abc-sublist">
'''[5п]''' Контролер излазне периферије и излазна периферија за међусобно повезивање користе паралелни интерфејс који се састоји од линија података, једне статусне линије и једне управљачке линије. Статусном линијом излазна периферија даје индикацију контролеру периферије да ли је спремна да прими податак који је доступан на линијама података, док контролер периферије управљачком линијом обезбеђује читање података са линија података у свој интерни регистар.
Навести по ком редоследу се наведене линије користе за синхронизацију и слање података из контролера периферије на периферију. Одговор дати табеларно. Назначити која је почетна вредност на овим линијама.
{| class="wikitable"
|-
! Редослед<br />
! Линија (статусна/управљачка/подаци)
! Вредност
! Значење<br />
! Ко поставља
|-
|
|
|
|
|
|}

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција неопходних за срачунавање израза:
<syntaxhighlight lang="C">
int *a, *b, c, i;
...
i = c-1;
while (i >= 0) {
if (b[i] > 0) a[i] = 1;
else a[i] = 0;
i -= 1;
}
...
</syntaxhighlight>
На располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: OC reg, reg, reg/imm где је OC код операције, одредишни операнд и први операнд морају бити у регистру (reg), док други може бити или у регистру или дат непосредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), а другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. A, B, C и I су глобалне променљиве које одговарају симболичким ознакама адреса меморијских локација у којима се налазе операнди. Садржај меморијских локација означених адресама A, B и C треба да остане непромењен, садржај одговарајућих регистара је дозвољено мењати. На располагању стоји 8 регистара опште намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној јединици.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
LOAD Ra, a
LOAD Rb, b
LOAD Rc, c
! ...
SUB Ri, Rc, #1
STORE Ri, i

AND R0, R0, #0
ADD R1, R0, #1

loop: CMP Ri, #0
JLS end

CMP (Ri, Rb)0, #0
JLE else
STORE (Ri, Ra)0, R1

else: STORE (Ri, Ra)0, R0

SUB Ri, Ri, #1
STORE Ri, i
JMP loop

end: ! ...
</syntaxhighlight>

== 3. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој C функцији која проналази прво појављивање карактера ''c'' у првих n бајта низа ''str'';
<syntaxhighlight lang="C">
void *memchr(const void *str, int c, int n);
</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа показивач на пронађени карактер или 0 у случају да карактер није пронађен. Формати инструкција и података су као у задатку 2. На располагању стоје и сложене инструкције.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
;void *memchr (const void *str, int c, int n)
;https://en.cppreference.com/w/c/string/byte/memchr
;izgled steka:
;| n |
;| c |
;| str |
;| retPC |
;| BP |
;| R1 | <--- BP nakon mov BP, SP
;| R2 |

memchr:
push BP
mov BP, SP

push R1
push R2

load R0, (BP)3 ; str
load R1, (BP)4 ; c
load R2, (BP)5 ; n

locc R2, R0, R1 ; locc len, addr, char
jnz skip
load R0, #0 ; ako nije nadjen karakter vrati null
skip:
pop R2
pop R1
pop BP
ret
</syntaxhighlight>

== 4. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
'''[25п]''' У рачунарском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије PER0, PER1 до PERN. Сматрати да је<sup>[sic]</sup> број N припада скупу од 0h до FFh и да може да се користи као непосредна вредност у програму (#N). Све компоненте рачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 16 битном магистралом података. Адресирање је на нивоу 16 битних речи. Сви подаци и адресе су ширине 16 бита. Улазно-излазни адресни простор и меморијски адресни простор су мапирани. Адресе релевантних регистара се формирају на следећи начин:
{|
| PERXX_CONTROL || FXX0h
|-
| PERXX_STATUS || FXX1h
|-
| PERXX_DATA || FXX2h
|}
где XX припада скупу од 0h до N. Нпр. за периферију PER5 адреса контролног, статусног и регистра података биле би F050h, F051h и F052h, респективно.
У управљачким регистрима бит 0 је ''Start'' којим се дозвољава почетак операције, бит 1 одређују тип преноса података (1 - улаз (''input''), 0 - излаз (''output'')), бит 2 је ''Enable'' којим се дозвољава прекид, а у статусним регистрима бит 0 је ''Ready'' који сигнализира спремност контролера периферије.
Написати главни програм, одговарајући потпрограм и прекидне рутине којима се обавља следећи пренос.
Периферија PERN шаље бесконачан низ података који се смешта у кружни бафер величине 100h у меморију почев од адресе 1000h. Пријем података од периферије PERN престаје када се напуни бафер и почиње опет када се у истом ослободи простор.
У паралели са примањем података са периферије PERN, из кружног бафера је потребно слати податке на периферије PER0 до PERN-1. Податке треба слати тако да све периферије приме текући податак пре слања следећег податка из бафера. Нпр. податак на адреси 1000h треба послати периферијама PER0 до PERN-1 пре слања података на адреси 1001h. Периферије PER0 до PERN-1 престају са радом када се испразан<sup>[sic]</sup> бафер, а почињу опет када се у истом појави нови податак.
Примање података са периферије PERN реализовати коришћењем механизма прекида. Слање података са периферија PER0 до PERN-1 реализовати испитивањем бита спремности.
За слање једног податка из бафера на периферију XX, XX припада скупу од 0 до N-1, потребно реализовати потпрограм
<syntaxhighlight lang="C">
bool sendDataToPERX(int value, int x)
</syntaxhighlight>
који кроз акумулатор враћа јединицу ако аргумент <code>value</code> јесте послат на периферију PERX, где аргумент <code>x</code> одговара редном броју периферије на коју се шаље податак. У супротном враћа нулу. Аргументи <code>value</code> и <code>x</code> се приликом позива потпрограма преноси<sup>[sic]</sup> путем стека и позивалац потпрограма је дужан да аргумент скине са стека након извршавања. Сматрати да су доступни регистри BP и SP приликом писања потпрограма.
Процесор не поседује регистре опште намене. Стек расте од виших ка нижим локацијама, а SP указује на последњу заузету локацију. Дозвољено је користити додатне променљиве, али њихове називе треба писати описно и семантички исправно. '''Обавезно је писање концизних коментара над семантичким целинама'''

[[Категорија:Архитектура рачунара]]
[[Категорија:Рокови]]

Архитектура рачунара/Септембар 2020

2023-06-17T12:15:20Z

Ilija: /* Поставка */

{{tocright}}

== 1. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
<div class="abc-sublist">
'''[5п]''' Контролер излазне периферије и излазна периферија за међусобно повезивање користе паралелни интерфејс који се састоји од линија података, једне статусне линије и једне управљачке линије. Статусном линијом излазна периферија даје индикацију контролеру периферије да ли је спремна да прими податак који је доступан на линијама података, док контролер периферије управљачком линијом обезбеђује читање података са линија података у свој интерни регистар.
Навести по ком редоследу се наведене линије користе за синхронизацију и слање података из контролера периферије на периферију. Одговор дати табеларно. Назначити која је почетна вредност на овим линијама.
{| class="wikitable"
|-
! Редослед<br />
! Линија (статусна/управљачка/подаци)
! Вредност
! Значење<br />
! Ко поставља
|-
|
|
|
|
|
|}

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција неопходних за срачунавање израза:
<syntaxhighlight lang="C">
int *a, *b, c, i;
...
i = c-1;
while (i >= 0) {
if (b[i] > 0) a[i] = 1;
else a[i] = 0;
i -= 1;
}
...
</syntaxhighlight>
На располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: OC reg, reg, reg/imm где је OC код операције, одредишни операнд и први операнд морају бити у регистру (reg), док други може бити или у регистру или дат непосредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), а другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. A, B, C и I су глобалне променљиве које одговарају симболичким ознакама адреса меморијских локација у којима се налазе операнди. Садржај меморијских локација означених адресама A, B и C треба да остане непромењен, садржај одговарајућих регистара је дозвољено мењати. На располагању стоји 8 регистара опште намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној јединици.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
LOAD Ra, a
LOAD Rb, b
LOAD Rc, c
! ...
SUB Ri, Rc, #1
STORE Ri, i

AND R0, R0, #0
ADD R1, R0, #1

loop: CMP Ri, #0
JLS end

CMP (Ri, Rb)0, #0
JLE else
STORE (Ri, Ra)0, R1

else: STORE (Ri, Ra)0, R0

SUB Ri, Ri, #1
STORE Ri, i
JMP loop

end: ! ...
</syntaxhighlight>

== 3. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
'''[5п]''' Написати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој C функцији која проналази прво појављивање карактера ''c'' у првих n бајта низа ''str'';
<syntaxhighlight lang="C">
void *memchr(const void *str, int c, int n);
</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа показивач на пронађени карактер или 0 у случају да карактер није пронађен. Формати инструкција и података су као у задатку 2. На располагању стоје и сложене инструкције.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="asm">
;void *memchr (const void *str, int c, int n)
;https://en.cppreference.com/w/c/string/byte/memchr
;izgled steka:
;| n |
;| c |
;| str |
;| retPC |
;| BP |
;| R1 | <--- BP nakon mov BP, SP
;| R2 |

memchr:
push BP
mov BP, SP

push R1
push R2

load R0, (BP)3 ; str
load R1, (BP)4 ; c
load R2, (BP)5 ; n

locc R2, R0, R1 ; locc len, addr, char
jnz skip
load R0, #0 ; ako nije nadjen karakter vrati null
skip:
pop R2
pop R1
pop BP
ret
</syntaxhighlight>

== 4. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
'''[25п]''' У рачунарском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије PER0, PER1 до PERN. Сматрати да је<sup>[sic]</sup> број N припада скупу од 0h до FFh и да може да се користи као непосредна вредност у програму (#N). Све компоненте рачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 16 битном магистралом података. Адресирање је на нивоу 16 битних речи. Сви подаци и адресе су ширине 16 бита. Улазно-излазни адресни простор и меморијски адресни простор су мапирани. Адресе релевантних регистара се формирају на следећи начин:
{|
| PERXX_CONTROL || FXX0h
|-
| PERXX_STATUS || FXX1h
|-
| PERXX_DATA || FXX2h
|}
где XX припада скупу од 0h до N. Нпр. за периферију PER5 адреса контролног, статусног и регистра података биле би F050h, F051h и F052h, респективно.
У управљачким регистрима бит 0 је ''Start'' којим се дозвољава почетак операције, бит 1 одређују тип преноса података (1 - улаз (''input''), 0 - излаз (''output'')), бит 2 је ''Enable'' којим се дозвољава прекид, а у статусним регистрима бит 0 је ''Ready'' који сигнализира спремност контролера периферије.
Написати главни програм, одговарајући потпрограм и прекидне рутине којима се обавља следећи пренос.
Периферија PERN шаље бесконачан низ података који се смешта у кружни бафер величине 100h у меморију почев од адресе 1000h. Пријем података од периферије PERN престаје када се напуни бафер и почиње опет када се у истом ослободи простор.
У паралели са примањем података са периферије PERN, из кружног бафера је потребно слати податке на периферије PER0 до PERN-1. Податке треба слати тако да све периферије приме текући податак пре слања следећег податка из бафера. Нпр. податак на адреси 1000h треба послати периферијама PER0 до PERN-1 пре слања података на адреси 1001h. Периферије PER0 до PERN-1 престају са радом када се испразан<sup>[sic]</sup> бафер, а почињу опет када се у истом појави нови податак.
Примање података са периферије PERN реализовати коришћењем механизма прекида. Слање података са периферија PER0 до PERN-1 реализовати испитивањем бита спремности.
За слање једног податка из бафера на периферију XX, XX припада скупу од 0 до N-1, потребно реализовати потпрограм
<syntaxhighlight lang="C">
bool sendDataToPERX(int value, int x)
</syntaxhighlight>
који кроз акумулатор враћа јединицу ако аргумент <code>value</code> јесте послат на периферију PERX, где аргумент <code>x</code> одговара редном броју периферије на коју се шаље податак. У супротном враћа нулу. Аргументи <code>value</code> и <code>x</code> се приликом позива потпрограма преноси<sup>[sic]</sup> путем стека и позивалац потпрограма је дужан да аргумент скине са стека након извршавања. Сматрати да су доступни регистри BP и SP приликом писања потпрограма.
Процесор не поседује регистре опште намене. Стек расте од виших ка нижим локацијама, а SP указује на последњу заузету локацију. Дозвољено је користити додатне променљиве, али њихове називе треба писати описно и семантички исправно. '''Обавезно је писање концизних коментара над семантичким целинама'''

[[Категорија:Архитектура рачунара]]
[[Категорија:Рокови]]

Рачунарске мреже 1/Питања

2023-06-14T10:18:05Z

Ilija: /* Pitanje 15 */

{{tocright}}
Ovde su skupljena razna pitanja iz izvora poput RM1 baze pitanja koja se može naći u odeljku sa [[Рачунарске мреже 1#Корисне везе|korisnim vezama]] na stranici predmeta.
{{rešenja}}

== Uvod ==
=== Pitanje 1 ===
Čemu služe adrese u zaglavljima poruka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
# Da se poruke prenesu na odgovarajuću mrežnu karticu, ako uređaj ima više mrežnih kartica.
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višem slojem na istom uređaju.
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na udaljenom uređaju.
# <span class="solution">Za ostvarivanje komunikacije sa istim slojem na udaljenom uređaju.</span>
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na istom uređaju.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kada se sprovodi enkapsulacija podataka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada se poruke razmenjuju između stih slojeva referentnog modela na različitim računarima.
# Kada se poruke prenose preko bridža (sviča).
# <span class="solution">Kada se podaci prenose sa višeg na niži sloj referentnog modela.</span>
# Kada se podaci prenose sa nižeg na viši sloj referentnog modela.
# Kada se poruke prenose sa jednog kolizionog domena na drugi.
# Kada se poruke prenose preko ripitera (haba).
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sva zaglavlja se zadržavaju radi provere da li je došlo do greške.
# <span class="solution">Odbacuje se zaglavlje nižeg sloja.</span>
# Dodaje se zaglavlje višeg sloja.
# Dodaje se zaglavlje nižeg sloja.
# Odbacuje se zaglavlje višeg sloja.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno od sledećih iskaza vezano za slojeve referentnog modela kakav je OSI ili TCP/IP?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Slojevi komuniciraju sa istim slojem na udaljenom uređaju.</span>
# <span class="solution">Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na istom uređaju.</span>
# Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
# Svi slojevi se koriste za sve vrste komunikacija između uređaja.
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta od ponuđenog rade slojevi ISO OSI i TCP/IP referentnog modela kada prime poruku od nižeg sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Gledaju zaglavlja poruke na svom nivou.</span>
# Odbacuju zaglavlje na nižem nivou, a prosleđuju poruku višem nivou.
# Odbacuju zaglavlje na višem nivou.
# <span class="solution">Odbacuju zaglavlje poruke na svom nivou i prosleđuju poruke višem nivou</span>
# Gledaju zaglavlje na višem nivou i tom nivou prosleđuju poruku.
# Gledaju zaglavlje na nižem nivou.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta po pravilu rade slojevi ISO OSI ili TCP/IP referentnog modela kada primaju poruke od višeg sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Na poruku dodaju svoje zaglavlje u zavisnosti od podataka iz zaglavlja višeg nivoa.
# <span class="solution">Ne gledaju ni zaglavlje ni podatke dobijene poruke od višeg sloja.</span>
# Gledaju zaglavlje na nižem nivou.
# Gledaju zaglavlje dobijene poruke od višeg sloja kako bi znali da postave polje koje označava tip protokola višeg nivoa.
# Gledaju zaglavlje višeg sloja i na osnovu toga odlučuju kojem nižem sloju predaju poruku.
# <span class="solution">Na dobijenu poruku dodaju svoje zaglavlje.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta se dešava pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Niži sloj ne mora da zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke, jer je to zadatak višeg sloja.
# Niži sloj menja pojedina polja u svom zaglavlju, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
# Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu konfiguracije sistema.
# Niži sloj menja pojedina polja u zaglavlju višeg sloja, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
# <span class="solution">Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu informacija iz zaglavlja poruke.</span>
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta se sprovodi pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Demultipleksiranje pristiglih poruka na više protokola nižeg nivoa.
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Enkapsulacija podataka višeg sloja u poruku nižeg sloja</span>
# Gleda se polje Protocol type na osnovu koga se odlučuje kom protokolu nižeg sloja da se predaju podaci.
# <span class="solution">Multipleksiranje većeg broja protokola višeg sloja u poruke nižeg sloja</span>
# Provera greške u poruci dobijenoj od višeg sloja.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Upariti sledeće pojmove vezane za ISO OSI referentni model:
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="Prezentacioni sloj (Presentation Layer),Aplikacioni sloj (Application Layer),Transportni sloj (Transport Layer),Mrežni sloj (Network Layer),Fizički sloj (Physical Layer),Sloj veze podataka (Data Link Layer),Sloj sesije (Session Layer)">
# Prvi sloj (najniži): <span class="spoiler">Fizički sloj (Physical Layer)</span>
# Drugi sloj: <span class="spoiler">Sloj veze podataka (Data Link Layer)</span>
# Treći sloj: <span class="spoiler">Mrežni sloj (Network Layer)</span>
# Četvrti sloj: <span class="spoiler">Transportni sloj (Transport Layer)</span>
# Peti sloj: <span class="spoiler">Sloj sesije (Session Layer)</span>
# Šesti sloj: <span class="spoiler">Prezentacioni sloj (Presentation Layer)</span>
# Sedmi sloj: <span class="spoiler">Aplikacioni sloj (Application Layer)</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ukupna količina podataka se povećava.</span>
# Ukupna količina se ne menja.
# Ukupna količina podataka se smanjuje.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Kome su namenjeni podaci u zaglavlju poruke na nekom ISO OSI sloju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Sloju istog nivoa na udaljenom uređaju.</span>
# Sloju višeg nivoa na istom uređaju.
# Sloju višeg nivoa na udaljenom uređaju.
# Sloju nižeg nivoa na udaljenom uređaju.
# Sloju nižeg nivoa na istom uređaju.
</div>

== Fizički sloj ==
=== Pitanje 1 ===
Koja je osnovna jedinica kojom se izražava protok saobraćaja u računarskih mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">bps - bit per second</span>
# ništa od ponuđenog
# <span class="solution">pps - packet per second</span>
# Ips - information per second
# Bps - byte pre second
</div>

=== Pitanje 2 ===
Usled čega se javlja kašnjenje u računarskim mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Vremena obrade u uređajima.</span>
# Kašnjenje se ne javlja.
# <span class="solution">Ograničene brzine prenosa signala.</span>
# Kašnjenje se javlja, ali se ne može detektovati niti primetiti.
# Sporog unosa podataka od strane korisnika.
</div>

== Sloj veze podataka ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa višim slojem?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
# Data Link Sublayer (DLS).
# Media Access Control (MAC).
# Link Control Protocol (LCP).
# Network Control Protoco (NCP).
# <span class="solution">Logical Link Control (LLC).</span>
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je tačno za brodkast MAC adresu?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Brodkast adresa je fizički upisana u mrežne kartice uređaja (burned-in)
# <span class="solution">Svi biti brodkast adrese su jedinice</span>
# <span class="solution">Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove</span>
# Brodkast adresa se ne koristi u Ethernet okviru
# Okvire sa izvorišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove
# Osnovna namena brodkast adrese je oglašavanje greške
# Okviri sa brodkast adresama se ne mogu koristi u mreži sa habovima zbog kolizije
# Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove i tom prilikom je menjaju u pojedinačne unikast adrese
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa nižim slojem?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
# Data Link Sublayer (DLS).
# <span class="solution">Media Access Control (MAC).</span>
# Link Control Protocol (LCP).
# Network Control Protoco (NCP).
# Logical Link Control (LLC).
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).
</div>

== Ethernet ==
=== Pitanje 1 ===
Čemu služi backoff algoritam?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da generiše JAM signal prilikom nastanka kolizije.
# <span class="solution">Da smanji verovatnoću ponovnog nastanka kolizije.</span>
# Da izbegne koliziju.
# Da detektuje koliziju.
# Da obavesti viši sloj da je nastala kolizija.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Čemu služi FCS polje u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Za proveru greške.</span>
# Za označavanje da li je došlo do kolizije.
# Za označavanje protokola višeg nivou.
# Da označi da li slede prateći okviri u komunikaciji.
# Za ispravljanje greške.
# Za komunikaciju sa susednim nivoima.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Da li Ethernet okvir može da se prenosi između segmenata realizovanih koaksijalnim kablom i UTP kablom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, ali se zaglavlje okvira mora promeniti.
# Ne, jer rade na različitim brzinama.
# <span class="solution">Da, ako su domeni povezani odgovarajućim uređajem.</span>
# Mogu samo na half-duplex point-to-point vezama.
# Ne, jer se radi o različitim fizičkim prenosnim medijima.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Da li kod koaksijalnog 10BASE5 Etherneta u full-duplex modu može doći do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, zato što se radi o prenosu po koaksijalnom kablu.
# <span class="solution">Ne postoji 10BASE5 Ethernet u full-duplex modu.</span>
# Kolizija u ovom slučaju će da zavisi od najveće ukupne dužine u mreži.
# Ne, zato što se radi o full-dupleks modu.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Da li na full-duplex point-to-point vezama može doći do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Full-duplex nije moguć na point-to-point.
# <span class="solution">Ne, zato što su paketi razdvojeni po različitim paricama.</span>
# Da, zato što ove veze predstavljaju jedan kolizioni domen.
# Samo ako se ne koristi Colision Avoidance mehanizam.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koje se od navedenih veza realizuju neukrštenim Ethernet kablovima?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Svič-ruter</span>
# Svič-hab
# <span class="solution">Hab-računar</span>
# <span class="solution">Svič-štampač</span>
# Računar-računar
# Svič-svič
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koje se od navedenih veza realizuju ukrštenim Ethernet kablovima?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Hab-računar
# Svič-štampač
# <span class="solution">Svič-svič</span>
# <span class="solution">Računar-računar</span>
# Svič-ruter
# <span class="solution">Svič-hab</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Koji se uslov mora obezbediti da bi se u mreži uvek mogla detektovati kolizija?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da slot time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Ništa od ponuđenog.
# Da bit time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Da bit time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Da slot time odgovara veličini Jam signala.
# <span class="solution">Da slot time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.</span>
# Da bit time odgovara veličini Jam signala.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je tačno od sledećeg?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Jam signal emituju samo habovi kada prepozna koliziju.
# Jam signal se šalje nakon sprovođenja back-off algoritma.
# Jam signal je rezultujući signal koji predstavlja interferenciju dva ili više okvira kada dođe do kolizije.
# Jam signal emituje samo uređaj koji je prvi detektovao koliziju.
# <span class="solution">Jam signal emituje svaki uređaj koji detektuje koliziju tokom slanja okvira.</span>
# Jam se prenosi samo do uređaja čiji su paketi učestvovali u koliziji.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezano za koliziju?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Tokom slanja okvira, Ethernet kartica prati da li su na mreži trenutno prisutni i drugi okviri na mreži ili Jam signal.</span>
# Kolizija može da nastane samo prilikom izlaska zaglavlja okvira na mrežu.
# <span class="solution">Kolizija ne sme da se javi kada je okvir napustio Ethernet karticu.</span>
# Ethernet kartica prati da li su trenutno prisutni samo Jam signali na mreži.
# Kolizija može da se detektuje i kada je okvir napustio Ethernet karticu.
# Ethernet kartica sprovodi back-off algoritam pre slanja svakog okvira.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta je tačno za međusobno povezivanje segmenata u Ethernet mreži?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Tom prilikom nije moguć broadcast saobraćaj.
# Habovima se ne mogu povezivati segmenti različitih fizičkih medijuma.
# Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko svičeva.
# Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko habova.
# <span class="solution">Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko habova.</span>
# <span class="solution">Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko svičeva.</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava u slučaju da se greška u Ethernet paketu javi u polju za detekciju greške?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke odbaciti.
# <span class="solution">Greška se prepoznaje, a paket se ceo odbacuje.</span>
# Greška se prepoznaje, ali se paket ipak prosleđuje višim slojevima, jer podaci viših slojeva nisu oštećeni.
# Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke prihvatiti jer u njima nema greške.
# Greška se ne može sa sigurnošću detektovati, ali se paket ipak preventivno odbacuje.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se radi kada se na osnovu FCS polja prepozna greška u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Oštećeni paket se odbacuje, a na osnovu izvorišne adrese iz okvira prepoznaje se ko je poslao okvir i od njega se zahteva slanje novog paketa.
# Izvorišnom uređaju se ne šalje potvrda prijema, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
# Paket se prosleđuje višim slojevima koji će pokušati prepoznaju i iskoriste što više informacija.
# Generiše se Jam signal.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
# Izvorišnom uređaju se šalje poruka o grešci, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
# Ako je greška samo na jednom bitu, paket se rekonstruiše na osnovu FCS polja iz okvira.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta u sledećim slučajevima predstavlja jedan kolizioni domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih ripiterima.</span>
# Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet svičeva, sa svim povezanim uređajima.
# <span class="solution">Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet habova, sa svim povezanim uređajima.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Half-duplex veza između računara i sviča.</span>
# Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih bridževima.
</div>

=== Pitanje 15 ===
U kojim će slučajevima Ethernet mrežna kartica da prihvati okvir i prosledi ga višem sloju?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Kada se prepozna Ethernet identifikator u polju protocol type u zaglavlju okvira.
# Kada je mrežna kartica povezana direktno na svič.
# <span class="solution">Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) odgovara MAC adresi mrežne kartice.</span>
# <span class="solution">Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve jedinice.</span>
# Kada je mrežna kartica povezana direktno na hab.
# Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve nule.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Zašto se uvodi minimalna veličina Ethernet okvira?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da se obezbedi dovoljno vremena da se uvek detektuje kolizija.</span>
# Da bi se uvek izbegla kolizija.
# Da bi imali dovoljno podataka za generisanje FCS polja i sprovođenje kontrole greške.
# Zbog smanjenja mogućnosti nastanka kolizije.
# Da bi podržali brodcast prenos okvira.
# Zbog veličine zaglavlja paketa na višim nivoima.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Zbog čega se ograničava maksimalno rastojanje između dva krajnja uređaja (ukupan broj segmenata u nizu), u jednom Ethernet kolizionom domenu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Zbog slabljenja signala.
# Zbog podrške brodkast saobraćaja.
# <span class="solution">Zbog detekcije kolizije.</span>
# Zbog izbegavanja kolizije.
# Zbog smanjenja opterećenja mreže usled kolizije.
</div>

=== Pitanje 18 ===
(Septembar 2021.) Čemu služi preambula u Ethernet okvira?<sup>[sic]</sup>
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se ostavi mogućnost za nastanak kolizije u delu okvira koji ne prenosi korisne podatke.
# Ništa od ponuđenog.
# Da se omogući dovoljni<sup>[sic]</sup> informacija za računanje CRC funkcije.
# Da se popuni okvir do minimalne veličine.
# <span class="solution">Da mrežna kartica sinhronizuje vreme odabiranja ostalih bita iz okvira.</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta je backoff algoritam?
<div class="solution" data-solution="single">
# <span class="solution">Algoritam koji se koristi pri reemitovanju okvira koji su bili u koliziji.</span>
# Algoritam kontrole greške na nivou bita, čiji se rezultat stavlja na kraj okvira.
# Algoritam generisanja JAM signala.
# Algoritam obaveštavanja višeg sloja da je došlo do kolizije, čime se signalizira da se smanji brzinu emitovanja paketa.
# Algoritam kojim se detektuje kolizija.
</div>

=== Pitanje 20 ===
Okvir koji je emitovan na Ethernet koaksijalni segment (10BASE2, 10BASE5), pomoću odgovarajućih uređaja može neizmenjen da se prosledi na optički FastEthernet segment (100BASE-FX).
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 21 ===
Čemu služi poslednje polje u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za detekciju i ispravljanje greške.
# Za sinhronizaciju izmedu svih uređaja u jednom kolizionom domenu.
# Za označavanje protokola višeg nivou.
# <span class="solution">Za detekciju greške.</span>
</div>

=== Pitanje 22 ===
Koja od sledećih vrsta adresa Ethernet uređaja može da se koristi za komunikaciju sa više od jednog uređaja istovremeno?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Adresa na mrežnoj kartici (burned-in).
# Unikast.
# <span class="solution">Brodkast.</span>
# <span class="solution">Multikast.</span>
# Softverska adresa.
</div>

=== Pitanje 23 ===
Da li na half-duplex point-to-point vezi može da dođe do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne postoji point-to-point sa half-duplex.
# <span class="solution">Da, zato sto je isti kolizioni domen.</span>
# Ne, zato sto ima Collision Avoidance.
</div>

=== Pitanje 24 ===
Koji uređaji ili protokoli podržavaju full-duplex režim prenosa podataka?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">PPP.</span>
# Habovi, ali samo po optičkim vlaknima.
# Habovi
# <span class="solution">Svičevi.</span>
# WLAN.
</div>

=== Pitanje 25 ===
(April 2023.) Šta se desi kada backoff algoritam prođe 16. iteraciju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Šalje se JAM signal.
# <span class="solution">Javlja se greška višem sloju.</span>
# ...
# Ništa od navedenog.
</div>

=== Pitanje 26 ===
(April 2023.) Šta će svič uraditi ako primi Ethernet paket koji na početku ima 48b jedinica:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će da odbaci, jer je došlo do greške.
# Paket će da prosledi višem sloju, u slučaju da nije došlo do greške.
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Nije moguće da se to desi.</span>
# Paket će da odbaci, bez čitanja njegovog daljeg sadržaja.
</div>

=== Pitanje 27 ===
(April 2023.) Kolika je veličina Ethernet okvira (u bajtovima) za podatak veličine 32 bajta, bez Preambule i FCS. Brzina prenosa je 100 Mbps.

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">64</span>

Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Minimalna veličina podatka je 46B, pa će se 32 dopuniti do 46 (padding). To sabiramo sa 18B (zaglavlje i potpis bez Preambule i FCS) i dobijamo 64B.</span>

== Habovi ==
=== Pitanje 1 ===
Šta bi se desilo kada bi se habovi u mreži povezali u petlju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Mreža bi ispravno funkcionisala, jer bi STP protokol ukinuo petlju.
# Samo broadcast okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.
# <span class="solution">Svi okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.</span>
# Svi okviri bi kružili u petlji tačni određeni broj ciklusa (Time To Live) nakon čega bi se odbacili.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je odlika habova?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Detektuju koliziju.
# Prepoznaju okvire koji su primljeni sa bar jednim pogrešnim bitom.
# Gledaju samo zaglavlje okvira.
# <span class="solution">Ne gledaju sadržaj okvira.</span>
# <span class="solution">Pristigle okvire prosleđuju na sve ostale portove.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Habovi dele mrežu na različite kolizione domene.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Habovi ne zahtevaju konfigurisanje MAC adresa.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 5 ===
Habovi omogućavaju full-duplex prenos okvira, samo ako su povezani kablovima kategorije 5e ili više kategorije.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Veza svakog računara na hab predstavlja poseban kolizioni domen.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Svi portovi haba moraju da budu iste brzine.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 8 ===
(April 2023.) Ako povežemo dva haba dvema paralelnim vezama, šta će se desiti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Veza se neće uspostaviti.
# <span class="solution">Veza će se uspostaviti, ali će doći do kruženja paketa.</span>
# Veza će se uspostaviti i mreža će raditi normalno.
</div>

== Svičevi ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se zove najbrža tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Half-Duplex.
# Store and Forward.
# Full-Duplex.
# <span class="solution">Cut-Through.</span>
# Fragment-Free.
# Express forwarding.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako se zove najsporija tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragment-Free.
# Half-Duplex.
# Full-Duplex.
# Express forwarding.
# <span class="solution">Store and Forward.</span>
# Cut-Through.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvir čiju odredišnu adresu nema u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Blocking
# Learning
# Filtering
# Forwarding
# Ništa od ponuđenog.
# Aging
# <span class="solution">Flooding</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju istu oznaku porta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Aging
# Flooding
# <span class="solution">Filtering</span>
# Forwarding
# Learning
# Blocking
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju različitu oznaku porta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Aging
# Blocking
# <span class="solution">Forwarding</span>
# Filtering
# Flooding
# Learning
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čiju izvorišnu adresu nema u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Forwarding
# <span class="solution">Learning</span>
# Blocking
# Filtering
# Flooding
# Aging
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Kojom tehnikom se može povećati brzina prenosa na vezi između dva sviča koji imaju sve portove iste brzine?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Rapid Spanning Tree.
# Multilink.
# VLAN.
# PortFast.
# <span class="solution">EtherChannel.</span>
# Fast-Forward.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Mogućnost prilagođavanja brzine prenosa (10/100/1000 Mbps) po point-to-point vezi na svičevima zove se:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Back-off.
# Asymmetry Link Control
# Full-Duplex.
# To nije omogućeno, jer bi se time narušili uslovi detekcije kolizije.
# Half-Duplex.
# <span class="solution">Auto-Negotiation</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je zajedničko i za habove i za svičeve?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Podržavaju Spanning Tree protokol.
# Dele mrežu na različite kolizione domene.
# Rade najviše na 1. nivou.
# Rade na 2. nivou.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta rade svičevi prilikom prosleđivanja Ethernet okvira?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Menjaju polje za kontrolu greške.
# Smanjuju polje TTL za jedan.
# U odredišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sledećeg sviča ili krajnji uređaj na koji se okvir šalje.
# <span class="solution">Ne menjaju Ethernet okvir.</span>
# U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji se okvir prosleđuje.
# U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji je okvir stigao.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta radi svič kada primi okvir za koji nema podatak o odredišnoj adresi u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Pokreće proces kovergencije u Spanning Tree protokolu.
# <span class="solution">Prosleđuje isti okvir na ostale portove.</span>
# Odbacuje okvir i izvorišnom uređaju vraća poruku o grešci.
# Šalje novi okvir sa broadkast adresom i čeka odgovor od uređaja čija se adresa zahteva.
# Odbacuje poruku bez obaveštavanja izvorišnog uređaja o nastaloj grešci.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava ako dva okvira istovremeno pristignu na različite ulazne portove sviča i treba da se proslede na različite izlazne portove?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Jedan okvir mora da sačeka da se drugi okvir prenese u celini.
# Okviri se nezavisno prosleđuju, samo ako se koristi Store-And-Forward tehnika.
# Oba okvira se odbacuju i dolazi do retransmisije.
# Okviri se nezavisno prosleđuju, ali ne sme da se koristi Cut-Through tehnika.
# <span class="solution">Okviri se nezavisno prosleđuju.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se dešava kada se na portu sviča uključi opcija PortFast?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Port ne učestvuje u STP konvergenciji.</span>
# Na portu se uspostavlja Full-Duplex režim rada.
# Sprovodi se tehnika prosleđivanja paketa sa najmanjim kašnjenjem.
# Uspostavlja se najveća moguća brzina koju podržavaju obe strane.
# Na portu se uspostavlja Trunk veza.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Zašto se kaže da svičevi rade u "transparentnom" modu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Zato što podržavaju Spanning Tree protokol koji je transparentan u odnosu na druge uređaje.
# <span class="solution">Zato što ostali uređaji ne znaju za postojanje svičeva.</span>
# Zato što svičevi ne znaju za postojanje ostalih uređaja.
# Zato što se međusobno mogu povezati svičevi različitih proizvođača.
# Zato što rade na nivou.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Kako se zove tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča koja omogućava proveru greške?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragment-Free.
# Half-Duplex.
# Full-Duplex.
# <span class="solution">Store and Forward.</span>
# Cut-Through.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Svaki port sviča, tj. segment koji on čini, je poseban kolizioni domen.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 17 ===
Šta radi svič kada primi brodkast okvir?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Forwarding.</span>
# Flooding.
# Filtering.
# <span class="solution">Learning.</span>
# Odbacuje okvir.
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da bi se računar povezao na FastEthernet svič, mora se konfigurisati MAC adresa porta sviča na koji je uređaj povezan.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
(April 2023.) Ako između dva sviča stavimo još jednu vezu, šta će se desiti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Oba porta (veze) će postati neaktivni.
# Svičevi će raditi, ali će paketi između njih kružiti večno.
# <span class="solution">Svičevi će raditi normalno.</span>
</div>

== STP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se naziva port na sviču koji na nivou segmenta oglašava BPDU pakete sa najmanjom vrednosti Path Cost?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Blocked port.
# Learning port.
# Listening port.
# Fast port.
# Root port.
# <span class="solution">Designated port.</span>
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Septembar 2021.) Kako se naziva port koji od svih portova na sviču prima najmanju vrednost Path Cost atributa u BPDU porukama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Root port.</span>
# Designated port.
# Fast port.
# Listening port.
# Blocked port.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koja je osnovna uloga Spanning Tree protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Povezivanje više habova.
# Omogućavanje VLAN-ova.
# Povezivanje više kolizionih domena.
# Sprečavanje gubitka paketa.
# Povezivanje više svičeva.
# <span class="solution">Onemogućavanje nastanka petlji.</span>
# Sprečavanje kolizije.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno za STP blokirane portove (BP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# BP portovi blokiraju celokupni dolazni i odlazni saobraćaj.
# Šalju se samo BPDU poruke.
# <span class="solution">BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj, osim BPDU poruka.</span>
# <span class="solution">BP portovi blokiraju sav odlazni saobraćaj.</span>
# BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj.
# Kroz BP portove normalno se prihvata sav dolazni saobraćaj, ali se ništa ne šalju.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je tačno za STP designated portove (DP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Svič može da ima samo jedan DB port.
# Linkovi sa DP uvek pripadaju STP stablu.
# <span class="solution">Paketi koji iz sviča izlaze na DP portove se udaljavaju od root sviča.</span>
# <span class="solution">Svi portovi root sviča su DP.</span>
# Paketi koji iz sviča izlaze na DP se približavaju root sviču.
# Predstavljaju portove koji primaju samo BPDU pakete.
# Predstavljaju portove koji šalju samo BPDU pakete.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno za STP root portove (RP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# RP portovi primaju samo BPDU pakete.
# <span class="solution">Root svič nema RP portove.</span>
# Jedan svič može da ima više RP portova u jednom STP stablu.
# Paketi koji iz sviča izlaze na RP udaljavaju se od root sviča.
# RP portovi šalju samo BPDU pakete.
# RP su portovi na root sviču.
# <span class="solution">Paketi koji iz sviča izlaze na RP približavaju se root sviču.</span>
# <span class="solution">Linkovi sa RP uvek pripadaju STP stablu.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koji je osnovni nedostatak Spanning Tree protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Nema podrške za VLAN-ove.
# Mogucnost pojave petlji.
# <span class="solution">Spora konvergencija.</span>
# Mogućnost pojave kolizije.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Habovi podržavaju (sprovode) Spanning Tree protokol.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Port na sviču koji je na nivou segmenta bliži root sviču je:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Root port.
# <span class="solution">Designated port.</span>
# Blocked port.
</div>

=== Pitanje 10 ===
(April 2023.) Ako prikačimo svič na port na kome je aktiviran BPDU guard, šta će se desiti sa portom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne znamo jer zavisi od ostatka mreže.
# Port će postati RP.
# <span class="solution">Port će postati neaktivan.</span>
# Port će postati DP.
</div>

=== Pitanje 11 ===
(April 2023.) Kad na nekom portu sviča aktiviramo PortFast, koje od navedenih situacija mogu da se dogode?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Prelazak iz Forwarding u Blocking</span>
# Prelazak iz Blocking u Learning
# Prelazak iz Forwarding u Learning
# Prelazak iz Blocking u Listening
# Prelazak iz Forwarding u Listening
# <span class="solution">Prelazak iz Blocking u Forwarding</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
(April 2023.) Posmatra se veza izmedju 2 sviča. Šta postaje port koji prima manju vrednost Path Cost-a u BPDU poruci?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Designated port
# Multilink port
# Blocking port
# <span class="solution">Root port</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
(April 2023.) Ako unosimo svič u mrežu ali ne želimo da on postane root svič, potrebno je da:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Našem sviču smanjimo STP prioritet.
# Nekom drugom sviču povećamo STP prioritet.
# <span class="solution">Nekom drugom sviču smanjimo STP prioritet.</span>
# Nije moguće uraditi.
</div>

== VLAN ==
=== Pitanje 1 ===
Kada se informacija o VLAN-u prenosi u L2 okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenosi se i po Access linku i po Trunk linku.
# Kada se okvir prenosi po Access linku.
# Kada se okvir prenosi do rutera.
# <span class="solution">Kada se okvir prenosi po Trunk linku.</span>
# Ne prenosi se u okviru ved se konfiguriše na sviču.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je Trunk Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Više paralelnih fizičkih veza između svičeva koje se tretiraju kao jedna logička veza.
# Veza između svičeva koja pripada jednom VLAN-u.
# <span class="solution">Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz različitih VLAN-ova.</span>
# Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz istog VLAN-na.
# Veza koja je uspostavljena preko Auto-Negotiation opcije.
# Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri na brzini većoj od ostalih veza.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno za VLAN-ove?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou, ako su povezani preko više svičeva.
# Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou samo ako su povezani preko istog sviča.
# Za komunikaciju između dva uređaja na istom VLAN-u, mora se koristiti ruter.
# <span class="solution">Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju samo preko rutera.</span>
# <span class="solution">Uređaji iz istog VLAN-a mogu da komuniciraju na L2 nivou, čak iako su povezani preko više svičeva.</span>
# Jedan VLAN se može postaviti samo na jednom sviču.
</div>

=== Pitanje 4 ===
(Septembar 2021.) Šta važi za Ethernet okvire koji se sa Access Linka prosleđuje na Trunk Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Okvir se enkapsuliraju<sup>[sic]</sup> u novi okvir (tunneling).
# Okvir se ne menja.
# <span class="solution">Veličina okvira se povećava.</span>
# Iz okvira se uklanjaju pojedina polja.
# U okviru se menjaju pojedina polja.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta važi za okvire koji se sa Trunk Linka prosleđuje na Access Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U okviru se menjaju pojedina polja.
# U okvir se dodaju nova polja.
# <span class="solution">Veličina okvira se smanjuje.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# Okvir se ne menja.
# Enkapsuliraju se u nove okvire (tunneling)
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta se dešava sa MAC adresama iz zaglavlju L2 okvira prilikom rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne menja se ni izvorišna i ni odredišna MAC adresa.
# Menja se samo odredišna MAC adresa, dok izvorišna MAC adresa ostaje ista.
# <span class="solution">Odredišna MAC adresa postaje izvorišna adresa u novom okviru.</span>
# Izvorišna MAC adresa postaje odredišna adresa u novom okviru.
# Menja se samo izvorišna MAC adresa, dok odredišna MAC adresa ostaje ista.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta važi za izvorišnu i odredišnu IP adresu u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Menja se samo izvorišna IP adresa.
# Izvorišna i odredišna IP adresa pripadaju istoj IP mreži.
# Izvorišna i odredišna IP adresa menjaju mesta.
# Navedeni slučaj nije moguć.
# Menja se samo odredišna IP adresa.
# <span class="solution">Izvorišna i odredišna IP adresa ostaju iste.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
(April 2023.) Kada se paket prenese sa jednog trunk linka na drugi, šta će se desiti:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će se povećati.
# <span class="solution">Ništa se neće promeniti.</span>
# Paket će se smanjiti.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(April 2023.) Svi paketi koji prolaze kroz LAN moraju da prođu kroz root switch:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Tačno
# <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
(April 2023.) Ako preko LAN 1 uređaja A pošaljemo paket veličine 1234B, a šaljemo ga uređaju B na istom LAN preko trunk veze, kolika će biti veličina okvira na trunk linku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 1230
# 1234
# <span class="solution">1238</span>
# Ne znamo.
</div>

== WLAN ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se obavlja komunikacija između uređaja A i B u WLAN mreži u infrastrukturnom modu rada?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Svi paketi između A i B se prenose preko Access Point uređaja osim JAM paketa koji se prenosi direktno do svih uređaja ako nastane kolizija.
# Samo broadkast paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.
# <span class="solution">Svi paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.</span>
# Uređaji A i B se najpre registruju na mrežu preko Access Point uređaja, a zatim direktno razmenjuju pakete.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se obezbedio roming između više Access Point (AP) uređaja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">AP čije se delovi preklapaju moraju da imaju različite frekvencije.</span>
# Svi AP uređaji moraju da imaju različite frekvencije.
# Svi AP uređaji moraju da podržavaju VLAN-ove.
# Svaki mobilni uređaj mora da ima svoju nezavisnu fekvenciju.
# Svi AP moraju da imaju iste frekvencijske kanale.
# <span class="solution">SSID mora da bude isti na svim AP.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je "Service Set Identifier" u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Password koji se dodeljuje svakom uređaju u WLAN mreži.
# Tekstualni naziv Access Point uređaja.
# Identifikacija protokola koji se koristi u mreži i služi zbog provere kompatibilnosti.
# Tekstualni ključ za pristup WLAN mreži.
# Binarni ključ za pristup WLAN mreži.
# <span class="solution">Tekstualni naziv WLAN mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno od sledećeg vezano za bežične LAN mreže (WLAN)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">U WLAN mreži može doći do kolizije.</span>
# U WLAN mreži ne može doći do kolizije.
# Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira.
# Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira, ali se menja samo izvorišna MAC adresa kada okvire prelazi sa jedne mreže na drugu.
# <span class="solution">Format WLAN okvira je različit od formata Ethernet okvira.</span>
# WLAN mreže se ne mogu povezati na Ethernet mreže.
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Septembar 2021.) Šta je tačno za koliziju u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U WLAN mreži se detektuje kolizija stalnim praćenjem stanja na medijumu
# Uređaj koji je detektovao koliziju šalje poseban okvir koji označava koliziju.
# Access Point uređaj šalje poseban okvir koji označava koliziju.
# U WLAN mreži ne može da nastane kolizija, jer se koristi metod izbegavanja kolizije (CSMA/CA)
# <span class="solution">Kolizija se podrazumeva da se desila ako ne stigne potvrda za poslati okvir.</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno za uređaje u WLAN mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji ne mogu da znaju kada će on da se oslobodi.
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer svaki uređaj dobija fiksni vremenski interval za prenos podataka.
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer Access Point obaveštava sve uređaje o tome.
# <span class="solution">Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi na osnovu informacija iz okvira koji se trenutno prenosi.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za WLAN i koliziju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kolizija se detektuje tokom slanja okvira.
# Kolizija se rešava na isti način kao kod Ethernet mreža.
# Ne postoji kolizija kod WLAN mreža.
# <span class="solution">Kolizija se ne može detektovati tokom slanja okvira.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za WLAN mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koristi algoritam izbegavanja kolizije (Colission Avoidance).
# U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koriste različite frekvencije za svaki uređaj.
# U WLAN mreži može da dođe do kolizije, samo ako se ne koristi full-duplex režim rada.
# <span class="solution">U WLAN mreži može da dođe do kolizije.</span>
# U WLAN mreži može da dođe do kolizije, ali se primljeni paketi mogu uspešno rekonstruisati korišćenjem CSMA/CA algoritma.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta predstavlja pojam SSID?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Signalizacioni protokol za komunikaciju Access Point uređaja i ostalih učesnika u mreži.
# Ključ za pristup WLAN mreži.
# <span class="solution">Naziv WLAN mreže.</span>
# Sigurnosni protokol za prijavljivanje na WLAN mrežu.
# Identifikaciju servisa koji se nude korisnicima.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Jedna WLAN mreža može da se podeli na više udaljenih Access Point uređaja.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 11 ===
Na jednom Access Point uređaju može da se postavi više mreža sa različitim vrednostima SSID polja.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 12 ===
(Septembar 2021.) Na šta se odnosi pojam Network Allocation Vector?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Vektor prostiranja radio talasa koji prenose okvire u WLAN mrežama.
# Mehanizam anuliranja šuma na Access Point uređaju pri prijemu jednog istog signala koji pristižu iz različitih pravaca usled refleksije.
# Rezervacija frekvencijskog kanala za korišćenje od strane uređaja u WLAN mrežama.
# <span class="solution">Mehanizam procena<sup>[sic]</sup> i oglašavanja vremena zauzeća medijuma u bežičnim LAN mrežama.</span>
# Mehanizam koji obezbeđuje preuzimanje korisnika sa jednog Access Point uređaja na drugi bez gubitka WLAN veze.
# Skup informacija koje se prenose prilikom učlanjivanja u WLAN mrežu.
# Mehanizam procene i oglašavanja vremena zauzeća medijuma kod Ethernet kolizionih domena.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Koja je uloga ''Access Point'' uređaja u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Access Point uređaj služi samo za prenos potvrda prijema u WLAN mreži.
# Access Point uređaj služi samo za kontrolne funkcije u mreži, kao što je učlanjivanje i raskidanje veze.
# <span class="solution">Access Point uređaj prenosi sve okvire u WLAN mreži.</span>
# Access Point uređaj prenosi samo okvire koje izlaze iz WLAN mreže.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezanih za CSMA/CD algoritam?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Algoritam radi samo za dva direktno povezana uređaja.
# Algoritam sprečava da dođe do kolizije.
# Algoritam prepoznaje koliziju i uspeva da rekonstruiše okvire koji učestvuju u koliziji.
# <span class="solution">Uređaji čiji su okviri prouzrokovali koliziju čekaju slučajno izabrani vremenski interval i reemituju okvire.</span>
# Uređaji će neograničeno pokušavati da šalju isti okvir ukoliko dolazi do učestale kolizije.
# <span class="solution">Algoritam dozvoljava koliziju, ali definiše kako se ona prepoznaje i razrešava.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta je tačno za WLAN mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Uređaji povezani na Access Point u jednoj WLAN mreži koriste istu frekvenciju.</span>
# Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste jednu frekvenciju za slanje, a drugu za prijem podataka.
# Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste različite frekvencije da bi mogli međusobno da komuniciraju.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Kako se detektuje kolizija, ako se ona javi u WLAN mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Izostankom poruke koja potvrđuje prijem okvira.</span>
# Emituje se posebna poruka po drugom (kontrolnom) kanalu.
# Kolizija se ne može detektovati, ved se izbegava.
# Kolizija ne može da se javi u WLAN mrežama.
# JAM signal se emituje od strane Access Point uređaja.
</div>

== WAN ==
=== Pitanje 1 ===
Koji uređaj je potrebno obezbediti na strani korisnika kada se koristi digitalna serijska veza?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">CSU/DSU uređaj</span>
# Voice-band modem
# DSL modem
# Digitalni modem
# Kablovski modem
</div>

== HDLC ==
HDLC se nekada predavao na predmetu, ali se više ne predaje. Ranija pitanja iz ove oblasti mogu se naći na [[Special:Permalink/4521#HDLC|starijoj verziji stranice]].

== PPP ==
=== Pitanje 1 ===
Šta je tačno za NCP (Network Control Protocol) podsloj PPP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Služi za ostvarivanje opcionih funkcija PPP protokola
# <span class="solution">Za svaki protokol višeg nivoa postoji posebna NCP instanca</span>
# Služi za uspostavljanje PPP veze
# Služi za logičku realizaciju PPP protokola
</div>

=== Pitanje 2 ===
Multilink opcija podrazumeva povezivanje dva uređaja sa dve nezavisne PPP veze, po jedna u svakom smeru.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Septembar 2021.) Multilink opcija PPP protokola omogućava povezivanje jednog uređaja sa više udaljenih uređaja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Na jednom habu se može definisanti više VLAN-a koji će nezavisno da rade.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
PPP protokol prenosi podatke IP nivoa.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
PPP protokol sadrži mehanizam za detekciju greške na nivou svakog okvira.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
PPP veza se u potpunosti raskida kada se zatvori IPCP sesija na nivou NCP podsloja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Multilink opcija se odnosi na povezivanje dva uređaja preko više među-uređaja i linkova u nizu.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(April 2023.) Svaki paket PPP protokola sadrži informacije trećeg sloja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

== IP ==
=== Pitanje 1 ===
Fragmentirani IP paket se rekonstruiše (spaja)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na L2 sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
# Na aplikativnom sloju odredišnog uređaja.
# Na IP sloju prvog sledećeg rutera.
# Na IP sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
# <span class="solution">Na IP sloju odredišnog uređaja.</span>
# Na L2 sloju odredišnog uređaja.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Fragmentirani IP paket se?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Može ponovo fragmentirati, samo ako je resetovan more-fragment flag.
# <span class="solution">Može ponovo fragmentirati.</span>
# Može ponovo fragmentirati, samo ako je setovan more-fragment flag.
# Ne može ponovo fragmentirati.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kada nastaju uslovi za fragmentaciju IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prilikom load-balancinga.
# Kada paket treba da prođe kroz interfejs rutera malog kapaciteta (bitske brzine).
# Kod slanja broadkast paketa.
# <span class="solution">Kada je IP paket veći od MTU vrednosti.</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se prepoznaje IP paket koji je nastao fragmentacijom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ako polje 'fragment offset' ima vrednost nula.
# Ako su i 'more fragment flag' i 'fragment offset' polja različita od nule.
# <span class="solution">Ako je barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' različito od nule.</span>
# Ako je polje 'fragment offset' različito od nule.
# Ako je polje 'more fragment flag' različito od nule.
# Ako barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' ima vrednost nula.
# Ako polje 'more fragment flag' ima vrednost nula.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Kako se realizuje komanda ping?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenošenjem ICMP poruke u Layer 2 okviru.
# Prenošenjem ICMP poruke kroz route update poruke.
# Prenošenjem ICMP poruke u na brodkast adresu.
# Prenošenjem ICMP poruke na multikast adresu.
# <span class="solution">Prenošenjem ICMP poruke u Layer 3 paketu.</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koja polja IP zaglavlja kod fragmentiranih paketa imaju iste vrednosti kao i kod originalnog IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Identifikacija paketa.</span>
# <span class="solution">Don't fragment flag.</span>
# Fragment offset.
# MAC adresa izvorišta.
# More fragment flag.
# MAC adresa odredišta.
# <span class="solution">IP adresa izvorišta.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koje su karakteristike IP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# IP paketi se prenose do odredišta u istom redosledu.
# Svaki primeljeni paket se potvrđuje ICMP paketom.
# <span class="solution">Redosled pristiglih IP paketa ne mora da bude isti kao i redosled po kome su poslati.</span>
# <span class="solution">Format IP paketa ne zavisi od protokola drugog nivoa.</span>
# Svaki primeljeni paket se potvrđuje novim IP paketom.
# <span class="solution">Prosleđivanje IP paketa do odredišta nije garantovano.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za fragmentaciju IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do različitih odredišta.
# Fragmentirani paketi se prenose po istom putu do istog odredišta.
# Predstavlja deljenje jednog IP paketa kod load-balancing-a.
# Fragmentirani paketi nisu IP paketi.
# <span class="solution">Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do istog odredišta.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta od ponuđenog važi za brodkast domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Brodkast domen se ne završava na svičevima.</span>
# <span class="solution">Brodkast domen se završava na ruterima.</span>
# Brodkast domen se završava na svičevima.
# Brodkast domen se ne završava na ruterima.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava vrednost 120 u polju 'fragment offset'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Data polje sadrži podatke koji počinju od 960. bajta podataka originalnog IP paketa.</span>
# Data polje sadrži 120 bajtova podataka originalnog IP paketa.
# Data polje sadrži 960 bajtova podataka originalnog IP paketa.
# IP paket predstavlja 120. paket u niz.
# Data polje sadrži podatke koji počinju od 120. bajta podataka originalnog IP paketa.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta predstavlja rezultat komande traceroute u slučaju kada nisu iste putanje odlaznog i dolaznog saobraćaja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Greška, jer se ne dobija konzistentan rezultat.
# Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta i nazad po drugoj putanji ('round trip path').
# Spisak rutera na putu od odredišta do posmatranog uređaja.
# <span class="solution">Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta.</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šte radi uređaj kada treba da pošalje IP paket drugom uređaju na istoj LAN mreži, a nema njegovu MAC adresu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IP paket se šalje default gateway uređaju koji će da prosledi IP paket do odredišta.
# IP paket se odbacuje.
# IP paket se enkapsulira u ARP paket.
# <span class="solution">Šalje ARP upit (ARP request).</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.147.254/22</span>

=== Pitanje 14 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.126/26</span>

=== Pitanje 15 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.94/27</span>

=== Pitanje 16 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.78/28</span>

=== Pitanje 17 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.19.254/22</span>

=== Pitanje 18 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.190/26</span>

=== Pitanje 19 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.190/27</span>

=== Pitanje 20 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.174/28</span>

=== Pitanje 21 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.24.1</span>

=== Pitanje 22 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">110.120.130.129</span>

=== Pitanje 23 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">140.150.160.161</span>

=== Pitanje 24 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">40.50.60.65</span>

=== Pitanje 25 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.31.254</span>

=== Pitanje 26 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">110.120.130.190</span>

=== Pitanje 27 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">140.150.160.190</span>

=== Pitanje 28 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">40.50.60.78</span>

=== Pitanje 29 ===
Koja je poslednja host IP adresa raspoloživa u mreži 10.20.30.0/24 (uneti u oznaci a.b.c.d./n)?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.30.254/24</span>

=== Pitanje 30 ===
(Jun 2018.) Da li u nekoj LAN mreži adresa ''default gateway'' i nekog računara mogu da pripadaju različitim mrežnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da
# <span class="solution">Ne</span>
</div>

=== Pitanje 31 ===
IP protokol obaveštava pošiljaoca za svaki isporučeni IP paket.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 32 ===
IP protokol ne zavisi od fizičkog medijuma.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 33 ===
Vreme isporuke svakog IP paketa je garantovano.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 34 ===
Na osnovu čega ruter zna kojem originalnom IP paketu pripada fragmentirani IP paket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# More Fragment flega.
# Fragment Offset polja.
# More Fragment flega i Fragment Offset polja.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
</div>

=== Pitanje 35 ===
Vodeći bitovi IP adrese klase B su <code>10</code>.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 36 ===
Koliko host IP adresa je raspoloživo u mreži 10.20.30.0/24?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">254</span>

=== Pitanje 37 ===
Šta nam kazuje rezultat komande traceroute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Spisak rutera na putu od odredišta do našeg uređaja.
# <span class="solution">Spisak rutera na putu do odredišta.</span>
# Spisak ruta na posmatranom uređaju.
# Ruting tabelu na ruterima.
</div>

== Rutiranje ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Čemu služe ruting protokoli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se podrže višestruke putanje.
# <span class="solution">Da ruteri nauče gde se nalazi koja IP mreža.</span>
# Da rutiraju pakete.
# Za nalaženje default gateway uređaja.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako ruting protokoli tretiraju više puteva do neke mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale označavaju kao unreachable u ruting tabeli.
# Sprovode load balancing po svim putanjama srazmerno vrednosti metrike.
# Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a sve upisuju u ruting tabelu.
# <span class="solution">Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale odbacuju.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koje osnovne podatke sadrži svaki red u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Mrežna IP adresa sa maskom.</span>
# Vreme upisa u ruting tabelu.
# <span class="solution">IP adresa susednog rutera na zajedničkom linku.</span>
# Mrežna IP adresa bez maske.
# Default gateway za pripadajuću mrežnu adresu.
# MAC adresa susednog rutera na zajedničkom linku.
# Default ruta.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je od ponuđenog tačno za classless ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne koriste metriku.
# Ne podržavaju default rute.
# Ne prenose mreže koje pripadaju A, B i C klasama.
# Ne podržavaju load balancing.
# Ne podržavaju mrežne adrese.
# <span class="solution">U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je posledica 'load balancing' osobine ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da ruting tabela može da ima više mrežnih adresa za jedan next-hop.
# Da se brzine interfejsa prilagođavaju prema intenzitetu saobraćaja.
# <span class="solution">Da ruting tabela može da ima više next-hop podataka za jednu mrežnu adresu.</span>
# Da se paketi rutiraju po različitim putevima u odlaznom u odnosu na dolazni smer.
# Da ruting tabela ima više next-hop podataka za sve mrežne adrese.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno od sledećeg vezano za protokole rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Protokoli rutiranja služe za rutiranje poruka u ruterima.
# <span class="solution">Protokoli rutiranja služe da na ruterima kreiraju ruting tabele.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za 'Default gateway'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ima adresu sa svim bitskim jedinicama u host delu.
# Nema IP adresu.
# Ima adresu 0.0.0.0.
# <span class="solution">Ima regularnu IP adresu.</span>
# Ima adresu sa svim bitskim nulama u host delu.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za Next-hop podatak u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Predstavlja redni broj posmatranog rutera na putu prema datoj mreži.
# <span class="solution">Predstavlja IP adresu interfejsa narednog rutera na putu prema datoj mreži.</span>
# Predstavlja IP adresu izlaznog interfejsa na posmatranom ruteru na putu prema datoj mreži.
# Postoji samo kod ruting protokola koji za metriku imaju 'hop-count'.
# Predstavlja redni broj narednog rutera na putu prema datoj mreži.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Avgust 2021.) Šta je tačno za proces rutiranja na osnou<sup>[sic]</sup> ruting tabele posmatrano sa aspekta jednog rutera?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Paketi se uvek prenose do odredišta u istom poretku.
# Gleda se izvorišna IP adresa u zaglavlju paketa.
# <span class="solution">Ne utiče na saobraćaj koji dolazi u posmatrani ruter.</span>
# <span class="solution">Gleda se odredišna IP adresa u zaglavlju paketa.</span>
# Saobraćaj se uvek prenosi po istom putu u oba smera.
# Ne utiče na saobraćaj koji odlazi iz rutera.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno za ruting tabelu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Utiče i na pakete koji se primaju na ulazne interfejse i na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.
# Utiče na pakete koji se primaju na ulazne interfejse.
# Ne utiču na prosleđivanje paketa, ved na rad ruting protokola.
# <span class="solution">Utiče na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.</span>
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta od ponuđenog ruter radi sa next-hop adresom iz ruting tabele?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sve pakete prosleđuje na tu adresu, nezavisno od mrežne adrese.
# Postavlja je na mesto odredišne IP adrese u IP paketu.
# <span class="solution">Za nju traži podatak u ARP tabeli.</span>
# Postavlja je na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.
# Postavlja je u ruting update koji oglašava susednim ruterima.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju istu administrativnu distancu, a različitu vrednosti metrike?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U ruting tabelu se samo upisuje ruta sa boljom metrikom, dok se druga ruta odbacuje.</span>
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo bolja ruta.
# U ruting tabelu ne se upisuju ni jedna ruta.
# U ruting tabelu se upisuje ruta sa boljom metrikom, a obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju različite administrativne distance?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo ruta sa manjom administrativnom distancom.
# Šalje se ICMP poruka 'route mismatch'
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
# U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa vedom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.
# <span class="solution">U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa manjom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.</span>
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta radi ruter kada do određene mreže detektuje dve putanje (rute) naučene preko dva različita ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U ruting tabelu upisuje obe rute, ali koristi samo bolju rutu.
# U ruting tabelu upisuje samo rutu sa boljom metrikom.
# U ruting tabelu upisuje obe rute i obe ih koristi.
# U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa većom administrativnom distancom.
# <span class="solution">U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa manjom administrativnom distancom.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta radi ruter kada ima rutu ka nekoj mreži naučenu i preko RIP i preko OSPF protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U ruting tabelu upisuje samo OSPF rutu.</span>
# U ruting tabelu upisuje rutu sa boljom metrikom.
# U RIP domenu koristi RIP rutu, a u OSPF domenu koristi OSPF rutu.
# U ruting tabelu upisuje samo RIP rutu
# U ruting tabelu upisu obe rute.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Šta se dešava kada ruter ne zna na koji izlazni interfejs da prosledi IP poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IP poruka se šalje susednom ruteru koji ima najbolju metriku.
# <span class="solution">Šalje se 'Network unreachable' ICMP poruka.</span>
# IP poruka se šalje na sve izlazne interfejse.
# Šalje se 'Host unreachable' ICMP poruka.
# IP poruka se vraća pošiljaocu.
# IP poruka se šalje na proizvoljni izlazni interfejs.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Šta se radi sa IP paketom kada odredišna adresa može da se upari sa više ruta u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Bira se ruta sa mrežom koja ima najmanje bitskih jedinica u masci.
# Ova situacija ne može da se desi.
# Koriste se sve rute.
# Paket se odbacuje.
# Bira se ruta sa najboljom metrikom.
# Bira se ruta sa najboljom administrativnom distancom.
# <span class="solution">Bira se ruta sa mrežom koja ima najviše bitskih jedinica u masci.</span>
</div>

=== Pitanje 18 ===
Šta važi za 'distance-vector' (DV) i 'Link-state' (LS) ruting protokole kada do određene mreže postoji više putanja sa različitim vrednostima metrike?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju najboju rutu, a drugim ruterima oglašavanju sve rute.
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute, a koriste samo najbolju.
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute i koriste ih za load-balancing.
# LS u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a DV sve rute.
# <span class="solution">I DV i LS u ruting tabelu upisuju samo najbolju rutu.</span>
# DV u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a LS sve rute.
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta važi za classless ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ne podržavaju se IP adrese koje pripadaju klasama A, B i C.
# Ne podržava se load-balancing
# Maska se ne prenosi kao podatak u routing-update porukama.
# <span class="solution">Može se koristiti različita dužina maski za različite podmreže.</span>
# <span class="solution">Maska se prenosi kao podatak u routing-update porukama.</span>
# Koriste se samo IP mreže koje pripadaju 'more-specific' klasama.
</div>

=== Pitanje 20 ===
Šta važi za statičke rute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Statičke rute imaju vedi prioritet od dinamičkih ruta.</span>
# Statičke rute predstavljaju default rute.
# Statičke rute nemaju next-hop podatke.
# Statičke rute se koriste samo na default gateway-u.
# Statičke rute imaju manji prioritet od dinamičkih ruta.
</div>

=== Pitanje 21 ===
(Avgust 2021.) Šta je od ponuđenog tačno za classful ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Podržavaju samo maske dužine 8, 16 ili 24 bita.
# <span class="solution">U svojim porukama prenose IP adresu mreže, ali ne masku.
# U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.
# Koriste klase A, B ili C umesto metrike.
# Ne koriste metriku.
# Ne podržavaju default rute.
</div>

=== Pitanje 22 ===
(Avgust 2021.) Na koji next-hop će da se šalje paket pri komunikaciji od 192.168.10.20 do 172.16.0.10, za sledeći sadržaj ruting tabele:
* 172.16.0.0/16, next-hop 4.4.4.4, RIP ruta
* 172.16.0.0/20, next-hop 5.5.5.5, OSPF ruta
* 172.16.0.0/24, next-hop 6.6.6.6, RIP ruta
* 0.0.0.0/0, next-hop 7.7.7.7, statička ruta
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 7.7.7.7
# <span class="solution">6.6.6.6</span>
# 172.16.0.0
# 172.16.0.1
# 4.4.4.4
# 5.5.5.5
</div>

=== Pitanje 23 ===
Agregacija IP mreža ne utiče na veličinu ruting tabela.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 24 ===
Interni protokoli rutiranja se baziraju na statičkim (internim) rutama.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 25 ===
Šta se radi kada ruter u ruting tabeli ima više mrežnih adresa sa različitim maskama, kojima pripada odredišna adresa iz IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Bira se mreža sa najdužom maskom.</span>
# Bira se mreža sa najkraćom maskom.
# Paket se odbacuje.
# Ova situacija ne može da se desi.
# Koriste se putanje ka svim mrežama (load balancing).
</div>

=== Pitanje 26 ===
Šta se po pravilu dešava sa izvorišnom i odredišnom IP adresom u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja kroz mrežu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ne menja se ni odredišna ni izvorišna IP adresa.</span>
# Ne menja se samo odredišna IP adresa, dok se izvorišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost poslednjeg rutera koji ju je poslao.
# Ne menja se samo izvorišna IP adresa, dok se odredišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost sledećeg rutera kome se šalje (next-hop).
</div>

=== Pitanje 27 ===
IP paketi se nezavisno rutiraju kroz mrežu u oba smera.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 28 ===
Jedna LAN mreža može biti povezana na više rutera.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

== ARP ==
=== Pitanje 1 ===
Ko odgovara na ARP request poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo uređaji čija se MAC adresa navodi u ARP paketu.
# Svi uređaji u broadcast domenu.
# <span class="solution">Samo uređaj čija se IP adresa navodi u ARP paketu.</span>
# Samo default-gateway.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Ko sprovodi ARP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo hostovi u LAN mreži.
# <span class="solution">Svi IP uređaji u LAN mreži.</span>
# Samo default gateway u LAN mreži.
# Samo wireless uređaji u LAN mreži.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Na koju adresu se šalje ARP reply paket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na broadkast IP adresu.
# Na MAC adresu default gateway-a.
# Na broadkast MAC adresu.
# <span class="solution">Na MAC adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.</span>
# Na IP adresu default gateway-a.
# Na IP adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta radi ruter sa podatkom koji dobije iz ARP keša?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Koristi za next-hop prilikom rutiranja paketa.
# Postavlja na mesto izvorišne MAC adrese u Ethernet okviru.
# Postavlja na mesto odredišne IP adrese u IP zaglavlju.
# <span class="solution">Postavlja na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.</span>
# Postavlja na mesto izvorišne IP adrese u IP zaglavlju.
</div>

=== Pitanje 5 ===
U šta se enakapsuliraju ARP paketi?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U Ethernet okvire.</span>
# U PPP okvire.
# U routing update pakete.
# Ne enkapsuliraju se, jer ARP protokol radi na nivou.
# U IP pakete.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Uloga ARP protokola je?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da na osnovu IP adrese pronađe MAC adresu odredišnog uređaja.</span>
# Da na osnovu MAC adrese pronađe IP adresu odredišnog uređaja.
# Da pronađe MAC adresu default gateway-a.
# Da na uređaju postavi IP adresu na osnovu njegove MAC adrese.
# Da na uređaju postavi MAC adresu na osnovu njegove IP adrese.
</div>

== ICMP ==
=== Pitanje 1 ===
Ko šalje ICMP redirect poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Bilo koji uređaj na LAN mreži kada prepozna da paketi nisu namenjeni za njega.
# Ruter kada za određeni paket treba da koristi default rutu.
# <span class="solution">Ruter kada prepozna da next-hop pri rutiranju paketa pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je taj paket pristigao.</span>
# Ruter kada radi load-balancing.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koja ICMP poruka ne označava grešku u komunikaciji između izvorišta i odredišta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# More fragment
# Host is found
# Route is symetric
# <span class="solution">Redirect</span>
# Application is found
# Destination Unreachable
# Can’t fragment
# Default route is used
# Default gateway is used
# Load balancing
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koja ICMP poruka se šalje kada ruter prepozna da next-hop pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je paket došao?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Network unreachable.
# <span class="solution">Redirect.</span>
# Host unreachable.
# Time Exceeded.
# Protocol unreachable.
# Port unreachable.
# Echo Reply.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koja ICMP poruka se šalje kada uređaj ne dobije odgovor na ARP zahtev?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Echo Reply.
# Protocol unreachable.
# Network unreachable.
# Port unreachable.
# Time Exceeded.
# <span class="solution">Host unreachable.</span>
# Redirect.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koje ICMP poruke dobija uređaj koji je startovao traceroute komandu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Echo Request/Echo Reply
# Hop Exceeded
# <span class="solution">Time Exceeded</span>
# Can’t fragment (ne može da se fragmentira)
# Destination unreachable
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koji uređaji mogu da primaju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo ruteri, računari i svičevi.
# Samo ruteri.
# <span class="solution">Svi IP uređaji na mreži.</span>
# Samo ruteri i računari.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koji uređaji mogu da šalju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo ruteri.
# Samo ruteri i računari.
# Samo ruteri, računari i svičevi.
# <span class="solution">Svi IP uređaji na mreži.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Kome se šalje ICMP redirect poruka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Računaru kome je namenjen primljeni IP paket.
# Ruteru koji ima bolju rutu za primljeni IP paket.
# <span class="solution">Uređaju koji je poslao IP paket.</span>
# Ruteru na istoj LAN mreži koji predstavlja bolji izlaz za primljeni IP paket.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je tačno za ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenose se enkapsuliranjem u okvire na nivou.
# Prenose se enkapsuliranjem u pakete ruting protokola.
# Prenose se kao aplikativni podaci enkapsuliranjem u paketa 4. nivoa.
# <span class="solution">Prenose se enkapsuliranjem u IP poruke.</span>
# Prenose se nezavisno od IP protokola.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava ICMP poruka 'Protocol unreachable'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Odredišni uređaj nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.</span>
# Na ruteru nije konfigurisan odgovarajući ruting protokol.
# Ruter na putu do odredišta nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.
# IP protokol na odredišnom uređaju nije dostupan.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta označava ICMP poruka 'Time Exceeded'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Istekla je validnost rute u ruting tabeli.
# <span class="solution">IP paket nije isporučen na odredište.</span>
# Vreme je za novi ruting update.
# Istekao je Hold down interval.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se može zaključiti kada uređaj primi ICMP poruku 'Echo request'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Postoji uspešna dvosmerna IP komunikacija između uređaja koji je poslao poruku i uređaja koji je primio poruku.
# Postoji greška u komunikaciji na IP nivou, pa se zahteva novi IP paket.
# <span class="solution">Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je poslao poruku do uređaja koji je primio poruku.</span>
# Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je primio poruku do uređaja koji je poslao poruku.
# Došlo je do kruženja paketa u petlji na nekom delu puta do odredišta.
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Septembar 2021.) Kome sve mogu da se šalju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Svim IP uređajima u mreži.</span>
# Samo ruterima.
# Svim uređajima u mreži, nezavisno da li podržavaju IP protokol.
# Samo hostovima (krajnjim uređajima).
</div>

=== Pitanje 14 ===
Koji uređaji primaju ICMP Time Exceeded poruku?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Odredišni uređaj.
# Prethodni ruter na putanju do odredišta.
# <span class="solution">Izvorišni host uređaj.</span>
# Svi uređaji na mreži.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Koji uređaji šalju ICMP Time Exceeded poruke?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Ruteri.</span>
# Svičevi.
# Hostovi.
# Svi mrežni uređaji.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Kada se šalje ICMP poruka 'Time Exceeded'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada itekne tajmer kod reasembliranja fragmentiranih paketa.
# <span class="solution">Kada vrednost polja TTL (Time to live) postane nula.</span>
# Kada istekne time-out period.
# Kada istekne hold-down tajmer.
# Kada aplikacija na odredištu ne dobije očekivane podatke.
# Kada izostane 4 routing update paketa.
</div>

== Distance Vector ==
=== Pitanje 1 ===
Da li RIP u verziji 1 koristi metriku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, samo kada se koristi load-balancing.
# Ne, jer je to classless ruting protokol.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

=== Pitanje 2 ===
Da li RIP u verziji 2 podržava load-balancing?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da, samo kada je ista metrika za više ruta.</span>
# Da, samo ako se koristi redistribucija ruta.
# Ne.
# Da, samo ako se koriste statičke rute.
# Da, za svaku mrežu koja ima više ruta.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se naziva mehanizam oglašavanja rute neposredno po detektovanju njene promene?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Time to Live
# Holddown Timer
# Split horizon
# Route Poisoning
# <span class="solution">Triggered update</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se naziva mehanizam zaštite od ruting petlji kojim se oglašava ruta sa maksimalnom metrikom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Triggered update
# Split horizon
# Time to Live
# <span class="solution">Route Poisoning</span>
# Holddown Timer
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Avgust 2021.) Koji od navedenih mehanizama sprečava oglašavanje ruta prema ruteru od kojeg je dobio te rute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Route Poisoning
# Holddown Timer
# <span class="solution">Split horizon</span>
# Time to Live
# Triggered update
</div>

=== Pitanje 6 ===
Kako se naziva pojava koda se hop-count metrika povećava pri svakom ruting update-u?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Split horizon
# Holddown Timer
# Time to Live
# <span class="solution">Count-to-Infinity</span>
# Route Poisoning
# Triggered update
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je od slededeg tačno za distance-vector ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Dozvoljavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.</span>
# Sprečavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.
# <span class="solution">Dozvoljavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B.</span>
# Sprečavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B (loop).
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta rade distance-vector ruting protokoli u stacionarnom stanju kada nema promena u mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Periodično prenose sve routing update poruke.</span>
# Oglašavaju samo triggered update poruke.
# Ne rade ništa, jer nema promena u mreži.
# Nakon time-out perioda uklanjaju rute iz ruting tabele.
# Periodično prenose samo najnovije routing update poruke koje ukazuju na promene u mreži.
</div>

== Link State ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Kada će da se javi "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
# <span class="solution">Kada se na interfejs rutera poveže LAN mreža sa korisničkim računarima.</span>
# Kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
# Kada ruter za određeni paket nema rutu u ruting tabeli.
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Septembar 2021.) Kada se balansira saobraćaj na ruteru koji koristi OSPF ruting protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada do neke mreže postoji isti broj rutera po različitim putevima.
# Kada rute ka nekoj mreži imaju istu administrativnu distancu.
# Kada je jedan link preopterećen, a postoji fizička veza i preko drugog puta.
# OSPF ne podržava load balancing.
# <span class="solution">Kada u ruting tabeli za jednu mrežu postoji više next-hop adresa.</span>
# Kada se koristi difoltna ruta.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021.) Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u običnu perifernu OSPF oblasti<sup>[sic]</sup>?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">External link</span>
# Router link
# Network link
# Internal link
# <span class="solution">Summary link</span>
# Point-to-Point link
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "stub area"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Summary link</span>
# Ništa od ponuđenog.
# Network link
# Internal link
# Router link
# External link
# Point-to-Point link
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "totally stubby area"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Summary link
# Network link
# Internal link
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
# External link
# Point-to-Point link
# Router link
</div>

=== Pitanje 6 ===
(Septembar 2021.) Koliko ima ostvarenih direktnih OSPF suseda (veza) u multi-access LAN mreži sa 10 OSPF rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 45
# 9
# 0
# 18
# <span class="solution">17</span>
# 8
</div>

=== Pitanje 7 ===
Na šta se odnosi pojam "Link-State" u OSPF terminologiji?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na metriku linka između dva rutera.
# Na veze (linkove) na kojima radi OSPF .
# <span class="solution">Na podatke o intefejsima rutera.</span>
# Na kvalitet veze (linka) između dva rutera.
# Na stanje linka (Up ili Down).
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za rutere u istoj perifernoj OSPF oblasti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Imaju iste ruting tabele.
# Moraju da imaju default rutu.
# <span class="solution">Imaju iste link-state baze podataka.</span>
# Imaju iste metrike prema svakoj mreži u oblasti.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Šta je uslov da OSPF ruter uđe u "2-way" stanje?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se sa drugim ruterom usaglasi koji je ruter 'master', a koji je 'slave'.
# Da drugom ruteru pošalje Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda.
# Da dobije Hello paket sa identifikacijom susednog rutera (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.
# Da sinhronizuju svoje link-state baze podataka.
# <span class="solution">Da dobije Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava "Full" stanje kod OSPF ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da su ruteri videli svoje identifikacije u hello poruci.
# Da je pojedini link preopterećen.
# <span class="solution">Da su dva rutera razmenili sve relevantne podatke.</span>
# Da je procesor rutera preopterećen.
# Da su ruteri popunili svoju memoriju.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta se dešava u mreži multi-access tipa kada se priključi OSPF ruter koji ima najveću identifikaciju (RID)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.
# <span class="solution">Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.</span>
# <span class="solution">Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.</span>
# Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava u OSPF mreži multi-access tipa kada se priključi ruter koji ima veći RID od BDR rutera, a manji RID od DR rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Novi ruter postaje DR ruter.
# Novi ruter postaje BDR ruter.
# <span class="solution">Novi ruter postaje DROther ruter.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se dešava u slučaju pada linka u mreži sa OSPF ruting protokolom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Šalje se triggered update poruka.
# <span class="solution">Potrebne informacije se prenose u celoj oblasti.</span>
# Potrebne informacije se prenose samo do susednih rutera.
# Generiše se unreachable ruta.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta se sprovodi u "Exchange" stanju OSPF procesa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Ruteri razmenjuju sve nedostajude podatke u link-state bazama podataka.
# Ruteri razmenjuju sadržaje link-state baze podataka.
# <span class="solution">Ruteri obaveštavaju jedan drugoga koje podatke imaju (razmenjuju link state database deskriptore).</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
U koje poruke se enkapsuliraju OSPF poruke koje se prenose između rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U TCP poruke četvrtog nivoa.
# U UDP poruke četvrtog nivoa.
# Prenose se na aplikativnom nivou.
# <span class="solution">U poruke trećeg nivoa (IP).</span>
# U poruke drugog nivoa (Ethernet, PPP...)
</div>

=== Pitanje 16 ===
{{delimično rešeno}}
(Avgust 2021.) Šta je tačno za OSPF ruting protokol
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Jedna IP mreža može da pripada proizvoljnom od jednoj OSPF oblasti.
# Jedna IP mreža može fizički da pripada samo jednoj OSPF oblasti.
# Jedna IP mreža može fizički da pripada jednoj OSPF oblasti, samo ako je oblast tipa "stub area".
# <span class="solution">Jedna IP mreža može fizički da pripada proizvoljnom broju OSPF oblasti.</span>
# Jedna IP mreža može da fizički da pripada u dve OSPF oblasti, samo ako se odnosi na point-to-point link koji povezuje dve oblasti.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Koje vrste LSA mogu da se nađu u običnoj perifernoj OSPF oblasti?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Router link</span>
# <span class="solution">Summary link</span>
# Global link
# <span class="solution">External link</span>
# <span class="solution">Network link</span>
# Anycast link
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da li link-state protokoli koriste metriku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne, jer već poznaju kompletnu topologiju mreže.
# Da, samo kada se koristi load-balancing.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta je tačno za "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Javlja se kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
# Javlja se kada ruter za određeni paket nama rutu u ruting tabeli.
# Javlja se kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
# <span class="solution">Javlja se prilikom povezivanja LAN mreže na ruter preko sviča.</span>
</div>

== Transportni sloj ==
=== Pitanje 1 ===
(Avgust 2021.) Kod klijent-server komunikacije na 4. nivou tačno je sledeće:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po TCP protokolu.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Klijentska aplikacija inicira komunikaciju.</span>
# Serverska aplikacija inicira komunikaciju.
# <span class="solution">Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po UDP protokolu.</span>
# Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži prazno polje za izvorišni port.
# Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži brodkast odredišni port (FFFF.FFFF).
# Klijentska aplikacija se identifikuje sa unapred poznatim portovima.
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Avgust 2021.) Koja polja su zajednička i kod TCP i kod UDP zaglavlje<sup>[sic]</sup>?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Acknowledgement Number
# Polje sa flegovima
# <span class="solution">Odredišni port</span>
# Prozor (Window)
# Izvorišna IP adresa
# Odredišna IP adresa
# <span class="solution">Izvorišni port</span>
# Sequence Number
# Odredišna MAC adresa
# Izvorišna MAC adresa
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno za ostvarivanje pouzdanog prenosa podataka na 4. nivou?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Pouzdan prenos podataka se nezavisno sprovodi u oba smera.</span>
# Pouzdan prenos se na 4. nivou ostvaruje šifrovanjem podataka.
# Protokoli 4. nivoa ne garantuju pouzdan prenos.
# Za svaku komunikaciju se realizuje paralelni prenos kontrolnih informacija (kontrolna sesija).
# <span class="solution">UDP ne garantuje pouzdan prenos podataka.</span>
# <span class="solution">Izgubljeni ili oštećeni segmenti se detektuju i ponovo šalju.</span>
# U segmente se ugrađuju dodatne informacije, na osnovu kojih se može rekonstruisati oštećeni delovi.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je od sledećeg tačno za TCP i UDP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Dve klijentske aplikacije na različitim računarima mogu da imaju iste TCP portove.</span>
# Dve iste klijentske aplikacije na različitim računarima moraju da imaju iste TCP portove.
# Dve iste klijentske aplikacije na istom računaru mogu da imaju iste TCP portove.
# <span class="solution">Dve klijentske aplikacije na istom računaru moraju da imaju različite TCP portove.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Avgust 2021.) Da li na jednom računaru mogu istovremeno da postoje dve komunikacije koje koriste isti broj porta na tom računaru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne
# Da, nezavisno od protokola.
# <span class="solution">Da, ako jedna komunikacija koristi TCP, a druga UDP</span>
# Da, ako komuniciraju sa različitim serverima.
# Da, ako pripadaju istoj aplikaciji.
</div>

=== Pitanje 6 ===
(Avgust 2021.) Šta omogućava "port forwarding" tehnika?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani serverskih računara.
# Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani klijentskih računara.
# Preusmeravanje pristiglih paketa sa jednog odredišnog uređaja na drugi, a koji se prepoznaju prema broju TCP ili UDP porta.
# Transliranje TCP i UDP portova na ruteru koji sprovodi NAT.
# <span class="solution">Dostupnost određenog servera sa privatnim IP adresama za komunikacije koje se iniciraju sa spoljašnje javne mreže pri korišćenju dinamičkog NAT-a.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za TCP i UDP zaglavlja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# UDP zaglavlje je veće od TCP zaglavlja.
# <span class="solution">UDP zaglavlje je manje od TCP zaglavlja.</span>
# UDP zaglavlje je iste veličine kao TCP zaglavlje, ali se ne koriste svi podaci.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je soket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Identifikator protokola 4. nivoa koji se upisuje u zaglavlje 3. nivoa.
# <span class="solution">Identifikator aplikacije jedinstven na celoj mreži.</span>
# Identifikator uređaja jedinstven na celoj mreži.
# Identifikator aplikacije jedinstven na jednom uredaju.
</div>

== UDP ==
=== Pitanje 1 ===
Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi UDP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).
# Multikast prenos aplikativnih podataka.
# Brodkast prenos aplikativnih podataka.
# Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
# Garantovanje isporuke svakog segmenta.
# Kontrola toka.
# Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.
# Uspostavljanje i održavanje konekcije.
# <span class="solution">Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.</span>
# Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
# Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koji podaci identifikuju UDP soket?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Broj koji označava port protokola 4. nivoa na udaljenom uređaju koji komunicira sa posmatranim soketom.
# IP adresa udaljenog uređaja koji komunicira sa posmatranim soketom.
# <span class="solution">Broj koji označava port protokola 4. nivoa na uređaju gde je posmatrani soket.</span>
# <span class="solution">IP adresa uređaja gde je posmatrani soket.</span>
# Dva broja koji označavaju portove protokola 4. nivoa.
# <span class="solution">Broj koji označava protokol 4. nivoa.</span>
</div>

== TCP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se manifestuje komunikacija ako je TCP prozor male veličine.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Malo je vreme čekanja između slanja podataka i primanja potvrde.
# <span class="solution">Komunikacija se odvija u kratkim intervalima slanja podataka i intervalima pauze.</span>
# Aplikativni podaci se brzo šalju.
# Prozor se brže pomera po nizu aplikativnih podataka.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koja će se vrednost Acknowledgement Number poslati, ako uspešno pristigne segment čija Sequence Number vrednost iznosi 5101, a sadrži 200 bajtova aplikativnih podataka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 5102
# Ne može se odrediti na osnovu zadatih podataka.
# <span class="solution">5301</span>
# 5101
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi TCP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.</span>
# <span class="solution">Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.</span>
# Multikast prenos aplikativnih podataka.
# Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.
# <span class="solution">Garantovanje isporuke svakog segmenta.</span>
# <span class="solution">Kontrola toka.</span>
# Brodkast prenos aplikativnih podataka.
# Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
# <span class="solution">Uspostavljanje i održavanje konekcije.</span>
# Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
# Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).
</div>

=== Pitanje 4 ===
Na šta se odnosi Congestion Avoidance mehanizam?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Povećanje prozora za broj bajtova pristiglih u poslednjim Acknowledgement Number porukama.
# Ograničenje prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.
# Retransmisija segmenata u slučaju zagušenja.
# Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.
# Povećanje broja keep alive poruka u slučaju zagušenja.
# <span class="solution">Postepeni rast veličine prozora od vrednosti koja odgovara polovini veličine prozora pre poslednjeg gubitka paketa.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Na šta se odnosi Slow Start kontrola zagušenja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Smanjenje veličine TCP paketa na minimalnu vrednost i njegov postepeni rast.
# Konstantna vrednost veličine prozora koja se uspostavlja pri uspostavljanju sesije.
# <span class="solution">Eksponencijalni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.</span>
# Linearni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.
# Postepono smanjenje veličine prozora nakon gubitka poruka usled zagušenja u mreži.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Označiti aplikacije za koje se po pravilu koristi TCP protokol.
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# IP telefonija.
# <span class="solution">Elektronska pošta.</span>
# <span class="solution">Prenos datoteka (FTP).</span>
# <span class="solution">Pristup bazi podataka.</span>
# Video konferencije uživo.
# Razrešavanje DNS upita
</div>

=== Pitanje 7 ===
(Avgust 2021.) Šta je od sledećeg tačno za Sequence Number (SN) i Acknowledgement Number (AN) kod TCP komunikacije između uređaja A i B?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u istom smeru (od A do B).
# SN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)
# SN i AN vrednosti se odnose na redne brojeve segmenata (paketa) u kojima se šalju aplikativni podaci.
# <span class="solution">SN i AN vrednosti se odnose na pozicije bajtova u nizu aplikativnih podataka (relativno u odnosu na inicijalnu vrednost).</span>
# <span class="solution">AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je od sledećeg tačno za TCP prozoru?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje je stigla potvrda prijema.
# Sadrži aplikativne podatke koji su primljeni bez grešaka.
# <span class="solution">Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje se čeka potvrda prijema.</span>
# <span class="solution">Sadrži aplikativne podatke koji još nisu poslati, a mogu da se šalju.</span>
# Sadrži aplikativne podatke koji još uvek ne mogu da se šalju.
# Sadrži aplikativne podatke za koje je istekao time-out period.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta označava setovan SYN fleg kod TCP komunikacije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sinhronizuju se podaci koji su prethodno preneti sa greškom ili su izgubljeni.
# Uspostavlja se inicijalna vrednost Acknowledgement Number parametra u jednom smeru.
# Uspostavlja se sinhronizacija tajmera u TCP prozoru na obe strane.
# <span class="solution">Uspostavlja se inicijalna vrednost Sequence Number parametra u jednom smeru.</span>
# Uspostavlja se sinhronizacija Sequence Number parametra u oba smera.
</div>

=== Pitanje 10 ===
(Avgust 2021.) Na šta se odnosi polje "Acknowledgement Number"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Na prvi naredni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.</span>
# Na prvi naredni bajt nakon poslednjeg primljenog bajta.
# Na poslednji primljeni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.
# Na poslednji primljeni bajt.
# Na poslednji primljeni segment.
# Na prvi naredni segment nakon uspešnog prijema svih prethodnih segmenta
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta se može zaključiti ako pristigne segment sa Sequence Number vrednosti 8000, ako je inicijalna vrednost bila 3000?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Prenose se aplikativni podaci od 5001. bajta.</span>
# Prenose se aplikativni podaci zaključno sa 5000. bajta.
# Prenosi se 5001. segment podataka.
# Nije izgubljen ni jedan prethodni segment.
# Prenosi se 5000. segment podataka.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se može zaključiti ako uređaj u jednoj komunikaciji dobije dva različita paketa sa istom vrednosti Acknowledgement Number?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Druga strana zahteva ponovno slanje paketa usled isticanja time-out perioda.
# Na drugoj strani se popunio prozor (window) za baferisanje pristiglih podataka.
# Postoje dva nezavisna puta do udaljene strane (load balancing).
# <span class="solution">Jedan paket je izgubljen, ali je naredni paket uspešno primljen na drugoj strani.</span>
# Na drugoj strani konekcije jedan isti paket je dva puta odbijen ili je izostao.
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Jul 2018.) Šta predstavlja vrednost Sequence Number u prvom segmentu koji se šalje kao odgovor na zahtev za iniciranje TCP komunikacije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Broj koji odgovara Acknowledgement Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
# <span class="solution">Broj koji je slučajno izabran.</span>
# Preostali broj segmenata u TCP prozoru.
# Broj 0.
# Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
# Preostali broj bajtova u TCP prozoru.
# Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu uvećan za 1.
</div>

=== Pitanje 14 ===
(Avgust 2021.) Šta je karakteristično za Congestion Avoidance mehanizam?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Linearno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.</span>
# Linearno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
# Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.
# Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
# <span class="solution">Ograničenja prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.</span>
# Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Za šta se koristi Sequence Number u konekciji transportnog sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Za proveru oštećenja segmenata na nivou bita.
# <span class="solution">Za detektovanje nedostajućih segmenata na prijemnoj strani.</span>
# <span class="solution">Za detektovanje permutovanih segmenata na prijemnoj strani i rekonstrukciju poretka.</span>
# Za jedinstvenu identifikaciju klijentskih i serverskih aplikacija.
# Za usaglašavanje oko veličine prozora.
</div>

=== Pitanje 16 ===
U koliko koraka se formira TCP sesija?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">3</span>

== DNS ==
=== Pitanje 1 ===
"Inverzni DNS" se odnosi na?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Razrešavanje DNS naziva uređaja na osnovu konkretne IP adrese uređaja.</span>
# Transfer zona u obrnutom smeru.
# Razrešavanje IP adrese na osnovu celokupnog naziva uređaja (sa oznakom domena).
# Razrešavanje IP adrese na osnovu naziva samo uređaja (bez oznake domena).
# Razrešavanje DNS naziva mreže na osnovu IP adrese mreže (sa maskom).
# DNS upiti u obrnutom smeru (od servera ka klijentu).
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta označava naziv "12.34.56.in-addr.arpa"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 56.34.12.0.</span>
# Naziv za default gateway mreže 12.34.56.0.
# Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 65.43.21.0.
# Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 12.34.56.0.
# Naziv za default gateway mreže 65.43.21.0.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021.) Kako se naziva postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server na poslati upit ne dobije konačan odgovor, već informacije o drugim DNS serverima koji mogu da vode do razrešenja upita?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Autoritativno razrešavanje imena.
# Inverzno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Iterativno razrešavanje imena.</span>
# Rekurzivno razrešavanje imena.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se zove postupak razrešavanja DNS naziva koji po pravilu koristi klijentski računari slanjem upita lokalnom DNS serveru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Lokalno razrešavanje imena.
# Klijentsko razrešavanje imena.
# Iterativno razrešavanje imena.
# Autoritativno razrešavanje imena.
# Inverzno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Rekurzivno razrešavanje imena.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Ko učestvuje u procesu "transfer zone" za određeni DNS domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Primarni DNS server posmatranog domena.</span>
# DNS server naveden na strani klijenta.
# Sekundarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.
# <span class="solution">Sekundarni DNS server posmatranog domena.</span>
# Primarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je od navedenog tačno za Primarni DNS server?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# DNS server koji se od strane klijenata primarno koristi za razrešavanje imena.
# DNS server je primaran za sve domene za koje je autoritativan.
# <span class="solution">To je server na kome je definisana zona za određeni domen.</span>
# Jedini DNS server koji može da razreši adrese određenog domena.
# <span class="solution">DNS server može da bude primarn za jedan domen, a sekundaran za drugi domen.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je od navedenog tačno za sekundarni DNS server?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">DNS server koji kopira zonu za određeni domen sa primarnog DNS servera.</span>
# DNS server koji iterativno vraća podatke za određeni domen.
# Backup DNS server koji se aktivira u slučaju da primarni servera ne radi.
# <span class="solution">DNS server koji samostalno može da vrati sve podatke za određeni domen.</span>
# DNS server koji rekurzivno vraća podatke za određeni domen.
# Drugi DNS server za razrešavanje imena koji je konfigurisan na starni klijenta.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno od slededeg vezano za IP adrese i nazive?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Jedna IP adresa može da ima više DNS naziva</span>
# <span class="solution">Jedan DNS naziv može da bude pridružen većem broju IP adresa</span>
# Jedna IP adresa mora da ima samo jedan DNS naziv
# Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu samo na jednoj fizičkoj mreži
# Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese samo iz jednog DNS domena
# Jedan DNS naziv može da bude pridružen samo jednoj IP adresi
# <span class="solution">Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese iz različitih DNS domena</span>
# <span class="solution">Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu na različitim fizičkim mrežama</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta označava DNS naziv "0.98.76.in-addr.arpa"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/24.
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/16.
# Naziv nije validan.
# <span class="solution">Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/24.</span>
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/16.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Za šta se koristi serijski broj u SOA zapis u definiciji DNS zone?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Za odluku da li da se sprovodi transfer zone.</span>
# Za odluku da li da se sprovodi rekurzivni ili interativni upit.
# Za garantovanje redosleda Resource Record podataka.
# Za obezbeđivanje pouzdanog prenosa DNS podataka.
# Za razlikovanje direktnih i inverzinih domena.
# Za proveru greške kod transfera zone.
</div>

=== Pitanje 11 ===
(Avgust 2021.) Od navedenih DNS servera, koji su autoritativni za domen "etf.bg.ac.rs"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Primarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
# DNS server koji se dobija preko DHCP protokola
# DNS server koji može rekurzivno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
# DNS server koji može iterativno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
# Sekundarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
# <span class="solution">Primarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"</span>
# <span class="solution">Sekundarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
(Avgust 2021.) Šta sadrže Root DNS serveri?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Nazive Top Level domena.</span>
# IP adrese svih DNS servera na Internetu.
# IP adrese svih primarnih DNS servera na Internetu.
# Listu svih domena na Internetu.
# <span class="solution">IP adrese autorativnih DNS servera Top Level domena.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Septembar 2021.) Koje je značenje sledeće definicije DNS zoni<sup>[sic]</sup> za domen "fakultet.ac.rs":
katedra IN NS 147.91.100.200
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Definiše se adresa mejl servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"
# Definiše se IP adresa za naziv računara "katedra.fakultet.ac.rs"
# Definiše se adresa pereferiranog<sup>[sic]</sup> DNS servera koji će da koristi računar pod nazivom "katedra.fakultet.ac.rs"
# <span class="solution">Definiše se adresa autoritativnog DNS servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"</span>
</div>

=== Pitanje 14 ===
(Septembar 2021.) Kako mejl server pronalazi drugi mejl server kome treba da isporuči elektronsku poštu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">DNS upitom za MX zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.</span>
# SMTP upitom za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# DNS upitom za A zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# Inverznim DNS upitom za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# DNS upitom za NS zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta označava pojam "transfer zone" kod DNS sistema?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Razrešavanje imena na zahtev klijenata za odredenu zonu (domen).
# Kopiranje podataka sa sekundarnog na primarni DNS server.
# <span class="solution">Kopiranje podataka sa primarnog na sekundarni DNS server.</span>
# Prenošenje svih informacija o domenu sa DNS servera na rutere.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Šta označava pojam "autoritativni DNS serveri"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Primarni i sve sekundarne DNS servere za određeni domen.</span>
# DNS server koji može direktno ili indirektno da razreši sva imena.
# Samo primarni DNS server za određeni domen.
# DNS serveri koji sadrže definicije top-level domena.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Kako se zove postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server traži od drugog neautoritativnog DNS servera da mu u potpunosti razreši ime?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Autoritativno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Rekurzivno razrešavanje imena.</span>
# Inverzno razrešavanje imena.
# Iterativno razrešavanje imena.
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da li je moguće da u jednoj istoj IP podmreži postoje dva računara čija imena pripadaju različitim DNS domenima?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, samo ako se koristi PAT.
# Da, samo ako se koristi NAT.
# Da, ali ti računari ne mogu međusobno da komuniciraju.
# Ne.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

== IPv6 ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Čemu služi polje pokazivač na sledeće zaglavlje (next header) IPv6 paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Označava dužinu sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.
# Sadrži enkapsulirene podatke protokola 4. nivoa.
# <span class="solution">Označava tip sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.</span>
# Pokazuje na sledeći IPv6 paket.
# Označava dužinu posmatranog zaglavlja, kada se iza njega nalazi sledeće zaglavlje.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako može da se ostvari međusobna komukacija između IPv4 i IPv6 uređaja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Translacijom adresa (NAT) na odgovarajućem ruteru.
# Dual-stack mehanizmom.
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# Translacijom portova (PAT) na odgovarajućem ruteru
# Nije moguća komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
# <span class="solution">Translacijom IPv4 i IPv6 protokola na odgovarajućem ruteru.</span>
# Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se prenose opcioni parametri u IPv6 zaglavlju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 zaglavlje je fikse veličine i sadrži polja svih opcionih parametara.
# <span class="solution">Iza osnovnog zaglavlja postavljaju se dodatna zaglavlja, specifična za pojedinačne opcije.</span>
# Svaki IPv6 paket se enkapsulira u novi nezavisni IPv6 paket sa dodatnim opcijama.
# IPv6 zaglavlje ne podržava opcine parametere (svi su obavezni).
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se u IPv6 zaglavlju označava protokol 4. nivoa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 ne prenosi podatke 4. nivoa.
# <span class="solution">Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "next header", koje ukazuje na poslednje opciono zaglavlje.</span>
# Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "protocol".
# Enkapsulacijom IPv4 paketa, koje sadrži podatke 4. nivoa.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koji uređaj u LAN mreži šalje poruke sa IPv6 adresama tokom procesa autokonfiguracije putem Neighbor Discovery Protocola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# DHCPv6 server
# IPv6 server
# Svi IPv6 uređaji
# IPv6 svičevi
# <span class="solution">IPv6 ruter</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Od koga IPv6 uređaji u LAN mreži dobijaju poruke tokom procesa autokonfiguracije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Od DHCPv6 servera.
# Od IPv6 servera.
# <span class="solution">Od IPv6 rutera.</span>
# Od IPv6 svičeva.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta će se desiti sa IPv6 paketom koji se pošalje na neku Link Local adresu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu specificiranu adresu.
# Paket će stići do najbižeg uređaja koji ima konfigurisanu specificiranu adresu, bez obzira gde se on nalazi.
# <span class="solution">Paket neće izaći van LAN mreže.</span>
# Paket neće izaći iz uređaja, jer se radi o virtualnoj adresi.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta IPv6 uređaji dobijaju od drugih uređaja tokom procesa autokonfiguracije?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Mrežni deo IPv6 adrese koju će da koriste.</span>
# Celu IPv6 adresu koju će da koriste.
# EUI-64 adresu koju će da koriste.
# MAC adresu default gateway.
# Interfejs (host) deo IPv6 adrese koju će da koriste.
# DNS adresu.
# <span class="solution">IP adresu default gateway uređaja.</span>
# <span class="solution">Masku pripadajuće mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Šta je od navedenog tačno za Anycast adresu?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Paket je namenjen za bilo koju uređaj u LAN mreži.
# <span class="solution">Više uređaja dele istu Anycast adresu.</span>
# Anycast adresa se dodeljuje od strane pripadajućeg Default Gateway uređaja.
# <span class="solution">Paket će stići samo do jednog od više uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.</span>
# Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno za IPv6 protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 integriše drugi i treći sloj referentnog modela.
# <span class="solution">IPv6 je najnovija verzija IP protokola.</span>
# IPv6 je kompatibilan sa IPv4 protokolom.
# IPv6 je protokol 6. nivao.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta je zajedničko za sve IPv6 adrese koje su dobijene prema pravilu EUI-64?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Dva bajta su uvek ista.</span>
# Predstavljaju adrese zapisane u skraćenom obliku (izostavljene suvšne nule).
# Ne sadrže bajtove čija je vrednost nula.
# Imaju nule u najmanje 4 bajta.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se postiže mehanizmom IPv4/IPv6 Dual stack?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# <span class="solution">Uporedni rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.</span>
# Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se postiže mehanizmom IPv6 tunelovanja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.</span>
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# Uporedi rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.
# Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta važi za zaglavlja IPv6 paketa u odnosu na zaglavlje IPv4 paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima više polja od zaglavlja IPv4 paketa.
# IPv6 paketi nemaju zaglavlja, jer se direktno prenose preko L2 okvira.
# Ne postoji razlike između zaglavlja IPv6 i IPv4 paketa.
# <span class="solution">Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima manje polja od zaglavlja IPv4 paketa.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Koliko bita MAC adrese se neizmenjeno prenosi u format koji se dobija pravilom EUI-64?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">47</span>

=== Pitanje 16 ===
(Avgust 2021.) Označiti najkraći ispravni zapis za sledeću IPv6 adresu: 2001:1230:0000:0000:0000:0044:0000:0555.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 2001:1230:0:44:0:555
# 2001:1230::44::555
# <span class="solution">2001:1230::44:0:555</span>
# 2001:1230:0:0044::0555
</div>

=== Pitanje 17 ===
Čemu služi pravilo EUI-64?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za automatsko postavljanje cele IPv6 adrese.
# <span class="solution">Za automatsko postavljanje poslednjih 8 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.</span>
# Za automatsko postavljanje poslednjih 4 bajta IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
# Za automatsko postavljanje poslednjih 6 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
# Za automatsko postavljanje mrežnog dela IPv6 adrese.
</div>

== NAT ==
=== Pitanje 1 ===
Šta predstavlja NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Mapiranje IP adresa iz jednog skupa adresa u drugi, i obrnuto.</span>
# Mapiranje IP adresa u MAC adrese, i obrnuto.
# Mapiranje IP adresa u MAC adrese.
# Dinamičku dodelu IP adrese uređajima koji nemaju stalnu memoriju (diskless).
# Mapiranje MAC adresa u IP adrese.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Ako se adresa 10.1.1.1 nekog uređaja mapira (NAT-uje) u adresu 20.2.2.2, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjen za ovaj uređaj, koji je došao sa Interneta i već se nalazi u unutrašnjoj mreži sa privatnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 255.255.255.255 (brodkast adresa)
# 10.0.0.0
# 20.2.2.2
# 20.0.0.0
# <span class="solution">10.1.1.1</span>
# 0.0.0.0 (default ruta)
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021) Ako se privatna adresa 192.168.10.10 nekog uređaja translira (NAT-uje) u javnu adresu 147.91.20.20, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjenog za ovaj uređaj, pri dolasku sa javne mreže, a nakon prolaska kroz ruter koji sprovodi NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 147.91.20.20
# 255.255.255.255 (brodkast adresa)
# Nije određeno, jer nije dat broj porta
# <span class="solution">192.168.10.10</span>
# 0.0.0.0 (default ruta)
</div>

=== Pitanje 4 ===
Da li je moguće mapirati (NAT-ovati) veći broj privatnih adresa u jednu javnu adresu, i ako jeste kako?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, jer se koristi MAC adresa kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.
# <span class="solution">Da, jer se koristi broj porta kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.</span>
# Ne.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je od sledećeg tačno vezano za servere u mreži sa privatnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti NAT u režimu "1-na-1".</span>
# <span class="solution">Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti PAT sa fiksnom IP adresom i fiksnim TCP/UDP portom.</span>
# Za pristup serveru sa javne mreže, mora da se definiše inverzan DNS domen.
# Za pristup serveru sa javne mreže, server mora da se izmesti u "demilitarizovanu zonu".
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je od sledećeg tačno za NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sprovodi se na svakom klijentu (host uređaju).
# Sprovodi se na default gateway uređaju u svakoj LAN mreži sa privatnim adresama.
# Sprovodi se na svakom serveru koji treba da izađe na javnu mrežu.
# <span class="solution">Sprovodi se na graničnom ruteru između privatne i javne mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno od sledećeg kod sprovođenja PAT tehnike?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.
# Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.
# <span class="solution">Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.</span>
# <span class="solution">Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta se može uraditi ako se želi da se dve odvojene mreže, koje koriste isti adresni prostor, međusobno povežu preko jednog rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Promeniti adrese u manjoj mreži i koristit NAT.
# Konfigurisati PAT na zajedničkom ruteru.
# Ne može se sprovesti povezivanje bez promene adresa u obe mreže.
# <span class="solution">Konfigurisati NAT overlap na zajedničkom ruteru.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Da li ICMP poruke mogu da se prosleđuju kada se koristi PAT tehnika?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, ali samo "ICMP error messages" tipa, ne i "ICMP query messages"
# Da, ali samo "ICMP query messages" tipa, ne i "ICMP error messages"
# Ne, zato što ICMP protokol ne koristi TCP/UDP portove
# <span class="solution">Da</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta predstavlja PAT (Port Address Translation)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Mapiranje protokola pri prelasku između jednog ruting domena u drugi.
# <span class="solution">Mapiranje više unutrašnjih lokalnih adresa u jednu unutrašnju globalnu adresu.</span>
# Korišcenje istog skup adresa i u unutrašnjoj i spoljašnjoj mreži.
# Mapiranje adresa 1-na-1.
# Translacija portova sviča u IP adrese koje su na njih povezane.
</div>

== DHCP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako BOOTP zahtev pristiže do BOOTP servera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Poruka se šalje na unikast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koje su jedinstvene.
# Poruka se šalje na broadkast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koja je jedinstvena.
# <span class="solution">Poruka se šalje na broadkast MAC i broadkast IP adresu, a server "sluša" na predefinisanom UDP portu 67.</span>
# Poruka se šalje na brodkast MAC i mulikast IP adresu BOOTP servera, na kojoj "slušaju" svi BOOTP serveri.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koje su osobine DHCP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uređaji koriste DHCP za razrešavanje simboličkih naziva u IP adrese.
# <span class="solution">Može da postoji više DHCP servera na jednoj LAN mreži.</span>
# <span class="solution">Uređaji dinamički dobijaju IP adrese iz predefinisanog skupa adresa.</span>
# <span class="solution">Uređaji dinamički dobijaju IP adresu DNS uređaja.</span>
# Uređajima se dinamički dobijaju njihov DNS naziv.
# Uređaji koriste DHCP za pretvaranje privatnih IP adresa u javne.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Septembar 2021.) Koji od navedenih protokola služi za dodeljivanje Default Gateway adrese za krajnje uređaje na LAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Address Resolution Protocol (ARP)
# <span class="solution">BOOTstrap Protocol (BOOTP)</span>
# <span class="solution">Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP)</span>
# Revers<sup>[sic]</sup> Address Resolution Protocol (RARP)
# Gateway Resolution Protocol (GRP)
# Domain Name System (DNS)
# Access Control List (ACL)
</div>

=== Pitanje 4 ===
(Septembar 2021.) Šta je sadržaj odredišne IP adrese u zaglavlju IP paketa koji prenosi BOOTP odgovor?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Multikast IP adresa.
# IP adresa koja se dodeljuje uređaju.
# IP adresa default gateway-a.
# <span class="solution">255.255.255.255</span>
# 0.0.0.0
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je sadržaj odredišne MAC adrese u okviru koji prenosi RARP zahtev (RARP request)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# MAC adresa default gateway-a.
# 0.0.0.0
# MAC adresa servera.
# 255.255.255.255
# <span class="solution">FF.FF.FF.FF.FF.FF</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Kako BOOTP odgovor (reply) pristiže do uređaja koji je poslao zahtev?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i broadcast IP adresu.</span>
# Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i unicast IP adresu koja se dodeljuje klijentu.
# Poruka se šalje na broadcast MAC i na predefinisanu mulikast IP adresu.
# Svi uređaji prihvataju poruku, a na osnovu jedinstvene identifikacije poruke se uređaj koji je poslao zahtev prepoznaje odgovor.
</div>

== Nepotpuno ==
Sledeća pitanja sa rokova su nepotpuna na neki način i iz tog razloga nisu kategorisana pod neku od kategorija iznad.

=== Pitanje 1 ===
(Jun 2018.) Čemu služi "Power over Ethernet"?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">Za napajanje Access Point uređaja preko UTP kablova.</span>

=== Pitanje 2 ===
(Jun 2018.) Kako se određuje Sequence Number za prvu poruku pri TCP komunikaciji?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">Slučajan broj</span>

=== Pitanje 3 ===
(Jun 2018.) Na koje načine se server sa privatnom adresom može učiniti javno dostupnim?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">NAT, PAT</span>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Рачунарске мреже 1]]

Рачунарске мреже 1/Питања

2023-06-14T10:11:26Z

Ilija: /* Pitanje 5 */

{{tocright}}
Ovde su skupljena razna pitanja iz izvora poput RM1 baze pitanja koja se može naći u odeljku sa [[Рачунарске мреже 1#Корисне везе|korisnim vezama]] na stranici predmeta.
{{rešenja}}

== Uvod ==
=== Pitanje 1 ===
Čemu služe adrese u zaglavljima poruka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
# Da se poruke prenesu na odgovarajuću mrežnu karticu, ako uređaj ima više mrežnih kartica.
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višem slojem na istom uređaju.
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na udaljenom uređaju.
# <span class="solution">Za ostvarivanje komunikacije sa istim slojem na udaljenom uređaju.</span>
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na istom uređaju.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kada se sprovodi enkapsulacija podataka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada se poruke razmenjuju između stih slojeva referentnog modela na različitim računarima.
# Kada se poruke prenose preko bridža (sviča).
# <span class="solution">Kada se podaci prenose sa višeg na niži sloj referentnog modela.</span>
# Kada se podaci prenose sa nižeg na viši sloj referentnog modela.
# Kada se poruke prenose sa jednog kolizionog domena na drugi.
# Kada se poruke prenose preko ripitera (haba).
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sva zaglavlja se zadržavaju radi provere da li je došlo do greške.
# <span class="solution">Odbacuje se zaglavlje nižeg sloja.</span>
# Dodaje se zaglavlje višeg sloja.
# Dodaje se zaglavlje nižeg sloja.
# Odbacuje se zaglavlje višeg sloja.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno od sledećih iskaza vezano za slojeve referentnog modela kakav je OSI ili TCP/IP?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Slojevi komuniciraju sa istim slojem na udaljenom uređaju.</span>
# <span class="solution">Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na istom uređaju.</span>
# Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
# Svi slojevi se koriste za sve vrste komunikacija između uređaja.
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta od ponuđenog rade slojevi ISO OSI i TCP/IP referentnog modela kada prime poruku od nižeg sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Gledaju zaglavlja poruke na svom nivou.</span>
# Odbacuju zaglavlje na nižem nivou, a prosleđuju poruku višem nivou.
# Odbacuju zaglavlje na višem nivou.
# <span class="solution">Odbacuju zaglavlje poruke na svom nivou i prosleđuju poruke višem nivou</span>
# Gledaju zaglavlje na višem nivou i tom nivou prosleđuju poruku.
# Gledaju zaglavlje na nižem nivou.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta po pravilu rade slojevi ISO OSI ili TCP/IP referentnog modela kada primaju poruke od višeg sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Na poruku dodaju svoje zaglavlje u zavisnosti od podataka iz zaglavlja višeg nivoa.
# <span class="solution">Ne gledaju ni zaglavlje ni podatke dobijene poruke od višeg sloja.</span>
# Gledaju zaglavlje na nižem nivou.
# Gledaju zaglavlje dobijene poruke od višeg sloja kako bi znali da postave polje koje označava tip protokola višeg nivoa.
# Gledaju zaglavlje višeg sloja i na osnovu toga odlučuju kojem nižem sloju predaju poruku.
# <span class="solution">Na dobijenu poruku dodaju svoje zaglavlje.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta se dešava pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Niži sloj ne mora da zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke, jer je to zadatak višeg sloja.
# Niži sloj menja pojedina polja u svom zaglavlju, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
# Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu konfiguracije sistema.
# Niži sloj menja pojedina polja u zaglavlju višeg sloja, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
# <span class="solution">Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu informacija iz zaglavlja poruke.</span>
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta se sprovodi pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Demultipleksiranje pristiglih poruka na više protokola nižeg nivoa.
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Enkapsulacija podataka višeg sloja u poruku nižeg sloja</span>
# Gleda se polje Protocol type na osnovu koga se odlučuje kom protokolu nižeg sloja da se predaju podaci.
# <span class="solution">Multipleksiranje većeg broja protokola višeg sloja u poruke nižeg sloja</span>
# Provera greške u poruci dobijenoj od višeg sloja.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Upariti sledeće pojmove vezane za ISO OSI referentni model:
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="Prezentacioni sloj (Presentation Layer),Aplikacioni sloj (Application Layer),Transportni sloj (Transport Layer),Mrežni sloj (Network Layer),Fizički sloj (Physical Layer),Sloj veze podataka (Data Link Layer),Sloj sesije (Session Layer)">
# Prvi sloj (najniži): <span class="spoiler">Fizički sloj (Physical Layer)</span>
# Drugi sloj: <span class="spoiler">Sloj veze podataka (Data Link Layer)</span>
# Treći sloj: <span class="spoiler">Mrežni sloj (Network Layer)</span>
# Četvrti sloj: <span class="spoiler">Transportni sloj (Transport Layer)</span>
# Peti sloj: <span class="spoiler">Sloj sesije (Session Layer)</span>
# Šesti sloj: <span class="spoiler">Prezentacioni sloj (Presentation Layer)</span>
# Sedmi sloj: <span class="spoiler">Aplikacioni sloj (Application Layer)</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ukupna količina podataka se povećava.</span>
# Ukupna količina se ne menja.
# Ukupna količina podataka se smanjuje.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Kome su namenjeni podaci u zaglavlju poruke na nekom ISO OSI sloju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Sloju istog nivoa na udaljenom uređaju.</span>
# Sloju višeg nivoa na istom uređaju.
# Sloju višeg nivoa na udaljenom uređaju.
# Sloju nižeg nivoa na udaljenom uređaju.
# Sloju nižeg nivoa na istom uređaju.
</div>

== Fizički sloj ==
=== Pitanje 1 ===
Koja je osnovna jedinica kojom se izražava protok saobraćaja u računarskih mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">bps - bit per second</span>
# ništa od ponuđenog
# <span class="solution">pps - packet per second</span>
# Ips - information per second
# Bps - byte pre second
</div>

=== Pitanje 2 ===
Usled čega se javlja kašnjenje u računarskim mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Vremena obrade u uređajima.</span>
# Kašnjenje se ne javlja.
# <span class="solution">Ograničene brzine prenosa signala.</span>
# Kašnjenje se javlja, ali se ne može detektovati niti primetiti.
# Sporog unosa podataka od strane korisnika.
</div>

== Sloj veze podataka ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa višim slojem?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
# Data Link Sublayer (DLS).
# Media Access Control (MAC).
# Link Control Protocol (LCP).
# Network Control Protoco (NCP).
# <span class="solution">Logical Link Control (LLC).</span>
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je tačno za brodkast MAC adresu?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Brodkast adresa je fizički upisana u mrežne kartice uređaja (burned-in)
# <span class="solution">Svi biti brodkast adrese su jedinice</span>
# <span class="solution">Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove</span>
# Brodkast adresa se ne koristi u Ethernet okviru
# Okvire sa izvorišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove
# Osnovna namena brodkast adrese je oglašavanje greške
# Okviri sa brodkast adresama se ne mogu koristi u mreži sa habovima zbog kolizije
# Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove i tom prilikom je menjaju u pojedinačne unikast adrese
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa nižim slojem?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
# Data Link Sublayer (DLS).
# <span class="solution">Media Access Control (MAC).</span>
# Link Control Protocol (LCP).
# Network Control Protoco (NCP).
# Logical Link Control (LLC).
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).
</div>

== Ethernet ==
=== Pitanje 1 ===
Čemu služi backoff algoritam?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da generiše JAM signal prilikom nastanka kolizije.
# <span class="solution">Da smanji verovatnoću ponovnog nastanka kolizije.</span>
# Da izbegne koliziju.
# Da detektuje koliziju.
# Da obavesti viši sloj da je nastala kolizija.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Čemu služi FCS polje u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Za proveru greške.</span>
# Za označavanje da li je došlo do kolizije.
# Za označavanje protokola višeg nivou.
# Da označi da li slede prateći okviri u komunikaciji.
# Za ispravljanje greške.
# Za komunikaciju sa susednim nivoima.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Da li Ethernet okvir može da se prenosi između segmenata realizovanih koaksijalnim kablom i UTP kablom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, ali se zaglavlje okvira mora promeniti.
# Ne, jer rade na različitim brzinama.
# <span class="solution">Da, ako su domeni povezani odgovarajućim uređajem.</span>
# Mogu samo na half-duplex point-to-point vezama.
# Ne, jer se radi o različitim fizičkim prenosnim medijima.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Da li kod koaksijalnog 10BASE5 Etherneta u full-duplex modu može doći do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, zato što se radi o prenosu po koaksijalnom kablu.
# <span class="solution">Ne postoji 10BASE5 Ethernet u full-duplex modu.</span>
# Kolizija u ovom slučaju će da zavisi od najveće ukupne dužine u mreži.
# Ne, zato što se radi o full-dupleks modu.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Da li na full-duplex point-to-point vezama može doći do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Full-duplex nije moguć na point-to-point.
# <span class="solution">Ne, zato što su paketi razdvojeni po različitim paricama.</span>
# Da, zato što ove veze predstavljaju jedan kolizioni domen.
# Samo ako se ne koristi Colision Avoidance mehanizam.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koje se od navedenih veza realizuju neukrštenim Ethernet kablovima?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Svič-ruter</span>
# Svič-hab
# <span class="solution">Hab-računar</span>
# <span class="solution">Svič-štampač</span>
# Računar-računar
# Svič-svič
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koje se od navedenih veza realizuju ukrštenim Ethernet kablovima?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Hab-računar
# Svič-štampač
# <span class="solution">Svič-svič</span>
# <span class="solution">Računar-računar</span>
# Svič-ruter
# <span class="solution">Svič-hab</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Koji se uslov mora obezbediti da bi se u mreži uvek mogla detektovati kolizija?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da slot time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Ništa od ponuđenog.
# Da bit time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Da bit time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Da slot time odgovara veličini Jam signala.
# <span class="solution">Da slot time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.</span>
# Da bit time odgovara veličini Jam signala.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je tačno od sledećeg?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Jam signal emituju samo habovi kada prepozna koliziju.
# Jam signal se šalje nakon sprovođenja back-off algoritma.
# Jam signal je rezultujući signal koji predstavlja interferenciju dva ili više okvira kada dođe do kolizije.
# Jam signal emituje samo uređaj koji je prvi detektovao koliziju.
# <span class="solution">Jam signal emituje svaki uređaj koji detektuje koliziju tokom slanja okvira.</span>
# Jam se prenosi samo do uređaja čiji su paketi učestvovali u koliziji.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezano za koliziju?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Tokom slanja okvira, Ethernet kartica prati da li su na mreži trenutno prisutni i drugi okviri na mreži ili Jam signal.</span>
# Kolizija može da nastane samo prilikom izlaska zaglavlja okvira na mrežu.
# <span class="solution">Kolizija ne sme da se javi kada je okvir napustio Ethernet karticu.</span>
# Ethernet kartica prati da li su trenutno prisutni samo Jam signali na mreži.
# Kolizija može da se detektuje i kada je okvir napustio Ethernet karticu.
# Ethernet kartica sprovodi back-off algoritam pre slanja svakog okvira.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta je tačno za međusobno povezivanje segmenata u Ethernet mreži?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Tom prilikom nije moguć broadcast saobraćaj.
# Habovima se ne mogu povezivati segmenti različitih fizičkih medijuma.
# Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko svičeva.
# Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko habova.
# <span class="solution">Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko habova.</span>
# <span class="solution">Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko svičeva.</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava u slučaju da se greška u Ethernet paketu javi u polju za detekciju greške?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke odbaciti.
# <span class="solution">Greška se prepoznaje, a paket se ceo odbacuje.</span>
# Greška se prepoznaje, ali se paket ipak prosleđuje višim slojevima, jer podaci viših slojeva nisu oštećeni.
# Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke prihvatiti jer u njima nema greške.
# Greška se ne može sa sigurnošću detektovati, ali se paket ipak preventivno odbacuje.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se radi kada se na osnovu FCS polja prepozna greška u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Oštećeni paket se odbacuje, a na osnovu izvorišne adrese iz okvira prepoznaje se ko je poslao okvir i od njega se zahteva slanje novog paketa.
# Izvorišnom uređaju se ne šalje potvrda prijema, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
# Paket se prosleđuje višim slojevima koji će pokušati prepoznaju i iskoriste što više informacija.
# Generiše se Jam signal.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
# Izvorišnom uređaju se šalje poruka o grešci, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
# Ako je greška samo na jednom bitu, paket se rekonstruiše na osnovu FCS polja iz okvira.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta u sledećim slučajevima predstavlja jedan kolizioni domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih ripiterima.</span>
# Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet svičeva, sa svim povezanim uređajima.
# <span class="solution">Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet habova, sa svim povezanim uređajima.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Half-duplex veza između računara i sviča.</span>
# Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih bridževima.
</div>

=== Pitanje 15 ===
U kojim će slučajevima Ethernet mrežna kartica da prihvati okvir i prosledi ga višem sloju?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Kada se prepozna Ethernet identifikator u polju protocol type u zaglavlju okvira.
# Kada je mrežna kartica povezana direktno na svič.
# <span class="solution">Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) odgovara MAC adresi mrežne kartice.</span>
# <span class="solution">Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve jedinice.</span>
# Kada je mrežna kartica povezana direktno na hab.
# Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve nule.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Zašto se uvodi minimalna veličina Ethernet okvira?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da se obezbedi dovoljno vremena da se uvek detektuje kolizija.</span>
# Da bi se uvek izbegla kolizija.
# Da bi imali dovoljno podataka za generisanje FCS polja i sprovođenje kontrole greške.
# Zbog smanjenja mogućnosti nastanka kolizije.
# Da bi podržali brodcast prenos okvira.
# Zbog veličine zaglavlja paketa na višim nivoima.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Zbog čega se ograničava maksimalno rastojanje između dva krajnja uređaja (ukupan broj segmenata u nizu), u jednom Ethernet kolizionom domenu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Zbog slabljenja signala.
# Zbog podrške brodkast saobraćaja.
# <span class="solution">Zbog detekcije kolizije.</span>
# Zbog izbegavanja kolizije.
# Zbog smanjenja opterećenja mreže usled kolizije.
</div>

=== Pitanje 18 ===
(Septembar 2021.) Čemu služi preambula u Ethernet okvira?<sup>[sic]</sup>
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se ostavi mogućnost za nastanak kolizije u delu okvira koji ne prenosi korisne podatke.
# Ništa od ponuđenog.
# Da se omogući dovoljni<sup>[sic]</sup> informacija za računanje CRC funkcije.
# Da se popuni okvir do minimalne veličine.
# <span class="solution">Da mrežna kartica sinhronizuje vreme odabiranja ostalih bita iz okvira.</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta je backoff algoritam?
<div class="solution" data-solution="single">
# <span class="solution">Algoritam koji se koristi pri reemitovanju okvira koji su bili u koliziji.</span>
# Algoritam kontrole greške na nivou bita, čiji se rezultat stavlja na kraj okvira.
# Algoritam generisanja JAM signala.
# Algoritam obaveštavanja višeg sloja da je došlo do kolizije, čime se signalizira da se smanji brzinu emitovanja paketa.
# Algoritam kojim se detektuje kolizija.
</div>

=== Pitanje 20 ===
Okvir koji je emitovan na Ethernet koaksijalni segment (10BASE2, 10BASE5), pomoću odgovarajućih uređaja može neizmenjen da se prosledi na optički FastEthernet segment (100BASE-FX).
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 21 ===
Čemu služi poslednje polje u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za detekciju i ispravljanje greške.
# Za sinhronizaciju izmedu svih uređaja u jednom kolizionom domenu.
# Za označavanje protokola višeg nivou.
# <span class="solution">Za detekciju greške.</span>
</div>

=== Pitanje 22 ===
Koja od sledećih vrsta adresa Ethernet uređaja može da se koristi za komunikaciju sa više od jednog uređaja istovremeno?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Adresa na mrežnoj kartici (burned-in).
# Unikast.
# <span class="solution">Brodkast.</span>
# <span class="solution">Multikast.</span>
# Softverska adresa.
</div>

=== Pitanje 23 ===
Da li na half-duplex point-to-point vezi može da dođe do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne postoji point-to-point sa half-duplex.
# <span class="solution">Da, zato sto je isti kolizioni domen.</span>
# Ne, zato sto ima Collision Avoidance.
</div>

=== Pitanje 24 ===
Koji uređaji ili protokoli podržavaju full-duplex režim prenosa podataka?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">PPP.</span>
# Habovi, ali samo po optičkim vlaknima.
# Habovi
# <span class="solution">Svičevi.</span>
# WLAN.
</div>

=== Pitanje 25 ===
(April 2023.) Šta se desi kada backoff algoritam prođe 16. iteraciju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Šalje se JAM signal.
# <span class="solution">Javlja se greška višem sloju.</span>
# ...
# Ništa od navedenog.
</div>

=== Pitanje 26 ===
(April 2023.) Šta će svič uraditi ako primi Ethernet paket koji na početku ima 48b jedinica:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će da odbaci, jer je došlo do greške.
# Paket će da prosledi višem sloju, u slučaju da nije došlo do greške.
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Nije moguće da se to desi.</span>
# Paket će da odbaci, bez čitanja njegovog daljeg sadržaja.
</div>

=== Pitanje 27 ===
(April 2023.) Kolika je veličina Ethernet okvira (u bajtovima) za podatak veličine 32 bajta, bez Preambule i FCS. Brzina prenosa je 100 Mbps.

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">64</span>

Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Minimalna veličina podatka je 46B, pa će se 32 dopuniti do 46 (padding). To sabiramo sa 18B (zaglavlje i potpis bez Preambule i FCS) i dobijamo 64B.</span>

== Habovi ==
=== Pitanje 1 ===
Šta bi se desilo kada bi se habovi u mreži povezali u petlju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Mreža bi ispravno funkcionisala, jer bi STP protokol ukinuo petlju.
# Samo broadcast okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.
# <span class="solution">Svi okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.</span>
# Svi okviri bi kružili u petlji tačni određeni broj ciklusa (Time To Live) nakon čega bi se odbacili.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je odlika habova?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Detektuju koliziju.
# Prepoznaju okvire koji su primljeni sa bar jednim pogrešnim bitom.
# Gledaju samo zaglavlje okvira.
# <span class="solution">Ne gledaju sadržaj okvira.</span>
# <span class="solution">Pristigle okvire prosleđuju na sve ostale portove.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Habovi dele mrežu na različite kolizione domene.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Habovi ne zahtevaju konfigurisanje MAC adresa.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 5 ===
Habovi omogućavaju full-duplex prenos okvira, samo ako su povezani kablovima kategorije 5e ili više kategorije.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Veza svakog računara na hab predstavlja poseban kolizioni domen.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Svi portovi haba moraju da budu iste brzine.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 8 ===
(April 2023.) Ako povežemo dva haba dvema paralelnim vezama, šta će se desiti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Veza se neće uspostaviti.
# <span class="solution">Veza će se uspostaviti, ali će doći do kruženja paketa.</span>
# Veza će se uspostaviti i mreža će raditi normalno.
</div>

== Svičevi ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se zove najbrža tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Half-Duplex.
# Store and Forward.
# Full-Duplex.
# <span class="solution">Cut-Through.</span>
# Fragment-Free.
# Express forwarding.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako se zove najsporija tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragment-Free.
# Half-Duplex.
# Full-Duplex.
# Express forwarding.
# <span class="solution">Store and Forward.</span>
# Cut-Through.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvir čiju odredišnu adresu nema u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Blocking
# Learning
# Filtering
# Forwarding
# Ništa od ponuđenog.
# Aging
# <span class="solution">Flooding</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju istu oznaku porta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Aging
# Flooding
# <span class="solution">Filtering</span>
# Forwarding
# Learning
# Blocking
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju različitu oznaku porta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Aging
# Blocking
# <span class="solution">Forwarding</span>
# Filtering
# Flooding
# Learning
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čiju izvorišnu adresu nema u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Forwarding
# <span class="solution">Learning</span>
# Blocking
# Filtering
# Flooding
# Aging
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Kojom tehnikom se može povećati brzina prenosa na vezi između dva sviča koji imaju sve portove iste brzine?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Rapid Spanning Tree.
# Multilink.
# VLAN.
# PortFast.
# <span class="solution">EtherChannel.</span>
# Fast-Forward.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Mogućnost prilagođavanja brzine prenosa (10/100/1000 Mbps) po point-to-point vezi na svičevima zove se:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Back-off.
# Asymmetry Link Control
# Full-Duplex.
# To nije omogućeno, jer bi se time narušili uslovi detekcije kolizije.
# Half-Duplex.
# <span class="solution">Auto-Negotiation</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je zajedničko i za habove i za svičeve?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Podržavaju Spanning Tree protokol.
# Dele mrežu na različite kolizione domene.
# Rade najviše na 1. nivou.
# Rade na 2. nivou.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta rade svičevi prilikom prosleđivanja Ethernet okvira?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Menjaju polje za kontrolu greške.
# Smanjuju polje TTL za jedan.
# U odredišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sledećeg sviča ili krajnji uređaj na koji se okvir šalje.
# <span class="solution">Ne menjaju Ethernet okvir.</span>
# U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji se okvir prosleđuje.
# U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji je okvir stigao.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta radi svič kada primi okvir za koji nema podatak o odredišnoj adresi u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Pokreće proces kovergencije u Spanning Tree protokolu.
# <span class="solution">Prosleđuje isti okvir na ostale portove.</span>
# Odbacuje okvir i izvorišnom uređaju vraća poruku o grešci.
# Šalje novi okvir sa broadkast adresom i čeka odgovor od uređaja čija se adresa zahteva.
# Odbacuje poruku bez obaveštavanja izvorišnog uređaja o nastaloj grešci.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava ako dva okvira istovremeno pristignu na različite ulazne portove sviča i treba da se proslede na različite izlazne portove?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Jedan okvir mora da sačeka da se drugi okvir prenese u celini.
# Okviri se nezavisno prosleđuju, samo ako se koristi Store-And-Forward tehnika.
# Oba okvira se odbacuju i dolazi do retransmisije.
# Okviri se nezavisno prosleđuju, ali ne sme da se koristi Cut-Through tehnika.
# <span class="solution">Okviri se nezavisno prosleđuju.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se dešava kada se na portu sviča uključi opcija PortFast?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Port ne učestvuje u STP konvergenciji.</span>
# Na portu se uspostavlja Full-Duplex režim rada.
# Sprovodi se tehnika prosleđivanja paketa sa najmanjim kašnjenjem.
# Uspostavlja se najveća moguća brzina koju podržavaju obe strane.
# Na portu se uspostavlja Trunk veza.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Zašto se kaže da svičevi rade u "transparentnom" modu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Zato što podržavaju Spanning Tree protokol koji je transparentan u odnosu na druge uređaje.
# <span class="solution">Zato što ostali uređaji ne znaju za postojanje svičeva.</span>
# Zato što svičevi ne znaju za postojanje ostalih uređaja.
# Zato što se međusobno mogu povezati svičevi različitih proizvođača.
# Zato što rade na nivou.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Kako se zove tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča koja omogućava proveru greške?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragment-Free.
# Half-Duplex.
# Full-Duplex.
# <span class="solution">Store and Forward.</span>
# Cut-Through.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Svaki port sviča, tj. segment koji on čini, je poseban kolizioni domen.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 17 ===
Šta radi svič kada primi brodkast okvir?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Forwarding.</span>
# Flooding.
# Filtering.
# <span class="solution">Learning.</span>
# Odbacuje okvir.
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da bi se računar povezao na FastEthernet svič, mora se konfigurisati MAC adresa porta sviča na koji je uređaj povezan.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
(April 2023.) Ako između dva sviča stavimo još jednu vezu, šta će se desiti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Oba porta (veze) će postati neaktivni.
# Svičevi će raditi, ali će paketi između njih kružiti večno.
# <span class="solution">Svičevi će raditi normalno.</span>
</div>

== STP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se naziva port na sviču koji na nivou segmenta oglašava BPDU pakete sa najmanjom vrednosti Path Cost?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Blocked port.
# Learning port.
# Listening port.
# Fast port.
# Root port.
# <span class="solution">Designated port.</span>
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Septembar 2021.) Kako se naziva port koji od svih portova na sviču prima najmanju vrednost Path Cost atributa u BPDU porukama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Root port.</span>
# Designated port.
# Fast port.
# Listening port.
# Blocked port.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koja je osnovna uloga Spanning Tree protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Povezivanje više habova.
# Omogućavanje VLAN-ova.
# Povezivanje više kolizionih domena.
# Sprečavanje gubitka paketa.
# Povezivanje više svičeva.
# <span class="solution">Onemogućavanje nastanka petlji.</span>
# Sprečavanje kolizije.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno za STP blokirane portove (BP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# BP portovi blokiraju celokupni dolazni i odlazni saobraćaj.
# Šalju se samo BPDU poruke.
# <span class="solution">BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj, osim BPDU poruka.</span>
# <span class="solution">BP portovi blokiraju sav odlazni saobraćaj.</span>
# BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj.
# Kroz BP portove normalno se prihvata sav dolazni saobraćaj, ali se ništa ne šalju.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je tačno za STP designated portove (DP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Svič može da ima samo jedan DB port.
# Linkovi sa DP uvek pripadaju STP stablu.
# <span class="solution">Paketi koji iz sviča izlaze na DP portove se udaljavaju od root sviča.</span>
# <span class="solution">Svi portovi root sviča su DP.</span>
# Paketi koji iz sviča izlaze na DP se približavaju root sviču.
# Predstavljaju portove koji primaju samo BPDU pakete.
# Predstavljaju portove koji šalju samo BPDU pakete.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno za STP root portove (RP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# RP portovi primaju samo BPDU pakete.
# <span class="solution">Root svič nema RP portove.</span>
# Jedan svič može da ima više RP portova u jednom STP stablu.
# Paketi koji iz sviča izlaze na RP udaljavaju se od root sviča.
# RP portovi šalju samo BPDU pakete.
# RP su portovi na root sviču.
# <span class="solution">Paketi koji iz sviča izlaze na RP približavaju se root sviču.</span>
# <span class="solution">Linkovi sa RP uvek pripadaju STP stablu.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koji je osnovni nedostatak Spanning Tree protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Nema podrške za VLAN-ove.
# Mogucnost pojave petlji.
# <span class="solution">Spora konvergencija.</span>
# Mogućnost pojave kolizije.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Habovi podržavaju (sprovode) Spanning Tree protokol.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Port na sviču koji je na nivou segmenta bliži root sviču je:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Root port.
# <span class="solution">Designated port.</span>
# Blocked port.
</div>

=== Pitanje 10 ===
(April 2023.) Ako prikačimo svič na port na kome je aktiviran BPDU guard, šta će se desiti sa portom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne znamo jer zavisi od ostatka mreže.
# Port će postati RP.
# <span class="solution">Port će postati neaktivan.</span>
# Port će postati DP.
</div>

=== Pitanje 11 ===
(April 2023.) Kad na nekom portu sviča aktiviramo PortFast, koje od navedenih situacija mogu da se dogode?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Prelazak iz Forwarding u Blocking</span>
# Prelazak iz Blocking u Learning
# Prelazak iz Forwarding u Learning
# Prelazak iz Blocking u Listening
# Prelazak iz Forwarding u Listening
# <span class="solution">Prelazak iz Blocking u Forwarding</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
(April 2023.) Posmatra se veza izmedju 2 sviča. Šta postaje port koji prima manju vrednost Path Cost-a u BPDU poruci?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Designated port
# Multilink port
# Blocking port
# <span class="solution">Root port</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
(April 2023.) Ako unosimo svič u mrežu ali ne želimo da on postane root svič, potrebno je da:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Našem sviču smanjimo STP prioritet.
# Nekom drugom sviču povećamo STP prioritet.
# <span class="solution">Nekom drugom sviču smanjimo STP prioritet.</span>
# Nije moguće uraditi.
</div>

== VLAN ==
=== Pitanje 1 ===
Kada se informacija o VLAN-u prenosi u L2 okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenosi se i po Access linku i po Trunk linku.
# Kada se okvir prenosi po Access linku.
# Kada se okvir prenosi do rutera.
# <span class="solution">Kada se okvir prenosi po Trunk linku.</span>
# Ne prenosi se u okviru ved se konfiguriše na sviču.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je Trunk Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Više paralelnih fizičkih veza između svičeva koje se tretiraju kao jedna logička veza.
# Veza između svičeva koja pripada jednom VLAN-u.
# <span class="solution">Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz različitih VLAN-ova.</span>
# Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz istog VLAN-na.
# Veza koja je uspostavljena preko Auto-Negotiation opcije.
# Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri na brzini većoj od ostalih veza.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno za VLAN-ove?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou, ako su povezani preko više svičeva.
# Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou samo ako su povezani preko istog sviča.
# Za komunikaciju između dva uređaja na istom VLAN-u, mora se koristiti ruter.
# <span class="solution">Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju samo preko rutera.</span>
# <span class="solution">Uređaji iz istog VLAN-a mogu da komuniciraju na L2 nivou, čak iako su povezani preko više svičeva.</span>
# Jedan VLAN se može postaviti samo na jednom sviču.
</div>

=== Pitanje 4 ===
(Septembar 2021.) Šta važi za Ethernet okvire koji se sa Access Linka prosleđuje na Trunk Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Okvir se enkapsuliraju<sup>[sic]</sup> u novi okvir (tunneling).
# Okvir se ne menja.
# <span class="solution">Veličina okvira se povećava.</span>
# Iz okvira se uklanjaju pojedina polja.
# U okviru se menjaju pojedina polja.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta važi za okvire koji se sa Trunk Linka prosleđuje na Access Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U okviru se menjaju pojedina polja.
# U okvir se dodaju nova polja.
# <span class="solution">Veličina okvira se smanjuje.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# Okvir se ne menja.
# Enkapsuliraju se u nove okvire (tunneling)
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta se dešava sa MAC adresama iz zaglavlju L2 okvira prilikom rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne menja se ni izvorišna i ni odredišna MAC adresa.
# Menja se samo odredišna MAC adresa, dok izvorišna MAC adresa ostaje ista.
# <span class="solution">Odredišna MAC adresa postaje izvorišna adresa u novom okviru.</span>
# Izvorišna MAC adresa postaje odredišna adresa u novom okviru.
# Menja se samo izvorišna MAC adresa, dok odredišna MAC adresa ostaje ista.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta važi za izvorišnu i odredišnu IP adresu u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Menja se samo izvorišna IP adresa.
# Izvorišna i odredišna IP adresa pripadaju istoj IP mreži.
# Izvorišna i odredišna IP adresa menjaju mesta.
# Navedeni slučaj nije moguć.
# Menja se samo odredišna IP adresa.
# <span class="solution">Izvorišna i odredišna IP adresa ostaju iste.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
(April 2023.) Kada se paket prenese sa jednog trunk linka na drugi, šta će se desiti:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će se povećati.
# <span class="solution">Ništa se neće promeniti.</span>
# Paket će se smanjiti.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(April 2023.) Svi paketi koji prolaze kroz LAN moraju da prođu kroz root switch:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Tačno
# <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
(April 2023.) Ako preko LAN 1 uređaja A pošaljemo paket veličine 1234B, a šaljemo ga uređaju B na istom LAN preko trunk veze, kolika će biti veličina okvira na trunk linku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 1230
# 1234
# <span class="solution">1238</span>
# Ne znamo.
</div>

== WLAN ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se obavlja komunikacija između uređaja A i B u WLAN mreži u infrastrukturnom modu rada?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Svi paketi između A i B se prenose preko Access Point uređaja osim JAM paketa koji se prenosi direktno do svih uređaja ako nastane kolizija.
# Samo broadkast paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.
# <span class="solution">Svi paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.</span>
# Uređaji A i B se najpre registruju na mrežu preko Access Point uređaja, a zatim direktno razmenjuju pakete.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se obezbedio roming između više Access Point (AP) uređaja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">AP čije se delovi preklapaju moraju da imaju različite frekvencije.</span>
# Svi AP uređaji moraju da imaju različite frekvencije.
# Svi AP uređaji moraju da podržavaju VLAN-ove.
# Svaki mobilni uređaj mora da ima svoju nezavisnu fekvenciju.
# Svi AP moraju da imaju iste frekvencijske kanale.
# <span class="solution">SSID mora da bude isti na svim AP.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je "Service Set Identifier" u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Password koji se dodeljuje svakom uređaju u WLAN mreži.
# Tekstualni naziv Access Point uređaja.
# Identifikacija protokola koji se koristi u mreži i služi zbog provere kompatibilnosti.
# Tekstualni ključ za pristup WLAN mreži.
# Binarni ključ za pristup WLAN mreži.
# <span class="solution">Tekstualni naziv WLAN mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno od sledećeg vezano za bežične LAN mreže (WLAN)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">U WLAN mreži može doći do kolizije.</span>
# U WLAN mreži ne može doći do kolizije.
# Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira.
# Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira, ali se menja samo izvorišna MAC adresa kada okvire prelazi sa jedne mreže na drugu.
# <span class="solution">Format WLAN okvira je različit od formata Ethernet okvira.</span>
# WLAN mreže se ne mogu povezati na Ethernet mreže.
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Septembar 2021.) Šta je tačno za koliziju u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U WLAN mreži se detektuje kolizija stalnim praćenjem stanja na medijumu
# Uređaj koji je detektovao koliziju šalje poseban okvir koji označava koliziju.
# Access Point uređaj šalje poseban okvir koji označava koliziju.
# U WLAN mreži ne može da nastane kolizija, jer se koristi metod izbegavanja kolizije (CSMA/CA)
# <span class="solution">Kolizija se podrazumeva da se desila ako ne stigne potvrda za poslati okvir.</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno za uređaje u WLAN mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji ne mogu da znaju kada će on da se oslobodi.
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer svaki uređaj dobija fiksni vremenski interval za prenos podataka.
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer Access Point obaveštava sve uređaje o tome.
# <span class="solution">Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi na osnovu informacija iz okvira koji se trenutno prenosi.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za WLAN i koliziju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kolizija se detektuje tokom slanja okvira.
# Kolizija se rešava na isti način kao kod Ethernet mreža.
# Ne postoji kolizija kod WLAN mreža.
# <span class="solution">Kolizija se ne može detektovati tokom slanja okvira.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za WLAN mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koristi algoritam izbegavanja kolizije (Colission Avoidance).
# U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koriste različite frekvencije za svaki uređaj.
# U WLAN mreži može da dođe do kolizije, samo ako se ne koristi full-duplex režim rada.
# <span class="solution">U WLAN mreži može da dođe do kolizije.</span>
# U WLAN mreži može da dođe do kolizije, ali se primljeni paketi mogu uspešno rekonstruisati korišćenjem CSMA/CA algoritma.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta predstavlja pojam SSID?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Signalizacioni protokol za komunikaciju Access Point uređaja i ostalih učesnika u mreži.
# Ključ za pristup WLAN mreži.
# <span class="solution">Naziv WLAN mreže.</span>
# Sigurnosni protokol za prijavljivanje na WLAN mrežu.
# Identifikaciju servisa koji se nude korisnicima.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Jedna WLAN mreža može da se podeli na više udaljenih Access Point uređaja.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 11 ===
Na jednom Access Point uređaju može da se postavi više mreža sa različitim vrednostima SSID polja.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 12 ===
(Septembar 2021.) Na šta se odnosi pojam Network Allocation Vector?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Vektor prostiranja radio talasa koji prenose okvire u WLAN mrežama.
# Mehanizam anuliranja šuma na Access Point uređaju pri prijemu jednog istog signala koji pristižu iz različitih pravaca usled refleksije.
# Rezervacija frekvencijskog kanala za korišćenje od strane uređaja u WLAN mrežama.
# <span class="solution">Mehanizam procena<sup>[sic]</sup> i oglašavanja vremena zauzeća medijuma u bežičnim LAN mrežama.</span>
# Mehanizam koji obezbeđuje preuzimanje korisnika sa jednog Access Point uređaja na drugi bez gubitka WLAN veze.
# Skup informacija koje se prenose prilikom učlanjivanja u WLAN mrežu.
# Mehanizam procene i oglašavanja vremena zauzeća medijuma kod Ethernet kolizionih domena.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Koja je uloga ''Access Point'' uređaja u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Access Point uređaj služi samo za prenos potvrda prijema u WLAN mreži.
# Access Point uređaj služi samo za kontrolne funkcije u mreži, kao što je učlanjivanje i raskidanje veze.
# <span class="solution">Access Point uređaj prenosi sve okvire u WLAN mreži.</span>
# Access Point uređaj prenosi samo okvire koje izlaze iz WLAN mreže.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezanih za CSMA/CD algoritam?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Algoritam radi samo za dva direktno povezana uređaja.
# Algoritam sprečava da dođe do kolizije.
# Algoritam prepoznaje koliziju i uspeva da rekonstruiše okvire koji učestvuju u koliziji.
# <span class="solution">Uređaji čiji su okviri prouzrokovali koliziju čekaju slučajno izabrani vremenski interval i reemituju okvire.</span>
# Uređaji će neograničeno pokušavati da šalju isti okvir ukoliko dolazi do učestale kolizije.
# <span class="solution">Algoritam dozvoljava koliziju, ali definiše kako se ona prepoznaje i razrešava.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta je tačno za WLAN mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Uređaji povezani na Access Point u jednoj WLAN mreži koriste istu frekvenciju.</span>
# Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste jednu frekvenciju za slanje, a drugu za prijem podataka.
# Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste različite frekvencije da bi mogli međusobno da komuniciraju.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Kako se detektuje kolizija, ako se ona javi u WLAN mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Izostankom poruke koja potvrđuje prijem okvira.</span>
# Emituje se posebna poruka po drugom (kontrolnom) kanalu.
# Kolizija se ne može detektovati, ved se izbegava.
# Kolizija ne može da se javi u WLAN mrežama.
# JAM signal se emituje od strane Access Point uređaja.
</div>

== WAN ==
=== Pitanje 1 ===
Koji uređaj je potrebno obezbediti na strani korisnika kada se koristi digitalna serijska veza?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">CSU/DSU uređaj</span>
# Voice-band modem
# DSL modem
# Digitalni modem
# Kablovski modem
</div>

== HDLC ==
HDLC se nekada predavao na predmetu, ali se više ne predaje. Ranija pitanja iz ove oblasti mogu se naći na [[Special:Permalink/4521#HDLC|starijoj verziji stranice]].

== PPP ==
=== Pitanje 1 ===
Šta je tačno za NCP (Network Control Protocol) podsloj PPP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Služi za ostvarivanje opcionih funkcija PPP protokola
# <span class="solution">Za svaki protokol višeg nivoa postoji posebna NCP instanca</span>
# Služi za uspostavljanje PPP veze
# Služi za logičku realizaciju PPP protokola
</div>

=== Pitanje 2 ===
Multilink opcija podrazumeva povezivanje dva uređaja sa dve nezavisne PPP veze, po jedna u svakom smeru.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Septembar 2021.) Multilink opcija PPP protokola omogućava povezivanje jednog uređaja sa više udaljenih uređaja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Na jednom habu se može definisanti više VLAN-a koji će nezavisno da rade.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
PPP protokol prenosi podatke IP nivoa.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
PPP protokol sadrži mehanizam za detekciju greške na nivou svakog okvira.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
PPP veza se u potpunosti raskida kada se zatvori IPCP sesija na nivou NCP podsloja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Multilink opcija se odnosi na povezivanje dva uređaja preko više među-uređaja i linkova u nizu.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(April 2023.) Svaki paket PPP protokola sadrži informacije trećeg sloja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

== IP ==
=== Pitanje 1 ===
Fragmentirani IP paket se rekonstruiše (spaja)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na L2 sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
# Na aplikativnom sloju odredišnog uređaja.
# Na IP sloju prvog sledećeg rutera.
# Na IP sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
# <span class="solution">Na IP sloju odredišnog uređaja.</span>
# Na L2 sloju odredišnog uređaja.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Fragmentirani IP paket se?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Može ponovo fragmentirati, samo ako je resetovan more-fragment flag.
# <span class="solution">Može ponovo fragmentirati.</span>
# Može ponovo fragmentirati, samo ako je setovan more-fragment flag.
# Ne može ponovo fragmentirati.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kada nastaju uslovi za fragmentaciju IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prilikom load-balancinga.
# Kada paket treba da prođe kroz interfejs rutera malog kapaciteta (bitske brzine).
# Kod slanja broadkast paketa.
# <span class="solution">Kada je IP paket veći od MTU vrednosti.</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se prepoznaje IP paket koji je nastao fragmentacijom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ako polje 'fragment offset' ima vrednost nula.
# Ako su i 'more fragment flag' i 'fragment offset' polja različita od nule.
# <span class="solution">Ako je barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' različito od nule.</span>
# Ako je polje 'fragment offset' različito od nule.
# Ako je polje 'more fragment flag' različito od nule.
# Ako barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' ima vrednost nula.
# Ako polje 'more fragment flag' ima vrednost nula.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Kako se realizuje komanda ping?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenošenjem ICMP poruke u Layer 2 okviru.
# Prenošenjem ICMP poruke kroz route update poruke.
# Prenošenjem ICMP poruke u na brodkast adresu.
# Prenošenjem ICMP poruke na multikast adresu.
# <span class="solution">Prenošenjem ICMP poruke u Layer 3 paketu.</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koja polja IP zaglavlja kod fragmentiranih paketa imaju iste vrednosti kao i kod originalnog IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Identifikacija paketa.</span>
# <span class="solution">Don't fragment flag.</span>
# Fragment offset.
# MAC adresa izvorišta.
# More fragment flag.
# MAC adresa odredišta.
# <span class="solution">IP adresa izvorišta.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koje su karakteristike IP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# IP paketi se prenose do odredišta u istom redosledu.
# Svaki primeljeni paket se potvrđuje ICMP paketom.
# <span class="solution">Redosled pristiglih IP paketa ne mora da bude isti kao i redosled po kome su poslati.</span>
# <span class="solution">Format IP paketa ne zavisi od protokola drugog nivoa.</span>
# Svaki primeljeni paket se potvrđuje novim IP paketom.
# <span class="solution">Prosleđivanje IP paketa do odredišta nije garantovano.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za fragmentaciju IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do različitih odredišta.
# Fragmentirani paketi se prenose po istom putu do istog odredišta.
# Predstavlja deljenje jednog IP paketa kod load-balancing-a.
# Fragmentirani paketi nisu IP paketi.
# <span class="solution">Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do istog odredišta.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta od ponuđenog važi za brodkast domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Brodkast domen se ne završava na svičevima.</span>
# <span class="solution">Brodkast domen se završava na ruterima.</span>
# Brodkast domen se završava na svičevima.
# Brodkast domen se ne završava na ruterima.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava vrednost 120 u polju 'fragment offset'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Data polje sadrži podatke koji počinju od 960. bajta podataka originalnog IP paketa.</span>
# Data polje sadrži 120 bajtova podataka originalnog IP paketa.
# Data polje sadrži 960 bajtova podataka originalnog IP paketa.
# IP paket predstavlja 120. paket u niz.
# Data polje sadrži podatke koji počinju od 120. bajta podataka originalnog IP paketa.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta predstavlja rezultat komande traceroute u slučaju kada nisu iste putanje odlaznog i dolaznog saobraćaja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Greška, jer se ne dobija konzistentan rezultat.
# Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta i nazad po drugoj putanji ('round trip path').
# Spisak rutera na putu od odredišta do posmatranog uređaja.
# <span class="solution">Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta.</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šte radi uređaj kada treba da pošalje IP paket drugom uređaju na istoj LAN mreži, a nema njegovu MAC adresu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IP paket se šalje default gateway uređaju koji će da prosledi IP paket do odredišta.
# IP paket se odbacuje.
# IP paket se enkapsulira u ARP paket.
# <span class="solution">Šalje ARP upit (ARP request).</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.147.254/22</span>

=== Pitanje 14 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.126/26</span>

=== Pitanje 15 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.94/27</span>

=== Pitanje 16 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.78/28</span>

=== Pitanje 17 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.19.254/22</span>

=== Pitanje 18 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.190/26</span>

=== Pitanje 19 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.190/27</span>

=== Pitanje 20 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.174/28</span>

=== Pitanje 21 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.24.1</span>

=== Pitanje 22 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">110.120.130.129</span>

=== Pitanje 23 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">140.150.160.161</span>

=== Pitanje 24 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">40.50.60.65</span>

=== Pitanje 25 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.31.254</span>

=== Pitanje 26 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">110.120.130.190</span>

=== Pitanje 27 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">140.150.160.190</span>

=== Pitanje 28 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">40.50.60.78</span>

=== Pitanje 29 ===
Koja je poslednja host IP adresa raspoloživa u mreži 10.20.30.0/24 (uneti u oznaci a.b.c.d./n)?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.30.254/24</span>

=== Pitanje 30 ===
(Jun 2018.) Da li u nekoj LAN mreži adresa ''default gateway'' i nekog računara mogu da pripadaju različitim mrežnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da
# <span class="solution">Ne</span>
</div>

=== Pitanje 31 ===
IP protokol obaveštava pošiljaoca za svaki isporučeni IP paket.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 32 ===
IP protokol ne zavisi od fizičkog medijuma.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 33 ===
Vreme isporuke svakog IP paketa je garantovano.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 34 ===
Na osnovu čega ruter zna kojem originalnom IP paketu pripada fragmentirani IP paket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# More Fragment flega.
# Fragment Offset polja.
# More Fragment flega i Fragment Offset polja.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
</div>

=== Pitanje 35 ===
Vodeći bitovi IP adrese klase B su <code>10</code>.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 36 ===
Koliko host IP adresa je raspoloživo u mreži 10.20.30.0/24?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">254</span>

=== Pitanje 37 ===
Šta nam kazuje rezultat komande traceroute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Spisak rutera na putu od odredišta do našeg uređaja.
# <span class="solution">Spisak rutera na putu do odredišta.</span>
# Spisak ruta na posmatranom uređaju.
# Ruting tabelu na ruterima.
</div>

== Rutiranje ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Čemu služe ruting protokoli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se podrže višestruke putanje.
# <span class="solution">Da ruteri nauče gde se nalazi koja IP mreža.</span>
# Da rutiraju pakete.
# Za nalaženje default gateway uređaja.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako ruting protokoli tretiraju više puteva do neke mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale označavaju kao unreachable u ruting tabeli.
# Sprovode load balancing po svim putanjama srazmerno vrednosti metrike.
# Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a sve upisuju u ruting tabelu.
# <span class="solution">Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale odbacuju.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koje osnovne podatke sadrži svaki red u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Mrežna IP adresa sa maskom.</span>
# Vreme upisa u ruting tabelu.
# <span class="solution">IP adresa susednog rutera na zajedničkom linku.</span>
# Mrežna IP adresa bez maske.
# Default gateway za pripadajuću mrežnu adresu.
# MAC adresa susednog rutera na zajedničkom linku.
# Default ruta.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je od ponuđenog tačno za classless ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne koriste metriku.
# Ne podržavaju default rute.
# Ne prenose mreže koje pripadaju A, B i C klasama.
# Ne podržavaju load balancing.
# Ne podržavaju mrežne adrese.
# <span class="solution">U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je posledica 'load balancing' osobine ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da ruting tabela može da ima više mrežnih adresa za jedan next-hop.
# Da se brzine interfejsa prilagođavaju prema intenzitetu saobraćaja.
# <span class="solution">Da ruting tabela može da ima više next-hop podataka za jednu mrežnu adresu.</span>
# Da se paketi rutiraju po različitim putevima u odlaznom u odnosu na dolazni smer.
# Da ruting tabela ima više next-hop podataka za sve mrežne adrese.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno od sledećeg vezano za protokole rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Protokoli rutiranja služe za rutiranje poruka u ruterima.
# <span class="solution">Protokoli rutiranja služe da na ruterima kreiraju ruting tabele.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za 'Default gateway'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ima adresu sa svim bitskim jedinicama u host delu.
# Nema IP adresu.
# Ima adresu 0.0.0.0.
# <span class="solution">Ima regularnu IP adresu.</span>
# Ima adresu sa svim bitskim nulama u host delu.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za Next-hop podatak u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Predstavlja redni broj posmatranog rutera na putu prema datoj mreži.
# <span class="solution">Predstavlja IP adresu interfejsa narednog rutera na putu prema datoj mreži.</span>
# Predstavlja IP adresu izlaznog interfejsa na posmatranom ruteru na putu prema datoj mreži.
# Postoji samo kod ruting protokola koji za metriku imaju 'hop-count'.
# Predstavlja redni broj narednog rutera na putu prema datoj mreži.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Avgust 2021.) Šta je tačno za proces rutiranja na osnou<sup>[sic]</sup> ruting tabele posmatrano sa aspekta jednog rutera?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Paketi se uvek prenose do odredišta u istom poretku.
# Gleda se izvorišna IP adresa u zaglavlju paketa.
# <span class="solution">Ne utiče na saobraćaj koji dolazi u posmatrani ruter.</span>
# <span class="solution">Gleda se odredišna IP adresa u zaglavlju paketa.</span>
# Saobraćaj se uvek prenosi po istom putu u oba smera.
# Ne utiče na saobraćaj koji odlazi iz rutera.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno za ruting tabelu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Utiče i na pakete koji se primaju na ulazne interfejse i na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.
# Utiče na pakete koji se primaju na ulazne interfejse.
# Ne utiču na prosleđivanje paketa, ved na rad ruting protokola.
# <span class="solution">Utiče na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.</span>
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta od ponuđenog ruter radi sa next-hop adresom iz ruting tabele?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sve pakete prosleđuje na tu adresu, nezavisno od mrežne adrese.
# Postavlja je na mesto odredišne IP adrese u IP paketu.
# <span class="solution">Za nju traži podatak u ARP tabeli.</span>
# Postavlja je na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.
# Postavlja je u ruting update koji oglašava susednim ruterima.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju istu administrativnu distancu, a različitu vrednosti metrike?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U ruting tabelu se samo upisuje ruta sa boljom metrikom, dok se druga ruta odbacuje.</span>
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo bolja ruta.
# U ruting tabelu ne se upisuju ni jedna ruta.
# U ruting tabelu se upisuje ruta sa boljom metrikom, a obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju različite administrativne distance?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo ruta sa manjom administrativnom distancom.
# Šalje se ICMP poruka 'route mismatch'
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
# U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa vedom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.
# <span class="solution">U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa manjom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.</span>
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta radi ruter kada do određene mreže detektuje dve putanje (rute) naučene preko dva različita ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U ruting tabelu upisuje obe rute, ali koristi samo bolju rutu.
# U ruting tabelu upisuje samo rutu sa boljom metrikom.
# U ruting tabelu upisuje obe rute i obe ih koristi.
# U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa većom administrativnom distancom.
# <span class="solution">U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa manjom administrativnom distancom.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta radi ruter kada ima rutu ka nekoj mreži naučenu i preko RIP i preko OSPF protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U ruting tabelu upisuje samo OSPF rutu.</span>
# U ruting tabelu upisuje rutu sa boljom metrikom.
# U RIP domenu koristi RIP rutu, a u OSPF domenu koristi OSPF rutu.
# U ruting tabelu upisuje samo RIP rutu
# U ruting tabelu upisu obe rute.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Šta se dešava kada ruter ne zna na koji izlazni interfejs da prosledi IP poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IP poruka se šalje susednom ruteru koji ima najbolju metriku.
# <span class="solution">Šalje se 'Network unreachable' ICMP poruka.</span>
# IP poruka se šalje na sve izlazne interfejse.
# Šalje se 'Host unreachable' ICMP poruka.
# IP poruka se vraća pošiljaocu.
# IP poruka se šalje na proizvoljni izlazni interfejs.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Šta se radi sa IP paketom kada odredišna adresa može da se upari sa više ruta u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Bira se ruta sa mrežom koja ima najmanje bitskih jedinica u masci.
# Ova situacija ne može da se desi.
# Koriste se sve rute.
# Paket se odbacuje.
# Bira se ruta sa najboljom metrikom.
# Bira se ruta sa najboljom administrativnom distancom.
# <span class="solution">Bira se ruta sa mrežom koja ima najviše bitskih jedinica u masci.</span>
</div>

=== Pitanje 18 ===
Šta važi za 'distance-vector' (DV) i 'Link-state' (LS) ruting protokole kada do određene mreže postoji više putanja sa različitim vrednostima metrike?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju najboju rutu, a drugim ruterima oglašavanju sve rute.
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute, a koriste samo najbolju.
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute i koriste ih za load-balancing.
# LS u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a DV sve rute.
# <span class="solution">I DV i LS u ruting tabelu upisuju samo najbolju rutu.</span>
# DV u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a LS sve rute.
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta važi za classless ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ne podržavaju se IP adrese koje pripadaju klasama A, B i C.
# Ne podržava se load-balancing
# Maska se ne prenosi kao podatak u routing-update porukama.
# <span class="solution">Može se koristiti različita dužina maski za različite podmreže.</span>
# <span class="solution">Maska se prenosi kao podatak u routing-update porukama.</span>
# Koriste se samo IP mreže koje pripadaju 'more-specific' klasama.
</div>

=== Pitanje 20 ===
Šta važi za statičke rute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Statičke rute imaju vedi prioritet od dinamičkih ruta.</span>
# Statičke rute predstavljaju default rute.
# Statičke rute nemaju next-hop podatke.
# Statičke rute se koriste samo na default gateway-u.
# Statičke rute imaju manji prioritet od dinamičkih ruta.
</div>

=== Pitanje 21 ===
(Avgust 2021.) Šta je od ponuđenog tačno za classful ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Podržavaju samo maske dužine 8, 16 ili 24 bita.
# <span class="solution">U svojim porukama prenose IP adresu mreže, ali ne masku.
# U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.
# Koriste klase A, B ili C umesto metrike.
# Ne koriste metriku.
# Ne podržavaju default rute.
</div>

=== Pitanje 22 ===
(Avgust 2021.) Na koji next-hop će da se šalje paket pri komunikaciji od 192.168.10.20 do 172.16.0.10, za sledeći sadržaj ruting tabele:
* 172.16.0.0/16, next-hop 4.4.4.4, RIP ruta
* 172.16.0.0/20, next-hop 5.5.5.5, OSPF ruta
* 172.16.0.0/24, next-hop 6.6.6.6, RIP ruta
* 0.0.0.0/0, next-hop 7.7.7.7, statička ruta
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 7.7.7.7
# <span class="solution">6.6.6.6</span>
# 172.16.0.0
# 172.16.0.1
# 4.4.4.4
# 5.5.5.5
</div>

=== Pitanje 23 ===
Agregacija IP mreža ne utiče na veličinu ruting tabela.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 24 ===
Interni protokoli rutiranja se baziraju na statičkim (internim) rutama.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 25 ===
Šta se radi kada ruter u ruting tabeli ima više mrežnih adresa sa različitim maskama, kojima pripada odredišna adresa iz IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Bira se mreža sa najdužom maskom.</span>
# Bira se mreža sa najkraćom maskom.
# Paket se odbacuje.
# Ova situacija ne može da se desi.
# Koriste se putanje ka svim mrežama (load balancing).
</div>

=== Pitanje 26 ===
Šta se po pravilu dešava sa izvorišnom i odredišnom IP adresom u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja kroz mrežu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ne menja se ni odredišna ni izvorišna IP adresa.</span>
# Ne menja se samo odredišna IP adresa, dok se izvorišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost poslednjeg rutera koji ju je poslao.
# Ne menja se samo izvorišna IP adresa, dok se odredišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost sledećeg rutera kome se šalje (next-hop).
</div>

=== Pitanje 27 ===
IP paketi se nezavisno rutiraju kroz mrežu u oba smera.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 28 ===
Jedna LAN mreža može biti povezana na više rutera.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

== ARP ==
=== Pitanje 1 ===
Ko odgovara na ARP request poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo uređaji čija se MAC adresa navodi u ARP paketu.
# Svi uređaji u broadcast domenu.
# <span class="solution">Samo uređaj čija se IP adresa navodi u ARP paketu.</span>
# Samo default-gateway.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Ko sprovodi ARP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo hostovi u LAN mreži.
# <span class="solution">Svi IP uređaji u LAN mreži.</span>
# Samo default gateway u LAN mreži.
# Samo wireless uređaji u LAN mreži.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Na koju adresu se šalje ARP reply paket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na broadkast IP adresu.
# Na MAC adresu default gateway-a.
# Na broadkast MAC adresu.
# <span class="solution">Na MAC adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.</span>
# Na IP adresu default gateway-a.
# Na IP adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta radi ruter sa podatkom koji dobije iz ARP keša?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Koristi za next-hop prilikom rutiranja paketa.
# Postavlja na mesto izvorišne MAC adrese u Ethernet okviru.
# Postavlja na mesto odredišne IP adrese u IP zaglavlju.
# <span class="solution">Postavlja na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.</span>
# Postavlja na mesto izvorišne IP adrese u IP zaglavlju.
</div>

=== Pitanje 5 ===
U šta se enakapsuliraju ARP paketi?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U Ethernet okvire.</span>
# U PPP okvire.
# U routing update pakete.
# Ne enkapsuliraju se, jer ARP protokol radi na nivou.
# U IP pakete.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Uloga ARP protokola je?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da na osnovu IP adrese pronađe MAC adresu odredišnog uređaja.</span>
# Da na osnovu MAC adrese pronađe IP adresu odredišnog uređaja.
# Da pronađe MAC adresu default gateway-a.
# Da na uređaju postavi IP adresu na osnovu njegove MAC adrese.
# Da na uređaju postavi MAC adresu na osnovu njegove IP adrese.
</div>

== ICMP ==
=== Pitanje 1 ===
Ko šalje ICMP redirect poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Bilo koji uređaj na LAN mreži kada prepozna da paketi nisu namenjeni za njega.
# Ruter kada za određeni paket treba da koristi default rutu.
# <span class="solution">Ruter kada prepozna da next-hop pri rutiranju paketa pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je taj paket pristigao.</span>
# Ruter kada radi load-balancing.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koja ICMP poruka ne označava grešku u komunikaciji između izvorišta i odredišta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# More fragment
# Host is found
# Route is symetric
# <span class="solution">Redirect</span>
# Application is found
# Destination Unreachable
# Can’t fragment
# Default route is used
# Default gateway is used
# Load balancing
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koja ICMP poruka se šalje kada ruter prepozna da next-hop pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je paket došao?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Network unreachable.
# <span class="solution">Redirect.</span>
# Host unreachable.
# Time Exceeded.
# Protocol unreachable.
# Port unreachable.
# Echo Reply.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koja ICMP poruka se šalje kada uređaj ne dobije odgovor na ARP zahtev?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Echo Reply.
# Protocol unreachable.
# Network unreachable.
# Port unreachable.
# Time Exceeded.
# <span class="solution">Host unreachable.</span>
# Redirect.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koje ICMP poruke dobija uređaj koji je startovao traceroute komandu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Echo Request/Echo Reply
# Hop Exceeded
# <span class="solution">Time Exceeded</span>
# Can’t fragment (ne može da se fragmentira)
# Destination unreachable
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koji uređaji mogu da primaju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo ruteri, računari i svičevi.
# Samo ruteri.
# <span class="solution">Svi IP uređaji na mreži.</span>
# Samo ruteri i računari.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koji uređaji mogu da šalju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo ruteri.
# Samo ruteri i računari.
# Samo ruteri, računari i svičevi.
# <span class="solution">Svi IP uređaji na mreži.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Kome se šalje ICMP redirect poruka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Računaru kome je namenjen primljeni IP paket.
# Ruteru koji ima bolju rutu za primljeni IP paket.
# <span class="solution">Uređaju koji je poslao IP paket.</span>
# Ruteru na istoj LAN mreži koji predstavlja bolji izlaz za primljeni IP paket.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je tačno za ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenose se enkapsuliranjem u okvire na nivou.
# Prenose se enkapsuliranjem u pakete ruting protokola.
# Prenose se kao aplikativni podaci enkapsuliranjem u paketa 4. nivoa.
# <span class="solution">Prenose se enkapsuliranjem u IP poruke.</span>
# Prenose se nezavisno od IP protokola.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava ICMP poruka 'Protocol unreachable'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Odredišni uređaj nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.</span>
# Na ruteru nije konfigurisan odgovarajući ruting protokol.
# Ruter na putu do odredišta nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.
# IP protokol na odredišnom uređaju nije dostupan.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta označava ICMP poruka 'Time Exceeded'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Istekla je validnost rute u ruting tabeli.
# <span class="solution">IP paket nije isporučen na odredište.</span>
# Vreme je za novi ruting update.
# Istekao je Hold down interval.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se može zaključiti kada uređaj primi ICMP poruku 'Echo request'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Postoji uspešna dvosmerna IP komunikacija između uređaja koji je poslao poruku i uređaja koji je primio poruku.
# Postoji greška u komunikaciji na IP nivou, pa se zahteva novi IP paket.
# <span class="solution">Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je poslao poruku do uređaja koji je primio poruku.</span>
# Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je primio poruku do uređaja koji je poslao poruku.
# Došlo je do kruženja paketa u petlji na nekom delu puta do odredišta.
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Septembar 2021.) Kome sve mogu da se šalju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Svim IP uređajima u mreži.</span>
# Samo ruterima.
# Svim uređajima u mreži, nezavisno da li podržavaju IP protokol.
# Samo hostovima (krajnjim uređajima).
</div>

=== Pitanje 14 ===
Koji uređaji primaju ICMP Time Exceeded poruku?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Odredišni uređaj.
# Prethodni ruter na putanju do odredišta.
# <span class="solution">Izvorišni host uređaj.</span>
# Svi uređaji na mreži.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Koji uređaji šalju ICMP Time Exceeded poruke?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Ruteri.</span>
# Svičevi.
# Hostovi.
# Svi mrežni uređaji.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Kada se šalje ICMP poruka 'Time Exceeded'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada itekne tajmer kod reasembliranja fragmentiranih paketa.
# <span class="solution">Kada vrednost polja TTL (Time to live) postane nula.</span>
# Kada istekne time-out period.
# Kada istekne hold-down tajmer.
# Kada aplikacija na odredištu ne dobije očekivane podatke.
# Kada izostane 4 routing update paketa.
</div>

== Distance Vector ==
=== Pitanje 1 ===
Da li RIP u verziji 1 koristi metriku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, samo kada se koristi load-balancing.
# Ne, jer je to classless ruting protokol.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

=== Pitanje 2 ===
Da li RIP u verziji 2 podržava load-balancing?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da, samo kada je ista metrika za više ruta.</span>
# Da, samo ako se koristi redistribucija ruta.
# Ne.
# Da, samo ako se koriste statičke rute.
# Da, za svaku mrežu koja ima više ruta.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se naziva mehanizam oglašavanja rute neposredno po detektovanju njene promene?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Time to Live
# Holddown Timer
# Split horizon
# Route Poisoning
# <span class="solution">Triggered update</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se naziva mehanizam zaštite od ruting petlji kojim se oglašava ruta sa maksimalnom metrikom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Triggered update
# Split horizon
# Time to Live
# <span class="solution">Route Poisoning</span>
# Holddown Timer
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Avgust 2021.) Koji od navedenih mehanizama sprečava oglašavanje ruta prema ruteru od kojeg je dobio te rute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Route Poisoning
# Holddown Timer
# <span class="solution">Split horizon</span>
# Time to Live
# Triggered update
</div>

=== Pitanje 6 ===
Kako se naziva pojava koda se hop-count metrika povećava pri svakom ruting update-u?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Split horizon
# Holddown Timer
# Time to Live
# <span class="solution">Count-to-Infinity</span>
# Route Poisoning
# Triggered update
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je od slededeg tačno za distance-vector ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Dozvoljavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.</span>
# Sprečavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.
# <span class="solution">Dozvoljavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B.</span>
# Sprečavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B (loop).
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta rade distance-vector ruting protokoli u stacionarnom stanju kada nema promena u mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Periodično prenose sve routing update poruke.</span>
# Oglašavaju samo triggered update poruke.
# Ne rade ništa, jer nema promena u mreži.
# Nakon time-out perioda uklanjaju rute iz ruting tabele.
# Periodično prenose samo najnovije routing update poruke koje ukazuju na promene u mreži.
</div>

== Link State ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Kada će da se javi "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
# <span class="solution">Kada se na interfejs rutera poveže LAN mreža sa korisničkim računarima.</span>
# Kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
# Kada ruter za određeni paket nema rutu u ruting tabeli.
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Septembar 2021.) Kada se balansira saobraćaj na ruteru koji koristi OSPF ruting protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada do neke mreže postoji isti broj rutera po različitim putevima.
# Kada rute ka nekoj mreži imaju istu administrativnu distancu.
# Kada je jedan link preopterećen, a postoji fizička veza i preko drugog puta.
# OSPF ne podržava load balancing.
# <span class="solution">Kada u ruting tabeli za jednu mrežu postoji više next-hop adresa.</span>
# Kada se koristi difoltna ruta.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021.) Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u običnu perifernu OSPF oblasti<sup>[sic]</sup>?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">External link</span>
# Router link
# Network link
# Internal link
# <span class="solution">Summary link</span>
# Point-to-Point link
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "stub area"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Summary link</span>
# Ništa od ponuđenog.
# Network link
# Internal link
# Router link
# External link
# Point-to-Point link
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "totally stubby area"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Summary link
# Network link
# Internal link
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
# External link
# Point-to-Point link
# Router link
</div>

=== Pitanje 6 ===
(Septembar 2021.) Koliko ima ostvarenih direktnih OSPF suseda (veza) u multi-access LAN mreži sa 10 OSPF rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 45
# 9
# 0
# 18
# <span class="solution">17</span>
# 8
</div>

=== Pitanje 7 ===
Na šta se odnosi pojam "Link-State" u OSPF terminologiji?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na metriku linka između dva rutera.
# Na veze (linkove) na kojima radi OSPF .
# <span class="solution">Na podatke o intefejsima rutera.</span>
# Na kvalitet veze (linka) između dva rutera.
# Na stanje linka (Up ili Down).
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za rutere u istoj perifernoj OSPF oblasti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Imaju iste ruting tabele.
# Moraju da imaju default rutu.
# <span class="solution">Imaju iste link-state baze podataka.</span>
# Imaju iste metrike prema svakoj mreži u oblasti.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Šta je uslov da OSPF ruter uđe u "2-way" stanje?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se sa drugim ruterom usaglasi koji je ruter 'master', a koji je 'slave'.
# Da drugom ruteru pošalje Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda.
# Da dobije Hello paket sa identifikacijom susednog rutera (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.
# Da sinhronizuju svoje link-state baze podataka.
# <span class="solution">Da dobije Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava "Full" stanje kod OSPF ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da su ruteri videli svoje identifikacije u hello poruci.
# Da je pojedini link preopterećen.
# <span class="solution">Da su dva rutera razmenili sve relevantne podatke.</span>
# Da je procesor rutera preopterećen.
# Da su ruteri popunili svoju memoriju.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta se dešava u mreži multi-access tipa kada se priključi OSPF ruter koji ima najveću identifikaciju (RID)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.
# <span class="solution">Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.</span>
# <span class="solution">Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.</span>
# Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava u OSPF mreži multi-access tipa kada se priključi ruter koji ima veći RID od BDR rutera, a manji RID od DR rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Novi ruter postaje DR ruter.
# Novi ruter postaje BDR ruter.
# <span class="solution">Novi ruter postaje DROther ruter.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se dešava u slučaju pada linka u mreži sa OSPF ruting protokolom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Šalje se triggered update poruka.
# <span class="solution">Potrebne informacije se prenose u celoj oblasti.</span>
# Potrebne informacije se prenose samo do susednih rutera.
# Generiše se unreachable ruta.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta se sprovodi u "Exchange" stanju OSPF procesa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Ruteri razmenjuju sve nedostajude podatke u link-state bazama podataka.
# Ruteri razmenjuju sadržaje link-state baze podataka.
# <span class="solution">Ruteri obaveštavaju jedan drugoga koje podatke imaju (razmenjuju link state database deskriptore).</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
U koje poruke se enkapsuliraju OSPF poruke koje se prenose između rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U TCP poruke četvrtog nivoa.
# U UDP poruke četvrtog nivoa.
# Prenose se na aplikativnom nivou.
# <span class="solution">U poruke trećeg nivoa (IP).</span>
# U poruke drugog nivoa (Ethernet, PPP...)
</div>

=== Pitanje 16 ===
{{delimično rešeno}}
(Avgust 2021.) Šta je tačno za OSPF ruting protokol
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Jedna IP mreža može da pripada proizvoljnom od jednoj OSPF oblasti.
# Jedna IP mreža može fizički da pripada samo jednoj OSPF oblasti.
# Jedna IP mreža može fizički da pripada jednoj OSPF oblasti, samo ako je oblast tipa "stub area".
# <span class="solution">Jedna IP mreža može fizički da pripada proizvoljnom broju OSPF oblasti.</span>
# Jedna IP mreža može da fizički da pripada u dve OSPF oblasti, samo ako se odnosi na point-to-point link koji povezuje dve oblasti.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Koje vrste LSA mogu da se nađu u običnoj perifernoj OSPF oblasti?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Router link</span>
# <span class="solution">Summary link</span>
# Global link
# <span class="solution">External link</span>
# <span class="solution">Network link</span>
# Anycast link
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da li link-state protokoli koriste metriku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne, jer već poznaju kompletnu topologiju mreže.
# Da, samo kada se koristi load-balancing.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta je tačno za "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Javlja se kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
# Javlja se kada ruter za određeni paket nama rutu u ruting tabeli.
# Javlja se kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
# <span class="solution">Javlja se prilikom povezivanja LAN mreže na ruter preko sviča.</span>
</div>

== Transportni sloj ==
=== Pitanje 1 ===
(Avgust 2021.) Kod klijent-server komunikacije na 4. nivou tačno je sledeće:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po TCP protokolu.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Klijentska aplikacija inicira komunikaciju.</span>
# Serverska aplikacija inicira komunikaciju.
# <span class="solution">Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po UDP protokolu.</span>
# Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži prazno polje za izvorišni port.
# Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži brodkast odredišni port (FFFF.FFFF).
# Klijentska aplikacija se identifikuje sa unapred poznatim portovima.
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Avgust 2021.) Koja polja su zajednička i kod TCP i kod UDP zaglavlje<sup>[sic]</sup>?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Acknowledgement Number
# Polje sa flegovima
# <span class="solution">Odredišni port</span>
# Prozor (Window)
# Izvorišna IP adresa
# Odredišna IP adresa
# <span class="solution">Izvorišni port</span>
# Sequence Number
# Odredišna MAC adresa
# Izvorišna MAC adresa
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno za ostvarivanje pouzdanog prenosa podataka na 4. nivou?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Pouzdan prenos podataka se nezavisno sprovodi u oba smera.</span>
# Pouzdan prenos se na 4. nivou ostvaruje šifrovanjem podataka.
# Protokoli 4. nivoa ne garantuju pouzdan prenos.
# Za svaku komunikaciju se realizuje paralelni prenos kontrolnih informacija (kontrolna sesija).
# <span class="solution">UDP ne garantuje pouzdan prenos podataka.</span>
# <span class="solution">Izgubljeni ili oštećeni segmenti se detektuju i ponovo šalju.</span>
# U segmente se ugrađuju dodatne informacije, na osnovu kojih se može rekonstruisati oštećeni delovi.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je od sledećeg tačno za TCP i UDP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Dve klijentske aplikacije na različitim računarima mogu da imaju iste TCP portove.</span>
# Dve iste klijentske aplikacije na različitim računarima moraju da imaju iste TCP portove.
# Dve iste klijentske aplikacije na istom računaru mogu da imaju iste TCP portove.
# <span class="solution">Dve klijentske aplikacije na istom računaru moraju da imaju različite TCP portove.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Avgust 2021.) Da li na jednom računaru mogu istovremeno da postoje dve komunikacije koje koriste isti broj porta na tom računaru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne
# Da, nezavisno od protokola.
# <span class="solution">Da, ako jedna komunikacija koristi TCP, a druga UDP</span>
# Da, ako komuniciraju sa različitim serverima.
# Da, ako pripadaju istoj aplikaciji.
</div>

=== Pitanje 6 ===
(Avgust 2021.) Šta omogućava "port forwarding" tehnika?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani serverskih računara.
# Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani klijentskih računara.
# Preusmeravanje pristiglih paketa sa jednog odredišnog uređaja na drugi, a koji se prepoznaju prema broju TCP ili UDP porta.
# Transliranje TCP i UDP portova na ruteru koji sprovodi NAT.
# <span class="solution">Dostupnost određenog servera sa privatnim IP adresama za komunikacije koje se iniciraju sa spoljašnje javne mreže pri korišćenju dinamičkog NAT-a.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za TCP i UDP zaglavlja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# UDP zaglavlje je veće od TCP zaglavlja.
# <span class="solution">UDP zaglavlje je manje od TCP zaglavlja.</span>
# UDP zaglavlje je iste veličine kao TCP zaglavlje, ali se ne koriste svi podaci.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je soket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Identifikator protokola 4. nivoa koji se upisuje u zaglavlje 3. nivoa.
# <span class="solution">Identifikator aplikacije jedinstven na celoj mreži.</span>
# Identifikator uređaja jedinstven na celoj mreži.
# Identifikator aplikacije jedinstven na jednom uredaju.
</div>

== UDP ==
=== Pitanje 1 ===
Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi UDP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).
# Multikast prenos aplikativnih podataka.
# Brodkast prenos aplikativnih podataka.
# Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
# Garantovanje isporuke svakog segmenta.
# Kontrola toka.
# Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.
# Uspostavljanje i održavanje konekcije.
# <span class="solution">Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.</span>
# Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
# Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koji podaci identifikuju UDP soket?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Broj koji označava port protokola 4. nivoa na udaljenom uređaju koji komunicira sa posmatranim soketom.
# IP adresa udaljenog uređaja koji komunicira sa posmatranim soketom.
# <span class="solution">Broj koji označava port protokola 4. nivoa na uređaju gde je posmatrani soket.</span>
# <span class="solution">IP adresa uređaja gde je posmatrani soket.</span>
# Dva broja koji označavaju portove protokola 4. nivoa.
# <span class="solution">Broj koji označava protokol 4. nivoa.</span>
</div>

== TCP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se manifestuje komunikacija ako je TCP prozor male veličine.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Malo je vreme čekanja između slanja podataka i primanja potvrde.
# <span class="solution">Komunikacija se odvija u kratkim intervalima slanja podataka i intervalima pauze.</span>
# Aplikativni podaci se brzo šalju.
# Prozor se brže pomera po nizu aplikativnih podataka.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koja će se vrednost Acknowledgement Number poslati, ako uspešno pristigne segment čija Sequence Number vrednost iznosi 5101, a sadrži 200 bajtova aplikativnih podataka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 5102
# Ne može se odrediti na osnovu zadatih podataka.
# <span class="solution">5301</span>
# 5101
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi TCP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.</span>
# <span class="solution">Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.</span>
# Multikast prenos aplikativnih podataka.
# Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.
# <span class="solution">Garantovanje isporuke svakog segmenta.</span>
# <span class="solution">Kontrola toka.</span>
# Brodkast prenos aplikativnih podataka.
# Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
# <span class="solution">Uspostavljanje i održavanje konekcije.</span>
# Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
# Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).
</div>

=== Pitanje 4 ===
Na šta se odnosi Congestion Avoidance mehanizam?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Povećanje prozora za broj bajtova pristiglih u poslednjim Acknowledgement Number porukama.
# Ograničenje prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.
# Retransmisija segmenata u slučaju zagušenja.
# Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.
# Povećanje broja keep alive poruka u slučaju zagušenja.
# <span class="solution">Postepeni rast veličine prozora od vrednosti koja odgovara polovini veličine prozora pre poslednjeg gubitka paketa.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Na šta se odnosi Slow Start kontrola zagušenja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Smanjenje veličine TCP paketa na minimalnu vrednost i njegov postepeni rast.
# Konstantna vrednost veličine prozora koja se uspostavlja pri uspostavljanju sesije.
# <span class="solution">Eksponencijalni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.</span>
# Linearni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.
# Postepono smanjenje veličine prozora nakon gubitka poruka usled zagušenja u mreži.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Označiti aplikacije za koje se po pravilu koristi TCP protokol.
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# IP telefonija.
# <span class="solution">Elektronska pošta.</span>
# <span class="solution">Prenos datoteka (FTP).</span>
# <span class="solution">Pristup bazi podataka.</span>
# Video konferencije uživo.
# Razrešavanje DNS upita
</div>

=== Pitanje 7 ===
(Avgust 2021.) Šta je od sledećeg tačno za Sequence Number (SN) i Acknowledgement Number (AN) kod TCP komunikacije između uređaja A i B?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u istom smeru (od A do B).
# SN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)
# SN i AN vrednosti se odnose na redne brojeve segmenata (paketa) u kojima se šalju aplikativni podaci.
# <span class="solution">SN i AN vrednosti se odnose na pozicije bajtova u nizu aplikativnih podataka (relativno u odnosu na inicijalnu vrednost).</span>
# <span class="solution">AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je od sledećeg tačno za TCP prozoru?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje je stigla potvrda prijema.
# Sadrži aplikativne podatke koji su primljeni bez grešaka.
# <span class="solution">Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje se čeka potvrda prijema.</span>
# <span class="solution">Sadrži aplikativne podatke koji još nisu poslati, a mogu da se šalju.</span>
# Sadrži aplikativne podatke koji još uvek ne mogu da se šalju.
# Sadrži aplikativne podatke za koje je istekao time-out period.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta označava setovan SYN fleg kod TCP komunikacije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sinhronizuju se podaci koji su prethodno preneti sa greškom ili su izgubljeni.
# Uspostavlja se inicijalna vrednost Acknowledgement Number parametra u jednom smeru.
# Uspostavlja se sinhronizacija tajmera u TCP prozoru na obe strane.
# <span class="solution">Uspostavlja se inicijalna vrednost Sequence Number parametra u jednom smeru.</span>
# Uspostavlja se sinhronizacija Sequence Number parametra u oba smera.
</div>

=== Pitanje 10 ===
(Avgust 2021.) Na šta se odnosi polje "Acknowledgement Number"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Na prvi naredni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.</span>
# Na prvi naredni bajt nakon poslednjeg primljenog bajta.
# Na poslednji primljeni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.
# Na poslednji primljeni bajt.
# Na poslednji primljeni segment.
# Na prvi naredni segment nakon uspešnog prijema svih prethodnih segmenta
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta se može zaključiti ako pristigne segment sa Sequence Number vrednosti 8000, ako je inicijalna vrednost bila 3000?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Prenose se aplikativni podaci od 5001. bajta.</span>
# Prenose se aplikativni podaci zaključno sa 5000. bajta.
# Prenosi se 5001. segment podataka.
# Nije izgubljen ni jedan prethodni segment.
# Prenosi se 5000. segment podataka.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se može zaključiti ako uređaj u jednoj komunikaciji dobije dva različita paketa sa istom vrednosti Acknowledgement Number?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Druga strana zahteva ponovno slanje paketa usled isticanja time-out perioda.
# Na drugoj strani se popunio prozor (window) za baferisanje pristiglih podataka.
# Postoje dva nezavisna puta do udaljene strane (load balancing).
# <span class="solution">Jedan paket je izgubljen, ali je naredni paket uspešno primljen na drugoj strani.</span>
# Na drugoj strani konekcije jedan isti paket je dva puta odbijen ili je izostao.
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Jul 2018.) Šta predstavlja vrednost Sequence Number u prvom segmentu koji se šalje kao odgovor na zahtev za iniciranje TCP komunikacije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Broj koji odgovara Acknowledgement Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
# <span class="solution">Broj koji je slučajno izabran.</span>
# Preostali broj segmenata u TCP prozoru.
# Broj 0.
# Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
# Preostali broj bajtova u TCP prozoru.
# Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu uvećan za 1.
</div>

=== Pitanje 14 ===
(Avgust 2021.) Šta je karakteristično za Congestion Avoidance mehanizam?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Linearno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.</span>
# Linearno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
# Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.
# Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
# <span class="solution">Ograničenja prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.</span>
# Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Za šta se koristi Sequence Number u konekciji transportnog sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Za proveru oštećenja segmenata na nivou bita.
# <span class="solution">Za detektovanje nedostajućih segmenata na prijemnoj strani.</span>
# Za detektovanje permutovanih segmenata na prijemnoj strani i rekonstrukciju poretka.
# Za jedinstvenu identifikaciju klijentskih i serverskih aplikacija.
# Za usaglašavanje oko veličine prozora.
</div>

=== Pitanje 16 ===
U koliko koraka se formira TCP sesija?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">3</span>

== DNS ==
=== Pitanje 1 ===
"Inverzni DNS" se odnosi na?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Razrešavanje DNS naziva uređaja na osnovu konkretne IP adrese uređaja.</span>
# Transfer zona u obrnutom smeru.
# Razrešavanje IP adrese na osnovu celokupnog naziva uređaja (sa oznakom domena).
# Razrešavanje IP adrese na osnovu naziva samo uređaja (bez oznake domena).
# Razrešavanje DNS naziva mreže na osnovu IP adrese mreže (sa maskom).
# DNS upiti u obrnutom smeru (od servera ka klijentu).
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta označava naziv "12.34.56.in-addr.arpa"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 56.34.12.0.</span>
# Naziv za default gateway mreže 12.34.56.0.
# Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 65.43.21.0.
# Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 12.34.56.0.
# Naziv za default gateway mreže 65.43.21.0.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021.) Kako se naziva postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server na poslati upit ne dobije konačan odgovor, već informacije o drugim DNS serverima koji mogu da vode do razrešenja upita?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Autoritativno razrešavanje imena.
# Inverzno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Iterativno razrešavanje imena.</span>
# Rekurzivno razrešavanje imena.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se zove postupak razrešavanja DNS naziva koji po pravilu koristi klijentski računari slanjem upita lokalnom DNS serveru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Lokalno razrešavanje imena.
# Klijentsko razrešavanje imena.
# Iterativno razrešavanje imena.
# Autoritativno razrešavanje imena.
# Inverzno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Rekurzivno razrešavanje imena.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Ko učestvuje u procesu "transfer zone" za određeni DNS domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Primarni DNS server posmatranog domena.</span>
# DNS server naveden na strani klijenta.
# Sekundarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.
# <span class="solution">Sekundarni DNS server posmatranog domena.</span>
# Primarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je od navedenog tačno za Primarni DNS server?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# DNS server koji se od strane klijenata primarno koristi za razrešavanje imena.
# DNS server je primaran za sve domene za koje je autoritativan.
# <span class="solution">To je server na kome je definisana zona za određeni domen.</span>
# Jedini DNS server koji može da razreši adrese određenog domena.
# <span class="solution">DNS server može da bude primarn za jedan domen, a sekundaran za drugi domen.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je od navedenog tačno za sekundarni DNS server?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">DNS server koji kopira zonu za određeni domen sa primarnog DNS servera.</span>
# DNS server koji iterativno vraća podatke za određeni domen.
# Backup DNS server koji se aktivira u slučaju da primarni servera ne radi.
# <span class="solution">DNS server koji samostalno može da vrati sve podatke za određeni domen.</span>
# DNS server koji rekurzivno vraća podatke za određeni domen.
# Drugi DNS server za razrešavanje imena koji je konfigurisan na starni klijenta.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno od slededeg vezano za IP adrese i nazive?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Jedna IP adresa može da ima više DNS naziva</span>
# <span class="solution">Jedan DNS naziv može da bude pridružen većem broju IP adresa</span>
# Jedna IP adresa mora da ima samo jedan DNS naziv
# Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu samo na jednoj fizičkoj mreži
# Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese samo iz jednog DNS domena
# Jedan DNS naziv može da bude pridružen samo jednoj IP adresi
# <span class="solution">Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese iz različitih DNS domena</span>
# <span class="solution">Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu na različitim fizičkim mrežama</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta označava DNS naziv "0.98.76.in-addr.arpa"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/24.
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/16.
# Naziv nije validan.
# <span class="solution">Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/24.</span>
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/16.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Za šta se koristi serijski broj u SOA zapis u definiciji DNS zone?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Za odluku da li da se sprovodi transfer zone.</span>
# Za odluku da li da se sprovodi rekurzivni ili interativni upit.
# Za garantovanje redosleda Resource Record podataka.
# Za obezbeđivanje pouzdanog prenosa DNS podataka.
# Za razlikovanje direktnih i inverzinih domena.
# Za proveru greške kod transfera zone.
</div>

=== Pitanje 11 ===
(Avgust 2021.) Od navedenih DNS servera, koji su autoritativni za domen "etf.bg.ac.rs"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Primarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
# DNS server koji se dobija preko DHCP protokola
# DNS server koji može rekurzivno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
# DNS server koji može iterativno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
# Sekundarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
# <span class="solution">Primarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"</span>
# <span class="solution">Sekundarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
(Avgust 2021.) Šta sadrže Root DNS serveri?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Nazive Top Level domena.</span>
# IP adrese svih DNS servera na Internetu.
# IP adrese svih primarnih DNS servera na Internetu.
# Listu svih domena na Internetu.
# <span class="solution">IP adrese autorativnih DNS servera Top Level domena.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Septembar 2021.) Koje je značenje sledeće definicije DNS zoni<sup>[sic]</sup> za domen "fakultet.ac.rs":
katedra IN NS 147.91.100.200
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Definiše se adresa mejl servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"
# Definiše se IP adresa za naziv računara "katedra.fakultet.ac.rs"
# Definiše se adresa pereferiranog<sup>[sic]</sup> DNS servera koji će da koristi računar pod nazivom "katedra.fakultet.ac.rs"
# <span class="solution">Definiše se adresa autoritativnog DNS servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"</span>
</div>

=== Pitanje 14 ===
(Septembar 2021.) Kako mejl server pronalazi drugi mejl server kome treba da isporuči elektronsku poštu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">DNS upitom za MX zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.</span>
# SMTP upitom za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# DNS upitom za A zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# Inverznim DNS upitom za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# DNS upitom za NS zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta označava pojam "transfer zone" kod DNS sistema?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Razrešavanje imena na zahtev klijenata za odredenu zonu (domen).
# Kopiranje podataka sa sekundarnog na primarni DNS server.
# <span class="solution">Kopiranje podataka sa primarnog na sekundarni DNS server.</span>
# Prenošenje svih informacija o domenu sa DNS servera na rutere.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Šta označava pojam "autoritativni DNS serveri"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Primarni i sve sekundarne DNS servere za određeni domen.</span>
# DNS server koji može direktno ili indirektno da razreši sva imena.
# Samo primarni DNS server za određeni domen.
# DNS serveri koji sadrže definicije top-level domena.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Kako se zove postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server traži od drugog neautoritativnog DNS servera da mu u potpunosti razreši ime?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Autoritativno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Rekurzivno razrešavanje imena.</span>
# Inverzno razrešavanje imena.
# Iterativno razrešavanje imena.
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da li je moguće da u jednoj istoj IP podmreži postoje dva računara čija imena pripadaju različitim DNS domenima?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, samo ako se koristi PAT.
# Da, samo ako se koristi NAT.
# Da, ali ti računari ne mogu međusobno da komuniciraju.
# Ne.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

== IPv6 ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Čemu služi polje pokazivač na sledeće zaglavlje (next header) IPv6 paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Označava dužinu sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.
# Sadrži enkapsulirene podatke protokola 4. nivoa.
# <span class="solution">Označava tip sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.</span>
# Pokazuje na sledeći IPv6 paket.
# Označava dužinu posmatranog zaglavlja, kada se iza njega nalazi sledeće zaglavlje.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako može da se ostvari međusobna komukacija između IPv4 i IPv6 uređaja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Translacijom adresa (NAT) na odgovarajućem ruteru.
# Dual-stack mehanizmom.
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# Translacijom portova (PAT) na odgovarajućem ruteru
# Nije moguća komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
# <span class="solution">Translacijom IPv4 i IPv6 protokola na odgovarajućem ruteru.</span>
# Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se prenose opcioni parametri u IPv6 zaglavlju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 zaglavlje je fikse veličine i sadrži polja svih opcionih parametara.
# <span class="solution">Iza osnovnog zaglavlja postavljaju se dodatna zaglavlja, specifična za pojedinačne opcije.</span>
# Svaki IPv6 paket se enkapsulira u novi nezavisni IPv6 paket sa dodatnim opcijama.
# IPv6 zaglavlje ne podržava opcine parametere (svi su obavezni).
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se u IPv6 zaglavlju označava protokol 4. nivoa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 ne prenosi podatke 4. nivoa.
# <span class="solution">Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "next header", koje ukazuje na poslednje opciono zaglavlje.</span>
# Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "protocol".
# Enkapsulacijom IPv4 paketa, koje sadrži podatke 4. nivoa.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koji uređaj u LAN mreži šalje poruke sa IPv6 adresama tokom procesa autokonfiguracije putem Neighbor Discovery Protocola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# DHCPv6 server
# IPv6 server
# Svi IPv6 uređaji
# IPv6 svičevi
# <span class="solution">IPv6 ruter</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Od koga IPv6 uređaji u LAN mreži dobijaju poruke tokom procesa autokonfiguracije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Od DHCPv6 servera.
# Od IPv6 servera.
# <span class="solution">Od IPv6 rutera.</span>
# Od IPv6 svičeva.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta će se desiti sa IPv6 paketom koji se pošalje na neku Link Local adresu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu specificiranu adresu.
# Paket će stići do najbižeg uređaja koji ima konfigurisanu specificiranu adresu, bez obzira gde se on nalazi.
# <span class="solution">Paket neće izaći van LAN mreže.</span>
# Paket neće izaći iz uređaja, jer se radi o virtualnoj adresi.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta IPv6 uređaji dobijaju od drugih uređaja tokom procesa autokonfiguracije?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Mrežni deo IPv6 adrese koju će da koriste.</span>
# Celu IPv6 adresu koju će da koriste.
# EUI-64 adresu koju će da koriste.
# MAC adresu default gateway.
# Interfejs (host) deo IPv6 adrese koju će da koriste.
# DNS adresu.
# <span class="solution">IP adresu default gateway uređaja.</span>
# <span class="solution">Masku pripadajuće mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Šta je od navedenog tačno za Anycast adresu?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Paket je namenjen za bilo koju uređaj u LAN mreži.
# <span class="solution">Više uređaja dele istu Anycast adresu.</span>
# Anycast adresa se dodeljuje od strane pripadajućeg Default Gateway uređaja.
# <span class="solution">Paket će stići samo do jednog od više uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.</span>
# Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno za IPv6 protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 integriše drugi i treći sloj referentnog modela.
# <span class="solution">IPv6 je najnovija verzija IP protokola.</span>
# IPv6 je kompatibilan sa IPv4 protokolom.
# IPv6 je protokol 6. nivao.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta je zajedničko za sve IPv6 adrese koje su dobijene prema pravilu EUI-64?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Dva bajta su uvek ista.</span>
# Predstavljaju adrese zapisane u skraćenom obliku (izostavljene suvšne nule).
# Ne sadrže bajtove čija je vrednost nula.
# Imaju nule u najmanje 4 bajta.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se postiže mehanizmom IPv4/IPv6 Dual stack?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# <span class="solution">Uporedni rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.</span>
# Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se postiže mehanizmom IPv6 tunelovanja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.</span>
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# Uporedi rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.
# Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta važi za zaglavlja IPv6 paketa u odnosu na zaglavlje IPv4 paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima više polja od zaglavlja IPv4 paketa.
# IPv6 paketi nemaju zaglavlja, jer se direktno prenose preko L2 okvira.
# Ne postoji razlike između zaglavlja IPv6 i IPv4 paketa.
# <span class="solution">Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima manje polja od zaglavlja IPv4 paketa.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Koliko bita MAC adrese se neizmenjeno prenosi u format koji se dobija pravilom EUI-64?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">47</span>

=== Pitanje 16 ===
(Avgust 2021.) Označiti najkraći ispravni zapis za sledeću IPv6 adresu: 2001:1230:0000:0000:0000:0044:0000:0555.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 2001:1230:0:44:0:555
# 2001:1230::44::555
# <span class="solution">2001:1230::44:0:555</span>
# 2001:1230:0:0044::0555
</div>

=== Pitanje 17 ===
Čemu služi pravilo EUI-64?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za automatsko postavljanje cele IPv6 adrese.
# <span class="solution">Za automatsko postavljanje poslednjih 8 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.</span>
# Za automatsko postavljanje poslednjih 4 bajta IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
# Za automatsko postavljanje poslednjih 6 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
# Za automatsko postavljanje mrežnog dela IPv6 adrese.
</div>

== NAT ==
=== Pitanje 1 ===
Šta predstavlja NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Mapiranje IP adresa iz jednog skupa adresa u drugi, i obrnuto.</span>
# Mapiranje IP adresa u MAC adrese, i obrnuto.
# Mapiranje IP adresa u MAC adrese.
# Dinamičku dodelu IP adrese uređajima koji nemaju stalnu memoriju (diskless).
# Mapiranje MAC adresa u IP adrese.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Ako se adresa 10.1.1.1 nekog uređaja mapira (NAT-uje) u adresu 20.2.2.2, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjen za ovaj uređaj, koji je došao sa Interneta i već se nalazi u unutrašnjoj mreži sa privatnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 255.255.255.255 (brodkast adresa)
# 10.0.0.0
# 20.2.2.2
# 20.0.0.0
# <span class="solution">10.1.1.1</span>
# 0.0.0.0 (default ruta)
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021) Ako se privatna adresa 192.168.10.10 nekog uređaja translira (NAT-uje) u javnu adresu 147.91.20.20, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjenog za ovaj uređaj, pri dolasku sa javne mreže, a nakon prolaska kroz ruter koji sprovodi NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 147.91.20.20
# 255.255.255.255 (brodkast adresa)
# Nije određeno, jer nije dat broj porta
# <span class="solution">192.168.10.10</span>
# 0.0.0.0 (default ruta)
</div>

=== Pitanje 4 ===
Da li je moguće mapirati (NAT-ovati) veći broj privatnih adresa u jednu javnu adresu, i ako jeste kako?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, jer se koristi MAC adresa kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.
# <span class="solution">Da, jer se koristi broj porta kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.</span>
# Ne.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je od sledećeg tačno vezano za servere u mreži sa privatnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti NAT u režimu "1-na-1".</span>
# <span class="solution">Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti PAT sa fiksnom IP adresom i fiksnim TCP/UDP portom.</span>
# Za pristup serveru sa javne mreže, mora da se definiše inverzan DNS domen.
# Za pristup serveru sa javne mreže, server mora da se izmesti u "demilitarizovanu zonu".
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je od sledećeg tačno za NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sprovodi se na svakom klijentu (host uređaju).
# Sprovodi se na default gateway uređaju u svakoj LAN mreži sa privatnim adresama.
# Sprovodi se na svakom serveru koji treba da izađe na javnu mrežu.
# <span class="solution">Sprovodi se na graničnom ruteru između privatne i javne mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno od sledećeg kod sprovođenja PAT tehnike?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.
# Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.
# <span class="solution">Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.</span>
# <span class="solution">Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta se može uraditi ako se želi da se dve odvojene mreže, koje koriste isti adresni prostor, međusobno povežu preko jednog rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Promeniti adrese u manjoj mreži i koristit NAT.
# Konfigurisati PAT na zajedničkom ruteru.
# Ne može se sprovesti povezivanje bez promene adresa u obe mreže.
# <span class="solution">Konfigurisati NAT overlap na zajedničkom ruteru.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Da li ICMP poruke mogu da se prosleđuju kada se koristi PAT tehnika?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, ali samo "ICMP error messages" tipa, ne i "ICMP query messages"
# Da, ali samo "ICMP query messages" tipa, ne i "ICMP error messages"
# Ne, zato što ICMP protokol ne koristi TCP/UDP portove
# <span class="solution">Da</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta predstavlja PAT (Port Address Translation)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Mapiranje protokola pri prelasku između jednog ruting domena u drugi.
# <span class="solution">Mapiranje više unutrašnjih lokalnih adresa u jednu unutrašnju globalnu adresu.</span>
# Korišcenje istog skup adresa i u unutrašnjoj i spoljašnjoj mreži.
# Mapiranje adresa 1-na-1.
# Translacija portova sviča u IP adrese koje su na njih povezane.
</div>

== DHCP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako BOOTP zahtev pristiže do BOOTP servera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Poruka se šalje na unikast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koje su jedinstvene.
# Poruka se šalje na broadkast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koja je jedinstvena.
# <span class="solution">Poruka se šalje na broadkast MAC i broadkast IP adresu, a server "sluša" na predefinisanom UDP portu 67.</span>
# Poruka se šalje na brodkast MAC i mulikast IP adresu BOOTP servera, na kojoj "slušaju" svi BOOTP serveri.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koje su osobine DHCP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uređaji koriste DHCP za razrešavanje simboličkih naziva u IP adrese.
# <span class="solution">Može da postoji više DHCP servera na jednoj LAN mreži.</span>
# <span class="solution">Uređaji dinamički dobijaju IP adrese iz predefinisanog skupa adresa.</span>
# <span class="solution">Uređaji dinamički dobijaju IP adresu DNS uređaja.</span>
# Uređajima se dinamički dobijaju njihov DNS naziv.
# Uređaji koriste DHCP za pretvaranje privatnih IP adresa u javne.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Septembar 2021.) Koji od navedenih protokola služi za dodeljivanje Default Gateway adrese za krajnje uređaje na LAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Address Resolution Protocol (ARP)
# <span class="solution">BOOTstrap Protocol (BOOTP)</span>
# <span class="solution">Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP)</span>
# Revers<sup>[sic]</sup> Address Resolution Protocol (RARP)
# Gateway Resolution Protocol (GRP)
# Domain Name System (DNS)
# Access Control List (ACL)
</div>

=== Pitanje 4 ===
(Septembar 2021.) Šta je sadržaj odredišne IP adrese u zaglavlju IP paketa koji prenosi BOOTP odgovor?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Multikast IP adresa.
# IP adresa koja se dodeljuje uređaju.
# IP adresa default gateway-a.
# <span class="solution">255.255.255.255</span>
# 0.0.0.0
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je sadržaj odredišne MAC adrese u okviru koji prenosi RARP zahtev (RARP request)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# MAC adresa default gateway-a.
# 0.0.0.0
# MAC adresa servera.
# 255.255.255.255
# <span class="solution">FF.FF.FF.FF.FF.FF</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Kako BOOTP odgovor (reply) pristiže do uređaja koji je poslao zahtev?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i broadcast IP adresu.</span>
# Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i unicast IP adresu koja se dodeljuje klijentu.
# Poruka se šalje na broadcast MAC i na predefinisanu mulikast IP adresu.
# Svi uređaji prihvataju poruku, a na osnovu jedinstvene identifikacije poruke se uređaj koji je poslao zahtev prepoznaje odgovor.
</div>

== Nepotpuno ==
Sledeća pitanja sa rokova su nepotpuna na neki način i iz tog razloga nisu kategorisana pod neku od kategorija iznad.

=== Pitanje 1 ===
(Jun 2018.) Čemu služi "Power over Ethernet"?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">Za napajanje Access Point uređaja preko UTP kablova.</span>

=== Pitanje 2 ===
(Jun 2018.) Kako se određuje Sequence Number za prvu poruku pri TCP komunikaciji?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">Slučajan broj</span>

=== Pitanje 3 ===
(Jun 2018.) Na koje načine se server sa privatnom adresom može učiniti javno dostupnim?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">NAT, PAT</span>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Рачунарске мреже 1]]

Рачунарске мреже 1/Питања

2023-06-14T10:07:52Z

Ilija: /* Pitanje 3 */

{{tocright}}
Ovde su skupljena razna pitanja iz izvora poput RM1 baze pitanja koja se može naći u odeljku sa [[Рачунарске мреже 1#Корисне везе|korisnim vezama]] na stranici predmeta.
{{rešenja}}

== Uvod ==
=== Pitanje 1 ===
Čemu služe adrese u zaglavljima poruka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
# Da se poruke prenesu na odgovarajuću mrežnu karticu, ako uređaj ima više mrežnih kartica.
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višem slojem na istom uređaju.
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na udaljenom uređaju.
# <span class="solution">Za ostvarivanje komunikacije sa istim slojem na udaljenom uređaju.</span>
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na istom uređaju.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kada se sprovodi enkapsulacija podataka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada se poruke razmenjuju između stih slojeva referentnog modela na različitim računarima.
# Kada se poruke prenose preko bridža (sviča).
# <span class="solution">Kada se podaci prenose sa višeg na niži sloj referentnog modela.</span>
# Kada se podaci prenose sa nižeg na viši sloj referentnog modela.
# Kada se poruke prenose sa jednog kolizionog domena na drugi.
# Kada se poruke prenose preko ripitera (haba).
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sva zaglavlja se zadržavaju radi provere da li je došlo do greške.
# <span class="solution">Odbacuje se zaglavlje nižeg sloja.</span>
# Dodaje se zaglavlje višeg sloja.
# Dodaje se zaglavlje nižeg sloja.
# Odbacuje se zaglavlje višeg sloja.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno od sledećih iskaza vezano za slojeve referentnog modela kakav je OSI ili TCP/IP?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Slojevi komuniciraju sa istim slojem na udaljenom uređaju.</span>
# <span class="solution">Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na istom uređaju.</span>
# Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
# Svi slojevi se koriste za sve vrste komunikacija između uređaja.
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta od ponuđenog rade slojevi ISO OSI i TCP/IP referentnog modela kada prime poruku od nižeg sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Gledaju zaglavlja poruke na svom nivou.</span>
# Odbacuju zaglavlje na nižem nivou, a prosleđuju poruku višem nivou.
# Odbacuju zaglavlje na višem nivou.
# <span class="solution">Odbacuju zaglavlje poruke na svom nivou i prosleđuju poruke višem nivou</span>
# Gledaju zaglavlje na višem nivou i tom nivou prosleđuju poruku.
# Gledaju zaglavlje na nižem nivou.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta po pravilu rade slojevi ISO OSI ili TCP/IP referentnog modela kada primaju poruke od višeg sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Na poruku dodaju svoje zaglavlje u zavisnosti od podataka iz zaglavlja višeg nivoa.
# <span class="solution">Ne gledaju ni zaglavlje ni podatke dobijene poruke od višeg sloja.</span>
# Gledaju zaglavlje na nižem nivou.
# Gledaju zaglavlje dobijene poruke od višeg sloja kako bi znali da postave polje koje označava tip protokola višeg nivoa.
# Gledaju zaglavlje višeg sloja i na osnovu toga odlučuju kojem nižem sloju predaju poruku.
# <span class="solution">Na dobijenu poruku dodaju svoje zaglavlje.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta se dešava pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Niži sloj ne mora da zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke, jer je to zadatak višeg sloja.
# Niži sloj menja pojedina polja u svom zaglavlju, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
# Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu konfiguracije sistema.
# Niži sloj menja pojedina polja u zaglavlju višeg sloja, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
# <span class="solution">Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu informacija iz zaglavlja poruke.</span>
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta se sprovodi pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Demultipleksiranje pristiglih poruka na više protokola nižeg nivoa.
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Enkapsulacija podataka višeg sloja u poruku nižeg sloja</span>
# Gleda se polje Protocol type na osnovu koga se odlučuje kom protokolu nižeg sloja da se predaju podaci.
# <span class="solution">Multipleksiranje većeg broja protokola višeg sloja u poruke nižeg sloja</span>
# Provera greške u poruci dobijenoj od višeg sloja.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Upariti sledeće pojmove vezane za ISO OSI referentni model:
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="Prezentacioni sloj (Presentation Layer),Aplikacioni sloj (Application Layer),Transportni sloj (Transport Layer),Mrežni sloj (Network Layer),Fizički sloj (Physical Layer),Sloj veze podataka (Data Link Layer),Sloj sesije (Session Layer)">
# Prvi sloj (najniži): <span class="spoiler">Fizički sloj (Physical Layer)</span>
# Drugi sloj: <span class="spoiler">Sloj veze podataka (Data Link Layer)</span>
# Treći sloj: <span class="spoiler">Mrežni sloj (Network Layer)</span>
# Četvrti sloj: <span class="spoiler">Transportni sloj (Transport Layer)</span>
# Peti sloj: <span class="spoiler">Sloj sesije (Session Layer)</span>
# Šesti sloj: <span class="spoiler">Prezentacioni sloj (Presentation Layer)</span>
# Sedmi sloj: <span class="spoiler">Aplikacioni sloj (Application Layer)</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ukupna količina podataka se povećava.</span>
# Ukupna količina se ne menja.
# Ukupna količina podataka se smanjuje.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Kome su namenjeni podaci u zaglavlju poruke na nekom ISO OSI sloju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Sloju istog nivoa na udaljenom uređaju.</span>
# Sloju višeg nivoa na istom uređaju.
# Sloju višeg nivoa na udaljenom uređaju.
# Sloju nižeg nivoa na udaljenom uređaju.
# Sloju nižeg nivoa na istom uređaju.
</div>

== Fizički sloj ==
=== Pitanje 1 ===
Koja je osnovna jedinica kojom se izražava protok saobraćaja u računarskih mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">bps - bit per second</span>
# ništa od ponuđenog
# <span class="solution">pps - packet per second</span>
# Ips - information per second
# Bps - byte pre second
</div>

=== Pitanje 2 ===
Usled čega se javlja kašnjenje u računarskim mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Vremena obrade u uređajima.</span>
# Kašnjenje se ne javlja.
# <span class="solution">Ograničene brzine prenosa signala.</span>
# Kašnjenje se javlja, ali se ne može detektovati niti primetiti.
# Sporog unosa podataka od strane korisnika.
</div>

== Sloj veze podataka ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa višim slojem?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
# Data Link Sublayer (DLS).
# Media Access Control (MAC).
# Link Control Protocol (LCP).
# Network Control Protoco (NCP).
# <span class="solution">Logical Link Control (LLC).</span>
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je tačno za brodkast MAC adresu?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Brodkast adresa je fizički upisana u mrežne kartice uređaja (burned-in)
# <span class="solution">Svi biti brodkast adrese su jedinice</span>
# <span class="solution">Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove</span>
# Brodkast adresa se ne koristi u Ethernet okviru
# Okvire sa izvorišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove
# Osnovna namena brodkast adrese je oglašavanje greške
# Okviri sa brodkast adresama se ne mogu koristi u mreži sa habovima zbog kolizije
# Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove i tom prilikom je menjaju u pojedinačne unikast adrese
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa nižim slojem?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
# Data Link Sublayer (DLS).
# <span class="solution">Media Access Control (MAC).</span>
# Link Control Protocol (LCP).
# Network Control Protoco (NCP).
# Logical Link Control (LLC).
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).
</div>

== Ethernet ==
=== Pitanje 1 ===
Čemu služi backoff algoritam?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da generiše JAM signal prilikom nastanka kolizije.
# <span class="solution">Da smanji verovatnoću ponovnog nastanka kolizije.</span>
# Da izbegne koliziju.
# Da detektuje koliziju.
# Da obavesti viši sloj da je nastala kolizija.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Čemu služi FCS polje u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Za proveru greške.</span>
# Za označavanje da li je došlo do kolizije.
# Za označavanje protokola višeg nivou.
# Da označi da li slede prateći okviri u komunikaciji.
# Za ispravljanje greške.
# Za komunikaciju sa susednim nivoima.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Da li Ethernet okvir može da se prenosi između segmenata realizovanih koaksijalnim kablom i UTP kablom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, ali se zaglavlje okvira mora promeniti.
# Ne, jer rade na različitim brzinama.
# <span class="solution">Da, ako su domeni povezani odgovarajućim uređajem.</span>
# Mogu samo na half-duplex point-to-point vezama.
# Ne, jer se radi o različitim fizičkim prenosnim medijima.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Da li kod koaksijalnog 10BASE5 Etherneta u full-duplex modu može doći do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, zato što se radi o prenosu po koaksijalnom kablu.
# <span class="solution">Ne postoji 10BASE5 Ethernet u full-duplex modu.</span>
# Kolizija u ovom slučaju će da zavisi od najveće ukupne dužine u mreži.
# Ne, zato što se radi o full-dupleks modu.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Da li na full-duplex point-to-point vezama može doći do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Full-duplex nije moguć na point-to-point.
# <span class="solution">Ne, zato što su paketi razdvojeni po različitim paricama.</span>
# Da, zato što ove veze predstavljaju jedan kolizioni domen.
# Samo ako se ne koristi Colision Avoidance mehanizam.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koje se od navedenih veza realizuju neukrštenim Ethernet kablovima?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Svič-ruter</span>
# Svič-hab
# <span class="solution">Hab-računar</span>
# <span class="solution">Svič-štampač</span>
# Računar-računar
# Svič-svič
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koje se od navedenih veza realizuju ukrštenim Ethernet kablovima?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Hab-računar
# Svič-štampač
# <span class="solution">Svič-svič</span>
# <span class="solution">Računar-računar</span>
# Svič-ruter
# <span class="solution">Svič-hab</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Koji se uslov mora obezbediti da bi se u mreži uvek mogla detektovati kolizija?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da slot time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Ništa od ponuđenog.
# Da bit time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Da bit time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Da slot time odgovara veličini Jam signala.
# <span class="solution">Da slot time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.</span>
# Da bit time odgovara veličini Jam signala.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je tačno od sledećeg?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Jam signal emituju samo habovi kada prepozna koliziju.
# Jam signal se šalje nakon sprovođenja back-off algoritma.
# Jam signal je rezultujući signal koji predstavlja interferenciju dva ili više okvira kada dođe do kolizije.
# Jam signal emituje samo uređaj koji je prvi detektovao koliziju.
# <span class="solution">Jam signal emituje svaki uređaj koji detektuje koliziju tokom slanja okvira.</span>
# Jam se prenosi samo do uređaja čiji su paketi učestvovali u koliziji.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezano za koliziju?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Tokom slanja okvira, Ethernet kartica prati da li su na mreži trenutno prisutni i drugi okviri na mreži ili Jam signal.</span>
# Kolizija može da nastane samo prilikom izlaska zaglavlja okvira na mrežu.
# <span class="solution">Kolizija ne sme da se javi kada je okvir napustio Ethernet karticu.</span>
# Ethernet kartica prati da li su trenutno prisutni samo Jam signali na mreži.
# Kolizija može da se detektuje i kada je okvir napustio Ethernet karticu.
# Ethernet kartica sprovodi back-off algoritam pre slanja svakog okvira.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta je tačno za međusobno povezivanje segmenata u Ethernet mreži?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Tom prilikom nije moguć broadcast saobraćaj.
# Habovima se ne mogu povezivati segmenti različitih fizičkih medijuma.
# Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko svičeva.
# Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko habova.
# <span class="solution">Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko habova.</span>
# <span class="solution">Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko svičeva.</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava u slučaju da se greška u Ethernet paketu javi u polju za detekciju greške?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke odbaciti.
# <span class="solution">Greška se prepoznaje, a paket se ceo odbacuje.</span>
# Greška se prepoznaje, ali se paket ipak prosleđuje višim slojevima, jer podaci viših slojeva nisu oštećeni.
# Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke prihvatiti jer u njima nema greške.
# Greška se ne može sa sigurnošću detektovati, ali se paket ipak preventivno odbacuje.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se radi kada se na osnovu FCS polja prepozna greška u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Oštećeni paket se odbacuje, a na osnovu izvorišne adrese iz okvira prepoznaje se ko je poslao okvir i od njega se zahteva slanje novog paketa.
# Izvorišnom uređaju se ne šalje potvrda prijema, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
# Paket se prosleđuje višim slojevima koji će pokušati prepoznaju i iskoriste što više informacija.
# Generiše se Jam signal.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
# Izvorišnom uređaju se šalje poruka o grešci, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
# Ako je greška samo na jednom bitu, paket se rekonstruiše na osnovu FCS polja iz okvira.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta u sledećim slučajevima predstavlja jedan kolizioni domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih ripiterima.</span>
# Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet svičeva, sa svim povezanim uređajima.
# <span class="solution">Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet habova, sa svim povezanim uređajima.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Half-duplex veza između računara i sviča.</span>
# Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih bridževima.
</div>

=== Pitanje 15 ===
U kojim će slučajevima Ethernet mrežna kartica da prihvati okvir i prosledi ga višem sloju?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Kada se prepozna Ethernet identifikator u polju protocol type u zaglavlju okvira.
# Kada je mrežna kartica povezana direktno na svič.
# <span class="solution">Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) odgovara MAC adresi mrežne kartice.</span>
# <span class="solution">Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve jedinice.</span>
# Kada je mrežna kartica povezana direktno na hab.
# Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve nule.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Zašto se uvodi minimalna veličina Ethernet okvira?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da se obezbedi dovoljno vremena da se uvek detektuje kolizija.</span>
# Da bi se uvek izbegla kolizija.
# Da bi imali dovoljno podataka za generisanje FCS polja i sprovođenje kontrole greške.
# Zbog smanjenja mogućnosti nastanka kolizije.
# Da bi podržali brodcast prenos okvira.
# Zbog veličine zaglavlja paketa na višim nivoima.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Zbog čega se ograničava maksimalno rastojanje između dva krajnja uređaja (ukupan broj segmenata u nizu), u jednom Ethernet kolizionom domenu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Zbog slabljenja signala.
# Zbog podrške brodkast saobraćaja.
# <span class="solution">Zbog detekcije kolizije.</span>
# Zbog izbegavanja kolizije.
# Zbog smanjenja opterećenja mreže usled kolizije.
</div>

=== Pitanje 18 ===
(Septembar 2021.) Čemu služi preambula u Ethernet okvira?<sup>[sic]</sup>
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se ostavi mogućnost za nastanak kolizije u delu okvira koji ne prenosi korisne podatke.
# Ništa od ponuđenog.
# Da se omogući dovoljni<sup>[sic]</sup> informacija za računanje CRC funkcije.
# Da se popuni okvir do minimalne veličine.
# <span class="solution">Da mrežna kartica sinhronizuje vreme odabiranja ostalih bita iz okvira.</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta je backoff algoritam?
<div class="solution" data-solution="single">
# <span class="solution">Algoritam koji se koristi pri reemitovanju okvira koji su bili u koliziji.</span>
# Algoritam kontrole greške na nivou bita, čiji se rezultat stavlja na kraj okvira.
# Algoritam generisanja JAM signala.
# Algoritam obaveštavanja višeg sloja da je došlo do kolizije, čime se signalizira da se smanji brzinu emitovanja paketa.
# Algoritam kojim se detektuje kolizija.
</div>

=== Pitanje 20 ===
Okvir koji je emitovan na Ethernet koaksijalni segment (10BASE2, 10BASE5), pomoću odgovarajućih uređaja može neizmenjen da se prosledi na optički FastEthernet segment (100BASE-FX).
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 21 ===
Čemu služi poslednje polje u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za detekciju i ispravljanje greške.
# Za sinhronizaciju izmedu svih uređaja u jednom kolizionom domenu.
# Za označavanje protokola višeg nivou.
# <span class="solution">Za detekciju greške.</span>
</div>

=== Pitanje 22 ===
Koja od sledećih vrsta adresa Ethernet uređaja može da se koristi za komunikaciju sa više od jednog uređaja istovremeno?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Adresa na mrežnoj kartici (burned-in).
# Unikast.
# <span class="solution">Brodkast.</span>
# <span class="solution">Multikast.</span>
# Softverska adresa.
</div>

=== Pitanje 23 ===
Da li na half-duplex point-to-point vezi može da dođe do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne postoji point-to-point sa half-duplex.
# <span class="solution">Da, zato sto je isti kolizioni domen.</span>
# Ne, zato sto ima Collision Avoidance.
</div>

=== Pitanje 24 ===
Koji uređaji ili protokoli podržavaju full-duplex režim prenosa podataka?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">PPP.</span>
# Habovi, ali samo po optičkim vlaknima.
# Habovi
# <span class="solution">Svičevi.</span>
# WLAN.
</div>

=== Pitanje 25 ===
(April 2023.) Šta se desi kada backoff algoritam prođe 16. iteraciju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Šalje se JAM signal.
# <span class="solution">Javlja se greška višem sloju.</span>
# ...
# Ništa od navedenog.
</div>

=== Pitanje 26 ===
(April 2023.) Šta će svič uraditi ako primi Ethernet paket koji na početku ima 48b jedinica:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će da odbaci, jer je došlo do greške.
# Paket će da prosledi višem sloju, u slučaju da nije došlo do greške.
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Nije moguće da se to desi.</span>
# Paket će da odbaci, bez čitanja njegovog daljeg sadržaja.
</div>

=== Pitanje 27 ===
(April 2023.) Kolika je veličina Ethernet okvira (u bajtovima) za podatak veličine 32 bajta, bez Preambule i FCS. Brzina prenosa je 100 Mbps.

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">64</span>

Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Minimalna veličina podatka je 46B, pa će se 32 dopuniti do 46 (padding). To sabiramo sa 18B (zaglavlje i potpis bez Preambule i FCS) i dobijamo 64B.</span>

== Habovi ==
=== Pitanje 1 ===
Šta bi se desilo kada bi se habovi u mreži povezali u petlju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Mreža bi ispravno funkcionisala, jer bi STP protokol ukinuo petlju.
# Samo broadcast okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.
# <span class="solution">Svi okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.</span>
# Svi okviri bi kružili u petlji tačni određeni broj ciklusa (Time To Live) nakon čega bi se odbacili.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je odlika habova?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Detektuju koliziju.
# Prepoznaju okvire koji su primljeni sa bar jednim pogrešnim bitom.
# Gledaju samo zaglavlje okvira.
# <span class="solution">Ne gledaju sadržaj okvira.</span>
# <span class="solution">Pristigle okvire prosleđuju na sve ostale portove.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Habovi dele mrežu na različite kolizione domene.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Habovi ne zahtevaju konfigurisanje MAC adresa.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 5 ===
Habovi omogućavaju full-duplex prenos okvira, samo ako su povezani kablovima kategorije 5e ili više kategorije.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Veza svakog računara na hab predstavlja poseban kolizioni domen.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Svi portovi haba moraju da budu iste brzine.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 8 ===
(April 2023.) Ako povežemo dva haba dvema paralelnim vezama, šta će se desiti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Veza se neće uspostaviti.
# <span class="solution">Veza će se uspostaviti, ali će doći do kruženja paketa.</span>
# Veza će se uspostaviti i mreža će raditi normalno.
</div>

== Svičevi ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se zove najbrža tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Half-Duplex.
# Store and Forward.
# Full-Duplex.
# <span class="solution">Cut-Through.</span>
# Fragment-Free.
# Express forwarding.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako se zove najsporija tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragment-Free.
# Half-Duplex.
# Full-Duplex.
# Express forwarding.
# <span class="solution">Store and Forward.</span>
# Cut-Through.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvir čiju odredišnu adresu nema u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Blocking
# Learning
# Filtering
# Forwarding
# Ništa od ponuđenog.
# Aging
# <span class="solution">Flooding</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju istu oznaku porta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Aging
# Flooding
# <span class="solution">Filtering</span>
# Forwarding
# Learning
# Blocking
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju različitu oznaku porta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Aging
# Blocking
# <span class="solution">Forwarding</span>
# Filtering
# Flooding
# Learning
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čiju izvorišnu adresu nema u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Forwarding
# <span class="solution">Learning</span>
# Blocking
# Filtering
# Flooding
# Aging
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Kojom tehnikom se može povećati brzina prenosa na vezi između dva sviča koji imaju sve portove iste brzine?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Rapid Spanning Tree.
# Multilink.
# VLAN.
# PortFast.
# <span class="solution">EtherChannel.</span>
# Fast-Forward.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Mogućnost prilagođavanja brzine prenosa (10/100/1000 Mbps) po point-to-point vezi na svičevima zove se:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Back-off.
# Asymmetry Link Control
# Full-Duplex.
# To nije omogućeno, jer bi se time narušili uslovi detekcije kolizije.
# Half-Duplex.
# <span class="solution">Auto-Negotiation</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je zajedničko i za habove i za svičeve?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Podržavaju Spanning Tree protokol.
# Dele mrežu na različite kolizione domene.
# Rade najviše na 1. nivou.
# Rade na 2. nivou.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta rade svičevi prilikom prosleđivanja Ethernet okvira?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Menjaju polje za kontrolu greške.
# Smanjuju polje TTL za jedan.
# U odredišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sledećeg sviča ili krajnji uređaj na koji se okvir šalje.
# <span class="solution">Ne menjaju Ethernet okvir.</span>
# U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji se okvir prosleđuje.
# U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji je okvir stigao.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta radi svič kada primi okvir za koji nema podatak o odredišnoj adresi u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Pokreće proces kovergencije u Spanning Tree protokolu.
# <span class="solution">Prosleđuje isti okvir na ostale portove.</span>
# Odbacuje okvir i izvorišnom uređaju vraća poruku o grešci.
# Šalje novi okvir sa broadkast adresom i čeka odgovor od uređaja čija se adresa zahteva.
# Odbacuje poruku bez obaveštavanja izvorišnog uređaja o nastaloj grešci.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava ako dva okvira istovremeno pristignu na različite ulazne portove sviča i treba da se proslede na različite izlazne portove?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Jedan okvir mora da sačeka da se drugi okvir prenese u celini.
# Okviri se nezavisno prosleđuju, samo ako se koristi Store-And-Forward tehnika.
# Oba okvira se odbacuju i dolazi do retransmisije.
# Okviri se nezavisno prosleđuju, ali ne sme da se koristi Cut-Through tehnika.
# <span class="solution">Okviri se nezavisno prosleđuju.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se dešava kada se na portu sviča uključi opcija PortFast?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Port ne učestvuje u STP konvergenciji.</span>
# Na portu se uspostavlja Full-Duplex režim rada.
# Sprovodi se tehnika prosleđivanja paketa sa najmanjim kašnjenjem.
# Uspostavlja se najveća moguća brzina koju podržavaju obe strane.
# Na portu se uspostavlja Trunk veza.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Zašto se kaže da svičevi rade u "transparentnom" modu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Zato što podržavaju Spanning Tree protokol koji je transparentan u odnosu na druge uređaje.
# <span class="solution">Zato što ostali uređaji ne znaju za postojanje svičeva.</span>
# Zato što svičevi ne znaju za postojanje ostalih uređaja.
# Zato što se međusobno mogu povezati svičevi različitih proizvođača.
# Zato što rade na nivou.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Kako se zove tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča koja omogućava proveru greške?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragment-Free.
# Half-Duplex.
# Full-Duplex.
# <span class="solution">Store and Forward.</span>
# Cut-Through.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Svaki port sviča, tj. segment koji on čini, je poseban kolizioni domen.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 17 ===
Šta radi svič kada primi brodkast okvir?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Forwarding.</span>
# Flooding.
# Filtering.
# <span class="solution">Learning.</span>
# Odbacuje okvir.
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da bi se računar povezao na FastEthernet svič, mora se konfigurisati MAC adresa porta sviča na koji je uređaj povezan.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
(April 2023.) Ako između dva sviča stavimo još jednu vezu, šta će se desiti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Oba porta (veze) će postati neaktivni.
# Svičevi će raditi, ali će paketi između njih kružiti večno.
# <span class="solution">Svičevi će raditi normalno.</span>
</div>

== STP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se naziva port na sviču koji na nivou segmenta oglašava BPDU pakete sa najmanjom vrednosti Path Cost?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Blocked port.
# Learning port.
# Listening port.
# Fast port.
# Root port.
# <span class="solution">Designated port.</span>
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Septembar 2021.) Kako se naziva port koji od svih portova na sviču prima najmanju vrednost Path Cost atributa u BPDU porukama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Root port.</span>
# Designated port.
# Fast port.
# Listening port.
# Blocked port.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koja je osnovna uloga Spanning Tree protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Povezivanje više habova.
# Omogućavanje VLAN-ova.
# Povezivanje više kolizionih domena.
# Sprečavanje gubitka paketa.
# Povezivanje više svičeva.
# <span class="solution">Onemogućavanje nastanka petlji.</span>
# Sprečavanje kolizije.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno za STP blokirane portove (BP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# BP portovi blokiraju celokupni dolazni i odlazni saobraćaj.
# Šalju se samo BPDU poruke.
# <span class="solution">BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj, osim BPDU poruka.</span>
# <span class="solution">BP portovi blokiraju sav odlazni saobraćaj.</span>
# BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj.
# Kroz BP portove normalno se prihvata sav dolazni saobraćaj, ali se ništa ne šalju.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je tačno za STP designated portove (DP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Svič može da ima samo jedan DB port.
# Linkovi sa DP uvek pripadaju STP stablu.
# <span class="solution">Paketi koji iz sviča izlaze na DP portove se udaljavaju od root sviča.</span>
# <span class="solution">Svi portovi root sviča su DP.</span>
# Paketi koji iz sviča izlaze na DP se približavaju root sviču.
# Predstavljaju portove koji primaju samo BPDU pakete.
# Predstavljaju portove koji šalju samo BPDU pakete.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno za STP root portove (RP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# RP portovi primaju samo BPDU pakete.
# <span class="solution">Root svič nema RP portove.</span>
# Jedan svič može da ima više RP portova u jednom STP stablu.
# Paketi koji iz sviča izlaze na RP udaljavaju se od root sviča.
# RP portovi šalju samo BPDU pakete.
# RP su portovi na root sviču.
# <span class="solution">Paketi koji iz sviča izlaze na RP približavaju se root sviču.</span>
# <span class="solution">Linkovi sa RP uvek pripadaju STP stablu.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koji je osnovni nedostatak Spanning Tree protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Nema podrške za VLAN-ove.
# Mogucnost pojave petlji.
# <span class="solution">Spora konvergencija.</span>
# Mogućnost pojave kolizije.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Habovi podržavaju (sprovode) Spanning Tree protokol.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Port na sviču koji je na nivou segmenta bliži root sviču je:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Root port.
# <span class="solution">Designated port.</span>
# Blocked port.
</div>

=== Pitanje 10 ===
(April 2023.) Ako prikačimo svič na port na kome je aktiviran BPDU guard, šta će se desiti sa portom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne znamo jer zavisi od ostatka mreže.
# Port će postati RP.
# <span class="solution">Port će postati neaktivan.</span>
# Port će postati DP.
</div>

=== Pitanje 11 ===
(April 2023.) Kad na nekom portu sviča aktiviramo PortFast, koje od navedenih situacija mogu da se dogode?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Prelazak iz Forwarding u Blocking</span>
# Prelazak iz Blocking u Learning
# Prelazak iz Forwarding u Learning
# Prelazak iz Blocking u Listening
# Prelazak iz Forwarding u Listening
# <span class="solution">Prelazak iz Blocking u Forwarding</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
(April 2023.) Posmatra se veza izmedju 2 sviča. Šta postaje port koji prima manju vrednost Path Cost-a u BPDU poruci?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Designated port
# Multilink port
# Blocking port
# <span class="solution">Root port</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
(April 2023.) Ako unosimo svič u mrežu ali ne želimo da on postane root svič, potrebno je da:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Našem sviču smanjimo STP prioritet.
# Nekom drugom sviču povećamo STP prioritet.
# <span class="solution">Nekom drugom sviču smanjimo STP prioritet.</span>
# Nije moguće uraditi.
</div>

== VLAN ==
=== Pitanje 1 ===
Kada se informacija o VLAN-u prenosi u L2 okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenosi se i po Access linku i po Trunk linku.
# Kada se okvir prenosi po Access linku.
# Kada se okvir prenosi do rutera.
# <span class="solution">Kada se okvir prenosi po Trunk linku.</span>
# Ne prenosi se u okviru ved se konfiguriše na sviču.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je Trunk Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Više paralelnih fizičkih veza između svičeva koje se tretiraju kao jedna logička veza.
# Veza između svičeva koja pripada jednom VLAN-u.
# <span class="solution">Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz različitih VLAN-ova.</span>
# Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz istog VLAN-na.
# Veza koja je uspostavljena preko Auto-Negotiation opcije.
# Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri na brzini većoj od ostalih veza.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno za VLAN-ove?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou, ako su povezani preko više svičeva.
# Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou samo ako su povezani preko istog sviča.
# Za komunikaciju između dva uređaja na istom VLAN-u, mora se koristiti ruter.
# <span class="solution">Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju samo preko rutera.</span>
# <span class="solution">Uređaji iz istog VLAN-a mogu da komuniciraju na L2 nivou, čak iako su povezani preko više svičeva.</span>
# Jedan VLAN se može postaviti samo na jednom sviču.
</div>

=== Pitanje 4 ===
(Septembar 2021.) Šta važi za Ethernet okvire koji se sa Access Linka prosleđuje na Trunk Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Okvir se enkapsuliraju<sup>[sic]</sup> u novi okvir (tunneling).
# Okvir se ne menja.
# <span class="solution">Veličina okvira se povećava.</span>
# Iz okvira se uklanjaju pojedina polja.
# U okviru se menjaju pojedina polja.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta važi za okvire koji se sa Trunk Linka prosleđuje na Access Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U okviru se menjaju pojedina polja.
# U okvir se dodaju nova polja.
# <span class="solution">Veličina okvira se smanjuje.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# Okvir se ne menja.
# Enkapsuliraju se u nove okvire (tunneling)
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta se dešava sa MAC adresama iz zaglavlju L2 okvira prilikom rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne menja se ni izvorišna i ni odredišna MAC adresa.
# Menja se samo odredišna MAC adresa, dok izvorišna MAC adresa ostaje ista.
# <span class="solution">Odredišna MAC adresa postaje izvorišna adresa u novom okviru.</span>
# Izvorišna MAC adresa postaje odredišna adresa u novom okviru.
# Menja se samo izvorišna MAC adresa, dok odredišna MAC adresa ostaje ista.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta važi za izvorišnu i odredišnu IP adresu u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Menja se samo izvorišna IP adresa.
# Izvorišna i odredišna IP adresa pripadaju istoj IP mreži.
# Izvorišna i odredišna IP adresa menjaju mesta.
# Navedeni slučaj nije moguć.
# Menja se samo odredišna IP adresa.
# <span class="solution">Izvorišna i odredišna IP adresa ostaju iste.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
(April 2023.) Kada se paket prenese sa jednog trunk linka na drugi, šta će se desiti:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će se povećati.
# <span class="solution">Ništa se neće promeniti.</span>
# Paket će se smanjiti.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(April 2023.) Svi paketi koji prolaze kroz LAN moraju da prođu kroz root switch:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Tačno
# <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
(April 2023.) Ako preko LAN 1 uređaja A pošaljemo paket veličine 1234B, a šaljemo ga uređaju B na istom LAN preko trunk veze, kolika će biti veličina okvira na trunk linku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 1230
# 1234
# <span class="solution">1238</span>
# Ne znamo.
</div>

== WLAN ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se obavlja komunikacija između uređaja A i B u WLAN mreži u infrastrukturnom modu rada?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Svi paketi između A i B se prenose preko Access Point uređaja osim JAM paketa koji se prenosi direktno do svih uređaja ako nastane kolizija.
# Samo broadkast paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.
# <span class="solution">Svi paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.</span>
# Uređaji A i B se najpre registruju na mrežu preko Access Point uređaja, a zatim direktno razmenjuju pakete.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se obezbedio roming između više Access Point (AP) uređaja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">AP čije se delovi preklapaju moraju da imaju različite frekvencije.</span>
# Svi AP uređaji moraju da imaju različite frekvencije.
# Svi AP uređaji moraju da podržavaju VLAN-ove.
# Svaki mobilni uređaj mora da ima svoju nezavisnu fekvenciju.
# Svi AP moraju da imaju iste frekvencijske kanale.
# <span class="solution">SSID mora da bude isti na svim AP.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je "Service Set Identifier" u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Password koji se dodeljuje svakom uređaju u WLAN mreži.
# Tekstualni naziv Access Point uređaja.
# Identifikacija protokola koji se koristi u mreži i služi zbog provere kompatibilnosti.
# Tekstualni ključ za pristup WLAN mreži.
# Binarni ključ za pristup WLAN mreži.
# <span class="solution">Tekstualni naziv WLAN mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno od sledećeg vezano za bežične LAN mreže (WLAN)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">U WLAN mreži može doći do kolizije.</span>
# U WLAN mreži ne može doći do kolizije.
# Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira.
# Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira, ali se menja samo izvorišna MAC adresa kada okvire prelazi sa jedne mreže na drugu.
# <span class="solution">Format WLAN okvira je različit od formata Ethernet okvira.</span>
# WLAN mreže se ne mogu povezati na Ethernet mreže.
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Septembar 2021.) Šta je tačno za koliziju u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U WLAN mreži se detektuje kolizija stalnim praćenjem stanja na medijumu
# Uređaj koji je detektovao koliziju šalje poseban okvir koji označava koliziju.
# Access Point uređaj šalje poseban okvir koji označava koliziju.
# U WLAN mreži ne može da nastane kolizija, jer se koristi metod izbegavanja kolizije (CSMA/CA)
# <span class="solution">Kolizija se podrazumeva da se desila ako ne stigne potvrda za poslati okvir.</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno za uređaje u WLAN mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji ne mogu da znaju kada će on da se oslobodi.
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer svaki uređaj dobija fiksni vremenski interval za prenos podataka.
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer Access Point obaveštava sve uređaje o tome.
# <span class="solution">Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi na osnovu informacija iz okvira koji se trenutno prenosi.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za WLAN i koliziju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kolizija se detektuje tokom slanja okvira.
# Kolizija se rešava na isti način kao kod Ethernet mreža.
# Ne postoji kolizija kod WLAN mreža.
# <span class="solution">Kolizija se ne može detektovati tokom slanja okvira.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za WLAN mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koristi algoritam izbegavanja kolizije (Colission Avoidance).
# U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koriste različite frekvencije za svaki uređaj.
# U WLAN mreži može da dođe do kolizije, samo ako se ne koristi full-duplex režim rada.
# <span class="solution">U WLAN mreži može da dođe do kolizije.</span>
# U WLAN mreži može da dođe do kolizije, ali se primljeni paketi mogu uspešno rekonstruisati korišćenjem CSMA/CA algoritma.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta predstavlja pojam SSID?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Signalizacioni protokol za komunikaciju Access Point uređaja i ostalih učesnika u mreži.
# Ključ za pristup WLAN mreži.
# <span class="solution">Naziv WLAN mreže.</span>
# Sigurnosni protokol za prijavljivanje na WLAN mrežu.
# Identifikaciju servisa koji se nude korisnicima.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Jedna WLAN mreža može da se podeli na više udaljenih Access Point uređaja.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 11 ===
Na jednom Access Point uređaju može da se postavi više mreža sa različitim vrednostima SSID polja.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 12 ===
(Septembar 2021.) Na šta se odnosi pojam Network Allocation Vector?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Vektor prostiranja radio talasa koji prenose okvire u WLAN mrežama.
# Mehanizam anuliranja šuma na Access Point uređaju pri prijemu jednog istog signala koji pristižu iz različitih pravaca usled refleksije.
# Rezervacija frekvencijskog kanala za korišćenje od strane uređaja u WLAN mrežama.
# <span class="solution">Mehanizam procena<sup>[sic]</sup> i oglašavanja vremena zauzeća medijuma u bežičnim LAN mrežama.</span>
# Mehanizam koji obezbeđuje preuzimanje korisnika sa jednog Access Point uređaja na drugi bez gubitka WLAN veze.
# Skup informacija koje se prenose prilikom učlanjivanja u WLAN mrežu.
# Mehanizam procene i oglašavanja vremena zauzeća medijuma kod Ethernet kolizionih domena.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Koja je uloga ''Access Point'' uređaja u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Access Point uređaj služi samo za prenos potvrda prijema u WLAN mreži.
# Access Point uređaj služi samo za kontrolne funkcije u mreži, kao što je učlanjivanje i raskidanje veze.
# <span class="solution">Access Point uređaj prenosi sve okvire u WLAN mreži.</span>
# Access Point uređaj prenosi samo okvire koje izlaze iz WLAN mreže.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezanih za CSMA/CD algoritam?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Algoritam radi samo za dva direktno povezana uređaja.
# Algoritam sprečava da dođe do kolizije.
# Algoritam prepoznaje koliziju i uspeva da rekonstruiše okvire koji učestvuju u koliziji.
# <span class="solution">Uređaji čiji su okviri prouzrokovali koliziju čekaju slučajno izabrani vremenski interval i reemituju okvire.</span>
# Uređaji će neograničeno pokušavati da šalju isti okvir ukoliko dolazi do učestale kolizije.
# <span class="solution">Algoritam dozvoljava koliziju, ali definiše kako se ona prepoznaje i razrešava.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta je tačno za WLAN mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Uređaji povezani na Access Point u jednoj WLAN mreži koriste istu frekvenciju.</span>
# Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste jednu frekvenciju za slanje, a drugu za prijem podataka.
# Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste različite frekvencije da bi mogli međusobno da komuniciraju.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Kako se detektuje kolizija, ako se ona javi u WLAN mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Izostankom poruke koja potvrđuje prijem okvira.</span>
# Emituje se posebna poruka po drugom (kontrolnom) kanalu.
# Kolizija se ne može detektovati, ved se izbegava.
# Kolizija ne može da se javi u WLAN mrežama.
# JAM signal se emituje od strane Access Point uređaja.
</div>

== WAN ==
=== Pitanje 1 ===
Koji uređaj je potrebno obezbediti na strani korisnika kada se koristi digitalna serijska veza?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">CSU/DSU uređaj</span>
# Voice-band modem
# DSL modem
# Digitalni modem
# Kablovski modem
</div>

== HDLC ==
HDLC se nekada predavao na predmetu, ali se više ne predaje. Ranija pitanja iz ove oblasti mogu se naći na [[Special:Permalink/4521#HDLC|starijoj verziji stranice]].

== PPP ==
=== Pitanje 1 ===
Šta je tačno za NCP (Network Control Protocol) podsloj PPP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Služi za ostvarivanje opcionih funkcija PPP protokola
# <span class="solution">Za svaki protokol višeg nivoa postoji posebna NCP instanca</span>
# Služi za uspostavljanje PPP veze
# Služi za logičku realizaciju PPP protokola
</div>

=== Pitanje 2 ===
Multilink opcija podrazumeva povezivanje dva uređaja sa dve nezavisne PPP veze, po jedna u svakom smeru.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Septembar 2021.) Multilink opcija PPP protokola omogućava povezivanje jednog uređaja sa više udaljenih uređaja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Na jednom habu se može definisanti više VLAN-a koji će nezavisno da rade.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
PPP protokol prenosi podatke IP nivoa.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
PPP protokol sadrži mehanizam za detekciju greške na nivou svakog okvira.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
PPP veza se u potpunosti raskida kada se zatvori IPCP sesija na nivou NCP podsloja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Multilink opcija se odnosi na povezivanje dva uređaja preko više među-uređaja i linkova u nizu.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(April 2023.) Svaki paket PPP protokola sadrži informacije trećeg sloja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

== IP ==
=== Pitanje 1 ===
Fragmentirani IP paket se rekonstruiše (spaja)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na L2 sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
# Na aplikativnom sloju odredišnog uređaja.
# Na IP sloju prvog sledećeg rutera.
# Na IP sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
# <span class="solution">Na IP sloju odredišnog uređaja.</span>
# Na L2 sloju odredišnog uređaja.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Fragmentirani IP paket se?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Može ponovo fragmentirati, samo ako je resetovan more-fragment flag.
# <span class="solution">Može ponovo fragmentirati.</span>
# Može ponovo fragmentirati, samo ako je setovan more-fragment flag.
# Ne može ponovo fragmentirati.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kada nastaju uslovi za fragmentaciju IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prilikom load-balancinga.
# Kada paket treba da prođe kroz interfejs rutera malog kapaciteta (bitske brzine).
# Kod slanja broadkast paketa.
# <span class="solution">Kada je IP paket veći od MTU vrednosti.</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se prepoznaje IP paket koji je nastao fragmentacijom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ako polje 'fragment offset' ima vrednost nula.
# Ako su i 'more fragment flag' i 'fragment offset' polja različita od nule.
# <span class="solution">Ako je barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' različito od nule.</span>
# Ako je polje 'fragment offset' različito od nule.
# Ako je polje 'more fragment flag' različito od nule.
# Ako barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' ima vrednost nula.
# Ako polje 'more fragment flag' ima vrednost nula.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Kako se realizuje komanda ping?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenošenjem ICMP poruke u Layer 2 okviru.
# Prenošenjem ICMP poruke kroz route update poruke.
# Prenošenjem ICMP poruke u na brodkast adresu.
# Prenošenjem ICMP poruke na multikast adresu.
# <span class="solution">Prenošenjem ICMP poruke u Layer 3 paketu.</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koja polja IP zaglavlja kod fragmentiranih paketa imaju iste vrednosti kao i kod originalnog IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Identifikacija paketa.</span>
# <span class="solution">Don't fragment flag.</span>
# Fragment offset.
# MAC adresa izvorišta.
# More fragment flag.
# MAC adresa odredišta.
# <span class="solution">IP adresa izvorišta.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koje su karakteristike IP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# IP paketi se prenose do odredišta u istom redosledu.
# Svaki primeljeni paket se potvrđuje ICMP paketom.
# <span class="solution">Redosled pristiglih IP paketa ne mora da bude isti kao i redosled po kome su poslati.</span>
# <span class="solution">Format IP paketa ne zavisi od protokola drugog nivoa.</span>
# Svaki primeljeni paket se potvrđuje novim IP paketom.
# <span class="solution">Prosleđivanje IP paketa do odredišta nije garantovano.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za fragmentaciju IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do različitih odredišta.
# Fragmentirani paketi se prenose po istom putu do istog odredišta.
# Predstavlja deljenje jednog IP paketa kod load-balancing-a.
# Fragmentirani paketi nisu IP paketi.
# <span class="solution">Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do istog odredišta.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta od ponuđenog važi za brodkast domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Brodkast domen se ne završava na svičevima.</span>
# <span class="solution">Brodkast domen se završava na ruterima.</span>
# Brodkast domen se završava na svičevima.
# Brodkast domen se ne završava na ruterima.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava vrednost 120 u polju 'fragment offset'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Data polje sadrži podatke koji počinju od 960. bajta podataka originalnog IP paketa.</span>
# Data polje sadrži 120 bajtova podataka originalnog IP paketa.
# Data polje sadrži 960 bajtova podataka originalnog IP paketa.
# IP paket predstavlja 120. paket u niz.
# Data polje sadrži podatke koji počinju od 120. bajta podataka originalnog IP paketa.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta predstavlja rezultat komande traceroute u slučaju kada nisu iste putanje odlaznog i dolaznog saobraćaja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Greška, jer se ne dobija konzistentan rezultat.
# Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta i nazad po drugoj putanji ('round trip path').
# Spisak rutera na putu od odredišta do posmatranog uređaja.
# <span class="solution">Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta.</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šte radi uređaj kada treba da pošalje IP paket drugom uređaju na istoj LAN mreži, a nema njegovu MAC adresu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IP paket se šalje default gateway uređaju koji će da prosledi IP paket do odredišta.
# IP paket se odbacuje.
# IP paket se enkapsulira u ARP paket.
# <span class="solution">Šalje ARP upit (ARP request).</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.147.254/22</span>

=== Pitanje 14 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.126/26</span>

=== Pitanje 15 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.94/27</span>

=== Pitanje 16 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.78/28</span>

=== Pitanje 17 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.19.254/22</span>

=== Pitanje 18 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.190/26</span>

=== Pitanje 19 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.190/27</span>

=== Pitanje 20 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.174/28</span>

=== Pitanje 21 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.24.1</span>

=== Pitanje 22 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">110.120.130.129</span>

=== Pitanje 23 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">140.150.160.161</span>

=== Pitanje 24 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">40.50.60.65</span>

=== Pitanje 25 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.31.254</span>

=== Pitanje 26 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">110.120.130.190</span>

=== Pitanje 27 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">140.150.160.190</span>

=== Pitanje 28 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">40.50.60.78</span>

=== Pitanje 29 ===
Koja je poslednja host IP adresa raspoloživa u mreži 10.20.30.0/24 (uneti u oznaci a.b.c.d./n)?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.30.254/24</span>

=== Pitanje 30 ===
(Jun 2018.) Da li u nekoj LAN mreži adresa ''default gateway'' i nekog računara mogu da pripadaju različitim mrežnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da
# <span class="solution">Ne</span>
</div>

=== Pitanje 31 ===
IP protokol obaveštava pošiljaoca za svaki isporučeni IP paket.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 32 ===
IP protokol ne zavisi od fizičkog medijuma.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 33 ===
Vreme isporuke svakog IP paketa je garantovano.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 34 ===
Na osnovu čega ruter zna kojem originalnom IP paketu pripada fragmentirani IP paket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# More Fragment flega.
# Fragment Offset polja.
# More Fragment flega i Fragment Offset polja.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
</div>

=== Pitanje 35 ===
Vodeći bitovi IP adrese klase B su <code>10</code>.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 36 ===
Koliko host IP adresa je raspoloživo u mreži 10.20.30.0/24?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">254</span>

=== Pitanje 37 ===
Šta nam kazuje rezultat komande traceroute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Spisak rutera na putu od odredišta do našeg uređaja.
# <span class="solution">Spisak rutera na putu do odredišta.</span>
# Spisak ruta na posmatranom uređaju.
# Ruting tabelu na ruterima.
</div>

== Rutiranje ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Čemu služe ruting protokoli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se podrže višestruke putanje.
# <span class="solution">Da ruteri nauče gde se nalazi koja IP mreža.</span>
# Da rutiraju pakete.
# Za nalaženje default gateway uređaja.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako ruting protokoli tretiraju više puteva do neke mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale označavaju kao unreachable u ruting tabeli.
# Sprovode load balancing po svim putanjama srazmerno vrednosti metrike.
# Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a sve upisuju u ruting tabelu.
# <span class="solution">Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale odbacuju.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koje osnovne podatke sadrži svaki red u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Mrežna IP adresa sa maskom.</span>
# Vreme upisa u ruting tabelu.
# <span class="solution">IP adresa susednog rutera na zajedničkom linku.</span>
# Mrežna IP adresa bez maske.
# Default gateway za pripadajuću mrežnu adresu.
# MAC adresa susednog rutera na zajedničkom linku.
# Default ruta.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je od ponuđenog tačno za classless ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne koriste metriku.
# Ne podržavaju default rute.
# Ne prenose mreže koje pripadaju A, B i C klasama.
# Ne podržavaju load balancing.
# Ne podržavaju mrežne adrese.
# <span class="solution">U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je posledica 'load balancing' osobine ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da ruting tabela može da ima više mrežnih adresa za jedan next-hop.
# Da se brzine interfejsa prilagođavaju prema intenzitetu saobraćaja.
# <span class="solution">Da ruting tabela može da ima više next-hop podataka za jednu mrežnu adresu.</span>
# Da se paketi rutiraju po različitim putevima u odlaznom u odnosu na dolazni smer.
# Da ruting tabela ima više next-hop podataka za sve mrežne adrese.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno od sledećeg vezano za protokole rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Protokoli rutiranja služe za rutiranje poruka u ruterima.
# <span class="solution">Protokoli rutiranja služe da na ruterima kreiraju ruting tabele.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za 'Default gateway'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ima adresu sa svim bitskim jedinicama u host delu.
# Nema IP adresu.
# Ima adresu 0.0.0.0.
# <span class="solution">Ima regularnu IP adresu.</span>
# Ima adresu sa svim bitskim nulama u host delu.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za Next-hop podatak u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Predstavlja redni broj posmatranog rutera na putu prema datoj mreži.
# <span class="solution">Predstavlja IP adresu interfejsa narednog rutera na putu prema datoj mreži.</span>
# Predstavlja IP adresu izlaznog interfejsa na posmatranom ruteru na putu prema datoj mreži.
# Postoji samo kod ruting protokola koji za metriku imaju 'hop-count'.
# Predstavlja redni broj narednog rutera na putu prema datoj mreži.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Avgust 2021.) Šta je tačno za proces rutiranja na osnou<sup>[sic]</sup> ruting tabele posmatrano sa aspekta jednog rutera?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Paketi se uvek prenose do odredišta u istom poretku.
# Gleda se izvorišna IP adresa u zaglavlju paketa.
# <span class="solution">Ne utiče na saobraćaj koji dolazi u posmatrani ruter.</span>
# <span class="solution">Gleda se odredišna IP adresa u zaglavlju paketa.</span>
# Saobraćaj se uvek prenosi po istom putu u oba smera.
# Ne utiče na saobraćaj koji odlazi iz rutera.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno za ruting tabelu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Utiče i na pakete koji se primaju na ulazne interfejse i na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.
# Utiče na pakete koji se primaju na ulazne interfejse.
# Ne utiču na prosleđivanje paketa, ved na rad ruting protokola.
# <span class="solution">Utiče na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.</span>
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta od ponuđenog ruter radi sa next-hop adresom iz ruting tabele?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sve pakete prosleđuje na tu adresu, nezavisno od mrežne adrese.
# Postavlja je na mesto odredišne IP adrese u IP paketu.
# <span class="solution">Za nju traži podatak u ARP tabeli.</span>
# Postavlja je na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.
# Postavlja je u ruting update koji oglašava susednim ruterima.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju istu administrativnu distancu, a različitu vrednosti metrike?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U ruting tabelu se samo upisuje ruta sa boljom metrikom, dok se druga ruta odbacuje.</span>
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo bolja ruta.
# U ruting tabelu ne se upisuju ni jedna ruta.
# U ruting tabelu se upisuje ruta sa boljom metrikom, a obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju različite administrativne distance?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo ruta sa manjom administrativnom distancom.
# Šalje se ICMP poruka 'route mismatch'
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
# U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa vedom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.
# <span class="solution">U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa manjom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.</span>
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta radi ruter kada do određene mreže detektuje dve putanje (rute) naučene preko dva različita ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U ruting tabelu upisuje obe rute, ali koristi samo bolju rutu.
# U ruting tabelu upisuje samo rutu sa boljom metrikom.
# U ruting tabelu upisuje obe rute i obe ih koristi.
# U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa većom administrativnom distancom.
# <span class="solution">U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa manjom administrativnom distancom.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta radi ruter kada ima rutu ka nekoj mreži naučenu i preko RIP i preko OSPF protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U ruting tabelu upisuje samo OSPF rutu.</span>
# U ruting tabelu upisuje rutu sa boljom metrikom.
# U RIP domenu koristi RIP rutu, a u OSPF domenu koristi OSPF rutu.
# U ruting tabelu upisuje samo RIP rutu
# U ruting tabelu upisu obe rute.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Šta se dešava kada ruter ne zna na koji izlazni interfejs da prosledi IP poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IP poruka se šalje susednom ruteru koji ima najbolju metriku.
# <span class="solution">Šalje se 'Network unreachable' ICMP poruka.</span>
# IP poruka se šalje na sve izlazne interfejse.
# Šalje se 'Host unreachable' ICMP poruka.
# IP poruka se vraća pošiljaocu.
# IP poruka se šalje na proizvoljni izlazni interfejs.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Šta se radi sa IP paketom kada odredišna adresa može da se upari sa više ruta u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Bira se ruta sa mrežom koja ima najmanje bitskih jedinica u masci.
# Ova situacija ne može da se desi.
# Koriste se sve rute.
# Paket se odbacuje.
# Bira se ruta sa najboljom metrikom.
# Bira se ruta sa najboljom administrativnom distancom.
# <span class="solution">Bira se ruta sa mrežom koja ima najviše bitskih jedinica u masci.</span>
</div>

=== Pitanje 18 ===
Šta važi za 'distance-vector' (DV) i 'Link-state' (LS) ruting protokole kada do određene mreže postoji više putanja sa različitim vrednostima metrike?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju najboju rutu, a drugim ruterima oglašavanju sve rute.
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute, a koriste samo najbolju.
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute i koriste ih za load-balancing.
# LS u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a DV sve rute.
# <span class="solution">I DV i LS u ruting tabelu upisuju samo najbolju rutu.</span>
# DV u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a LS sve rute.
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta važi za classless ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ne podržavaju se IP adrese koje pripadaju klasama A, B i C.
# Ne podržava se load-balancing
# Maska se ne prenosi kao podatak u routing-update porukama.
# <span class="solution">Može se koristiti različita dužina maski za različite podmreže.</span>
# <span class="solution">Maska se prenosi kao podatak u routing-update porukama.</span>
# Koriste se samo IP mreže koje pripadaju 'more-specific' klasama.
</div>

=== Pitanje 20 ===
Šta važi za statičke rute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Statičke rute imaju vedi prioritet od dinamičkih ruta.</span>
# Statičke rute predstavljaju default rute.
# Statičke rute nemaju next-hop podatke.
# Statičke rute se koriste samo na default gateway-u.
# Statičke rute imaju manji prioritet od dinamičkih ruta.
</div>

=== Pitanje 21 ===
(Avgust 2021.) Šta je od ponuđenog tačno za classful ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Podržavaju samo maske dužine 8, 16 ili 24 bita.
# <span class="solution">U svojim porukama prenose IP adresu mreže, ali ne masku.
# U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.
# Koriste klase A, B ili C umesto metrike.
# Ne koriste metriku.
# Ne podržavaju default rute.
</div>

=== Pitanje 22 ===
(Avgust 2021.) Na koji next-hop će da se šalje paket pri komunikaciji od 192.168.10.20 do 172.16.0.10, za sledeći sadržaj ruting tabele:
* 172.16.0.0/16, next-hop 4.4.4.4, RIP ruta
* 172.16.0.0/20, next-hop 5.5.5.5, OSPF ruta
* 172.16.0.0/24, next-hop 6.6.6.6, RIP ruta
* 0.0.0.0/0, next-hop 7.7.7.7, statička ruta
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 7.7.7.7
# <span class="solution">6.6.6.6</span>
# 172.16.0.0
# 172.16.0.1
# 4.4.4.4
# 5.5.5.5
</div>

=== Pitanje 23 ===
Agregacija IP mreža ne utiče na veličinu ruting tabela.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 24 ===
Interni protokoli rutiranja se baziraju na statičkim (internim) rutama.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 25 ===
Šta se radi kada ruter u ruting tabeli ima više mrežnih adresa sa različitim maskama, kojima pripada odredišna adresa iz IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Bira se mreža sa najdužom maskom.</span>
# Bira se mreža sa najkraćom maskom.
# Paket se odbacuje.
# Ova situacija ne može da se desi.
# Koriste se putanje ka svim mrežama (load balancing).
</div>

=== Pitanje 26 ===
Šta se po pravilu dešava sa izvorišnom i odredišnom IP adresom u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja kroz mrežu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ne menja se ni odredišna ni izvorišna IP adresa.</span>
# Ne menja se samo odredišna IP adresa, dok se izvorišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost poslednjeg rutera koji ju je poslao.
# Ne menja se samo izvorišna IP adresa, dok se odredišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost sledećeg rutera kome se šalje (next-hop).
</div>

=== Pitanje 27 ===
IP paketi se nezavisno rutiraju kroz mrežu u oba smera.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 28 ===
Jedna LAN mreža može biti povezana na više rutera.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

== ARP ==
=== Pitanje 1 ===
Ko odgovara na ARP request poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo uređaji čija se MAC adresa navodi u ARP paketu.
# Svi uređaji u broadcast domenu.
# <span class="solution">Samo uređaj čija se IP adresa navodi u ARP paketu.</span>
# Samo default-gateway.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Ko sprovodi ARP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo hostovi u LAN mreži.
# <span class="solution">Svi IP uređaji u LAN mreži.</span>
# Samo default gateway u LAN mreži.
# Samo wireless uređaji u LAN mreži.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Na koju adresu se šalje ARP reply paket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na broadkast IP adresu.
# Na MAC adresu default gateway-a.
# Na broadkast MAC adresu.
# <span class="solution">Na MAC adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.</span>
# Na IP adresu default gateway-a.
# Na IP adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta radi ruter sa podatkom koji dobije iz ARP keša?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Koristi za next-hop prilikom rutiranja paketa.
# Postavlja na mesto izvorišne MAC adrese u Ethernet okviru.
# Postavlja na mesto odredišne IP adrese u IP zaglavlju.
# <span class="solution">Postavlja na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.</span>
# Postavlja na mesto izvorišne IP adrese u IP zaglavlju.
</div>

=== Pitanje 5 ===
U šta se enakapsuliraju ARP paketi?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U Ethernet okvire.</span>
# U PPP okvire.
# U routing update pakete.
# Ne enkapsuliraju se, jer ARP protokol radi na nivou.
# U IP pakete.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Uloga ARP protokola je?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da na osnovu IP adrese pronađe MAC adresu odredišnog uređaja.</span>
# Da na osnovu MAC adrese pronađe IP adresu odredišnog uređaja.
# Da pronađe MAC adresu default gateway-a.
# Da na uređaju postavi IP adresu na osnovu njegove MAC adrese.
# Da na uređaju postavi MAC adresu na osnovu njegove IP adrese.
</div>

== ICMP ==
=== Pitanje 1 ===
Ko šalje ICMP redirect poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Bilo koji uređaj na LAN mreži kada prepozna da paketi nisu namenjeni za njega.
# Ruter kada za određeni paket treba da koristi default rutu.
# <span class="solution">Ruter kada prepozna da next-hop pri rutiranju paketa pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je taj paket pristigao.</span>
# Ruter kada radi load-balancing.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koja ICMP poruka ne označava grešku u komunikaciji između izvorišta i odredišta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# More fragment
# Host is found
# Route is symetric
# <span class="solution">Redirect</span>
# Application is found
# Destination Unreachable
# Can’t fragment
# Default route is used
# Default gateway is used
# Load balancing
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koja ICMP poruka se šalje kada ruter prepozna da next-hop pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je paket došao?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Network unreachable.
# <span class="solution">Redirect.</span>
# Host unreachable.
# Time Exceeded.
# Protocol unreachable.
# Port unreachable.
# Echo Reply.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koja ICMP poruka se šalje kada uređaj ne dobije odgovor na ARP zahtev?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Echo Reply.
# Protocol unreachable.
# Network unreachable.
# Port unreachable.
# Time Exceeded.
# <span class="solution">Host unreachable.</span>
# Redirect.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koje ICMP poruke dobija uređaj koji je startovao traceroute komandu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Echo Request/Echo Reply
# Hop Exceeded
# <span class="solution">Time Exceeded</span>
# Can’t fragment (ne može da se fragmentira)
# Destination unreachable
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koji uređaji mogu da primaju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo ruteri, računari i svičevi.
# Samo ruteri.
# <span class="solution">Svi IP uređaji na mreži.</span>
# Samo ruteri i računari.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koji uređaji mogu da šalju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo ruteri.
# Samo ruteri i računari.
# Samo ruteri, računari i svičevi.
# <span class="solution">Svi IP uređaji na mreži.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Kome se šalje ICMP redirect poruka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Računaru kome je namenjen primljeni IP paket.
# Ruteru koji ima bolju rutu za primljeni IP paket.
# <span class="solution">Uređaju koji je poslao IP paket.</span>
# Ruteru na istoj LAN mreži koji predstavlja bolji izlaz za primljeni IP paket.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je tačno za ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenose se enkapsuliranjem u okvire na nivou.
# Prenose se enkapsuliranjem u pakete ruting protokola.
# Prenose se kao aplikativni podaci enkapsuliranjem u paketa 4. nivoa.
# <span class="solution">Prenose se enkapsuliranjem u IP poruke.</span>
# Prenose se nezavisno od IP protokola.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava ICMP poruka 'Protocol unreachable'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Odredišni uređaj nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.</span>
# Na ruteru nije konfigurisan odgovarajući ruting protokol.
# Ruter na putu do odredišta nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.
# IP protokol na odredišnom uređaju nije dostupan.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta označava ICMP poruka 'Time Exceeded'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Istekla je validnost rute u ruting tabeli.
# <span class="solution">IP paket nije isporučen na odredište.</span>
# Vreme je za novi ruting update.
# Istekao je Hold down interval.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se može zaključiti kada uređaj primi ICMP poruku 'Echo request'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Postoji uspešna dvosmerna IP komunikacija između uređaja koji je poslao poruku i uređaja koji je primio poruku.
# Postoji greška u komunikaciji na IP nivou, pa se zahteva novi IP paket.
# <span class="solution">Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je poslao poruku do uređaja koji je primio poruku.</span>
# Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je primio poruku do uređaja koji je poslao poruku.
# Došlo je do kruženja paketa u petlji na nekom delu puta do odredišta.
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Septembar 2021.) Kome sve mogu da se šalju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Svim IP uređajima u mreži.</span>
# Samo ruterima.
# Svim uređajima u mreži, nezavisno da li podržavaju IP protokol.
# Samo hostovima (krajnjim uređajima).
</div>

=== Pitanje 14 ===
Koji uređaji primaju ICMP Time Exceeded poruku?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Odredišni uređaj.
# Prethodni ruter na putanju do odredišta.
# <span class="solution">Izvorišni host uređaj.</span>
# Svi uređaji na mreži.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Koji uređaji šalju ICMP Time Exceeded poruke?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Ruteri.</span>
# Svičevi.
# Hostovi.
# Svi mrežni uređaji.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Kada se šalje ICMP poruka 'Time Exceeded'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada itekne tajmer kod reasembliranja fragmentiranih paketa.
# <span class="solution">Kada vrednost polja TTL (Time to live) postane nula.</span>
# Kada istekne time-out period.
# Kada istekne hold-down tajmer.
# Kada aplikacija na odredištu ne dobije očekivane podatke.
# Kada izostane 4 routing update paketa.
</div>

== Distance Vector ==
=== Pitanje 1 ===
Da li RIP u verziji 1 koristi metriku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, samo kada se koristi load-balancing.
# Ne, jer je to classless ruting protokol.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

=== Pitanje 2 ===
Da li RIP u verziji 2 podržava load-balancing?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da, samo kada je ista metrika za više ruta.</span>
# Da, samo ako se koristi redistribucija ruta.
# Ne.
# Da, samo ako se koriste statičke rute.
# Da, za svaku mrežu koja ima više ruta.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se naziva mehanizam oglašavanja rute neposredno po detektovanju njene promene?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Time to Live
# Holddown Timer
# Split horizon
# Route Poisoning
# <span class="solution">Triggered update</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se naziva mehanizam zaštite od ruting petlji kojim se oglašava ruta sa maksimalnom metrikom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Triggered update
# Split horizon
# Time to Live
# <span class="solution">Route Poisoning</span>
# Holddown Timer
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Avgust 2021.) Koji od navedenih mehanizama sprečava oglašavanje ruta prema ruteru od kojeg je dobio te rute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Route Poisoning
# Holddown Timer
# <span class="solution">Split horizon</span>
# Time to Live
# Triggered update
</div>

=== Pitanje 6 ===
Kako se naziva pojava koda se hop-count metrika povećava pri svakom ruting update-u?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Split horizon
# Holddown Timer
# Time to Live
# <span class="solution">Count-to-Infinity</span>
# Route Poisoning
# Triggered update
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je od slededeg tačno za distance-vector ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Dozvoljavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.</span>
# Sprečavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.
# <span class="solution">Dozvoljavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B.</span>
# Sprečavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B (loop).
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta rade distance-vector ruting protokoli u stacionarnom stanju kada nema promena u mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Periodično prenose sve routing update poruke.</span>
# Oglašavaju samo triggered update poruke.
# Ne rade ništa, jer nema promena u mreži.
# Nakon time-out perioda uklanjaju rute iz ruting tabele.
# Periodično prenose samo najnovije routing update poruke koje ukazuju na promene u mreži.
</div>

== Link State ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Kada će da se javi "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
# <span class="solution">Kada se na interfejs rutera poveže LAN mreža sa korisničkim računarima.</span>
# Kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
# Kada ruter za određeni paket nema rutu u ruting tabeli.
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Septembar 2021.) Kada se balansira saobraćaj na ruteru koji koristi OSPF ruting protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada do neke mreže postoji isti broj rutera po različitim putevima.
# Kada rute ka nekoj mreži imaju istu administrativnu distancu.
# Kada je jedan link preopterećen, a postoji fizička veza i preko drugog puta.
# OSPF ne podržava load balancing.
# <span class="solution">Kada u ruting tabeli za jednu mrežu postoji više next-hop adresa.</span>
# Kada se koristi difoltna ruta.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021.) Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u običnu perifernu OSPF oblasti<sup>[sic]</sup>?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">External link</span>
# Router link
# Network link
# Internal link
# <span class="solution">Summary link</span>
# Point-to-Point link
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "stub area"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Summary link</span>
# Ništa od ponuđenog.
# Network link
# Internal link
# Router link
# External link
# Point-to-Point link
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "totally stubby area"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Summary link
# Network link
# Internal link
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
# External link
# Point-to-Point link
# Router link
</div>

=== Pitanje 6 ===
(Septembar 2021.) Koliko ima ostvarenih direktnih OSPF suseda (veza) u multi-access LAN mreži sa 10 OSPF rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 45
# 9
# 0
# 18
# <span class="solution">17</span>
# 8
</div>

=== Pitanje 7 ===
Na šta se odnosi pojam "Link-State" u OSPF terminologiji?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na metriku linka između dva rutera.
# Na veze (linkove) na kojima radi OSPF .
# <span class="solution">Na podatke o intefejsima rutera.</span>
# Na kvalitet veze (linka) između dva rutera.
# Na stanje linka (Up ili Down).
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za rutere u istoj perifernoj OSPF oblasti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Imaju iste ruting tabele.
# Moraju da imaju default rutu.
# <span class="solution">Imaju iste link-state baze podataka.</span>
# Imaju iste metrike prema svakoj mreži u oblasti.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Šta je uslov da OSPF ruter uđe u "2-way" stanje?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se sa drugim ruterom usaglasi koji je ruter 'master', a koji je 'slave'.
# Da drugom ruteru pošalje Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda.
# Da dobije Hello paket sa identifikacijom susednog rutera (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.
# Da sinhronizuju svoje link-state baze podataka.
# <span class="solution">Da dobije Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava "Full" stanje kod OSPF ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da su ruteri videli svoje identifikacije u hello poruci.
# Da je pojedini link preopterećen.
# <span class="solution">Da su dva rutera razmenili sve relevantne podatke.</span>
# Da je procesor rutera preopterećen.
# Da su ruteri popunili svoju memoriju.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta se dešava u mreži multi-access tipa kada se priključi OSPF ruter koji ima najveću identifikaciju (RID)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.
# <span class="solution">Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.</span>
# <span class="solution">Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.</span>
# Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava u OSPF mreži multi-access tipa kada se priključi ruter koji ima veći RID od BDR rutera, a manji RID od DR rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Novi ruter postaje DR ruter.
# Novi ruter postaje BDR ruter.
# <span class="solution">Novi ruter postaje DROther ruter.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se dešava u slučaju pada linka u mreži sa OSPF ruting protokolom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Šalje se triggered update poruka.
# <span class="solution">Potrebne informacije se prenose u celoj oblasti.</span>
# Potrebne informacije se prenose samo do susednih rutera.
# Generiše se unreachable ruta.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta se sprovodi u "Exchange" stanju OSPF procesa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Ruteri razmenjuju sve nedostajude podatke u link-state bazama podataka.
# Ruteri razmenjuju sadržaje link-state baze podataka.
# <span class="solution">Ruteri obaveštavaju jedan drugoga koje podatke imaju (razmenjuju link state database deskriptore).</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
U koje poruke se enkapsuliraju OSPF poruke koje se prenose između rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U TCP poruke četvrtog nivoa.
# U UDP poruke četvrtog nivoa.
# Prenose se na aplikativnom nivou.
# <span class="solution">U poruke trećeg nivoa (IP).</span>
# U poruke drugog nivoa (Ethernet, PPP...)
</div>

=== Pitanje 16 ===
{{delimično rešeno}}
(Avgust 2021.) Šta je tačno za OSPF ruting protokol
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Jedna IP mreža može da pripada proizvoljnom od jednoj OSPF oblasti.
# Jedna IP mreža može fizički da pripada samo jednoj OSPF oblasti.
# Jedna IP mreža može fizički da pripada jednoj OSPF oblasti, samo ako je oblast tipa "stub area".
# <span class="solution">Jedna IP mreža može fizički da pripada proizvoljnom broju OSPF oblasti.</span>
# Jedna IP mreža može da fizički da pripada u dve OSPF oblasti, samo ako se odnosi na point-to-point link koji povezuje dve oblasti.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Koje vrste LSA mogu da se nađu u običnoj perifernoj OSPF oblasti?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Router link</span>
# <span class="solution">Summary link</span>
# Global link
# <span class="solution">External link</span>
# <span class="solution">Network link</span>
# Anycast link
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da li link-state protokoli koriste metriku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne, jer već poznaju kompletnu topologiju mreže.
# Da, samo kada se koristi load-balancing.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta je tačno za "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Javlja se kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
# Javlja se kada ruter za određeni paket nama rutu u ruting tabeli.
# Javlja se kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
# <span class="solution">Javlja se prilikom povezivanja LAN mreže na ruter preko sviča.</span>
</div>

== Transportni sloj ==
=== Pitanje 1 ===
(Avgust 2021.) Kod klijent-server komunikacije na 4. nivou tačno je sledeće:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po TCP protokolu.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Klijentska aplikacija inicira komunikaciju.</span>
# Serverska aplikacija inicira komunikaciju.
# <span class="solution">Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po UDP protokolu.</span>
# Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži prazno polje za izvorišni port.
# Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži brodkast odredišni port (FFFF.FFFF).
# Klijentska aplikacija se identifikuje sa unapred poznatim portovima.
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Avgust 2021.) Koja polja su zajednička i kod TCP i kod UDP zaglavlje<sup>[sic]</sup>?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Acknowledgement Number
# Polje sa flegovima
# <span class="solution">Odredišni port</span>
# Prozor (Window)
# Izvorišna IP adresa
# Odredišna IP adresa
# <span class="solution">Izvorišni port</span>
# Sequence Number
# Odredišna MAC adresa
# Izvorišna MAC adresa
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno za ostvarivanje pouzdanog prenosa podataka na 4. nivou?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Pouzdan prenos podataka se nezavisno sprovodi u oba smera.</span>
# Pouzdan prenos se na 4. nivou ostvaruje šifrovanjem podataka.
# Protokoli 4. nivoa ne garantuju pouzdan prenos.
# Za svaku komunikaciju se realizuje paralelni prenos kontrolnih informacija (kontrolna sesija).
# <span class="solution">UDP ne garantuje pouzdan prenos podataka.</span>
# <span class="solution">Izgubljeni ili oštećeni segmenti se detektuju i ponovo šalju.</span>
# U segmente se ugrađuju dodatne informacije, na osnovu kojih se može rekonstruisati oštećeni delovi.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je od sledećeg tačno za TCP i UDP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Dve klijentske aplikacije na različitim računarima mogu da imaju iste TCP portove.</span>
# Dve iste klijentske aplikacije na različitim računarima moraju da imaju iste TCP portove.
# Dve iste klijentske aplikacije na istom računaru mogu da imaju iste TCP portove.
# <span class="solution">Dve klijentske aplikacije na istom računaru moraju da imaju različite TCP portove.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Avgust 2021.) Da li na jednom računaru mogu istovremeno da postoje dve komunikacije koje koriste isti broj porta na tom računaru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ne</span>
# Da, nezavisno od protokola.
# Da, ako jedna komunikacija koristi TCP, a druga UDP
# Da, ako komuniciraju sa različitim serverima.
# Da, ako pripadaju istoj aplikaciji.
</div>

=== Pitanje 6 ===
(Avgust 2021.) Šta omogućava "port forwarding" tehnika?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani serverskih računara.
# Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani klijentskih računara.
# Preusmeravanje pristiglih paketa sa jednog odredišnog uređaja na drugi, a koji se prepoznaju prema broju TCP ili UDP porta.
# Transliranje TCP i UDP portova na ruteru koji sprovodi NAT.
# <span class="solution">Dostupnost određenog servera sa privatnim IP adresama za komunikacije koje se iniciraju sa spoljašnje javne mreže pri korišćenju dinamičkog NAT-a.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za TCP i UDP zaglavlja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# UDP zaglavlje je veće od TCP zaglavlja.
# <span class="solution">UDP zaglavlje je manje od TCP zaglavlja.</span>
# UDP zaglavlje je iste veličine kao TCP zaglavlje, ali se ne koriste svi podaci.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je soket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Identifikator protokola 4. nivoa koji se upisuje u zaglavlje 3. nivoa.
# <span class="solution">Identifikator aplikacije jedinstven na celoj mreži.</span>
# Identifikator uređaja jedinstven na celoj mreži.
# Identifikator aplikacije jedinstven na jednom uredaju.
</div>

== UDP ==
=== Pitanje 1 ===
Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi UDP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).
# Multikast prenos aplikativnih podataka.
# Brodkast prenos aplikativnih podataka.
# Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
# Garantovanje isporuke svakog segmenta.
# Kontrola toka.
# Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.
# Uspostavljanje i održavanje konekcije.
# <span class="solution">Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.</span>
# Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
# Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koji podaci identifikuju UDP soket?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Broj koji označava port protokola 4. nivoa na udaljenom uređaju koji komunicira sa posmatranim soketom.
# IP adresa udaljenog uređaja koji komunicira sa posmatranim soketom.
# <span class="solution">Broj koji označava port protokola 4. nivoa na uređaju gde je posmatrani soket.</span>
# <span class="solution">IP adresa uređaja gde je posmatrani soket.</span>
# Dva broja koji označavaju portove protokola 4. nivoa.
# <span class="solution">Broj koji označava protokol 4. nivoa.</span>
</div>

== TCP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se manifestuje komunikacija ako je TCP prozor male veličine.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Malo je vreme čekanja između slanja podataka i primanja potvrde.
# <span class="solution">Komunikacija se odvija u kratkim intervalima slanja podataka i intervalima pauze.</span>
# Aplikativni podaci se brzo šalju.
# Prozor se brže pomera po nizu aplikativnih podataka.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koja će se vrednost Acknowledgement Number poslati, ako uspešno pristigne segment čija Sequence Number vrednost iznosi 5101, a sadrži 200 bajtova aplikativnih podataka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 5102
# Ne može se odrediti na osnovu zadatih podataka.
# <span class="solution">5301</span>
# 5101
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi TCP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.</span>
# <span class="solution">Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.</span>
# Multikast prenos aplikativnih podataka.
# Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.
# <span class="solution">Garantovanje isporuke svakog segmenta.</span>
# <span class="solution">Kontrola toka.</span>
# Brodkast prenos aplikativnih podataka.
# Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
# <span class="solution">Uspostavljanje i održavanje konekcije.</span>
# Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
# Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).
</div>

=== Pitanje 4 ===
Na šta se odnosi Congestion Avoidance mehanizam?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Povećanje prozora za broj bajtova pristiglih u poslednjim Acknowledgement Number porukama.
# Ograničenje prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.
# Retransmisija segmenata u slučaju zagušenja.
# Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.
# Povećanje broja keep alive poruka u slučaju zagušenja.
# <span class="solution">Postepeni rast veličine prozora od vrednosti koja odgovara polovini veličine prozora pre poslednjeg gubitka paketa.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Na šta se odnosi Slow Start kontrola zagušenja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Smanjenje veličine TCP paketa na minimalnu vrednost i njegov postepeni rast.
# Konstantna vrednost veličine prozora koja se uspostavlja pri uspostavljanju sesije.
# <span class="solution">Eksponencijalni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.</span>
# Linearni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.
# Postepono smanjenje veličine prozora nakon gubitka poruka usled zagušenja u mreži.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Označiti aplikacije za koje se po pravilu koristi TCP protokol.
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# IP telefonija.
# <span class="solution">Elektronska pošta.</span>
# <span class="solution">Prenos datoteka (FTP).</span>
# <span class="solution">Pristup bazi podataka.</span>
# Video konferencije uživo.
# Razrešavanje DNS upita
</div>

=== Pitanje 7 ===
(Avgust 2021.) Šta je od sledećeg tačno za Sequence Number (SN) i Acknowledgement Number (AN) kod TCP komunikacije između uređaja A i B?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u istom smeru (od A do B).
# SN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)
# SN i AN vrednosti se odnose na redne brojeve segmenata (paketa) u kojima se šalju aplikativni podaci.
# <span class="solution">SN i AN vrednosti se odnose na pozicije bajtova u nizu aplikativnih podataka (relativno u odnosu na inicijalnu vrednost).</span>
# <span class="solution">AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je od sledećeg tačno za TCP prozoru?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje je stigla potvrda prijema.
# Sadrži aplikativne podatke koji su primljeni bez grešaka.
# <span class="solution">Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje se čeka potvrda prijema.</span>
# <span class="solution">Sadrži aplikativne podatke koji još nisu poslati, a mogu da se šalju.</span>
# Sadrži aplikativne podatke koji još uvek ne mogu da se šalju.
# Sadrži aplikativne podatke za koje je istekao time-out period.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta označava setovan SYN fleg kod TCP komunikacije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sinhronizuju se podaci koji su prethodno preneti sa greškom ili su izgubljeni.
# Uspostavlja se inicijalna vrednost Acknowledgement Number parametra u jednom smeru.
# Uspostavlja se sinhronizacija tajmera u TCP prozoru na obe strane.
# <span class="solution">Uspostavlja se inicijalna vrednost Sequence Number parametra u jednom smeru.</span>
# Uspostavlja se sinhronizacija Sequence Number parametra u oba smera.
</div>

=== Pitanje 10 ===
(Avgust 2021.) Na šta se odnosi polje "Acknowledgement Number"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Na prvi naredni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.</span>
# Na prvi naredni bajt nakon poslednjeg primljenog bajta.
# Na poslednji primljeni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.
# Na poslednji primljeni bajt.
# Na poslednji primljeni segment.
# Na prvi naredni segment nakon uspešnog prijema svih prethodnih segmenta
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta se može zaključiti ako pristigne segment sa Sequence Number vrednosti 8000, ako je inicijalna vrednost bila 3000?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Prenose se aplikativni podaci od 5001. bajta.</span>
# Prenose se aplikativni podaci zaključno sa 5000. bajta.
# Prenosi se 5001. segment podataka.
# Nije izgubljen ni jedan prethodni segment.
# Prenosi se 5000. segment podataka.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se može zaključiti ako uređaj u jednoj komunikaciji dobije dva različita paketa sa istom vrednosti Acknowledgement Number?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Druga strana zahteva ponovno slanje paketa usled isticanja time-out perioda.
# Na drugoj strani se popunio prozor (window) za baferisanje pristiglih podataka.
# Postoje dva nezavisna puta do udaljene strane (load balancing).
# <span class="solution">Jedan paket je izgubljen, ali je naredni paket uspešno primljen na drugoj strani.</span>
# Na drugoj strani konekcije jedan isti paket je dva puta odbijen ili je izostao.
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Jul 2018.) Šta predstavlja vrednost Sequence Number u prvom segmentu koji se šalje kao odgovor na zahtev za iniciranje TCP komunikacije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Broj koji odgovara Acknowledgement Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
# <span class="solution">Broj koji je slučajno izabran.</span>
# Preostali broj segmenata u TCP prozoru.
# Broj 0.
# Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
# Preostali broj bajtova u TCP prozoru.
# Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu uvećan za 1.
</div>

=== Pitanje 14 ===
(Avgust 2021.) Šta je karakteristično za Congestion Avoidance mehanizam?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Linearno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.</span>
# Linearno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
# Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.
# Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
# <span class="solution">Ograničenja prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.</span>
# Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Za šta se koristi Sequence Number u konekciji transportnog sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Za proveru oštećenja segmenata na nivou bita.
# <span class="solution">Za detektovanje nedostajućih segmenata na prijemnoj strani.</span>
# Za detektovanje permutovanih segmenata na prijemnoj strani i rekonstrukciju poretka.
# Za jedinstvenu identifikaciju klijentskih i serverskih aplikacija.
# Za usaglašavanje oko veličine prozora.
</div>

=== Pitanje 16 ===
U koliko koraka se formira TCP sesija?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">3</span>

== DNS ==
=== Pitanje 1 ===
"Inverzni DNS" se odnosi na?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Razrešavanje DNS naziva uređaja na osnovu konkretne IP adrese uređaja.</span>
# Transfer zona u obrnutom smeru.
# Razrešavanje IP adrese na osnovu celokupnog naziva uređaja (sa oznakom domena).
# Razrešavanje IP adrese na osnovu naziva samo uređaja (bez oznake domena).
# Razrešavanje DNS naziva mreže na osnovu IP adrese mreže (sa maskom).
# DNS upiti u obrnutom smeru (od servera ka klijentu).
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta označava naziv "12.34.56.in-addr.arpa"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 56.34.12.0.</span>
# Naziv za default gateway mreže 12.34.56.0.
# Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 65.43.21.0.
# Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 12.34.56.0.
# Naziv za default gateway mreže 65.43.21.0.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021.) Kako se naziva postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server na poslati upit ne dobije konačan odgovor, već informacije o drugim DNS serverima koji mogu da vode do razrešenja upita?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Autoritativno razrešavanje imena.
# Inverzno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Iterativno razrešavanje imena.</span>
# Rekurzivno razrešavanje imena.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se zove postupak razrešavanja DNS naziva koji po pravilu koristi klijentski računari slanjem upita lokalnom DNS serveru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Lokalno razrešavanje imena.
# Klijentsko razrešavanje imena.
# Iterativno razrešavanje imena.
# Autoritativno razrešavanje imena.
# Inverzno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Rekurzivno razrešavanje imena.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Ko učestvuje u procesu "transfer zone" za određeni DNS domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Primarni DNS server posmatranog domena.</span>
# DNS server naveden na strani klijenta.
# Sekundarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.
# <span class="solution">Sekundarni DNS server posmatranog domena.</span>
# Primarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je od navedenog tačno za Primarni DNS server?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# DNS server koji se od strane klijenata primarno koristi za razrešavanje imena.
# DNS server je primaran za sve domene za koje je autoritativan.
# <span class="solution">To je server na kome je definisana zona za određeni domen.</span>
# Jedini DNS server koji može da razreši adrese određenog domena.
# <span class="solution">DNS server može da bude primarn za jedan domen, a sekundaran za drugi domen.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je od navedenog tačno za sekundarni DNS server?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">DNS server koji kopira zonu za određeni domen sa primarnog DNS servera.</span>
# DNS server koji iterativno vraća podatke za određeni domen.
# Backup DNS server koji se aktivira u slučaju da primarni servera ne radi.
# <span class="solution">DNS server koji samostalno može da vrati sve podatke za određeni domen.</span>
# DNS server koji rekurzivno vraća podatke za određeni domen.
# Drugi DNS server za razrešavanje imena koji je konfigurisan na starni klijenta.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno od slededeg vezano za IP adrese i nazive?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Jedna IP adresa može da ima više DNS naziva</span>
# <span class="solution">Jedan DNS naziv može da bude pridružen većem broju IP adresa</span>
# Jedna IP adresa mora da ima samo jedan DNS naziv
# Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu samo na jednoj fizičkoj mreži
# Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese samo iz jednog DNS domena
# Jedan DNS naziv može da bude pridružen samo jednoj IP adresi
# <span class="solution">Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese iz različitih DNS domena</span>
# <span class="solution">Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu na različitim fizičkim mrežama</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta označava DNS naziv "0.98.76.in-addr.arpa"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/24.
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/16.
# Naziv nije validan.
# <span class="solution">Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/24.</span>
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/16.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Za šta se koristi serijski broj u SOA zapis u definiciji DNS zone?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Za odluku da li da se sprovodi transfer zone.</span>
# Za odluku da li da se sprovodi rekurzivni ili interativni upit.
# Za garantovanje redosleda Resource Record podataka.
# Za obezbeđivanje pouzdanog prenosa DNS podataka.
# Za razlikovanje direktnih i inverzinih domena.
# Za proveru greške kod transfera zone.
</div>

=== Pitanje 11 ===
(Avgust 2021.) Od navedenih DNS servera, koji su autoritativni za domen "etf.bg.ac.rs"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Primarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
# DNS server koji se dobija preko DHCP protokola
# DNS server koji može rekurzivno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
# DNS server koji može iterativno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
# Sekundarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
# <span class="solution">Primarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"</span>
# <span class="solution">Sekundarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
(Avgust 2021.) Šta sadrže Root DNS serveri?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Nazive Top Level domena.</span>
# IP adrese svih DNS servera na Internetu.
# IP adrese svih primarnih DNS servera na Internetu.
# Listu svih domena na Internetu.
# <span class="solution">IP adrese autorativnih DNS servera Top Level domena.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Septembar 2021.) Koje je značenje sledeće definicije DNS zoni<sup>[sic]</sup> za domen "fakultet.ac.rs":
katedra IN NS 147.91.100.200
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Definiše se adresa mejl servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"
# Definiše se IP adresa za naziv računara "katedra.fakultet.ac.rs"
# Definiše se adresa pereferiranog<sup>[sic]</sup> DNS servera koji će da koristi računar pod nazivom "katedra.fakultet.ac.rs"
# <span class="solution">Definiše se adresa autoritativnog DNS servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"</span>
</div>

=== Pitanje 14 ===
(Septembar 2021.) Kako mejl server pronalazi drugi mejl server kome treba da isporuči elektronsku poštu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">DNS upitom za MX zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.</span>
# SMTP upitom za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# DNS upitom za A zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# Inverznim DNS upitom za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# DNS upitom za NS zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta označava pojam "transfer zone" kod DNS sistema?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Razrešavanje imena na zahtev klijenata za odredenu zonu (domen).
# Kopiranje podataka sa sekundarnog na primarni DNS server.
# <span class="solution">Kopiranje podataka sa primarnog na sekundarni DNS server.</span>
# Prenošenje svih informacija o domenu sa DNS servera na rutere.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Šta označava pojam "autoritativni DNS serveri"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Primarni i sve sekundarne DNS servere za određeni domen.</span>
# DNS server koji može direktno ili indirektno da razreši sva imena.
# Samo primarni DNS server za određeni domen.
# DNS serveri koji sadrže definicije top-level domena.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Kako se zove postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server traži od drugog neautoritativnog DNS servera da mu u potpunosti razreši ime?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Autoritativno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Rekurzivno razrešavanje imena.</span>
# Inverzno razrešavanje imena.
# Iterativno razrešavanje imena.
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da li je moguće da u jednoj istoj IP podmreži postoje dva računara čija imena pripadaju različitim DNS domenima?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, samo ako se koristi PAT.
# Da, samo ako se koristi NAT.
# Da, ali ti računari ne mogu međusobno da komuniciraju.
# Ne.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

== IPv6 ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Čemu služi polje pokazivač na sledeće zaglavlje (next header) IPv6 paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Označava dužinu sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.
# Sadrži enkapsulirene podatke protokola 4. nivoa.
# <span class="solution">Označava tip sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.</span>
# Pokazuje na sledeći IPv6 paket.
# Označava dužinu posmatranog zaglavlja, kada se iza njega nalazi sledeće zaglavlje.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako može da se ostvari međusobna komukacija između IPv4 i IPv6 uređaja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Translacijom adresa (NAT) na odgovarajućem ruteru.
# Dual-stack mehanizmom.
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# Translacijom portova (PAT) na odgovarajućem ruteru
# Nije moguća komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
# <span class="solution">Translacijom IPv4 i IPv6 protokola na odgovarajućem ruteru.</span>
# Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se prenose opcioni parametri u IPv6 zaglavlju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 zaglavlje je fikse veličine i sadrži polja svih opcionih parametara.
# <span class="solution">Iza osnovnog zaglavlja postavljaju se dodatna zaglavlja, specifična za pojedinačne opcije.</span>
# Svaki IPv6 paket se enkapsulira u novi nezavisni IPv6 paket sa dodatnim opcijama.
# IPv6 zaglavlje ne podržava opcine parametere (svi su obavezni).
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se u IPv6 zaglavlju označava protokol 4. nivoa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 ne prenosi podatke 4. nivoa.
# <span class="solution">Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "next header", koje ukazuje na poslednje opciono zaglavlje.</span>
# Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "protocol".
# Enkapsulacijom IPv4 paketa, koje sadrži podatke 4. nivoa.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koji uređaj u LAN mreži šalje poruke sa IPv6 adresama tokom procesa autokonfiguracije putem Neighbor Discovery Protocola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# DHCPv6 server
# IPv6 server
# Svi IPv6 uređaji
# IPv6 svičevi
# <span class="solution">IPv6 ruter</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Od koga IPv6 uređaji u LAN mreži dobijaju poruke tokom procesa autokonfiguracije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Od DHCPv6 servera.
# Od IPv6 servera.
# <span class="solution">Od IPv6 rutera.</span>
# Od IPv6 svičeva.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta će se desiti sa IPv6 paketom koji se pošalje na neku Link Local adresu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu specificiranu adresu.
# Paket će stići do najbižeg uređaja koji ima konfigurisanu specificiranu adresu, bez obzira gde se on nalazi.
# <span class="solution">Paket neće izaći van LAN mreže.</span>
# Paket neće izaći iz uređaja, jer se radi o virtualnoj adresi.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta IPv6 uređaji dobijaju od drugih uređaja tokom procesa autokonfiguracije?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Mrežni deo IPv6 adrese koju će da koriste.</span>
# Celu IPv6 adresu koju će da koriste.
# EUI-64 adresu koju će da koriste.
# MAC adresu default gateway.
# Interfejs (host) deo IPv6 adrese koju će da koriste.
# DNS adresu.
# <span class="solution">IP adresu default gateway uređaja.</span>
# <span class="solution">Masku pripadajuće mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Šta je od navedenog tačno za Anycast adresu?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Paket je namenjen za bilo koju uređaj u LAN mreži.
# <span class="solution">Više uređaja dele istu Anycast adresu.</span>
# Anycast adresa se dodeljuje od strane pripadajućeg Default Gateway uređaja.
# <span class="solution">Paket će stići samo do jednog od više uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.</span>
# Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno za IPv6 protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 integriše drugi i treći sloj referentnog modela.
# <span class="solution">IPv6 je najnovija verzija IP protokola.</span>
# IPv6 je kompatibilan sa IPv4 protokolom.
# IPv6 je protokol 6. nivao.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta je zajedničko za sve IPv6 adrese koje su dobijene prema pravilu EUI-64?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Dva bajta su uvek ista.</span>
# Predstavljaju adrese zapisane u skraćenom obliku (izostavljene suvšne nule).
# Ne sadrže bajtove čija je vrednost nula.
# Imaju nule u najmanje 4 bajta.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se postiže mehanizmom IPv4/IPv6 Dual stack?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# <span class="solution">Uporedni rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.</span>
# Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se postiže mehanizmom IPv6 tunelovanja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.</span>
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# Uporedi rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.
# Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta važi za zaglavlja IPv6 paketa u odnosu na zaglavlje IPv4 paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima više polja od zaglavlja IPv4 paketa.
# IPv6 paketi nemaju zaglavlja, jer se direktno prenose preko L2 okvira.
# Ne postoji razlike između zaglavlja IPv6 i IPv4 paketa.
# <span class="solution">Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima manje polja od zaglavlja IPv4 paketa.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Koliko bita MAC adrese se neizmenjeno prenosi u format koji se dobija pravilom EUI-64?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">47</span>

=== Pitanje 16 ===
(Avgust 2021.) Označiti najkraći ispravni zapis za sledeću IPv6 adresu: 2001:1230:0000:0000:0000:0044:0000:0555.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 2001:1230:0:44:0:555
# 2001:1230::44::555
# <span class="solution">2001:1230::44:0:555</span>
# 2001:1230:0:0044::0555
</div>

=== Pitanje 17 ===
Čemu služi pravilo EUI-64?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za automatsko postavljanje cele IPv6 adrese.
# <span class="solution">Za automatsko postavljanje poslednjih 8 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.</span>
# Za automatsko postavljanje poslednjih 4 bajta IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
# Za automatsko postavljanje poslednjih 6 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
# Za automatsko postavljanje mrežnog dela IPv6 adrese.
</div>

== NAT ==
=== Pitanje 1 ===
Šta predstavlja NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Mapiranje IP adresa iz jednog skupa adresa u drugi, i obrnuto.</span>
# Mapiranje IP adresa u MAC adrese, i obrnuto.
# Mapiranje IP adresa u MAC adrese.
# Dinamičku dodelu IP adrese uređajima koji nemaju stalnu memoriju (diskless).
# Mapiranje MAC adresa u IP adrese.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Ako se adresa 10.1.1.1 nekog uređaja mapira (NAT-uje) u adresu 20.2.2.2, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjen za ovaj uređaj, koji je došao sa Interneta i već se nalazi u unutrašnjoj mreži sa privatnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 255.255.255.255 (brodkast adresa)
# 10.0.0.0
# 20.2.2.2
# 20.0.0.0
# <span class="solution">10.1.1.1</span>
# 0.0.0.0 (default ruta)
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021) Ako se privatna adresa 192.168.10.10 nekog uređaja translira (NAT-uje) u javnu adresu 147.91.20.20, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjenog za ovaj uređaj, pri dolasku sa javne mreže, a nakon prolaska kroz ruter koji sprovodi NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 147.91.20.20
# 255.255.255.255 (brodkast adresa)
# Nije određeno, jer nije dat broj porta
# <span class="solution">192.168.10.10</span>
# 0.0.0.0 (default ruta)
</div>

=== Pitanje 4 ===
Da li je moguće mapirati (NAT-ovati) veći broj privatnih adresa u jednu javnu adresu, i ako jeste kako?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, jer se koristi MAC adresa kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.
# <span class="solution">Da, jer se koristi broj porta kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.</span>
# Ne.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je od sledećeg tačno vezano za servere u mreži sa privatnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti NAT u režimu "1-na-1".</span>
# <span class="solution">Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti PAT sa fiksnom IP adresom i fiksnim TCP/UDP portom.</span>
# Za pristup serveru sa javne mreže, mora da se definiše inverzan DNS domen.
# Za pristup serveru sa javne mreže, server mora da se izmesti u "demilitarizovanu zonu".
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je od sledećeg tačno za NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sprovodi se na svakom klijentu (host uređaju).
# Sprovodi se na default gateway uređaju u svakoj LAN mreži sa privatnim adresama.
# Sprovodi se na svakom serveru koji treba da izađe na javnu mrežu.
# <span class="solution">Sprovodi se na graničnom ruteru između privatne i javne mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno od sledećeg kod sprovođenja PAT tehnike?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.
# Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.
# <span class="solution">Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.</span>
# <span class="solution">Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta se može uraditi ako se želi da se dve odvojene mreže, koje koriste isti adresni prostor, međusobno povežu preko jednog rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Promeniti adrese u manjoj mreži i koristit NAT.
# Konfigurisati PAT na zajedničkom ruteru.
# Ne može se sprovesti povezivanje bez promene adresa u obe mreže.
# <span class="solution">Konfigurisati NAT overlap na zajedničkom ruteru.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Da li ICMP poruke mogu da se prosleđuju kada se koristi PAT tehnika?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, ali samo "ICMP error messages" tipa, ne i "ICMP query messages"
# Da, ali samo "ICMP query messages" tipa, ne i "ICMP error messages"
# Ne, zato što ICMP protokol ne koristi TCP/UDP portove
# <span class="solution">Da</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta predstavlja PAT (Port Address Translation)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Mapiranje protokola pri prelasku između jednog ruting domena u drugi.
# <span class="solution">Mapiranje više unutrašnjih lokalnih adresa u jednu unutrašnju globalnu adresu.</span>
# Korišcenje istog skup adresa i u unutrašnjoj i spoljašnjoj mreži.
# Mapiranje adresa 1-na-1.
# Translacija portova sviča u IP adrese koje su na njih povezane.
</div>

== DHCP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako BOOTP zahtev pristiže do BOOTP servera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Poruka se šalje na unikast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koje su jedinstvene.
# Poruka se šalje na broadkast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koja je jedinstvena.
# <span class="solution">Poruka se šalje na broadkast MAC i broadkast IP adresu, a server "sluša" na predefinisanom UDP portu 67.</span>
# Poruka se šalje na brodkast MAC i mulikast IP adresu BOOTP servera, na kojoj "slušaju" svi BOOTP serveri.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koje su osobine DHCP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uređaji koriste DHCP za razrešavanje simboličkih naziva u IP adrese.
# <span class="solution">Može da postoji više DHCP servera na jednoj LAN mreži.</span>
# <span class="solution">Uređaji dinamički dobijaju IP adrese iz predefinisanog skupa adresa.</span>
# <span class="solution">Uređaji dinamički dobijaju IP adresu DNS uređaja.</span>
# Uređajima se dinamički dobijaju njihov DNS naziv.
# Uređaji koriste DHCP za pretvaranje privatnih IP adresa u javne.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Septembar 2021.) Koji od navedenih protokola služi za dodeljivanje Default Gateway adrese za krajnje uređaje na LAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Address Resolution Protocol (ARP)
# <span class="solution">BOOTstrap Protocol (BOOTP)</span>
# <span class="solution">Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP)</span>
# Revers<sup>[sic]</sup> Address Resolution Protocol (RARP)
# Gateway Resolution Protocol (GRP)
# Domain Name System (DNS)
# Access Control List (ACL)
</div>

=== Pitanje 4 ===
(Septembar 2021.) Šta je sadržaj odredišne IP adrese u zaglavlju IP paketa koji prenosi BOOTP odgovor?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Multikast IP adresa.
# IP adresa koja se dodeljuje uređaju.
# IP adresa default gateway-a.
# <span class="solution">255.255.255.255</span>
# 0.0.0.0
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je sadržaj odredišne MAC adrese u okviru koji prenosi RARP zahtev (RARP request)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# MAC adresa default gateway-a.
# 0.0.0.0
# MAC adresa servera.
# 255.255.255.255
# <span class="solution">FF.FF.FF.FF.FF.FF</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Kako BOOTP odgovor (reply) pristiže do uređaja koji je poslao zahtev?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i broadcast IP adresu.</span>
# Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i unicast IP adresu koja se dodeljuje klijentu.
# Poruka se šalje na broadcast MAC i na predefinisanu mulikast IP adresu.
# Svi uređaji prihvataju poruku, a na osnovu jedinstvene identifikacije poruke se uređaj koji je poslao zahtev prepoznaje odgovor.
</div>

== Nepotpuno ==
Sledeća pitanja sa rokova su nepotpuna na neki način i iz tog razloga nisu kategorisana pod neku od kategorija iznad.

=== Pitanje 1 ===
(Jun 2018.) Čemu služi "Power over Ethernet"?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">Za napajanje Access Point uređaja preko UTP kablova.</span>

=== Pitanje 2 ===
(Jun 2018.) Kako se određuje Sequence Number za prvu poruku pri TCP komunikaciji?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">Slučajan broj</span>

=== Pitanje 3 ===
(Jun 2018.) Na koje načine se server sa privatnom adresom može učiniti javno dostupnim?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">NAT, PAT</span>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Рачунарске мреже 1]]

Рачунарске мреже 1/Питања

2023-05-23T16:41:35Z

Ilija: /* Pitanje 5 */

{{tocright}}
Ovde su skupljena razna pitanja iz izvora poput RM1 baze pitanja koja se može naći u odeljku sa [[Рачунарске мреже 1#Корисне везе|korisnim vezama]] na stranici predmeta.
{{rešenja}}

== Uvod ==
=== Pitanje 1 ===
Čemu služe adrese u zaglavljima poruka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
# Da se poruke prenesu na odgovarajuću mrežnu karticu, ako uređaj ima više mrežnih kartica.
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višem slojem na istom uređaju.
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na udaljenom uređaju.
# <span class="solution">Za ostvarivanje komunikacije sa istim slojem na udaljenom uređaju.</span>
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na istom uređaju.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kada se sprovodi enkapsulacija podataka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada se poruke razmenjuju između stih slojeva referentnog modela na različitim računarima.
# Kada se poruke prenose preko bridža (sviča).
# <span class="solution">Kada se podaci prenose sa višeg na niži sloj referentnog modela.</span>
# Kada se podaci prenose sa nižeg na viši sloj referentnog modela.
# Kada se poruke prenose sa jednog kolizionog domena na drugi.
# Kada se poruke prenose preko ripitera (haba).
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sva zaglavlja se zadržavaju radi provere da li je došlo do greške.
# <span class="solution">Odbacuje se zaglavlje nižeg sloja.</span>
# Dodaje se zaglavlje višeg sloja.
# Dodaje se zaglavlje nižeg sloja.
# Odbacuje se zaglavlje višeg sloja.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno od sledećih iskaza vezano za slojeve referentnog modela kakav je OSI ili TCP/IP?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Slojevi komuniciraju sa istim slojem na udaljenom uređaju.</span>
# <span class="solution">Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na istom uređaju.</span>
# Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
# Svi slojevi se koriste za sve vrste komunikacija između uređaja.
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta od ponuđenog rade slojevi ISO OSI i TCP/IP referentnog modela kada prime poruku od nižeg sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Gledaju zaglavlja poruke na svom nivou.</span>
# Odbacuju zaglavlje na nižem nivou, a prosleđuju poruku višem nivou.
# Odbacuju zaglavlje na višem nivou.
# <span class="solution">Odbacuju zaglavlje poruke na svom nivou i prosleđuju poruke višem nivou</span>
# Gledaju zaglavlje na višem nivou i tom nivou prosleđuju poruku.
# Gledaju zaglavlje na nižem nivou.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta po pravilu rade slojevi ISO OSI ili TCP/IP referentnog modela kada primaju poruke od višeg sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Na poruku dodaju svoje zaglavlje u zavisnosti od podataka iz zaglavlja višeg nivoa.
# <span class="solution">Ne gledaju ni zaglavlje ni podatke dobijene poruke od višeg sloja.</span>
# Gledaju zaglavlje na nižem nivou.
# Gledaju zaglavlje dobijene poruke od višeg sloja kako bi znali da postave polje koje označava tip protokola višeg nivoa.
# Gledaju zaglavlje višeg sloja i na osnovu toga odlučuju kojem nižem sloju predaju poruku.
# <span class="solution">Na dobijenu poruku dodaju svoje zaglavlje.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta se dešava pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Niži sloj ne mora da zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke, jer je to zadatak višeg sloja.
# Niži sloj menja pojedina polja u svom zaglavlju, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
# Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu konfiguracije sistema.
# Niži sloj menja pojedina polja u zaglavlju višeg sloja, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
# <span class="solution">Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu informacija iz zaglavlja poruke.</span>
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta se sprovodi pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Demultipleksiranje pristiglih poruka na više protokola nižeg nivoa.
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Enkapsulacija podataka višeg sloja u poruku nižeg sloja</span>
# Gleda se polje Protocol type na osnovu koga se odlučuje kom protokolu nižeg sloja da se predaju podaci.
# <span class="solution">Multipleksiranje većeg broja protokola višeg sloja u poruke nižeg sloja</span>
# Provera greške u poruci dobijenoj od višeg sloja.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Upariti sledeće pojmove vezane za ISO OSI referentni model:
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="Prezentacioni sloj (Presentation Layer),Aplikacioni sloj (Application Layer),Transportni sloj (Transport Layer),Mrežni sloj (Network Layer),Fizički sloj (Physical Layer),Sloj veze podataka (Data Link Layer),Sloj sesije (Session Layer)">
# Prvi sloj (najniži): <span class="spoiler">Fizički sloj (Physical Layer)</span>
# Drugi sloj: <span class="spoiler">Sloj veze podataka (Data Link Layer)</span>
# Treći sloj: <span class="spoiler">Mrežni sloj (Network Layer)</span>
# Četvrti sloj: <span class="spoiler">Transportni sloj (Transport Layer)</span>
# Peti sloj: <span class="spoiler">Sloj sesije (Session Layer)</span>
# Šesti sloj: <span class="spoiler">Prezentacioni sloj (Presentation Layer)</span>
# Sedmi sloj: <span class="spoiler">Aplikacioni sloj (Application Layer)</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ukupna količina podataka se povećava.</span>
# Ukupna količina se ne menja.
# Ukupna količina podataka se smanjuje.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Kome su namenjeni podaci u zaglavlju poruke na nekom ISO OSI sloju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Sloju istog nivoa na udaljenom uređaju.</span>
# Sloju višeg nivoa na istom uređaju.
# Sloju višeg nivoa na udaljenom uređaju.
# Sloju nižeg nivoa na udaljenom uređaju.
# Sloju nižeg nivoa na istom uređaju.
</div>

== Fizički sloj ==
=== Pitanje 1 ===
Koja je osnovna jedinica kojom se izražava protok saobraćaja u računarskih mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">bps - bit per second</span>
# ništa od ponuđenog
# <span class="solution">pps - packet per second</span>
# Ips - information per second
# Bps - byte pre second
</div>

=== Pitanje 2 ===
Usled čega se javlja kašnjenje u računarskim mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Vremena obrade u uređajima.</span>
# Kašnjenje se ne javlja.
# <span class="solution">Ograničene brzine prenosa signala.</span>
# Kašnjenje se javlja, ali se ne može detektovati niti primetiti.
# Sporog unosa podataka od strane korisnika.
</div>

== Sloj veze podataka ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa višim slojem?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
# Data Link Sublayer (DLS).
# Media Access Control (MAC).
# Link Control Protocol (LCP).
# Network Control Protoco (NCP).
# <span class="solution">Logical Link Control (LLC).</span>
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je tačno za brodkast MAC adresu?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Brodkast adresa je fizički upisana u mrežne kartice uređaja (burned-in)
# <span class="solution">Svi biti brodkast adrese su jedinice</span>
# <span class="solution">Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove</span>
# Brodkast adresa se ne koristi u Ethernet okviru
# Okvire sa izvorišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove
# Osnovna namena brodkast adrese je oglašavanje greške
# Okviri sa brodkast adresama se ne mogu koristi u mreži sa habovima zbog kolizije
# Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove i tom prilikom je menjaju u pojedinačne unikast adrese
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa nižim slojem?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
# Data Link Sublayer (DLS).
# <span class="solution">Media Access Control (MAC).</span>
# Link Control Protocol (LCP).
# Network Control Protoco (NCP).
# Logical Link Control (LLC).
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).
</div>

== Ethernet ==
=== Pitanje 1 ===
Čemu služi backoff algoritam?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da generiše JAM signal prilikom nastanka kolizije.
# <span class="solution">Da smanji verovatnoću ponovnog nastanka kolizije.</span>
# Da izbegne koliziju.
# Da detektuje koliziju.
# Da obavesti viši sloj da je nastala kolizija.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Čemu služi FCS polje u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Za proveru greške.</span>
# Za označavanje da li je došlo do kolizije.
# Za označavanje protokola višeg nivou.
# Da označi da li slede prateći okviri u komunikaciji.
# Za ispravljanje greške.
# Za komunikaciju sa susednim nivoima.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Da li Ethernet okvir može da se prenosi između segmenata realizovanih koaksijalnim kablom i UTP kablom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, ali se zaglavlje okvira mora promeniti.
# Ne, jer rade na različitim brzinama.
# <span class="solution">Da, ako su domeni povezani odgovarajućim uređajem.</span>
# Mogu samo na half-duplex point-to-point vezama.
# Ne, jer se radi o različitim fizičkim prenosnim medijima.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Da li kod koaksijalnog 10BASE5 Etherneta u full-duplex modu može doći do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, zato što se radi o prenosu po koaksijalnom kablu.
# <span class="solution">Ne postoji 10BASE5 Ethernet u full-duplex modu.</span>
# Kolizija u ovom slučaju će da zavisi od najveće ukupne dužine u mreži.
# Ne, zato što se radi o full-dupleks modu.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Da li na full-duplex point-to-point vezama može doći do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Full-duplex nije moguć na point-to-point.
# <span class="solution">Ne, zato što su paketi razdvojeni po različitim paricama.</span>
# Da, zato što ove veze predstavljaju jedan kolizioni domen.
# Samo ako se ne koristi Colision Avoidance mehanizam.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koje se od navedenih veza realizuju neukrštenim Ethernet kablovima?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Svič-ruter</span>
# Svič-hab
# <span class="solution">Hab-računar</span>
# <span class="solution">Svič-štampač</span>
# Računar-računar
# Svič-svič
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koje se od navedenih veza realizuju ukrštenim Ethernet kablovima?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Hab-računar
# Svič-štampač
# <span class="solution">Svič-svič</span>
# <span class="solution">Računar-računar</span>
# Svič-ruter
# <span class="solution">Svič-hab</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Koji se uslov mora obezbediti da bi se u mreži uvek mogla detektovati kolizija?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da slot time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Ništa od ponuđenog.
# Da bit time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Da bit time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Da slot time odgovara veličini Jam signala.
# <span class="solution">Da slot time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.</span>
# Da bit time odgovara veličini Jam signala.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je tačno od sledećeg?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Jam signal emituju samo habovi kada prepozna koliziju.
# Jam signal se šalje nakon sprovođenja back-off algoritma.
# Jam signal je rezultujući signal koji predstavlja interferenciju dva ili više okvira kada dođe do kolizije.
# Jam signal emituje samo uređaj koji je prvi detektovao koliziju.
# <span class="solution">Jam signal emituje svaki uređaj koji detektuje koliziju tokom slanja okvira.</span>
# Jam se prenosi samo do uređaja čiji su paketi učestvovali u koliziji.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezano za koliziju?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Tokom slanja okvira, Ethernet kartica prati da li su na mreži trenutno prisutni i drugi okviri na mreži ili Jam signal.</span>
# Kolizija može da nastane samo prilikom izlaska zaglavlja okvira na mrežu.
# <span class="solution">Kolizija ne sme da se javi kada je okvir napustio Ethernet karticu.</span>
# Ethernet kartica prati da li su trenutno prisutni samo Jam signali na mreži.
# Kolizija može da se detektuje i kada je okvir napustio Ethernet karticu.
# Ethernet kartica sprovodi back-off algoritam pre slanja svakog okvira.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta je tačno za međusobno povezivanje segmenata u Ethernet mreži?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Tom prilikom nije moguć broadcast saobraćaj.
# Habovima se ne mogu povezivati segmenti različitih fizičkih medijuma.
# Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko svičeva.
# Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko habova.
# <span class="solution">Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko habova.</span>
# <span class="solution">Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko svičeva.</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava u slučaju da se greška u Ethernet paketu javi u polju za detekciju greške?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke odbaciti.
# <span class="solution">Greška se prepoznaje, a paket se ceo odbacuje.</span>
# Greška se prepoznaje, ali se paket ipak prosleđuje višim slojevima, jer podaci viših slojeva nisu oštećeni.
# Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke prihvatiti jer u njima nema greške.
# Greška se ne može sa sigurnošću detektovati, ali se paket ipak preventivno odbacuje.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se radi kada se na osnovu FCS polja prepozna greška u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Oštećeni paket se odbacuje, a na osnovu izvorišne adrese iz okvira prepoznaje se ko je poslao okvir i od njega se zahteva slanje novog paketa.
# Izvorišnom uređaju se ne šalje potvrda prijema, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
# Paket se prosleđuje višim slojevima koji će pokušati prepoznaju i iskoriste što više informacija.
# Generiše se Jam signal.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
# Izvorišnom uređaju se šalje poruka o grešci, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
# Ako je greška samo na jednom bitu, paket se rekonstruiše na osnovu FCS polja iz okvira.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta u sledećim slučajevima predstavlja jedan kolizioni domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih ripiterima.</span>
# Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet svičeva, sa svim povezanim uređajima.
# <span class="solution">Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet habova, sa svim povezanim uređajima.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Half-duplex veza između računara i sviča.</span>
# Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih bridževima.
</div>

=== Pitanje 15 ===
U kojim će slučajevima Ethernet mrežna kartica da prihvati okvir i prosledi ga višem sloju?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Kada se prepozna Ethernet identifikator u polju protocol type u zaglavlju okvira.
# Kada je mrežna kartica povezana direktno na svič.
# <span class="solution">Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) odgovara MAC adresi mrežne kartice.</span>
# <span class="solution">Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve jedinice.</span>
# Kada je mrežna kartica povezana direktno na hab.
# Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve nule.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Zašto se uvodi minimalna veličina Ethernet okvira?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da se obezbedi dovoljno vremena da se uvek detektuje kolizija.</span>
# Da bi se uvek izbegla kolizija.
# Da bi imali dovoljno podataka za generisanje FCS polja i sprovođenje kontrole greške.
# Zbog smanjenja mogućnosti nastanka kolizije.
# Da bi podržali brodcast prenos okvira.
# Zbog veličine zaglavlja paketa na višim nivoima.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Zbog čega se ograničava maksimalno rastojanje između dva krajnja uređaja (ukupan broj segmenata u nizu), u jednom Ethernet kolizionom domenu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Zbog slabljenja signala.
# Zbog podrške brodkast saobraćaja.
# <span class="solution">Zbog detekcije kolizije.</span>
# Zbog izbegavanja kolizije.
# Zbog smanjenja opterećenja mreže usled kolizije.
</div>

=== Pitanje 18 ===
(Septembar 2021.) Čemu služi preambula u Ethernet okvira?<sup>[sic]</sup>
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se ostavi mogućnost za nastanak kolizije u delu okvira koji ne prenosi korisne podatke.
# Ništa od ponuđenog.
# Da se omogući dovoljni<sup>[sic]</sup> informacija za računanje CRC funkcije.
# Da se popuni okvir do minimalne veličine.
# <span class="solution">Da mrežna kartica sinhronizuje vreme odabiranja ostalih bita iz okvira.</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta je backoff algoritam?
<div class="solution" data-solution="single">
# <span class="solution">Algoritam koji se koristi pri reemitovanju okvira koji su bili u koliziji.</span>
# Algoritam kontrole greške na nivou bita, čiji se rezultat stavlja na kraj okvira.
# Algoritam generisanja JAM signala.
# Algoritam obaveštavanja višeg sloja da je došlo do kolizije, čime se signalizira da se smanji brzinu emitovanja paketa.
# Algoritam kojim se detektuje kolizija.
</div>

=== Pitanje 20 ===
Okvir koji je emitovan na Ethernet koaksijalni segment (10BASE2, 10BASE5), pomoću odgovarajućih uređaja može neizmenjen da se prosledi na optički FastEthernet segment (100BASE-FX).
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 21 ===
Čemu služi poslednje polje u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za detekciju i ispravljanje greške.
# Za sinhronizaciju izmedu svih uređaja u jednom kolizionom domenu.
# Za označavanje protokola višeg nivou.
# <span class="solution">Za detekciju greške.</span>
</div>

=== Pitanje 22 ===
Koja od sledećih vrsta adresa Ethernet uređaja može da se koristi za komunikaciju sa više od jednog uređaja istovremeno?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Adresa na mrežnoj kartici (burned-in).
# Unikast.
# <span class="solution">Brodkast.</span>
# <span class="solution">Multikast.</span>
# Softverska adresa.
</div>

=== Pitanje 23 ===
Da li na half-duplex point-to-point vezi može da dođe do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne postoji point-to-point sa half-duplex.
# <span class="solution">Da, zato sto je isti kolizioni domen.</span>
# Ne, zato sto ima Collision Avoidance.
</div>

=== Pitanje 24 ===
Koji uređaji ili protokoli podržavaju full-duplex režim prenosa podataka?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">PPP.</span>
# Habovi, ali samo po optičkim vlaknima.
# Habovi
# <span class="solution">Svičevi.</span>
# WLAN.
</div>

=== Pitanje 25 ===
(April 2023.) Šta se desi kada backoff algoritam prođe 16. iteraciju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Šalje se JAM signal.
# <span class="solution">Javlja se greška višem sloju.</span>
# ...
# Ništa od navedenog.
</div>

=== Pitanje 26 ===
(April 2023.) Šta će svič uraditi ako primi Ethernet paket koji na početku ima 48b jedinica:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će da odbaci, jer je došlo do greške.
# Paket će da prosledi višem sloju, u slučaju da nije došlo do greške.
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Nije moguće da se to desi.</span>
# Paket će da odbaci, bez čitanja njegovog daljeg sadržaja.
</div>

=== Pitanje 27 ===
(April 2023.) Kolika je veličina Ethernet okvira (u bajtovima) za podatak veličine 32 bajta, bez Preambule i FCS. Brzina prenosa je 100 Mbps.

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">64</span>

Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Minimalna veličina podatka je 46B, pa će se 32 dopuniti do 46 (padding). To sabiramo sa 18B (zaglavlje i potpis bez Preambule i FCS) i dobijamo 64B.</span>

== Habovi ==
=== Pitanje 1 ===
Šta bi se desilo kada bi se habovi u mreži povezali u petlju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Mreža bi ispravno funkcionisala, jer bi STP protokol ukinuo petlju.
# Samo broadcast okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.
# <span class="solution">Svi okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.</span>
# Svi okviri bi kružili u petlji tačni određeni broj ciklusa (Time To Live) nakon čega bi se odbacili.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je odlika habova?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Detektuju koliziju.
# Prepoznaju okvire koji su primljeni sa bar jednim pogrešnim bitom.
# Gledaju samo zaglavlje okvira.
# <span class="solution">Ne gledaju sadržaj okvira.</span>
# <span class="solution">Pristigle okvire prosleđuju na sve ostale portove.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Habovi dele mrežu na različite kolizione domene.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Habovi ne zahtevaju konfigurisanje MAC adresa.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 5 ===
Habovi omogućavaju full-duplex prenos okvira, samo ako su povezani kablovima kategorije 5e ili više kategorije.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Veza svakog računara na hab predstavlja poseban kolizioni domen.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Svi portovi haba moraju da budu iste brzine.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 8 ===
(April 2023.) Ako povežemo dva haba dvema paralelnim vezama, šta će se desiti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Veza se neće uspostaviti.
# <span class="solution">Veza će se uspostaviti, ali će doći do kruženja paketa.</span>
# Veza će se uspostaviti i mreža će raditi normalno.
</div>

== Svičevi ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se zove najbrža tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Half-Duplex.
# Store and Forward.
# Full-Duplex.
# <span class="solution">Cut-Through.</span>
# Fragment-Free.
# Express forwarding.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako se zove najsporija tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragment-Free.
# Half-Duplex.
# Full-Duplex.
# Express forwarding.
# <span class="solution">Store and Forward.</span>
# Cut-Through.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvir čiju odredišnu adresu nema u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Blocking
# Learning
# Filtering
# Forwarding
# Ništa od ponuđenog.
# Aging
# <span class="solution">Flooding</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju istu oznaku porta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Aging
# Flooding
# <span class="solution">Filtering</span>
# Forwarding
# Learning
# Blocking
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju različitu oznaku porta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Aging
# Blocking
# <span class="solution">Forwarding</span>
# Filtering
# Flooding
# Learning
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čiju izvorišnu adresu nema u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Forwarding
# <span class="solution">Learning</span>
# Blocking
# Filtering
# Flooding
# Aging
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Kojom tehnikom se može povećati brzina prenosa na vezi između dva sviča koji imaju sve portove iste brzine?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Rapid Spanning Tree.
# Multilink.
# VLAN.
# PortFast.
# <span class="solution">EtherChannel.</span>
# Fast-Forward.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Mogućnost prilagođavanja brzine prenosa (10/100/1000 Mbps) po point-to-point vezi na svičevima zove se:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Back-off.
# Asymmetry Link Control
# Full-Duplex.
# To nije omogućeno, jer bi se time narušili uslovi detekcije kolizije.
# Half-Duplex.
# <span class="solution">Auto-Negotiation</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je zajedničko i za habove i za svičeve?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Podržavaju Spanning Tree protokol.
# Dele mrežu na različite kolizione domene.
# Rade najviše na 1. nivou.
# Rade na 2. nivou.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta rade svičevi prilikom prosleđivanja Ethernet okvira?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Menjaju polje za kontrolu greške.
# Smanjuju polje TTL za jedan.
# U odredišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sledećeg sviča ili krajnji uređaj na koji se okvir šalje.
# <span class="solution">Ne menjaju Ethernet okvir.</span>
# U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji se okvir prosleđuje.
# U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji je okvir stigao.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta radi svič kada primi okvir za koji nema podatak o odredišnoj adresi u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Pokreće proces kovergencije u Spanning Tree protokolu.
# <span class="solution">Prosleđuje isti okvir na ostale portove.</span>
# Odbacuje okvir i izvorišnom uređaju vraća poruku o grešci.
# Šalje novi okvir sa broadkast adresom i čeka odgovor od uređaja čija se adresa zahteva.
# Odbacuje poruku bez obaveštavanja izvorišnog uređaja o nastaloj grešci.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava ako dva okvira istovremeno pristignu na različite ulazne portove sviča i treba da se proslede na različite izlazne portove?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Jedan okvir mora da sačeka da se drugi okvir prenese u celini.
# Okviri se nezavisno prosleđuju, samo ako se koristi Store-And-Forward tehnika.
# Oba okvira se odbacuju i dolazi do retransmisije.
# Okviri se nezavisno prosleđuju, ali ne sme da se koristi Cut-Through tehnika.
# <span class="solution">Okviri se nezavisno prosleđuju.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se dešava kada se na portu sviča uključi opcija PortFast?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Port ne učestvuje u STP konvergenciji.</span>
# Na portu se uspostavlja Full-Duplex režim rada.
# Sprovodi se tehnika prosleđivanja paketa sa najmanjim kašnjenjem.
# Uspostavlja se najveća moguća brzina koju podržavaju obe strane.
# Na portu se uspostavlja Trunk veza.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Zašto se kaže da svičevi rade u "transparentnom" modu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Zato što podržavaju Spanning Tree protokol koji je transparentan u odnosu na druge uređaje.
# <span class="solution">Zato što ostali uređaji ne znaju za postojanje svičeva.</span>
# Zato što svičevi ne znaju za postojanje ostalih uređaja.
# Zato što se međusobno mogu povezati svičevi različitih proizvođača.
# Zato što rade na nivou.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Kako se zove tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča koja omogućava proveru greške?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragment-Free.
# Half-Duplex.
# Full-Duplex.
# <span class="solution">Store and Forward.</span>
# Cut-Through.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Svaki port sviča, tj. segment koji on čini, je poseban kolizioni domen.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 17 ===
Šta radi svič kada primi brodkast okvir?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Forwarding.</span>
# Flooding.
# Filtering.
# <span class="solution">Learning.</span>
# Odbacuje okvir.
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da bi se računar povezao na FastEthernet svič, mora se konfigurisati MAC adresa porta sviča na koji je uređaj povezan.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
(April 2023.) Ako između dva sviča stavimo još jednu vezu, šta će se desiti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Oba porta (veze) će postati neaktivni.
# Svičevi će raditi, ali će paketi između njih kružiti večno.
# <span class="solution">Svičevi će raditi normalno.</span>
</div>

== STP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se naziva port na sviču koji na nivou segmenta oglašava BPDU pakete sa najmanjom vrednosti Path Cost?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Blocked port.
# Learning port.
# Listening port.
# Fast port.
# Root port.
# <span class="solution">Designated port.</span>
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Septembar 2021.) Kako se naziva port koji od svih portova na sviču prima najmanju vrednost Path Cost atributa u BPDU porukama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Root port.</span>
# Designated port.
# Fast port.
# Listening port.
# Blocked port.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koja je osnovna uloga Spanning Tree protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Povezivanje više habova.
# Omogućavanje VLAN-ova.
# Povezivanje više kolizionih domena.
# Sprečavanje gubitka paketa.
# Povezivanje više svičeva.
# <span class="solution">Onemogućavanje nastanka petlji.</span>
# Sprečavanje kolizije.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno za STP blokirane portove (BP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# BP portovi blokiraju celokupni dolazni i odlazni saobraćaj.
# Šalju se samo BPDU poruke.
# <span class="solution">BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj, osim BPDU poruka.</span>
# <span class="solution">BP portovi blokiraju sav odlazni saobraćaj.</span>
# BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj.
# Kroz BP portove normalno se prihvata sav dolazni saobraćaj, ali se ništa ne šalju.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je tačno za STP designated portove (DP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Svič može da ima samo jedan DB port.
# Linkovi sa DP uvek pripadaju STP stablu.
# <span class="solution">Paketi koji iz sviča izlaze na DP portove se udaljavaju od root sviča.</span>
# <span class="solution">Svi portovi root sviča su DP.</span>
# Paketi koji iz sviča izlaze na DP se približavaju root sviču.
# Predstavljaju portove koji primaju samo BPDU pakete.
# Predstavljaju portove koji šalju samo BPDU pakete.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno za STP root portove (RP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# RP portovi primaju samo BPDU pakete.
# <span class="solution">Root svič nema RP portove.</span>
# Jedan svič može da ima više RP portova u jednom STP stablu.
# Paketi koji iz sviča izlaze na RP udaljavaju se od root sviča.
# RP portovi šalju samo BPDU pakete.
# RP su portovi na root sviču.
# <span class="solution">Paketi koji iz sviča izlaze na RP približavaju se root sviču.</span>
# <span class="solution">Linkovi sa RP uvek pripadaju STP stablu.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koji je osnovni nedostatak Spanning Tree protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Nema podrške za VLAN-ove.
# Mogucnost pojave petlji.
# <span class="solution">Spora konvergencija.</span>
# Mogućnost pojave kolizije.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Habovi podržavaju (sprovode) Spanning Tree protokol.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Port na sviču koji je na nivou segmenta bliži root sviču je:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Root port.
# <span class="solution">Designated port.</span>
# Blocked port.
</div>

=== Pitanje 10 ===
(April 2023.) Ako prikačimo svič na port na kome je aktiviran BPDU guard, šta će se desiti sa portom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne znamo jer zavisi od ostatka mreže.
# Port će postati RP.
# <span class="solution">Port će postati neaktivan.</span>
# Port će postati DP.
</div>

=== Pitanje 11 ===
(April 2023.) Kad na nekom portu sviča aktiviramo PortFast, koje od navedenih situacija mogu da se dogode?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Prelazak iz Forwarding u Blocking</span>
# Prelazak iz Blocking u Learning
# Prelazak iz Forwarding u Learning
# Prelazak iz Blocking u Listening
# Prelazak iz Forwarding u Listening
# <span class="solution">Prelazak iz Blocking u Forwarding</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
(April 2023.) Posmatra se veza izmedju 2 sviča. Šta postaje port koji prima manju vrednost Path Cost-a u BPDU poruci?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Designated port
# Multilink port
# Blocking port
# <span class="solution">Root port</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
(April 2023.) Ako unosimo svič u mrežu ali ne želimo da on postane root svič, potrebno je da:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Našem sviču smanjimo STP prioritet.
# Nekom drugom sviču povećamo STP prioritet.
# <span class="solution">Nekom drugom sviču smanjimo STP prioritet.</span>
# Nije moguće uraditi.
</div>

== VLAN ==
=== Pitanje 1 ===
Kada se informacija o VLAN-u prenosi u L2 okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenosi se i po Access linku i po Trunk linku.
# Kada se okvir prenosi po Access linku.
# Kada se okvir prenosi do rutera.
# <span class="solution">Kada se okvir prenosi po Trunk linku.</span>
# Ne prenosi se u okviru ved se konfiguriše na sviču.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je Trunk Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Više paralelnih fizičkih veza između svičeva koje se tretiraju kao jedna logička veza.
# Veza između svičeva koja pripada jednom VLAN-u.
# <span class="solution">Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz različitih VLAN-ova.</span>
# Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz istog VLAN-na.
# Veza koja je uspostavljena preko Auto-Negotiation opcije.
# Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri na brzini većoj od ostalih veza.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno za VLAN-ove?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou, ako su povezani preko više svičeva.
# Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou samo ako su povezani preko istog sviča.
# Za komunikaciju između dva uređaja na istom VLAN-u, mora se koristiti ruter.
# <span class="solution">Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju samo preko rutera.</span>
# <span class="solution">Uređaji iz istog VLAN-a mogu da komuniciraju na L2 nivou, čak iako su povezani preko više svičeva.</span>
# Jedan VLAN se može postaviti samo na jednom sviču.
</div>

=== Pitanje 4 ===
(Septembar 2021.) Šta važi za Ethernet okvire koji se sa Access Linka prosleđuje na Trunk Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Okvir se enkapsuliraju<sup>[sic]</sup> u novi okvir (tunneling).
# Okvir se ne menja.
# <span class="solution">Veličina okvira se povećava.</span>
# Iz okvira se uklanjaju pojedina polja.
# U okviru se menjaju pojedina polja.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta važi za okvire koji se sa Trunk Linka prosleđuje na Access Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U okviru se menjaju pojedina polja.
# U okvir se dodaju nova polja.
# <span class="solution">Veličina okvira se smanjuje.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# Okvir se ne menja.
# Enkapsuliraju se u nove okvire (tunneling)
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta se dešava sa MAC adresama iz zaglavlju L2 okvira prilikom rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne menja se ni izvorišna i ni odredišna MAC adresa.
# Menja se samo odredišna MAC adresa, dok izvorišna MAC adresa ostaje ista.
# <span class="solution">Odredišna MAC adresa postaje izvorišna adresa u novom okviru.</span>
# Izvorišna MAC adresa postaje odredišna adresa u novom okviru.
# Menja se samo izvorišna MAC adresa, dok odredišna MAC adresa ostaje ista.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta važi za izvorišnu i odredišnu IP adresu u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Menja se samo izvorišna IP adresa.
# Izvorišna i odredišna IP adresa pripadaju istoj IP mreži.
# Izvorišna i odredišna IP adresa menjaju mesta.
# Navedeni slučaj nije moguć.
# Menja se samo odredišna IP adresa.
# <span class="solution">Izvorišna i odredišna IP adresa ostaju iste.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
(April 2023.) Kada se paket prenese sa jednog trunk linka na drugi, šta će se desiti:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će se povećati.
# <span class="solution">Ništa se neće promeniti.</span>
# Paket će se smanjiti.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(April 2023.) Svi paketi koji prolaze kroz LAN moraju da prođu kroz root switch:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Tačno
# <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
(April 2023.) Ako preko LAN 1 uređaja A pošaljemo paket veličine 1234B, a šaljemo ga uređaju B na istom LAN preko trunk veze, kolika će biti veličina okvira na trunk linku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 1230
# 1234
# <span class="solution">1238</span>
# Ne znamo.
</div>

== WLAN ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se obavlja komunikacija između uređaja A i B u WLAN mreži u infrastrukturnom modu rada?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Svi paketi između A i B se prenose preko Access Point uređaja osim JAM paketa koji se prenosi direktno do svih uređaja ako nastane kolizija.
# Samo broadkast paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.
# <span class="solution">Svi paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.</span>
# Uređaji A i B se najpre registruju na mrežu preko Access Point uređaja, a zatim direktno razmenjuju pakete.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se obezbedio roming između više Access Point (AP) uređaja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">AP čije se delovi preklapaju moraju da imaju različite frekvencije.</span>
# Svi AP uređaji moraju da imaju različite frekvencije.
# Svi AP uređaji moraju da podržavaju VLAN-ove.
# Svaki mobilni uređaj mora da ima svoju nezavisnu fekvenciju.
# Svi AP moraju da imaju iste frekvencijske kanale.
# <span class="solution">SSID mora da bude isti na svim AP.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je "Service Set Identifier" u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Password koji se dodeljuje svakom uređaju u WLAN mreži.
# Tekstualni naziv Access Point uređaja.
# Identifikacija protokola koji se koristi u mreži i služi zbog provere kompatibilnosti.
# Tekstualni ključ za pristup WLAN mreži.
# Binarni ključ za pristup WLAN mreži.
# <span class="solution">Tekstualni naziv WLAN mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno od sledećeg vezano za bežične LAN mreže (WLAN)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">U WLAN mreži može doći do kolizije.</span>
# U WLAN mreži ne može doći do kolizije.
# Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira.
# Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira, ali se menja samo izvorišna MAC adresa kada okvire prelazi sa jedne mreže na drugu.
# <span class="solution">Format WLAN okvira je različit od formata Ethernet okvira.</span>
# WLAN mreže se ne mogu povezati na Ethernet mreže.
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Septembar 2021.) Šta je tačno za koliziju u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U WLAN mreži se detektuje kolizija stalnim praćenjem stanja na medijumu
# Uređaj koji je detektovao koliziju šalje poseban okvir koji označava koliziju.
# Access Point uređaj šalje poseban okvir koji označava koliziju.
# U WLAN mreži ne može da nastane kolizija, jer se koristi metod izbegavanja kolizije (CSMA/CA)
# <span class="solution">Kolizija se podrazumeva da se desila ako ne stigne potvrda za poslati okvir.</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno za uređaje u WLAN mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji ne mogu da znaju kada će on da se oslobodi.
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer svaki uređaj dobija fiksni vremenski interval za prenos podataka.
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer Access Point obaveštava sve uređaje o tome.
# <span class="solution">Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi na osnovu informacija iz okvira koji se trenutno prenosi.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za WLAN i koliziju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kolizija se detektuje tokom slanja okvira.
# Kolizija se rešava na isti način kao kod Ethernet mreža.
# Ne postoji kolizija kod WLAN mreža.
# <span class="solution">Kolizija se ne može detektovati tokom slanja okvira.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za WLAN mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koristi algoritam izbegavanja kolizije (Colission Avoidance).
# U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koriste različite frekvencije za svaki uređaj.
# U WLAN mreži može da dođe do kolizije, samo ako se ne koristi full-duplex režim rada.
# <span class="solution">U WLAN mreži može da dođe do kolizije.</span>
# U WLAN mreži može da dođe do kolizije, ali se primljeni paketi mogu uspešno rekonstruisati korišćenjem CSMA/CA algoritma.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta predstavlja pojam SSID?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Signalizacioni protokol za komunikaciju Access Point uređaja i ostalih učesnika u mreži.
# Ključ za pristup WLAN mreži.
# <span class="solution">Naziv WLAN mreže.</span>
# Sigurnosni protokol za prijavljivanje na WLAN mrežu.
# Identifikaciju servisa koji se nude korisnicima.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Jedna WLAN mreža može da se podeli na više udaljenih Access Point uređaja.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 11 ===
Na jednom Access Point uređaju može da se postavi više mreža sa različitim vrednostima SSID polja.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 12 ===
(Septembar 2021.) Na šta se odnosi pojam Network Allocation Vector?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Vektor prostiranja radio talasa koji prenose okvire u WLAN mrežama.
# Mehanizam anuliranja šuma na Access Point uređaju pri prijemu jednog istog signala koji pristižu iz različitih pravaca usled refleksije.
# Rezervacija frekvencijskog kanala za korišćenje od strane uređaja u WLAN mrežama.
# <span class="solution">Mehanizam procena<sup>[sic]</sup> i oglašavanja vremena zauzeća medijuma u bežičnim LAN mrežama.</span>
# Mehanizam koji obezbeđuje preuzimanje korisnika sa jednog Access Point uređaja na drugi bez gubitka WLAN veze.
# Skup informacija koje se prenose prilikom učlanjivanja u WLAN mrežu.
# Mehanizam procene i oglašavanja vremena zauzeća medijuma kod Ethernet kolizionih domena.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Koja je uloga ''Access Point'' uređaja u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Access Point uređaj služi samo za prenos potvrda prijema u WLAN mreži.
# Access Point uređaj služi samo za kontrolne funkcije u mreži, kao što je učlanjivanje i raskidanje veze.
# <span class="solution">Access Point uređaj prenosi sve okvire u WLAN mreži.</span>
# Access Point uređaj prenosi samo okvire koje izlaze iz WLAN mreže.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezanih za CSMA/CD algoritam?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Algoritam radi samo za dva direktno povezana uređaja.
# Algoritam sprečava da dođe do kolizije.
# Algoritam prepoznaje koliziju i uspeva da rekonstruiše okvire koji učestvuju u koliziji.
# <span class="solution">Uređaji čiji su okviri prouzrokovali koliziju čekaju slučajno izabrani vremenski interval i reemituju okvire.</span>
# Uređaji će neograničeno pokušavati da šalju isti okvir ukoliko dolazi do učestale kolizije.
# <span class="solution">Algoritam dozvoljava koliziju, ali definiše kako se ona prepoznaje i razrešava.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta je tačno za WLAN mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Uređaji povezani na Access Point u jednoj WLAN mreži koriste istu frekvenciju.</span>
# Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste jednu frekvenciju za slanje, a drugu za prijem podataka.
# Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste različite frekvencije da bi mogli međusobno da komuniciraju.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Kako se detektuje kolizija, ako se ona javi u WLAN mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Izostankom poruke koja potvrđuje prijem okvira.</span>
# Emituje se posebna poruka po drugom (kontrolnom) kanalu.
# Kolizija se ne može detektovati, ved se izbegava.
# Kolizija ne može da se javi u WLAN mrežama.
# JAM signal se emituje od strane Access Point uređaja.
</div>

== WAN ==
=== Pitanje 1 ===
Koji uređaj je potrebno obezbediti na strani korisnika kada se koristi digitalna serijska veza?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">CSU/DSU uređaj</span>
# Voice-band modem
# DSL modem
# Digitalni modem
# Kablovski modem
</div>

== HDLC ==
HDLC se nekada predavao na predmetu, ali se više ne predaje. Ranija pitanja iz ove oblasti mogu se naći na [[Special:Permalink/4521#HDLC|starijoj verziji stranice]].

== PPP ==
=== Pitanje 1 ===
Šta je tačno za NCP (Network Control Protocol) podsloj PPP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Služi za ostvarivanje opcionih funkcija PPP protokola
# <span class="solution">Za svaki protokol višeg nivoa postoji posebna NCP instanca</span>
# Služi za uspostavljanje PPP veze
# Služi za logičku realizaciju PPP protokola
</div>

=== Pitanje 2 ===
Multilink opcija podrazumeva povezivanje dva uređaja sa dve nezavisne PPP veze, po jedna u svakom smeru.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Septembar 2021.) Multilink opcija PPP protokola omogućava povezivanje jednog uređaja sa više udaljenih uređaja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Na jednom habu se može definisanti više VLAN-a koji će nezavisno da rade.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
PPP protokol prenosi podatke IP nivoa.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
PPP protokol sadrži mehanizam za detekciju greške na nivou svakog okvira.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
PPP veza se u potpunosti raskida kada se zatvori IPCP sesija na nivou NCP podsloja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Multilink opcija se odnosi na povezivanje dva uređaja preko više među-uređaja i linkova u nizu.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(April 2023.) Svaki paket PPP protokola sadrži informacije trećeg sloja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

== IP ==
=== Pitanje 1 ===
Fragmentirani IP paket se rekonstruiše (spaja)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na L2 sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
# Na aplikativnom sloju odredišnog uređaja.
# Na IP sloju prvog sledećeg rutera.
# Na IP sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
# <span class="solution">Na IP sloju odredišnog uređaja.</span>
# Na L2 sloju odredišnog uređaja.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Fragmentirani IP paket se?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Može ponovo fragmentirati, samo ako je resetovan more-fragment flag.
# <span class="solution">Može ponovo fragmentirati.</span>
# Može ponovo fragmentirati, samo ako je setovan more-fragment flag.
# Ne može ponovo fragmentirati.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kada nastaju uslovi za fragmentaciju IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prilikom load-balancinga.
# Kada paket treba da prođe kroz interfejs rutera malog kapaciteta (bitske brzine).
# Kod slanja broadkast paketa.
# <span class="solution">Kada je IP paket veći od MTU vrednosti.</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se prepoznaje IP paket koji je nastao fragmentacijom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ako polje 'fragment offset' ima vrednost nula.
# Ako su i 'more fragment flag' i 'fragment offset' polja različita od nule.
# <span class="solution">Ako je barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' različito od nule.</span>
# Ako je polje 'fragment offset' različito od nule.
# Ako je polje 'more fragment flag' različito od nule.
# Ako barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' ima vrednost nula.
# Ako polje 'more fragment flag' ima vrednost nula.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Kako se realizuje komanda ping?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenošenjem ICMP poruke u Layer 2 okviru.
# Prenošenjem ICMP poruke kroz route update poruke.
# Prenošenjem ICMP poruke u na brodkast adresu.
# Prenošenjem ICMP poruke na multikast adresu.
# <span class="solution">Prenošenjem ICMP poruke u Layer 3 paketu.</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koja polja IP zaglavlja kod fragmentiranih paketa imaju iste vrednosti kao i kod originalnog IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Identifikacija paketa.</span>
# <span class="solution">Don't fragment flag.</span>
# Fragment offset.
# MAC adresa izvorišta.
# More fragment flag.
# MAC adresa odredišta.
# <span class="solution">IP adresa izvorišta.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koje su karakteristike IP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# IP paketi se prenose do odredišta u istom redosledu.
# Svaki primeljeni paket se potvrđuje ICMP paketom.
# <span class="solution">Redosled pristiglih IP paketa ne mora da bude isti kao i redosled po kome su poslati.</span>
# <span class="solution">Format IP paketa ne zavisi od protokola drugog nivoa.</span>
# Svaki primeljeni paket se potvrđuje novim IP paketom.
# <span class="solution">Prosleđivanje IP paketa do odredišta nije garantovano.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za fragmentaciju IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do različitih odredišta.
# Fragmentirani paketi se prenose po istom putu do istog odredišta.
# Predstavlja deljenje jednog IP paketa kod load-balancing-a.
# Fragmentirani paketi nisu IP paketi.
# <span class="solution">Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do istog odredišta.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta od ponuđenog važi za brodkast domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Brodkast domen se ne završava na svičevima.</span>
# <span class="solution">Brodkast domen se završava na ruterima.</span>
# Brodkast domen se završava na svičevima.
# Brodkast domen se ne završava na ruterima.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava vrednost 120 u polju 'fragment offset'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Data polje sadrži podatke koji počinju od 960. bajta podataka originalnog IP paketa.</span>
# Data polje sadrži 120 bajtova podataka originalnog IP paketa.
# Data polje sadrži 960 bajtova podataka originalnog IP paketa.
# IP paket predstavlja 120. paket u niz.
# Data polje sadrži podatke koji počinju od 120. bajta podataka originalnog IP paketa.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta predstavlja rezultat komande traceroute u slučaju kada nisu iste putanje odlaznog i dolaznog saobraćaja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Greška, jer se ne dobija konzistentan rezultat.
# Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta i nazad po drugoj putanji ('round trip path').
# Spisak rutera na putu od odredišta do posmatranog uređaja.
# <span class="solution">Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta.</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šte radi uređaj kada treba da pošalje IP paket drugom uređaju na istoj LAN mreži, a nema njegovu MAC adresu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IP paket se šalje default gateway uređaju koji će da prosledi IP paket do odredišta.
# IP paket se odbacuje.
# IP paket se enkapsulira u ARP paket.
# <span class="solution">Šalje ARP upit (ARP request).</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.147.254/22</span>

=== Pitanje 14 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.126/26</span>

=== Pitanje 15 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.94/27</span>

=== Pitanje 16 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.78/28</span>

=== Pitanje 17 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.19.254/22</span>

=== Pitanje 18 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.190/26</span>

=== Pitanje 19 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.190/27</span>

=== Pitanje 20 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.174/28</span>

=== Pitanje 21 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.24.1</span>

=== Pitanje 22 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">110.120.130.129</span>

=== Pitanje 23 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">140.150.160.161</span>

=== Pitanje 24 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">40.50.60.65</span>

=== Pitanje 25 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.31.254</span>

=== Pitanje 26 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">110.120.130.190</span>

=== Pitanje 27 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">140.150.160.190</span>

=== Pitanje 28 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">40.50.60.78</span>

=== Pitanje 29 ===
Koja je poslednja host IP adresa raspoloživa u mreži 10.20.30.0/24 (uneti u oznaci a.b.c.d./n)?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.30.254/24</span>

=== Pitanje 30 ===
(Jun 2018.) Da li u nekoj LAN mreži adresa ''default gateway'' i nekog računara mogu da pripadaju različitim mrežnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da
# <span class="solution">Ne</span>
</div>

=== Pitanje 31 ===
IP protokol obaveštava pošiljaoca za svaki isporučeni IP paket.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 32 ===
IP protokol ne zavisi od fizičkog medijuma.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 33 ===
Vreme isporuke svakog IP paketa je garantovano.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 34 ===
Na osnovu čega ruter zna kojem originalnom IP paketu pripada fragmentirani IP paket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# More Fragment flega.
# Fragment Offset polja.
# More Fragment flega i Fragment Offset polja.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
</div>

=== Pitanje 35 ===
Vodeći bitovi IP adrese klase B su <code>10</code>.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 36 ===
Koliko host IP adresa je raspoloživo u mreži 10.20.30.0/24?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">254</span>

=== Pitanje 37 ===
Šta nam kazuje rezultat komande traceroute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Spisak rutera na putu od odredišta do našeg uređaja.
# <span class="solution">Spisak rutera na putu do odredišta.</span>
# Spisak ruta na posmatranom uređaju.
# Ruting tabelu na ruterima.
</div>

== Rutiranje ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Čemu služe ruting protokoli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se podrže višestruke putanje.
# <span class="solution">Da ruteri nauče gde se nalazi koja IP mreža.</span>
# Da rutiraju pakete.
# Za nalaženje default gateway uređaja.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako ruting protokoli tretiraju više puteva do neke mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale označavaju kao unreachable u ruting tabeli.
# Sprovode load balancing po svim putanjama srazmerno vrednosti metrike.
# Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a sve upisuju u ruting tabelu.
# <span class="solution">Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale odbacuju.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koje osnovne podatke sadrži svaki red u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Mrežna IP adresa sa maskom.</span>
# Vreme upisa u ruting tabelu.
# <span class="solution">IP adresa susednog rutera na zajedničkom linku.</span>
# Mrežna IP adresa bez maske.
# Default gateway za pripadajuću mrežnu adresu.
# MAC adresa susednog rutera na zajedničkom linku.
# Default ruta.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je od ponuđenog tačno za classless ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne koriste metriku.
# Ne podržavaju default rute.
# Ne prenose mreže koje pripadaju A, B i C klasama.
# Ne podržavaju load balancing.
# Ne podržavaju mrežne adrese.
# <span class="solution">U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je posledica 'load balancing' osobine ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da ruting tabela može da ima više mrežnih adresa za jedan next-hop.
# Da se brzine interfejsa prilagođavaju prema intenzitetu saobraćaja.
# <span class="solution">Da ruting tabela može da ima više next-hop podataka za jednu mrežnu adresu.</span>
# Da se paketi rutiraju po različitim putevima u odlaznom u odnosu na dolazni smer.
# Da ruting tabela ima više next-hop podataka za sve mrežne adrese.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno od sledećeg vezano za protokole rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Protokoli rutiranja služe za rutiranje poruka u ruterima.
# <span class="solution">Protokoli rutiranja služe da na ruterima kreiraju ruting tabele.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za 'Default gateway'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ima adresu sa svim bitskim jedinicama u host delu.
# Nema IP adresu.
# Ima adresu 0.0.0.0.
# <span class="solution">Ima regularnu IP adresu.</span>
# Ima adresu sa svim bitskim nulama u host delu.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za Next-hop podatak u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Predstavlja redni broj posmatranog rutera na putu prema datoj mreži.
# <span class="solution">Predstavlja IP adresu interfejsa narednog rutera na putu prema datoj mreži.</span>
# Predstavlja IP adresu izlaznog interfejsa na posmatranom ruteru na putu prema datoj mreži.
# Postoji samo kod ruting protokola koji za metriku imaju 'hop-count'.
# Predstavlja redni broj narednog rutera na putu prema datoj mreži.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Avgust 2021.) Šta je tačno za proces rutiranja na osnou<sup>[sic]</sup> ruting tabele posmatrano sa aspekta jednog rutera?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Paketi se uvek prenose do odredišta u istom poretku.
# Gleda se izvorišna IP adresa u zaglavlju paketa.
# <span class="solution">Ne utiče na saobraćaj koji dolazi u posmatrani ruter.</span>
# <span class="solution">Gleda se odredišna IP adresa u zaglavlju paketa.</span>
# Saobraćaj se uvek prenosi po istom putu u oba smera.
# Ne utiče na saobraćaj koji odlazi iz rutera.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno za ruting tabelu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Utiče i na pakete koji se primaju na ulazne interfejse i na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.
# Utiče na pakete koji se primaju na ulazne interfejse.
# Ne utiču na prosleđivanje paketa, ved na rad ruting protokola.
# <span class="solution">Utiče na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.</span>
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta od ponuđenog ruter radi sa next-hop adresom iz ruting tabele?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sve pakete prosleđuje na tu adresu, nezavisno od mrežne adrese.
# Postavlja je na mesto odredišne IP adrese u IP paketu.
# <span class="solution">Za nju traži podatak u ARP tabeli.</span>
# Postavlja je na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.
# Postavlja je u ruting update koji oglašava susednim ruterima.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju istu administrativnu distancu, a različitu vrednosti metrike?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U ruting tabelu se samo upisuje ruta sa boljom metrikom, dok se druga ruta odbacuje.</span>
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo bolja ruta.
# U ruting tabelu ne se upisuju ni jedna ruta.
# U ruting tabelu se upisuje ruta sa boljom metrikom, a obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju različite administrativne distance?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo ruta sa manjom administrativnom distancom.
# Šalje se ICMP poruka 'route mismatch'
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
# U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa vedom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.
# <span class="solution">U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa manjom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.</span>
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta radi ruter kada do određene mreže detektuje dve putanje (rute) naučene preko dva različita ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U ruting tabelu upisuje obe rute, ali koristi samo bolju rutu.
# U ruting tabelu upisuje samo rutu sa boljom metrikom.
# U ruting tabelu upisuje obe rute i obe ih koristi.
# U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa većom administrativnom distancom.
# <span class="solution">U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa manjom administrativnom distancom.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta radi ruter kada ima rutu ka nekoj mreži naučenu i preko RIP i preko OSPF protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U ruting tabelu upisuje samo OSPF rutu.</span>
# U ruting tabelu upisuje rutu sa boljom metrikom.
# U RIP domenu koristi RIP rutu, a u OSPF domenu koristi OSPF rutu.
# U ruting tabelu upisuje samo RIP rutu
# U ruting tabelu upisu obe rute.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Šta se dešava kada ruter ne zna na koji izlazni interfejs da prosledi IP poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IP poruka se šalje susednom ruteru koji ima najbolju metriku.
# <span class="solution">Šalje se 'Network unreachable' ICMP poruka.</span>
# IP poruka se šalje na sve izlazne interfejse.
# Šalje se 'Host unreachable' ICMP poruka.
# IP poruka se vraća pošiljaocu.
# IP poruka se šalje na proizvoljni izlazni interfejs.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Šta se radi sa IP paketom kada odredišna adresa može da se upari sa više ruta u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Bira se ruta sa mrežom koja ima najmanje bitskih jedinica u masci.
# Ova situacija ne može da se desi.
# Koriste se sve rute.
# Paket se odbacuje.
# Bira se ruta sa najboljom metrikom.
# Bira se ruta sa najboljom administrativnom distancom.
# <span class="solution">Bira se ruta sa mrežom koja ima najviše bitskih jedinica u masci.</span>
</div>

=== Pitanje 18 ===
Šta važi za 'distance-vector' (DV) i 'Link-state' (LS) ruting protokole kada do određene mreže postoji više putanja sa različitim vrednostima metrike?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju najboju rutu, a drugim ruterima oglašavanju sve rute.
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute, a koriste samo najbolju.
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute i koriste ih za load-balancing.
# LS u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a DV sve rute.
# <span class="solution">I DV i LS u ruting tabelu upisuju samo najbolju rutu.</span>
# DV u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a LS sve rute.
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta važi za classless ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ne podržavaju se IP adrese koje pripadaju klasama A, B i C.
# Ne podržava se load-balancing
# Maska se ne prenosi kao podatak u routing-update porukama.
# <span class="solution">Može se koristiti različita dužina maski za različite podmreže.</span>
# <span class="solution">Maska se prenosi kao podatak u routing-update porukama.</span>
# Koriste se samo IP mreže koje pripadaju 'more-specific' klasama.
</div>

=== Pitanje 20 ===
Šta važi za statičke rute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Statičke rute imaju vedi prioritet od dinamičkih ruta.</span>
# Statičke rute predstavljaju default rute.
# Statičke rute nemaju next-hop podatke.
# Statičke rute se koriste samo na default gateway-u.
# Statičke rute imaju manji prioritet od dinamičkih ruta.
</div>

=== Pitanje 21 ===
(Avgust 2021.) Šta je od ponuđenog tačno za classful ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Podržavaju samo maske dužine 8, 16 ili 24 bita.
# <span class="solution">U svojim porukama prenose IP adresu mreže, ali ne masku.
# U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.
# Koriste klase A, B ili C umesto metrike.
# Ne koriste metriku.
# Ne podržavaju default rute.
</div>

=== Pitanje 22 ===
(Avgust 2021.) Na koji next-hop će da se šalje paket pri komunikaciji od 192.168.10.20 do 172.16.0.10, za sledeći sadržaj ruting tabele:
* 172.16.0.0/16, next-hop 4.4.4.4, RIP ruta
* 172.16.0.0/20, next-hop 5.5.5.5, OSPF ruta
* 172.16.0.0/24, next-hop 6.6.6.6, RIP ruta
* 0.0.0.0/0, next-hop 7.7.7.7, statička ruta
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 7.7.7.7
# <span class="solution">6.6.6.6</span>
# 172.16.0.0
# 172.16.0.1
# 4.4.4.4
# 5.5.5.5
</div>

=== Pitanje 23 ===
Agregacija IP mreža ne utiče na veličinu ruting tabela.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 24 ===
Interni protokoli rutiranja se baziraju na statičkim (internim) rutama.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 25 ===
Šta se radi kada ruter u ruting tabeli ima više mrežnih adresa sa različitim maskama, kojima pripada odredišna adresa iz IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Bira se mreža sa najdužom maskom.</span>
# Bira se mreža sa najkraćom maskom.
# Paket se odbacuje.
# Ova situacija ne može da se desi.
# Koriste se putanje ka svim mrežama (load balancing).
</div>

=== Pitanje 26 ===
Šta se po pravilu dešava sa izvorišnom i odredišnom IP adresom u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja kroz mrežu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ne menja se ni odredišna ni izvorišna IP adresa.</span>
# Ne menja se samo odredišna IP adresa, dok se izvorišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost poslednjeg rutera koji ju je poslao.
# Ne menja se samo izvorišna IP adresa, dok se odredišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost sledećeg rutera kome se šalje (next-hop).
</div>

=== Pitanje 27 ===
IP paketi se nezavisno rutiraju kroz mrežu u oba smera.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 28 ===
Jedna LAN mreža može biti povezana na više rutera.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

== ARP ==
=== Pitanje 1 ===
Ko odgovara na ARP request poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo uređaji čija se MAC adresa navodi u ARP paketu.
# Svi uređaji u broadcast domenu.
# <span class="solution">Samo uređaj čija se IP adresa navodi u ARP paketu.</span>
# Samo default-gateway.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Ko sprovodi ARP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo hostovi u LAN mreži.
# <span class="solution">Svi IP uređaji u LAN mreži.</span>
# Samo default gateway u LAN mreži.
# Samo wireless uređaji u LAN mreži.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Na koju adresu se šalje ARP reply paket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na broadkast IP adresu.
# Na MAC adresu default gateway-a.
# Na broadkast MAC adresu.
# <span class="solution">Na MAC adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.</span>
# Na IP adresu default gateway-a.
# Na IP adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta radi ruter sa podatkom koji dobije iz ARP keša?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Koristi za next-hop prilikom rutiranja paketa.
# Postavlja na mesto izvorišne MAC adrese u Ethernet okviru.
# Postavlja na mesto odredišne IP adrese u IP zaglavlju.
# <span class="solution">Postavlja na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.</span>
# Postavlja na mesto izvorišne IP adrese u IP zaglavlju.
</div>

=== Pitanje 5 ===
U šta se enakapsuliraju ARP paketi?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U Ethernet okvire.</span>
# U PPP okvire.
# U routing update pakete.
# Ne enkapsuliraju se, jer ARP protokol radi na nivou.
# U IP pakete.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Uloga ARP protokola je?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da na osnovu IP adrese pronađe MAC adresu odredišnog uređaja.</span>
# Da na osnovu MAC adrese pronađe IP adresu odredišnog uređaja.
# Da pronađe MAC adresu default gateway-a.
# Da na uređaju postavi IP adresu na osnovu njegove MAC adrese.
# Da na uređaju postavi MAC adresu na osnovu njegove IP adrese.
</div>

== ICMP ==
=== Pitanje 1 ===
Ko šalje ICMP redirect poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Bilo koji uređaj na LAN mreži kada prepozna da paketi nisu namenjeni za njega.
# Ruter kada za određeni paket treba da koristi default rutu.
# <span class="solution">Ruter kada prepozna da next-hop pri rutiranju paketa pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je taj paket pristigao.</span>
# Ruter kada radi load-balancing.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koja ICMP poruka ne označava grešku u komunikaciji između izvorišta i odredišta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# More fragment
# Host is found
# Route is symetric
# <span class="solution">Redirect</span>
# Application is found
# Destination Unreachable
# Can’t fragment
# Default route is used
# Default gateway is used
# Load balancing
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koja ICMP poruka se šalje kada ruter prepozna da next-hop pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je paket došao?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Network unreachable.
# <span class="solution">Redirect.</span>
# Host unreachable.
# Time Exceeded.
# Protocol unreachable.
# Port unreachable.
# Echo Reply.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koja ICMP poruka se šalje kada uređaj ne dobije odgovor na ARP zahtev?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Echo Reply.
# Protocol unreachable.
# Network unreachable.
# Port unreachable.
# Time Exceeded.
# <span class="solution">Host unreachable.</span>
# Redirect.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koje ICMP poruke dobija uređaj koji je startovao traceroute komandu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Echo Request/Echo Reply
# Hop Exceeded
# <span class="solution">Time Exceeded</span>
# Can’t fragment (ne može da se fragmentira)
# Destination unreachable
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koji uređaji mogu da primaju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo ruteri, računari i svičevi.
# Samo ruteri.
# <span class="solution">Svi IP uređaji na mreži.</span>
# Samo ruteri i računari.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koji uređaji mogu da šalju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo ruteri.
# Samo ruteri i računari.
# Samo ruteri, računari i svičevi.
# <span class="solution">Svi IP uređaji na mreži.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Kome se šalje ICMP redirect poruka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Računaru kome je namenjen primljeni IP paket.
# Ruteru koji ima bolju rutu za primljeni IP paket.
# <span class="solution">Uređaju koji je poslao IP paket.</span>
# Ruteru na istoj LAN mreži koji predstavlja bolji izlaz za primljeni IP paket.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je tačno za ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenose se enkapsuliranjem u okvire na nivou.
# Prenose se enkapsuliranjem u pakete ruting protokola.
# Prenose se kao aplikativni podaci enkapsuliranjem u paketa 4. nivoa.
# <span class="solution">Prenose se enkapsuliranjem u IP poruke.</span>
# Prenose se nezavisno od IP protokola.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava ICMP poruka 'Protocol unreachable'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Odredišni uređaj nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.</span>
# Na ruteru nije konfigurisan odgovarajući ruting protokol.
# Ruter na putu do odredišta nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.
# IP protokol na odredišnom uređaju nije dostupan.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta označava ICMP poruka 'Time Exceeded'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Istekla je validnost rute u ruting tabeli.
# <span class="solution">IP paket nije isporučen na odredište.</span>
# Vreme je za novi ruting update.
# Istekao je Hold down interval.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se može zaključiti kada uređaj primi ICMP poruku 'Echo request'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Postoji uspešna dvosmerna IP komunikacija između uređaja koji je poslao poruku i uređaja koji je primio poruku.
# Postoji greška u komunikaciji na IP nivou, pa se zahteva novi IP paket.
# <span class="solution">Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je poslao poruku do uređaja koji je primio poruku.</span>
# Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je primio poruku do uređaja koji je poslao poruku.
# Došlo je do kruženja paketa u petlji na nekom delu puta do odredišta.
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Septembar 2021.) Kome sve mogu da se šalju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Svim IP uređajima u mreži.</span>
# Samo ruterima.
# Svim uređajima u mreži, nezavisno da li podržavaju IP protokol.
# Samo hostovima (krajnjim uređajima).
</div>

=== Pitanje 14 ===
Koji uređaji primaju ICMP Time Exceeded poruku?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Odredišni uređaj.
# Prethodni ruter na putanju do odredišta.
# <span class="solution">Izvorišni host uređaj.</span>
# Svi uređaji na mreži.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Koji uređaji šalju ICMP Time Exceeded poruke?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Ruteri.</span>
# Svičevi.
# Hostovi.
# Svi mrežni uređaji.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Kada se šalje ICMP poruka 'Time Exceeded'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada itekne tajmer kod reasembliranja fragmentiranih paketa.
# <span class="solution">Kada vrednost polja TTL (Time to live) postane nula.</span>
# Kada istekne time-out period.
# Kada istekne hold-down tajmer.
# Kada aplikacija na odredištu ne dobije očekivane podatke.
# Kada izostane 4 routing update paketa.
</div>

== Distance Vector ==
=== Pitanje 1 ===
Da li RIP u verziji 1 koristi metriku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, samo kada se koristi load-balancing.
# Ne, jer je to classless ruting protokol.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

=== Pitanje 2 ===
Da li RIP u verziji 2 podržava load-balancing?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da, samo kada je ista metrika za više ruta.</span>
# Da, samo ako se koristi redistribucija ruta.
# Ne.
# Da, samo ako se koriste statičke rute.
# Da, za svaku mrežu koja ima više ruta.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se naziva mehanizam oglašavanja rute neposredno po detektovanju njene promene?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Time to Live
# Holddown Timer
# Split horizon
# Route Poisoning
# <span class="solution">Triggered update</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se naziva mehanizam zaštite od ruting petlji kojim se oglašava ruta sa maksimalnom metrikom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Triggered update
# Split horizon
# Time to Live
# <span class="solution">Route Poisoning</span>
# Holddown Timer
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Avgust 2021.) Koji od navedenih mehanizama sprečava oglašavanje ruta prema ruteru od kojeg je dobio te rute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Route Poisoning
# Holddown Timer
# <span class="solution">Split horizon</span>
# Time to Live
# Triggered update
</div>

=== Pitanje 6 ===
Kako se naziva pojava koda se hop-count metrika povećava pri svakom ruting update-u?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Split horizon
# Holddown Timer
# Time to Live
# <span class="solution">Count-to-Infinity</span>
# Route Poisoning
# Triggered update
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je od slededeg tačno za distance-vector ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Dozvoljavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.</span>
# Sprečavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.
# <span class="solution">Dozvoljavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B.</span>
# Sprečavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B (loop).
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta rade distance-vector ruting protokoli u stacionarnom stanju kada nema promena u mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Periodično prenose sve routing update poruke.</span>
# Oglašavaju samo triggered update poruke.
# Ne rade ništa, jer nema promena u mreži.
# Nakon time-out perioda uklanjaju rute iz ruting tabele.
# Periodično prenose samo najnovije routing update poruke koje ukazuju na promene u mreži.
</div>

== Link State ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Kada će da se javi "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
# <span class="solution">Kada se na interfejs rutera poveže LAN mreža sa korisničkim računarima.</span>
# Kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
# Kada ruter za određeni paket nema rutu u ruting tabeli.
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Septembar 2021.) Kada se balansira saobraćaj na ruteru koji koristi OSPF ruting protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada do neke mreže postoji isti broj rutera po različitim putevima.
# Kada rute ka nekoj mreži imaju istu administrativnu distancu.
# Kada je jedan link preopterećen, a postoji fizička veza i preko drugog puta.
# OSPF ne podržava load balancing.
# <span class="solution">Kada u ruting tabeli za jednu mrežu postoji više next-hop adresa.</span>
# Kada se koristi difoltna ruta.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021.) Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u običnu perifernu OSPF oblasti<sup>[sic]</sup>?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">External link</span>
# Router link
# Network link
# Internal link
# <span class="solution">Summary link</span>
# Point-to-Point link
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "stub area"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Summary link</span>
# Ništa od ponuđenog.
# Network link
# Internal link
# Router link
# External link
# Point-to-Point link
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "totally stubby area"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Summary link
# Network link
# Internal link
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
# External link
# Point-to-Point link
# Router link
</div>

=== Pitanje 6 ===
(Septembar 2021.) Koliko ima ostvarenih direktnih OSPF suseda (veza) u multi-access LAN mreži sa 10 OSPF rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 45
# 9
# 0
# 18
# <span class="solution">17</span>
# 8
</div>

=== Pitanje 7 ===
Na šta se odnosi pojam "Link-State" u OSPF terminologiji?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na metriku linka između dva rutera.
# Na veze (linkove) na kojima radi OSPF .
# <span class="solution">Na podatke o intefejsima rutera.</span>
# Na kvalitet veze (linka) između dva rutera.
# Na stanje linka (Up ili Down).
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za rutere u istoj perifernoj OSPF oblasti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Imaju iste ruting tabele.
# Moraju da imaju default rutu.
# <span class="solution">Imaju iste link-state baze podataka.</span>
# Imaju iste metrike prema svakoj mreži u oblasti.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Šta je uslov da OSPF ruter uđe u "2-way" stanje?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se sa drugim ruterom usaglasi koji je ruter 'master', a koji je 'slave'.
# Da drugom ruteru pošalje Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda.
# Da dobije Hello paket sa identifikacijom susednog rutera (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.
# Da sinhronizuju svoje link-state baze podataka.
# <span class="solution">Da dobije Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava "Full" stanje kod OSPF ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da su ruteri videli svoje identifikacije u hello poruci.
# Da je pojedini link preopterećen.
# <span class="solution">Da su dva rutera razmenili sve relevantne podatke.</span>
# Da je procesor rutera preopterećen.
# Da su ruteri popunili svoju memoriju.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta se dešava u mreži multi-access tipa kada se priključi OSPF ruter koji ima najveću identifikaciju (RID)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.
# <span class="solution">Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.</span>
# <span class="solution">Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.</span>
# Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava u OSPF mreži multi-access tipa kada se priključi ruter koji ima veći RID od BDR rutera, a manji RID od DR rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Novi ruter postaje DR ruter.
# Novi ruter postaje BDR ruter.
# <span class="solution">Novi ruter postaje DROther ruter.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se dešava u slučaju pada linka u mreži sa OSPF ruting protokolom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Šalje se triggered update poruka.
# <span class="solution">Potrebne informacije se prenose u celoj oblasti.</span>
# Potrebne informacije se prenose samo do susednih rutera.
# Generiše se unreachable ruta.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta se sprovodi u "Exchange" stanju OSPF procesa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Ruteri razmenjuju sve nedostajude podatke u link-state bazama podataka.
# Ruteri razmenjuju sadržaje link-state baze podataka.
# <span class="solution">Ruteri obaveštavaju jedan drugoga koje podatke imaju (razmenjuju link state database deskriptore).</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
U koje poruke se enkapsuliraju OSPF poruke koje se prenose između rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U TCP poruke četvrtog nivoa.
# U UDP poruke četvrtog nivoa.
# Prenose se na aplikativnom nivou.
# <span class="solution">U poruke trećeg nivoa (IP).</span>
# U poruke drugog nivoa (Ethernet, PPP...)
</div>

=== Pitanje 16 ===
{{delimično rešeno}}
(Avgust 2021.) Šta je tačno za OSPF ruting protokol
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Jedna IP mreža može da pripada proizvoljnom od jednoj OSPF oblasti.
# Jedna IP mreža može fizički da pripada samo jednoj OSPF oblasti.
# Jedna IP mreža može fizički da pripada jednoj OSPF oblasti, samo ako je oblast tipa "stub area".
# <span class="solution">Jedna IP mreža može fizički da pripada proizvoljnom broju OSPF oblasti.</span>
# Jedna IP mreža može da fizički da pripada u dve OSPF oblasti, samo ako se odnosi na point-to-point link koji povezuje dve oblasti.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Koje vrste LSA mogu da se nađu u običnoj perifernoj OSPF oblasti?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Router link</span>
# <span class="solution">Summary link</span>
# Global link
# <span class="solution">External link</span>
# <span class="solution">Network link</span>
# Anycast link
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da li link-state protokoli koriste metriku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne, jer već poznaju kompletnu topologiju mreže.
# Da, samo kada se koristi load-balancing.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta je tačno za "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Javlja se kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
# Javlja se kada ruter za određeni paket nama rutu u ruting tabeli.
# Javlja se kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
# <span class="solution">Javlja se prilikom povezivanja LAN mreže na ruter preko sviča.</span>
</div>

== Transportni sloj ==
=== Pitanje 1 ===
(Avgust 2021.) Kod klijent-server komunikacije na 4. nivou tačno je sledeće:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po TCP protokolu.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Klijentska aplikacija inicira komunikaciju.</span>
# Serverska aplikacija inicira komunikaciju.
# <span class="solution">Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po UDP protokolu.</span>
# Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži prazno polje za izvorišni port.
# Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži brodkast odredišni port (FFFF.FFFF).
# Klijentska aplikacija se identifikuje sa unapred poznatim portovima.
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Avgust 2021.) Koja polja su zajednička i kod TCP i kod UDP zaglavlje<sup>[sic]</sup>?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Acknowledgement Number
# Polje sa flegovima
# <span class="solution">Odredišni port</span>
# Prozor (Window)
# Izvorišna IP adresa
# Odredišna IP adresa
# <span class="solution">Izvorišni port</span>
# Sequence Number
# Odredišna MAC adresa
# Izvorišna MAC adresa
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno za ostvarivanje pouzdanog prenosa podataka na 4. nivou?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Pouzdan prenos podataka se nezavisno sprovodi u oba smera.</span>
# Pouzdan prenos se na 4. nivou ostvaruje šifrovanjem podataka.
# Protokoli 4. nivoa ne garantuju pouzdan prenos.
# Za svaku komunikaciju se realizuje paralelni prenos kontrolnih informacija (kontrolna sesija).
# <span class="solution">UDP ne garantuje pouzdan prenos podataka.</span>
# <span class="solution">Izgubljeni ili oštećeni segmenti se detektuju i ponovo šalju.</span>
# U segmente se ugrađuju dodatne informacije, na osnovu kojih se može rekonstruisati oštećeni delovi.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je od sledećeg tačno za TCP i UDP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Dve klijentske aplikacije na različitim računarima mogu da imaju iste TCP portove.</span>
# Dve iste klijentske aplikacije na različitim računarima moraju da imaju iste TCP portove.
# Dve iste klijentske aplikacije na istom računaru mogu da imaju iste TCP portove.
# <span class="solution">Dve klijentske aplikacije na istom računaru moraju da imaju različite TCP portove.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
{{delimično rešeno}}
(Avgust 2021.) Da li na jednom računaru mogu istovremeno da postoje dve komunikacije koje koriste isti broj porta na tom računaru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne
# Da, nezavisno od protokola.
#<span class="solution">Da, ako jedna komunikacija koristi TCP, a druga UDP</span>
# Da, ako komuniciraju sa različitim serverima.
# Da, ako pripadaju istoj aplikaciji.
</div>

=== Pitanje 6 ===
(Avgust 2021.) Šta omogućava "port forwarding" tehnika?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani serverskih računara.
# Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani klijentskih računara.
# Preusmeravanje pristiglih paketa sa jednog odredišnog uređaja na drugi, a koji se prepoznaju prema broju TCP ili UDP porta.
# Transliranje TCP i UDP portova na ruteru koji sprovodi NAT.
# <span class="solution">Dostupnost određenog servera sa privatnim IP adresama za komunikacije koje se iniciraju sa spoljašnje javne mreže pri korišćenju dinamičkog NAT-a.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za TCP i UDP zaglavlja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# UDP zaglavlje je veće od TCP zaglavlja.
# <span class="solution">UDP zaglavlje je manje od TCP zaglavlja.</span>
# UDP zaglavlje je iste veličine kao TCP zaglavlje, ali se ne koriste svi podaci.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je soket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Identifikator protokola 4. nivoa koji se upisuje u zaglavlje 3. nivoa.
# <span class="solution">Identifikator aplikacije jedinstven na celoj mreži.</span>
# Identifikator uređaja jedinstven na celoj mreži.
# Identifikator aplikacije jedinstven na jednom uredaju.
</div>

== UDP ==
=== Pitanje 1 ===
Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi UDP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).
# Multikast prenos aplikativnih podataka.
# Brodkast prenos aplikativnih podataka.
# Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
# Garantovanje isporuke svakog segmenta.
# Kontrola toka.
# Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.
# Uspostavljanje i održavanje konekcije.
# <span class="solution">Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.</span>
# Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
# Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koji podaci identifikuju UDP soket?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Broj koji označava port protokola 4. nivoa na udaljenom uređaju koji komunicira sa posmatranim soketom.
# IP adresa udaljenog uređaja koji komunicira sa posmatranim soketom.
# <span class="solution">Broj koji označava port protokola 4. nivoa na uređaju gde je posmatrani soket.</span>
# <span class="solution">IP adresa uređaja gde je posmatrani soket.</span>
# Dva broja koji označavaju portove protokola 4. nivoa.
# <span class="solution">Broj koji označava protokol 4. nivoa.</span>
</div>

== TCP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se manifestuje komunikacija ako je TCP prozor male veličine.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Malo je vreme čekanja između slanja podataka i primanja potvrde.
# <span class="solution">Komunikacija se odvija u kratkim intervalima slanja podataka i intervalima pauze.</span>
# Aplikativni podaci se brzo šalju.
# Prozor se brže pomera po nizu aplikativnih podataka.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koja će se vrednost Acknowledgement Number poslati, ako uspešno pristigne segment čija Sequence Number vrednost iznosi 5101, a sadrži 200 bajtova aplikativnih podataka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 5102
# Ne može se odrediti na osnovu zadatih podataka.
# <span class="solution">5301</span>
# 5101
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi TCP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.</span>
# <span class="solution">Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.</span>
# Multikast prenos aplikativnih podataka.
# <span class="solution">Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.</span>
# <span class="solution">Garantovanje isporuke svakog segmenta.</span>
# <span class="solution">Kontrola toka.</span>
# Brodkast prenos aplikativnih podataka.
# Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
# <span class="solution">Uspostavljanje i održavanje konekcije.</span>
# Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
# Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).
</div>

=== Pitanje 4 ===
Na šta se odnosi Congestion Avoidance mehanizam?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Povećanje prozora za broj bajtova pristiglih u poslednjim Acknowledgement Number porukama.
# Ograničenje prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.
# Retransmisija segmenata u slučaju zagušenja.
# Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.
# Povećanje broja keep alive poruka u slučaju zagušenja.
# <span class="solution">Postepeni rast veličine prozora od vrednosti koja odgovara polovini veličine prozora pre poslednjeg gubitka paketa.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Na šta se odnosi Slow Start kontrola zagušenja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Smanjenje veličine TCP paketa na minimalnu vrednost i njegov postepeni rast.
# Konstantna vrednost veličine prozora koja se uspostavlja pri uspostavljanju sesije.
# <span class="solution">Eksponencijalni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.</span>
# Linearni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.
# Postepono smanjenje veličine prozora nakon gubitka poruka usled zagušenja u mreži.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Označiti aplikacije za koje se po pravilu koristi TCP protokol.
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# IP telefonija.
# <span class="solution">Elektronska pošta.</span>
# <span class="solution">Prenos datoteka (FTP).</span>
# <span class="solution">Pristup bazi podataka.</span>
# Video konferencije uživo.
# Razrešavanje DNS upita
</div>

=== Pitanje 7 ===
(Avgust 2021.) Šta je od sledećeg tačno za Sequence Number (SN) i Acknowledgement Number (AN) kod TCP komunikacije između uređaja A i B?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u istom smeru (od A do B).
# SN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)
# SN i AN vrednosti se odnose na redne brojeve segmenata (paketa) u kojima se šalju aplikativni podaci.
# <span class="solution">SN i AN vrednosti se odnose na pozicije bajtova u nizu aplikativnih podataka (relativno u odnosu na inicijalnu vrednost).</span>
# <span class="solution">AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je od sledećeg tačno za TCP prozoru?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje je stigla potvrda prijema.
# Sadrži aplikativne podatke koji su primljeni bez grešaka.
# <span class="solution">Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje se čeka potvrda prijema.</span>
# <span class="solution">Sadrži aplikativne podatke koji još nisu poslati, a mogu da se šalju.</span>
# Sadrži aplikativne podatke koji još uvek ne mogu da se šalju.
# Sadrži aplikativne podatke za koje je istekao time-out period.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta označava setovan SYN fleg kod TCP komunikacije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sinhronizuju se podaci koji su prethodno preneti sa greškom ili su izgubljeni.
# Uspostavlja se inicijalna vrednost Acknowledgement Number parametra u jednom smeru.
# Uspostavlja se sinhronizacija tajmera u TCP prozoru na obe strane.
# <span class="solution">Uspostavlja se inicijalna vrednost Sequence Number parametra u jednom smeru.</span>
# Uspostavlja se sinhronizacija Sequence Number parametra u oba smera.
</div>

=== Pitanje 10 ===
(Avgust 2021.) Na šta se odnosi polje "Acknowledgement Number"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Na prvi naredni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.</span>
# Na prvi naredni bajt nakon poslednjeg primljenog bajta.
# Na poslednji primljeni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.
# Na poslednji primljeni bajt.
# Na poslednji primljeni segment.
# Na prvi naredni segment nakon uspešnog prijema svih prethodnih segmenta
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta se može zaključiti ako pristigne segment sa Sequence Number vrednosti 8000, ako je inicijalna vrednost bila 3000?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Prenose se aplikativni podaci od 5001. bajta.</span>
# Prenose se aplikativni podaci zaključno sa 5000. bajta.
# Prenosi se 5001. segment podataka.
# Nije izgubljen ni jedan prethodni segment.
# Prenosi se 5000. segment podataka.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se može zaključiti ako uređaj u jednoj komunikaciji dobije dva različita paketa sa istom vrednosti Acknowledgement Number?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Druga strana zahteva ponovno slanje paketa usled isticanja time-out perioda.
# Na drugoj strani se popunio prozor (window) za baferisanje pristiglih podataka.
# Postoje dva nezavisna puta do udaljene strane (load balancing).
# <span class="solution">Jedan paket je izgubljen, ali je naredni paket uspešno primljen na drugoj strani.</span>
# Na drugoj strani konekcije jedan isti paket je dva puta odbijen ili je izostao.
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Jul 2018.) Šta predstavlja vrednost Sequence Number u prvom segmentu koji se šalje kao odgovor na zahtev za iniciranje TCP komunikacije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Broj koji odgovara Acknowledgement Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
# <span class="solution">Broj koji je slučajno izabran.</span>
# Preostali broj segmenata u TCP prozoru.
# Broj 0.
# Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
# Preostali broj bajtova u TCP prozoru.
# Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu uvećan za 1.
</div>

=== Pitanje 14 ===
(Avgust 2021.) Šta je karakteristično za Congestion Avoidance mehanizam?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Linearno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.</span>
# Linearno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
# Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.
# Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
# <span class="solution">Ograničenja prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.</span>
# Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Za šta se koristi Sequence Number u konekciji transportnog sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Za proveru oštećenja segmenata na nivou bita.
# <span class="solution">Za detektovanje nedostajućih segmenata na prijemnoj strani.</span>
# Za detektovanje permutovanih segmenata na prijemnoj strani i rekonstrukciju poretka.
# Za jedinstvenu identifikaciju klijentskih i serverskih aplikacija.
# Za usaglašavanje oko veličine prozora.
</div>

=== Pitanje 16 ===
U koliko koraka se formira TCP sesija?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">3</span>

== DNS ==
=== Pitanje 1 ===
"Inverzni DNS" se odnosi na?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Razrešavanje DNS naziva uređaja na osnovu konkretne IP adrese uređaja.</span>
# Transfer zona u obrnutom smeru.
# Razrešavanje IP adrese na osnovu celokupnog naziva uređaja (sa oznakom domena).
# Razrešavanje IP adrese na osnovu naziva samo uređaja (bez oznake domena).
# Razrešavanje DNS naziva mreže na osnovu IP adrese mreže (sa maskom).
# DNS upiti u obrnutom smeru (od servera ka klijentu).
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta označava naziv "12.34.56.in-addr.arpa"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 56.34.12.0.</span>
# Naziv za default gateway mreže 12.34.56.0.
# Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 65.43.21.0.
# Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 12.34.56.0.
# Naziv za default gateway mreže 65.43.21.0.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021.) Kako se naziva postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server na poslati upit ne dobije konačan odgovor, već informacije o drugim DNS serverima koji mogu da vode do razrešenja upita?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Autoritativno razrešavanje imena.
# Inverzno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Iterativno razrešavanje imena.</span>
# Rekurzivno razrešavanje imena.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se zove postupak razrešavanja DNS naziva koji po pravilu koristi klijentski računari slanjem upita lokalnom DNS serveru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Lokalno razrešavanje imena.
# Klijentsko razrešavanje imena.
# Iterativno razrešavanje imena.
# Autoritativno razrešavanje imena.
# Inverzno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Rekurzivno razrešavanje imena.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Ko učestvuje u procesu "transfer zone" za određeni DNS domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Primarni DNS server posmatranog domena.</span>
# DNS server naveden na strani klijenta.
# Sekundarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.
# <span class="solution">Sekundarni DNS server posmatranog domena.</span>
# Primarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je od navedenog tačno za Primarni DNS server?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# DNS server koji se od strane klijenata primarno koristi za razrešavanje imena.
# DNS server je primaran za sve domene za koje je autoritativan.
# <span class="solution">To je server na kome je definisana zona za određeni domen.</span>
# Jedini DNS server koji može da razreši adrese određenog domena.
# <span class="solution">DNS server može da bude primarn za jedan domen, a sekundaran za drugi domen.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je od navedenog tačno za sekundarni DNS server?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">DNS server koji kopira zonu za određeni domen sa primarnog DNS servera.</span>
# DNS server koji iterativno vraća podatke za određeni domen.
# Backup DNS server koji se aktivira u slučaju da primarni servera ne radi.
# <span class="solution">DNS server koji samostalno može da vrati sve podatke za određeni domen.</span>
# DNS server koji rekurzivno vraća podatke za određeni domen.
# Drugi DNS server za razrešavanje imena koji je konfigurisan na starni klijenta.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno od slededeg vezano za IP adrese i nazive?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Jedna IP adresa može da ima više DNS naziva</span>
# <span class="solution">Jedan DNS naziv može da bude pridružen većem broju IP adresa</span>
# Jedna IP adresa mora da ima samo jedan DNS naziv
# Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu samo na jednoj fizičkoj mreži
# Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese samo iz jednog DNS domena
# Jedan DNS naziv može da bude pridružen samo jednoj IP adresi
# <span class="solution">Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese iz različitih DNS domena</span>
# <span class="solution">Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu na različitim fizičkim mrežama</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta označava DNS naziv "0.98.76.in-addr.arpa"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/24.
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/16.
# Naziv nije validan.
# <span class="solution">Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/24.</span>
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/16.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Za šta se koristi serijski broj u SOA zapis u definiciji DNS zone?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Za odluku da li da se sprovodi transfer zone.</span>
# Za odluku da li da se sprovodi rekurzivni ili interativni upit.
# Za garantovanje redosleda Resource Record podataka.
# Za obezbeđivanje pouzdanog prenosa DNS podataka.
# Za razlikovanje direktnih i inverzinih domena.
# Za proveru greške kod transfera zone.
</div>

=== Pitanje 11 ===
(Avgust 2021.) Od navedenih DNS servera, koji su autoritativni za domen "etf.bg.ac.rs"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Primarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
# DNS server koji se dobija preko DHCP protokola
# DNS server koji može rekurzivno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
# DNS server koji može iterativno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
# Sekundarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
# <span class="solution">Primarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"</span>
# <span class="solution">Sekundarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
(Avgust 2021.) Šta sadrže Root DNS serveri?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Nazive Top Level domena.</span>
# IP adrese svih DNS servera na Internetu.
# IP adrese svih primarnih DNS servera na Internetu.
# Listu svih domena na Internetu.
# <span class="solution">IP adrese autorativnih DNS servera Top Level domena.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Septembar 2021.) Koje je značenje sledeće definicije DNS zoni<sup>[sic]</sup> za domen "fakultet.ac.rs":
katedra IN NS 147.91.100.200
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Definiše se adresa mejl servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"
# Definiše se IP adresa za naziv računara "katedra.fakultet.ac.rs"
# Definiše se adresa pereferiranog<sup>[sic]</sup> DNS servera koji će da koristi računar pod nazivom "katedra.fakultet.ac.rs"
# <span class="solution">Definiše se adresa autoritativnog DNS servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"</span>
</div>

=== Pitanje 14 ===
(Septembar 2021.) Kako mejl server pronalazi drugi mejl server kome treba da isporuči elektronsku poštu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">DNS upitom za MX zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.</span>
# SMTP upitom za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# DNS upitom za A zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# Inverznim DNS upitom za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# DNS upitom za NS zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta označava pojam "transfer zone" kod DNS sistema?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Razrešavanje imena na zahtev klijenata za odredenu zonu (domen).
# Kopiranje podataka sa sekundarnog na primarni DNS server.
# <span class="solution">Kopiranje podataka sa primarnog na sekundarni DNS server.</span>
# Prenošenje svih informacija o domenu sa DNS servera na rutere.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Šta označava pojam "autoritativni DNS serveri"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Primarni i sve sekundarne DNS servere za određeni domen.</span>
# DNS server koji može direktno ili indirektno da razreši sva imena.
# Samo primarni DNS server za određeni domen.
# DNS serveri koji sadrže definicije top-level domena.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Kako se zove postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server traži od drugog neautoritativnog DNS servera da mu u potpunosti razreši ime?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Autoritativno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Rekurzivno razrešavanje imena.</span>
# Inverzno razrešavanje imena.
# Iterativno razrešavanje imena.
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da li je moguće da u jednoj istoj IP podmreži postoje dva računara čija imena pripadaju različitim DNS domenima?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, samo ako se koristi PAT.
# Da, samo ako se koristi NAT.
# Da, ali ti računari ne mogu međusobno da komuniciraju.
# Ne.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

== IPv6 ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Čemu služi polje pokazivač na sledeće zaglavlje (next header) IPv6 paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Označava dužinu sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.
# Sadrži enkapsulirene podatke protokola 4. nivoa.
# <span class="solution">Označava tip sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.</span>
# Pokazuje na sledeći IPv6 paket.
# Označava dužinu posmatranog zaglavlja, kada se iza njega nalazi sledeće zaglavlje.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako može da se ostvari međusobna komukacija između IPv4 i IPv6 uređaja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Translacijom adresa (NAT) na odgovarajućem ruteru.
# Dual-stack mehanizmom.
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# Translacijom portova (PAT) na odgovarajućem ruteru
# Nije moguća komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
# <span class="solution">Translacijom IPv4 i IPv6 protokola na odgovarajućem ruteru.</span>
# Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se prenose opcioni parametri u IPv6 zaglavlju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 zaglavlje je fikse veličine i sadrži polja svih opcionih parametara.
# <span class="solution">Iza osnovnog zaglavlja postavljaju se dodatna zaglavlja, specifična za pojedinačne opcije.</span>
# Svaki IPv6 paket se enkapsulira u novi nezavisni IPv6 paket sa dodatnim opcijama.
# IPv6 zaglavlje ne podržava opcine parametere (svi su obavezni).
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se u IPv6 zaglavlju označava protokol 4. nivoa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 ne prenosi podatke 4. nivoa.
# <span class="solution">Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "next header", koje ukazuje na poslednje opciono zaglavlje.</span>
# Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "protocol".
# Enkapsulacijom IPv4 paketa, koje sadrži podatke 4. nivoa.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koji uređaj u LAN mreži šalje poruke sa IPv6 adresama tokom procesa autokonfiguracije putem Neighbor Discovery Protocola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# DHCPv6 server
# IPv6 server
# Svi IPv6 uređaji
# IPv6 svičevi
# <span class="solution">IPv6 ruter</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Od koga IPv6 uređaji u LAN mreži dobijaju poruke tokom procesa autokonfiguracije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Od DHCPv6 servera.
# Od IPv6 servera.
# <span class="solution">Od IPv6 rutera.</span>
# Od IPv6 svičeva.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta će se desiti sa IPv6 paketom koji se pošalje na neku Link Local adresu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu specificiranu adresu.
# Paket će stići do najbižeg uređaja koji ima konfigurisanu specificiranu adresu, bez obzira gde se on nalazi.
# <span class="solution">Paket neće izaći van LAN mreže.</span>
# Paket neće izaći iz uređaja, jer se radi o virtualnoj adresi.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta IPv6 uređaji dobijaju od drugih uređaja tokom procesa autokonfiguracije?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Mrežni deo IPv6 adrese koju će da koriste.</span>
# Celu IPv6 adresu koju će da koriste.
# EUI-64 adresu koju će da koriste.
# MAC adresu default gateway.
# Interfejs (host) deo IPv6 adrese koju će da koriste.
# DNS adresu.
# <span class="solution">IP adresu default gateway uređaja.</span>
# <span class="solution">Masku pripadajuće mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Šta je od navedenog tačno za Anycast adresu?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Paket je namenjen za bilo koju uređaj u LAN mreži.
# <span class="solution">Više uređaja dele istu Anycast adresu.</span>
# Anycast adresa se dodeljuje od strane pripadajućeg Default Gateway uređaja.
# <span class="solution">Paket će stići samo do jednog od više uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.</span>
# Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno za IPv6 protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 integriše drugi i treći sloj referentnog modela.
# <span class="solution">IPv6 je najnovija verzija IP protokola.</span>
# IPv6 je kompatibilan sa IPv4 protokolom.
# IPv6 je protokol 6. nivao.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta je zajedničko za sve IPv6 adrese koje su dobijene prema pravilu EUI-64?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Dva bajta su uvek ista.</span>
# Predstavljaju adrese zapisane u skraćenom obliku (izostavljene suvšne nule).
# Ne sadrže bajtove čija je vrednost nula.
# Imaju nule u najmanje 4 bajta.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se postiže mehanizmom IPv4/IPv6 Dual stack?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# <span class="solution">Uporedni rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.</span>
# Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se postiže mehanizmom IPv6 tunelovanja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.</span>
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# Uporedi rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.
# Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta važi za zaglavlja IPv6 paketa u odnosu na zaglavlje IPv4 paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima više polja od zaglavlja IPv4 paketa.
# IPv6 paketi nemaju zaglavlja, jer se direktno prenose preko L2 okvira.
# Ne postoji razlike između zaglavlja IPv6 i IPv4 paketa.
# <span class="solution">Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima manje polja od zaglavlja IPv4 paketa.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Koliko bita MAC adrese se neizmenjeno prenosi u format koji se dobija pravilom EUI-64?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">47</span>

=== Pitanje 16 ===
(Avgust 2021.) Označiti najkraći ispravni zapis za sledeću IPv6 adresu: 2001:1230:0000:0000:0000:0044:0000:0555.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 2001:1230:0:44:0:555
# 2001:1230::44::555
# <span class="solution">2001:1230::44:0:555</span>
# 2001:1230:0:0044::0555
</div>

=== Pitanje 17 ===
Čemu služi pravilo EUI-64?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za automatsko postavljanje cele IPv6 adrese.
# <span class="solution">Za automatsko postavljanje poslednjih 8 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.</span>
# Za automatsko postavljanje poslednjih 4 bajta IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
# Za automatsko postavljanje poslednjih 6 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
# Za automatsko postavljanje mrežnog dela IPv6 adrese.
</div>

== NAT ==
=== Pitanje 1 ===
Šta predstavlja NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Mapiranje IP adresa iz jednog skupa adresa u drugi, i obrnuto.</span>
# Mapiranje IP adresa u MAC adrese, i obrnuto.
# Mapiranje IP adresa u MAC adrese.
# Dinamičku dodelu IP adrese uređajima koji nemaju stalnu memoriju (diskless).
# Mapiranje MAC adresa u IP adrese.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Ako se adresa 10.1.1.1 nekog uređaja mapira (NAT-uje) u adresu 20.2.2.2, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjen za ovaj uređaj, koji je došao sa Interneta i već se nalazi u unutrašnjoj mreži sa privatnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 255.255.255.255 (brodkast adresa)
# 10.0.0.0
# 20.2.2.2
# 20.0.0.0
# <span class="solution">10.1.1.1</span>
# 0.0.0.0 (default ruta)
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021) Ako se privatna adresa 192.168.10.10 nekog uređaja translira (NAT-uje) u javnu adresu 147.91.20.20, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjenog za ovaj uređaj, pri dolasku sa javne mreže, a nakon prolaska kroz ruter koji sprovodi NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 147.91.20.20
# 255.255.255.255 (brodkast adresa)
# Nije određeno, jer nije dat broj porta
# <span class="solution">192.168.10.10</span>
# 0.0.0.0 (default ruta)
</div>

=== Pitanje 4 ===
Da li je moguće mapirati (NAT-ovati) veći broj privatnih adresa u jednu javnu adresu, i ako jeste kako?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, jer se koristi MAC adresa kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.
# <span class="solution">Da, jer se koristi broj porta kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.</span>
# Ne.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je od sledećeg tačno vezano za servere u mreži sa privatnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti NAT u režimu "1-na-1".</span>
# <span class="solution">Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti PAT sa fiksnom IP adresom i fiksnim TCP/UDP portom.</span>
# Za pristup serveru sa javne mreže, mora da se definiše inverzan DNS domen.
# Za pristup serveru sa javne mreže, server mora da se izmesti u "demilitarizovanu zonu".
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je od sledećeg tačno za NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sprovodi se na svakom klijentu (host uređaju).
# Sprovodi se na default gateway uređaju u svakoj LAN mreži sa privatnim adresama.
# Sprovodi se na svakom serveru koji treba da izađe na javnu mrežu.
# <span class="solution">Sprovodi se na graničnom ruteru između privatne i javne mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno od sledećeg kod sprovođenja PAT tehnike?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.
# Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.
# <span class="solution">Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.</span>
# <span class="solution">Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta se može uraditi ako se želi da se dve odvojene mreže, koje koriste isti adresni prostor, međusobno povežu preko jednog rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Promeniti adrese u manjoj mreži i koristit NAT.
# Konfigurisati PAT na zajedničkom ruteru.
# Ne može se sprovesti povezivanje bez promene adresa u obe mreže.
# <span class="solution">Konfigurisati NAT overlap na zajedničkom ruteru.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Da li ICMP poruke mogu da se prosleđuju kada se koristi PAT tehnika?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, ali samo "ICMP error messages" tipa, ne i "ICMP query messages"
# Da, ali samo "ICMP query messages" tipa, ne i "ICMP error messages"
# Ne, zato što ICMP protokol ne koristi TCP/UDP portove
# <span class="solution">Da</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta predstavlja PAT (Port Address Translation)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Mapiranje protokola pri prelasku između jednog ruting domena u drugi.
# <span class="solution">Mapiranje više unutrašnjih lokalnih adresa u jednu unutrašnju globalnu adresu.</span>
# Korišcenje istog skup adresa i u unutrašnjoj i spoljašnjoj mreži.
# Mapiranje adresa 1-na-1.
# Translacija portova sviča u IP adrese koje su na njih povezane.
</div>

== DHCP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako BOOTP zahtev pristiže do BOOTP servera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Poruka se šalje na unikast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koje su jedinstvene.
# Poruka se šalje na broadkast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koja je jedinstvena.
# <span class="solution">Poruka se šalje na broadkast MAC i broadkast IP adresu, a server "sluša" na predefinisanom UDP portu 67.</span>
# Poruka se šalje na brodkast MAC i mulikast IP adresu BOOTP servera, na kojoj "slušaju" svi BOOTP serveri.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koje su osobine DHCP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uređaji koriste DHCP za razrešavanje simboličkih naziva u IP adrese.
# <span class="solution">Može da postoji više DHCP servera na jednoj LAN mreži.</span>
# <span class="solution">Uređaji dinamički dobijaju IP adrese iz predefinisanog skupa adresa.</span>
# <span class="solution">Uređaji dinamički dobijaju IP adresu DNS uređaja.</span>
# Uređajima se dinamički dobijaju njihov DNS naziv.
# Uređaji koriste DHCP za pretvaranje privatnih IP adresa u javne.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Septembar 2021.) Koji od navedenih protokola služi za dodeljivanje Default Gateway adrese za krajnje uređaje na LAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Address Resolution Protocol (ARP)
# <span class="solution">BOOTstrap Protocol (BOOTP)</span>
# <span class="solution">Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP)</span>
# Revers<sup>[sic]</sup> Address Resolution Protocol (RARP)
# Gateway Resolution Protocol (GRP)
# Domain Name System (DNS)
# Access Control List (ACL)
</div>

=== Pitanje 4 ===
(Septembar 2021.) Šta je sadržaj odredišne IP adrese u zaglavlju IP paketa koji prenosi BOOTP odgovor?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Multikast IP adresa.
# IP adresa koja se dodeljuje uređaju.
# IP adresa default gateway-a.
# <span class="solution">255.255.255.255</span>
# 0.0.0.0
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je sadržaj odredišne MAC adrese u okviru koji prenosi RARP zahtev (RARP request)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# MAC adresa default gateway-a.
# 0.0.0.0
# MAC adresa servera.
# 255.255.255.255
# <span class="solution">FF.FF.FF.FF.FF.FF</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Kako BOOTP odgovor (reply) pristiže do uređaja koji je poslao zahtev?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i broadcast IP adresu.</span>
# Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i unicast IP adresu koja se dodeljuje klijentu.
# Poruka se šalje na broadcast MAC i na predefinisanu mulikast IP adresu.
# Svi uređaji prihvataju poruku, a na osnovu jedinstvene identifikacije poruke se uređaj koji je poslao zahtev prepoznaje odgovor.
</div>

== Nepotpuno ==
Sledeća pitanja sa rokova su nepotpuna na neki način i iz tog razloga nisu kategorisana pod neku od kategorija iznad.

=== Pitanje 1 ===
(Jun 2018.) Čemu služi "Power over Ethernet"?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">Za napajanje Access Point uređaja preko UTP kablova.</span>

=== Pitanje 2 ===
(Jun 2018.) Kako se određuje Sequence Number za prvu poruku pri TCP komunikaciji?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">Slučajan broj</span>

=== Pitanje 3 ===
(Jun 2018.) Na koje načine se server sa privatnom adresom može učiniti javno dostupnim?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">NAT, PAT</span>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Рачунарске мреже 1]]

Рачунарске мреже 1/Питања

2023-05-23T16:40:06Z

Ilija: /* Pitanje 5 */

{{tocright}}
Ovde su skupljena razna pitanja iz izvora poput RM1 baze pitanja koja se može naći u odeljku sa [[Рачунарске мреже 1#Корисне везе|korisnim vezama]] na stranici predmeta.
{{rešenja}}

== Uvod ==
=== Pitanje 1 ===
Čemu služe adrese u zaglavljima poruka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
# Da se poruke prenesu na odgovarajuću mrežnu karticu, ako uređaj ima više mrežnih kartica.
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višem slojem na istom uređaju.
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na udaljenom uređaju.
# <span class="solution">Za ostvarivanje komunikacije sa istim slojem na udaljenom uređaju.</span>
# Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na istom uređaju.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kada se sprovodi enkapsulacija podataka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada se poruke razmenjuju između stih slojeva referentnog modela na različitim računarima.
# Kada se poruke prenose preko bridža (sviča).
# <span class="solution">Kada se podaci prenose sa višeg na niži sloj referentnog modela.</span>
# Kada se podaci prenose sa nižeg na viši sloj referentnog modela.
# Kada se poruke prenose sa jednog kolizionog domena na drugi.
# Kada se poruke prenose preko ripitera (haba).
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sva zaglavlja se zadržavaju radi provere da li je došlo do greške.
# <span class="solution">Odbacuje se zaglavlje nižeg sloja.</span>
# Dodaje se zaglavlje višeg sloja.
# Dodaje se zaglavlje nižeg sloja.
# Odbacuje se zaglavlje višeg sloja.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno od sledećih iskaza vezano za slojeve referentnog modela kakav je OSI ili TCP/IP?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Slojevi komuniciraju sa istim slojem na udaljenom uređaju.</span>
# <span class="solution">Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na istom uređaju.</span>
# Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
# Svi slojevi se koriste za sve vrste komunikacija između uređaja.
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta od ponuđenog rade slojevi ISO OSI i TCP/IP referentnog modela kada prime poruku od nižeg sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Gledaju zaglavlja poruke na svom nivou.</span>
# Odbacuju zaglavlje na nižem nivou, a prosleđuju poruku višem nivou.
# Odbacuju zaglavlje na višem nivou.
# <span class="solution">Odbacuju zaglavlje poruke na svom nivou i prosleđuju poruke višem nivou</span>
# Gledaju zaglavlje na višem nivou i tom nivou prosleđuju poruku.
# Gledaju zaglavlje na nižem nivou.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta po pravilu rade slojevi ISO OSI ili TCP/IP referentnog modela kada primaju poruke od višeg sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Na poruku dodaju svoje zaglavlje u zavisnosti od podataka iz zaglavlja višeg nivoa.
# <span class="solution">Ne gledaju ni zaglavlje ni podatke dobijene poruke od višeg sloja.</span>
# Gledaju zaglavlje na nižem nivou.
# Gledaju zaglavlje dobijene poruke od višeg sloja kako bi znali da postave polje koje označava tip protokola višeg nivoa.
# Gledaju zaglavlje višeg sloja i na osnovu toga odlučuju kojem nižem sloju predaju poruku.
# <span class="solution">Na dobijenu poruku dodaju svoje zaglavlje.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta se dešava pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Niži sloj ne mora da zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke, jer je to zadatak višeg sloja.
# Niži sloj menja pojedina polja u svom zaglavlju, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
# Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu konfiguracije sistema.
# Niži sloj menja pojedina polja u zaglavlju višeg sloja, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
# <span class="solution">Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu informacija iz zaglavlja poruke.</span>
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta se sprovodi pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Demultipleksiranje pristiglih poruka na više protokola nižeg nivoa.
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Enkapsulacija podataka višeg sloja u poruku nižeg sloja</span>
# Gleda se polje Protocol type na osnovu koga se odlučuje kom protokolu nižeg sloja da se predaju podaci.
# <span class="solution">Multipleksiranje većeg broja protokola višeg sloja u poruke nižeg sloja</span>
# Provera greške u poruci dobijenoj od višeg sloja.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Upariti sledeće pojmove vezane za ISO OSI referentni model:
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="Prezentacioni sloj (Presentation Layer),Aplikacioni sloj (Application Layer),Transportni sloj (Transport Layer),Mrežni sloj (Network Layer),Fizički sloj (Physical Layer),Sloj veze podataka (Data Link Layer),Sloj sesije (Session Layer)">
# Prvi sloj (najniži): <span class="spoiler">Fizički sloj (Physical Layer)</span>
# Drugi sloj: <span class="spoiler">Sloj veze podataka (Data Link Layer)</span>
# Treći sloj: <span class="spoiler">Mrežni sloj (Network Layer)</span>
# Četvrti sloj: <span class="spoiler">Transportni sloj (Transport Layer)</span>
# Peti sloj: <span class="spoiler">Sloj sesije (Session Layer)</span>
# Šesti sloj: <span class="spoiler">Prezentacioni sloj (Presentation Layer)</span>
# Sedmi sloj: <span class="spoiler">Aplikacioni sloj (Application Layer)</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ukupna količina podataka se povećava.</span>
# Ukupna količina se ne menja.
# Ukupna količina podataka se smanjuje.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Kome su namenjeni podaci u zaglavlju poruke na nekom ISO OSI sloju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Sloju istog nivoa na udaljenom uređaju.</span>
# Sloju višeg nivoa na istom uređaju.
# Sloju višeg nivoa na udaljenom uređaju.
# Sloju nižeg nivoa na udaljenom uređaju.
# Sloju nižeg nivoa na istom uređaju.
</div>

== Fizički sloj ==
=== Pitanje 1 ===
Koja je osnovna jedinica kojom se izražava protok saobraćaja u računarskih mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">bps - bit per second</span>
# ništa od ponuđenog
# <span class="solution">pps - packet per second</span>
# Ips - information per second
# Bps - byte pre second
</div>

=== Pitanje 2 ===
Usled čega se javlja kašnjenje u računarskim mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Vremena obrade u uređajima.</span>
# Kašnjenje se ne javlja.
# <span class="solution">Ograničene brzine prenosa signala.</span>
# Kašnjenje se javlja, ali se ne može detektovati niti primetiti.
# Sporog unosa podataka od strane korisnika.
</div>

== Sloj veze podataka ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa višim slojem?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
# Data Link Sublayer (DLS).
# Media Access Control (MAC).
# Link Control Protocol (LCP).
# Network Control Protoco (NCP).
# <span class="solution">Logical Link Control (LLC).</span>
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je tačno za brodkast MAC adresu?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Brodkast adresa je fizički upisana u mrežne kartice uređaja (burned-in)
# <span class="solution">Svi biti brodkast adrese su jedinice</span>
# <span class="solution">Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove</span>
# Brodkast adresa se ne koristi u Ethernet okviru
# Okvire sa izvorišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove
# Osnovna namena brodkast adrese je oglašavanje greške
# Okviri sa brodkast adresama se ne mogu koristi u mreži sa habovima zbog kolizije
# Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove i tom prilikom je menjaju u pojedinačne unikast adrese
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa nižim slojem?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
# Data Link Sublayer (DLS).
# <span class="solution">Media Access Control (MAC).</span>
# Link Control Protocol (LCP).
# Network Control Protoco (NCP).
# Logical Link Control (LLC).
# Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).
</div>

== Ethernet ==
=== Pitanje 1 ===
Čemu služi backoff algoritam?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da generiše JAM signal prilikom nastanka kolizije.
# <span class="solution">Da smanji verovatnoću ponovnog nastanka kolizije.</span>
# Da izbegne koliziju.
# Da detektuje koliziju.
# Da obavesti viši sloj da je nastala kolizija.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Čemu služi FCS polje u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Za proveru greške.</span>
# Za označavanje da li je došlo do kolizije.
# Za označavanje protokola višeg nivou.
# Da označi da li slede prateći okviri u komunikaciji.
# Za ispravljanje greške.
# Za komunikaciju sa susednim nivoima.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Da li Ethernet okvir može da se prenosi između segmenata realizovanih koaksijalnim kablom i UTP kablom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, ali se zaglavlje okvira mora promeniti.
# Ne, jer rade na različitim brzinama.
# <span class="solution">Da, ako su domeni povezani odgovarajućim uređajem.</span>
# Mogu samo na half-duplex point-to-point vezama.
# Ne, jer se radi o različitim fizičkim prenosnim medijima.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Da li kod koaksijalnog 10BASE5 Etherneta u full-duplex modu može doći do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, zato što se radi o prenosu po koaksijalnom kablu.
# <span class="solution">Ne postoji 10BASE5 Ethernet u full-duplex modu.</span>
# Kolizija u ovom slučaju će da zavisi od najveće ukupne dužine u mreži.
# Ne, zato što se radi o full-dupleks modu.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Da li na full-duplex point-to-point vezama može doći do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Full-duplex nije moguć na point-to-point.
# <span class="solution">Ne, zato što su paketi razdvojeni po različitim paricama.</span>
# Da, zato što ove veze predstavljaju jedan kolizioni domen.
# Samo ako se ne koristi Colision Avoidance mehanizam.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koje se od navedenih veza realizuju neukrštenim Ethernet kablovima?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Svič-ruter</span>
# Svič-hab
# <span class="solution">Hab-računar</span>
# <span class="solution">Svič-štampač</span>
# Računar-računar
# Svič-svič
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koje se od navedenih veza realizuju ukrštenim Ethernet kablovima?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Hab-računar
# Svič-štampač
# <span class="solution">Svič-svič</span>
# <span class="solution">Računar-računar</span>
# Svič-ruter
# <span class="solution">Svič-hab</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Koji se uslov mora obezbediti da bi se u mreži uvek mogla detektovati kolizija?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da slot time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Ništa od ponuđenog.
# Da bit time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Da bit time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
# Da slot time odgovara veličini Jam signala.
# <span class="solution">Da slot time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.</span>
# Da bit time odgovara veličini Jam signala.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je tačno od sledećeg?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Jam signal emituju samo habovi kada prepozna koliziju.
# Jam signal se šalje nakon sprovođenja back-off algoritma.
# Jam signal je rezultujući signal koji predstavlja interferenciju dva ili više okvira kada dođe do kolizije.
# Jam signal emituje samo uređaj koji je prvi detektovao koliziju.
# <span class="solution">Jam signal emituje svaki uređaj koji detektuje koliziju tokom slanja okvira.</span>
# Jam se prenosi samo do uređaja čiji su paketi učestvovali u koliziji.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezano za koliziju?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Tokom slanja okvira, Ethernet kartica prati da li su na mreži trenutno prisutni i drugi okviri na mreži ili Jam signal.</span>
# Kolizija može da nastane samo prilikom izlaska zaglavlja okvira na mrežu.
# <span class="solution">Kolizija ne sme da se javi kada je okvir napustio Ethernet karticu.</span>
# Ethernet kartica prati da li su trenutno prisutni samo Jam signali na mreži.
# Kolizija može da se detektuje i kada je okvir napustio Ethernet karticu.
# Ethernet kartica sprovodi back-off algoritam pre slanja svakog okvira.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta je tačno za međusobno povezivanje segmenata u Ethernet mreži?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Tom prilikom nije moguć broadcast saobraćaj.
# Habovima se ne mogu povezivati segmenti različitih fizičkih medijuma.
# Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko svičeva.
# Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko habova.
# <span class="solution">Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko habova.</span>
# <span class="solution">Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko svičeva.</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava u slučaju da se greška u Ethernet paketu javi u polju za detekciju greške?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke odbaciti.
# <span class="solution">Greška se prepoznaje, a paket se ceo odbacuje.</span>
# Greška se prepoznaje, ali se paket ipak prosleđuje višim slojevima, jer podaci viših slojeva nisu oštećeni.
# Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke prihvatiti jer u njima nema greške.
# Greška se ne može sa sigurnošću detektovati, ali se paket ipak preventivno odbacuje.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se radi kada se na osnovu FCS polja prepozna greška u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Oštećeni paket se odbacuje, a na osnovu izvorišne adrese iz okvira prepoznaje se ko je poslao okvir i od njega se zahteva slanje novog paketa.
# Izvorišnom uređaju se ne šalje potvrda prijema, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
# Paket se prosleđuje višim slojevima koji će pokušati prepoznaju i iskoriste što više informacija.
# Generiše se Jam signal.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
# Izvorišnom uređaju se šalje poruka o grešci, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
# Ako je greška samo na jednom bitu, paket se rekonstruiše na osnovu FCS polja iz okvira.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta u sledećim slučajevima predstavlja jedan kolizioni domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih ripiterima.</span>
# Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet svičeva, sa svim povezanim uređajima.
# <span class="solution">Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet habova, sa svim povezanim uređajima.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Half-duplex veza između računara i sviča.</span>
# Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih bridževima.
</div>

=== Pitanje 15 ===
U kojim će slučajevima Ethernet mrežna kartica da prihvati okvir i prosledi ga višem sloju?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Kada se prepozna Ethernet identifikator u polju protocol type u zaglavlju okvira.
# Kada je mrežna kartica povezana direktno na svič.
# <span class="solution">Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) odgovara MAC adresi mrežne kartice.</span>
# <span class="solution">Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve jedinice.</span>
# Kada je mrežna kartica povezana direktno na hab.
# Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve nule.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Zašto se uvodi minimalna veličina Ethernet okvira?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da se obezbedi dovoljno vremena da se uvek detektuje kolizija.</span>
# Da bi se uvek izbegla kolizija.
# Da bi imali dovoljno podataka za generisanje FCS polja i sprovođenje kontrole greške.
# Zbog smanjenja mogućnosti nastanka kolizije.
# Da bi podržali brodcast prenos okvira.
# Zbog veličine zaglavlja paketa na višim nivoima.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Zbog čega se ograničava maksimalno rastojanje između dva krajnja uređaja (ukupan broj segmenata u nizu), u jednom Ethernet kolizionom domenu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Zbog slabljenja signala.
# Zbog podrške brodkast saobraćaja.
# <span class="solution">Zbog detekcije kolizije.</span>
# Zbog izbegavanja kolizije.
# Zbog smanjenja opterećenja mreže usled kolizije.
</div>

=== Pitanje 18 ===
(Septembar 2021.) Čemu služi preambula u Ethernet okvira?<sup>[sic]</sup>
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se ostavi mogućnost za nastanak kolizije u delu okvira koji ne prenosi korisne podatke.
# Ništa od ponuđenog.
# Da se omogući dovoljni<sup>[sic]</sup> informacija za računanje CRC funkcije.
# Da se popuni okvir do minimalne veličine.
# <span class="solution">Da mrežna kartica sinhronizuje vreme odabiranja ostalih bita iz okvira.</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta je backoff algoritam?
<div class="solution" data-solution="single">
# <span class="solution">Algoritam koji se koristi pri reemitovanju okvira koji su bili u koliziji.</span>
# Algoritam kontrole greške na nivou bita, čiji se rezultat stavlja na kraj okvira.
# Algoritam generisanja JAM signala.
# Algoritam obaveštavanja višeg sloja da je došlo do kolizije, čime se signalizira da se smanji brzinu emitovanja paketa.
# Algoritam kojim se detektuje kolizija.
</div>

=== Pitanje 20 ===
Okvir koji je emitovan na Ethernet koaksijalni segment (10BASE2, 10BASE5), pomoću odgovarajućih uređaja može neizmenjen da se prosledi na optički FastEthernet segment (100BASE-FX).
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 21 ===
Čemu služi poslednje polje u Ethernet okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za detekciju i ispravljanje greške.
# Za sinhronizaciju izmedu svih uređaja u jednom kolizionom domenu.
# Za označavanje protokola višeg nivou.
# <span class="solution">Za detekciju greške.</span>
</div>

=== Pitanje 22 ===
Koja od sledećih vrsta adresa Ethernet uređaja može da se koristi za komunikaciju sa više od jednog uređaja istovremeno?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Adresa na mrežnoj kartici (burned-in).
# Unikast.
# <span class="solution">Brodkast.</span>
# <span class="solution">Multikast.</span>
# Softverska adresa.
</div>

=== Pitanje 23 ===
Da li na half-duplex point-to-point vezi može da dođe do kolizije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne postoji point-to-point sa half-duplex.
# <span class="solution">Da, zato sto je isti kolizioni domen.</span>
# Ne, zato sto ima Collision Avoidance.
</div>

=== Pitanje 24 ===
Koji uređaji ili protokoli podržavaju full-duplex režim prenosa podataka?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">PPP.</span>
# Habovi, ali samo po optičkim vlaknima.
# Habovi
# <span class="solution">Svičevi.</span>
# WLAN.
</div>

=== Pitanje 25 ===
(April 2023.) Šta se desi kada backoff algoritam prođe 16. iteraciju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Šalje se JAM signal.
# <span class="solution">Javlja se greška višem sloju.</span>
# ...
# Ništa od navedenog.
</div>

=== Pitanje 26 ===
(April 2023.) Šta će svič uraditi ako primi Ethernet paket koji na početku ima 48b jedinica:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će da odbaci, jer je došlo do greške.
# Paket će da prosledi višem sloju, u slučaju da nije došlo do greške.
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Nije moguće da se to desi.</span>
# Paket će da odbaci, bez čitanja njegovog daljeg sadržaja.
</div>

=== Pitanje 27 ===
(April 2023.) Kolika je veličina Ethernet okvira (u bajtovima) za podatak veličine 32 bajta, bez Preambule i FCS. Brzina prenosa je 100 Mbps.

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">64</span>

Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Minimalna veličina podatka je 46B, pa će se 32 dopuniti do 46 (padding). To sabiramo sa 18B (zaglavlje i potpis bez Preambule i FCS) i dobijamo 64B.</span>

== Habovi ==
=== Pitanje 1 ===
Šta bi se desilo kada bi se habovi u mreži povezali u petlju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Mreža bi ispravno funkcionisala, jer bi STP protokol ukinuo petlju.
# Samo broadcast okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.
# <span class="solution">Svi okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.</span>
# Svi okviri bi kružili u petlji tačni određeni broj ciklusa (Time To Live) nakon čega bi se odbacili.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je odlika habova?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Detektuju koliziju.
# Prepoznaju okvire koji su primljeni sa bar jednim pogrešnim bitom.
# Gledaju samo zaglavlje okvira.
# <span class="solution">Ne gledaju sadržaj okvira.</span>
# <span class="solution">Pristigle okvire prosleđuju na sve ostale portove.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Habovi dele mrežu na različite kolizione domene.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Habovi ne zahtevaju konfigurisanje MAC adresa.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 5 ===
Habovi omogućavaju full-duplex prenos okvira, samo ako su povezani kablovima kategorije 5e ili više kategorije.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Veza svakog računara na hab predstavlja poseban kolizioni domen.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Svi portovi haba moraju da budu iste brzine.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 8 ===
(April 2023.) Ako povežemo dva haba dvema paralelnim vezama, šta će se desiti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Veza se neće uspostaviti.
# <span class="solution">Veza će se uspostaviti, ali će doći do kruženja paketa.</span>
# Veza će se uspostaviti i mreža će raditi normalno.
</div>

== Svičevi ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se zove najbrža tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Half-Duplex.
# Store and Forward.
# Full-Duplex.
# <span class="solution">Cut-Through.</span>
# Fragment-Free.
# Express forwarding.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako se zove najsporija tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragment-Free.
# Half-Duplex.
# Full-Duplex.
# Express forwarding.
# <span class="solution">Store and Forward.</span>
# Cut-Through.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvir čiju odredišnu adresu nema u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Blocking
# Learning
# Filtering
# Forwarding
# Ništa od ponuđenog.
# Aging
# <span class="solution">Flooding</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju istu oznaku porta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Aging
# Flooding
# <span class="solution">Filtering</span>
# Forwarding
# Learning
# Blocking
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju različitu oznaku porta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Aging
# Blocking
# <span class="solution">Forwarding</span>
# Filtering
# Flooding
# Learning
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čiju izvorišnu adresu nema u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Forwarding
# <span class="solution">Learning</span>
# Blocking
# Filtering
# Flooding
# Aging
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Kojom tehnikom se može povećati brzina prenosa na vezi između dva sviča koji imaju sve portove iste brzine?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Rapid Spanning Tree.
# Multilink.
# VLAN.
# PortFast.
# <span class="solution">EtherChannel.</span>
# Fast-Forward.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Mogućnost prilagođavanja brzine prenosa (10/100/1000 Mbps) po point-to-point vezi na svičevima zove se:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Back-off.
# Asymmetry Link Control
# Full-Duplex.
# To nije omogućeno, jer bi se time narušili uslovi detekcije kolizije.
# Half-Duplex.
# <span class="solution">Auto-Negotiation</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je zajedničko i za habove i za svičeve?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Podržavaju Spanning Tree protokol.
# Dele mrežu na različite kolizione domene.
# Rade najviše na 1. nivou.
# Rade na 2. nivou.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta rade svičevi prilikom prosleđivanja Ethernet okvira?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Menjaju polje za kontrolu greške.
# Smanjuju polje TTL za jedan.
# U odredišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sledećeg sviča ili krajnji uređaj na koji se okvir šalje.
# <span class="solution">Ne menjaju Ethernet okvir.</span>
# U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji se okvir prosleđuje.
# U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji je okvir stigao.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta radi svič kada primi okvir za koji nema podatak o odredišnoj adresi u svojoj tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Pokreće proces kovergencije u Spanning Tree protokolu.
# <span class="solution">Prosleđuje isti okvir na ostale portove.</span>
# Odbacuje okvir i izvorišnom uređaju vraća poruku o grešci.
# Šalje novi okvir sa broadkast adresom i čeka odgovor od uređaja čija se adresa zahteva.
# Odbacuje poruku bez obaveštavanja izvorišnog uređaja o nastaloj grešci.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava ako dva okvira istovremeno pristignu na različite ulazne portove sviča i treba da se proslede na različite izlazne portove?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Jedan okvir mora da sačeka da se drugi okvir prenese u celini.
# Okviri se nezavisno prosleđuju, samo ako se koristi Store-And-Forward tehnika.
# Oba okvira se odbacuju i dolazi do retransmisije.
# Okviri se nezavisno prosleđuju, ali ne sme da se koristi Cut-Through tehnika.
# <span class="solution">Okviri se nezavisno prosleđuju.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se dešava kada se na portu sviča uključi opcija PortFast?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Port ne učestvuje u STP konvergenciji.</span>
# Na portu se uspostavlja Full-Duplex režim rada.
# Sprovodi se tehnika prosleđivanja paketa sa najmanjim kašnjenjem.
# Uspostavlja se najveća moguća brzina koju podržavaju obe strane.
# Na portu se uspostavlja Trunk veza.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Zašto se kaže da svičevi rade u "transparentnom" modu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Zato što podržavaju Spanning Tree protokol koji je transparentan u odnosu na druge uređaje.
# <span class="solution">Zato što ostali uređaji ne znaju za postojanje svičeva.</span>
# Zato što svičevi ne znaju za postojanje ostalih uređaja.
# Zato što se međusobno mogu povezati svičevi različitih proizvođača.
# Zato što rade na nivou.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Kako se zove tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča koja omogućava proveru greške?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragment-Free.
# Half-Duplex.
# Full-Duplex.
# <span class="solution">Store and Forward.</span>
# Cut-Through.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Svaki port sviča, tj. segment koji on čini, je poseban kolizioni domen.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 17 ===
Šta radi svič kada primi brodkast okvir?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Forwarding.</span>
# Flooding.
# Filtering.
# <span class="solution">Learning.</span>
# Odbacuje okvir.
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da bi se računar povezao na FastEthernet svič, mora se konfigurisati MAC adresa porta sviča na koji je uređaj povezan.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
(April 2023.) Ako između dva sviča stavimo još jednu vezu, šta će se desiti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Oba porta (veze) će postati neaktivni.
# Svičevi će raditi, ali će paketi između njih kružiti večno.
# <span class="solution">Svičevi će raditi normalno.</span>
</div>

== STP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se naziva port na sviču koji na nivou segmenta oglašava BPDU pakete sa najmanjom vrednosti Path Cost?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Blocked port.
# Learning port.
# Listening port.
# Fast port.
# Root port.
# <span class="solution">Designated port.</span>
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Septembar 2021.) Kako se naziva port koji od svih portova na sviču prima najmanju vrednost Path Cost atributa u BPDU porukama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Root port.</span>
# Designated port.
# Fast port.
# Listening port.
# Blocked port.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koja je osnovna uloga Spanning Tree protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Povezivanje više habova.
# Omogućavanje VLAN-ova.
# Povezivanje više kolizionih domena.
# Sprečavanje gubitka paketa.
# Povezivanje više svičeva.
# <span class="solution">Onemogućavanje nastanka petlji.</span>
# Sprečavanje kolizije.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno za STP blokirane portove (BP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# BP portovi blokiraju celokupni dolazni i odlazni saobraćaj.
# Šalju se samo BPDU poruke.
# <span class="solution">BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj, osim BPDU poruka.</span>
# <span class="solution">BP portovi blokiraju sav odlazni saobraćaj.</span>
# BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj.
# Kroz BP portove normalno se prihvata sav dolazni saobraćaj, ali se ništa ne šalju.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je tačno za STP designated portove (DP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Svič može da ima samo jedan DB port.
# Linkovi sa DP uvek pripadaju STP stablu.
# <span class="solution">Paketi koji iz sviča izlaze na DP portove se udaljavaju od root sviča.</span>
# <span class="solution">Svi portovi root sviča su DP.</span>
# Paketi koji iz sviča izlaze na DP se približavaju root sviču.
# Predstavljaju portove koji primaju samo BPDU pakete.
# Predstavljaju portove koji šalju samo BPDU pakete.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno za STP root portove (RP)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# RP portovi primaju samo BPDU pakete.
# <span class="solution">Root svič nema RP portove.</span>
# Jedan svič može da ima više RP portova u jednom STP stablu.
# Paketi koji iz sviča izlaze na RP udaljavaju se od root sviča.
# RP portovi šalju samo BPDU pakete.
# RP su portovi na root sviču.
# <span class="solution">Paketi koji iz sviča izlaze na RP približavaju se root sviču.</span>
# <span class="solution">Linkovi sa RP uvek pripadaju STP stablu.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koji je osnovni nedostatak Spanning Tree protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Nema podrške za VLAN-ove.
# Mogucnost pojave petlji.
# <span class="solution">Spora konvergencija.</span>
# Mogućnost pojave kolizije.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Habovi podržavaju (sprovode) Spanning Tree protokol.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Port na sviču koji je na nivou segmenta bliži root sviču je:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Root port.
# <span class="solution">Designated port.</span>
# Blocked port.
</div>

=== Pitanje 10 ===
(April 2023.) Ako prikačimo svič na port na kome je aktiviran BPDU guard, šta će se desiti sa portom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne znamo jer zavisi od ostatka mreže.
# Port će postati RP.
# <span class="solution">Port će postati neaktivan.</span>
# Port će postati DP.
</div>

=== Pitanje 11 ===
(April 2023.) Kad na nekom portu sviča aktiviramo PortFast, koje od navedenih situacija mogu da se dogode?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Prelazak iz Forwarding u Blocking</span>
# Prelazak iz Blocking u Learning
# Prelazak iz Forwarding u Learning
# Prelazak iz Blocking u Listening
# Prelazak iz Forwarding u Listening
# <span class="solution">Prelazak iz Blocking u Forwarding</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
(April 2023.) Posmatra se veza izmedju 2 sviča. Šta postaje port koji prima manju vrednost Path Cost-a u BPDU poruci?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Designated port
# Multilink port
# Blocking port
# <span class="solution">Root port</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
(April 2023.) Ako unosimo svič u mrežu ali ne želimo da on postane root svič, potrebno je da:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Našem sviču smanjimo STP prioritet.
# Nekom drugom sviču povećamo STP prioritet.
# <span class="solution">Nekom drugom sviču smanjimo STP prioritet.</span>
# Nije moguće uraditi.
</div>

== VLAN ==
=== Pitanje 1 ===
Kada se informacija o VLAN-u prenosi u L2 okviru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenosi se i po Access linku i po Trunk linku.
# Kada se okvir prenosi po Access linku.
# Kada se okvir prenosi do rutera.
# <span class="solution">Kada se okvir prenosi po Trunk linku.</span>
# Ne prenosi se u okviru ved se konfiguriše na sviču.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta je Trunk Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Više paralelnih fizičkih veza između svičeva koje se tretiraju kao jedna logička veza.
# Veza između svičeva koja pripada jednom VLAN-u.
# <span class="solution">Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz različitih VLAN-ova.</span>
# Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz istog VLAN-na.
# Veza koja je uspostavljena preko Auto-Negotiation opcije.
# Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri na brzini većoj od ostalih veza.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno za VLAN-ove?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou, ako su povezani preko više svičeva.
# Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou samo ako su povezani preko istog sviča.
# Za komunikaciju između dva uređaja na istom VLAN-u, mora se koristiti ruter.
# <span class="solution">Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju samo preko rutera.</span>
# <span class="solution">Uređaji iz istog VLAN-a mogu da komuniciraju na L2 nivou, čak iako su povezani preko više svičeva.</span>
# Jedan VLAN se može postaviti samo na jednom sviču.
</div>

=== Pitanje 4 ===
(Septembar 2021.) Šta važi za Ethernet okvire koji se sa Access Linka prosleđuje na Trunk Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Okvir se enkapsuliraju<sup>[sic]</sup> u novi okvir (tunneling).
# Okvir se ne menja.
# <span class="solution">Veličina okvira se povećava.</span>
# Iz okvira se uklanjaju pojedina polja.
# U okviru se menjaju pojedina polja.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta važi za okvire koji se sa Trunk Linka prosleđuje na Access Link?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U okviru se menjaju pojedina polja.
# U okvir se dodaju nova polja.
# <span class="solution">Veličina okvira se smanjuje.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# Okvir se ne menja.
# Enkapsuliraju se u nove okvire (tunneling)
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta se dešava sa MAC adresama iz zaglavlju L2 okvira prilikom rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne menja se ni izvorišna i ni odredišna MAC adresa.
# Menja se samo odredišna MAC adresa, dok izvorišna MAC adresa ostaje ista.
# <span class="solution">Odredišna MAC adresa postaje izvorišna adresa u novom okviru.</span>
# Izvorišna MAC adresa postaje odredišna adresa u novom okviru.
# Menja se samo izvorišna MAC adresa, dok odredišna MAC adresa ostaje ista.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta važi za izvorišnu i odredišnu IP adresu u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Menja se samo izvorišna IP adresa.
# Izvorišna i odredišna IP adresa pripadaju istoj IP mreži.
# Izvorišna i odredišna IP adresa menjaju mesta.
# Navedeni slučaj nije moguć.
# Menja se samo odredišna IP adresa.
# <span class="solution">Izvorišna i odredišna IP adresa ostaju iste.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
(April 2023.) Kada se paket prenese sa jednog trunk linka na drugi, šta će se desiti:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će se povećati.
# <span class="solution">Ništa se neće promeniti.</span>
# Paket će se smanjiti.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(April 2023.) Svi paketi koji prolaze kroz LAN moraju da prođu kroz root switch:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Tačno
# <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
(April 2023.) Ako preko LAN 1 uređaja A pošaljemo paket veličine 1234B, a šaljemo ga uređaju B na istom LAN preko trunk veze, kolika će biti veličina okvira na trunk linku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 1230
# 1234
# <span class="solution">1238</span>
# Ne znamo.
</div>

== WLAN ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se obavlja komunikacija između uređaja A i B u WLAN mreži u infrastrukturnom modu rada?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Svi paketi između A i B se prenose preko Access Point uređaja osim JAM paketa koji se prenosi direktno do svih uređaja ako nastane kolizija.
# Samo broadkast paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.
# <span class="solution">Svi paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.</span>
# Uređaji A i B se najpre registruju na mrežu preko Access Point uređaja, a zatim direktno razmenjuju pakete.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se obezbedio roming između više Access Point (AP) uređaja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">AP čije se delovi preklapaju moraju da imaju različite frekvencije.</span>
# Svi AP uređaji moraju da imaju različite frekvencije.
# Svi AP uređaji moraju da podržavaju VLAN-ove.
# Svaki mobilni uređaj mora da ima svoju nezavisnu fekvenciju.
# Svi AP moraju da imaju iste frekvencijske kanale.
# <span class="solution">SSID mora da bude isti na svim AP.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je "Service Set Identifier" u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Password koji se dodeljuje svakom uređaju u WLAN mreži.
# Tekstualni naziv Access Point uređaja.
# Identifikacija protokola koji se koristi u mreži i služi zbog provere kompatibilnosti.
# Tekstualni ključ za pristup WLAN mreži.
# Binarni ključ za pristup WLAN mreži.
# <span class="solution">Tekstualni naziv WLAN mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je tačno od sledećeg vezano za bežične LAN mreže (WLAN)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">U WLAN mreži može doći do kolizije.</span>
# U WLAN mreži ne može doći do kolizije.
# Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira.
# Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira, ali se menja samo izvorišna MAC adresa kada okvire prelazi sa jedne mreže na drugu.
# <span class="solution">Format WLAN okvira je različit od formata Ethernet okvira.</span>
# WLAN mreže se ne mogu povezati na Ethernet mreže.
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Septembar 2021.) Šta je tačno za koliziju u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U WLAN mreži se detektuje kolizija stalnim praćenjem stanja na medijumu
# Uređaj koji je detektovao koliziju šalje poseban okvir koji označava koliziju.
# Access Point uređaj šalje poseban okvir koji označava koliziju.
# U WLAN mreži ne može da nastane kolizija, jer se koristi metod izbegavanja kolizije (CSMA/CA)
# <span class="solution">Kolizija se podrazumeva da se desila ako ne stigne potvrda za poslati okvir.</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno za uređaje u WLAN mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji ne mogu da znaju kada će on da se oslobodi.
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer svaki uređaj dobija fiksni vremenski interval za prenos podataka.
# Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer Access Point obaveštava sve uređaje o tome.
# <span class="solution">Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi na osnovu informacija iz okvira koji se trenutno prenosi.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za WLAN i koliziju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kolizija se detektuje tokom slanja okvira.
# Kolizija se rešava na isti način kao kod Ethernet mreža.
# Ne postoji kolizija kod WLAN mreža.
# <span class="solution">Kolizija se ne može detektovati tokom slanja okvira.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za WLAN mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koristi algoritam izbegavanja kolizije (Colission Avoidance).
# U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koriste različite frekvencije za svaki uređaj.
# U WLAN mreži može da dođe do kolizije, samo ako se ne koristi full-duplex režim rada.
# <span class="solution">U WLAN mreži može da dođe do kolizije.</span>
# U WLAN mreži može da dođe do kolizije, ali se primljeni paketi mogu uspešno rekonstruisati korišćenjem CSMA/CA algoritma.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta predstavlja pojam SSID?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Signalizacioni protokol za komunikaciju Access Point uređaja i ostalih učesnika u mreži.
# Ključ za pristup WLAN mreži.
# <span class="solution">Naziv WLAN mreže.</span>
# Sigurnosni protokol za prijavljivanje na WLAN mrežu.
# Identifikaciju servisa koji se nude korisnicima.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Jedna WLAN mreža može da se podeli na više udaljenih Access Point uređaja.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 11 ===
Na jednom Access Point uređaju može da se postavi više mreža sa različitim vrednostima SSID polja.
<div class="solution" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 12 ===
(Septembar 2021.) Na šta se odnosi pojam Network Allocation Vector?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Vektor prostiranja radio talasa koji prenose okvire u WLAN mrežama.
# Mehanizam anuliranja šuma na Access Point uređaju pri prijemu jednog istog signala koji pristižu iz različitih pravaca usled refleksije.
# Rezervacija frekvencijskog kanala za korišćenje od strane uređaja u WLAN mrežama.
# <span class="solution">Mehanizam procena<sup>[sic]</sup> i oglašavanja vremena zauzeća medijuma u bežičnim LAN mrežama.</span>
# Mehanizam koji obezbeđuje preuzimanje korisnika sa jednog Access Point uređaja na drugi bez gubitka WLAN veze.
# Skup informacija koje se prenose prilikom učlanjivanja u WLAN mrežu.
# Mehanizam procene i oglašavanja vremena zauzeća medijuma kod Ethernet kolizionih domena.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Koja je uloga ''Access Point'' uređaja u WLAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Access Point uređaj služi samo za prenos potvrda prijema u WLAN mreži.
# Access Point uređaj služi samo za kontrolne funkcije u mreži, kao što je učlanjivanje i raskidanje veze.
# <span class="solution">Access Point uređaj prenosi sve okvire u WLAN mreži.</span>
# Access Point uređaj prenosi samo okvire koje izlaze iz WLAN mreže.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezanih za CSMA/CD algoritam?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Algoritam radi samo za dva direktno povezana uređaja.
# Algoritam sprečava da dođe do kolizije.
# Algoritam prepoznaje koliziju i uspeva da rekonstruiše okvire koji učestvuju u koliziji.
# <span class="solution">Uređaji čiji su okviri prouzrokovali koliziju čekaju slučajno izabrani vremenski interval i reemituju okvire.</span>
# Uređaji će neograničeno pokušavati da šalju isti okvir ukoliko dolazi do učestale kolizije.
# <span class="solution">Algoritam dozvoljava koliziju, ali definiše kako se ona prepoznaje i razrešava.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta je tačno za WLAN mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Uređaji povezani na Access Point u jednoj WLAN mreži koriste istu frekvenciju.</span>
# Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste jednu frekvenciju za slanje, a drugu za prijem podataka.
# Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste različite frekvencije da bi mogli međusobno da komuniciraju.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Kako se detektuje kolizija, ako se ona javi u WLAN mrežama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Izostankom poruke koja potvrđuje prijem okvira.</span>
# Emituje se posebna poruka po drugom (kontrolnom) kanalu.
# Kolizija se ne može detektovati, ved se izbegava.
# Kolizija ne može da se javi u WLAN mrežama.
# JAM signal se emituje od strane Access Point uređaja.
</div>

== WAN ==
=== Pitanje 1 ===
Koji uređaj je potrebno obezbediti na strani korisnika kada se koristi digitalna serijska veza?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">CSU/DSU uređaj</span>
# Voice-band modem
# DSL modem
# Digitalni modem
# Kablovski modem
</div>

== HDLC ==
HDLC se nekada predavao na predmetu, ali se više ne predaje. Ranija pitanja iz ove oblasti mogu se naći na [[Special:Permalink/4521#HDLC|starijoj verziji stranice]].

== PPP ==
=== Pitanje 1 ===
Šta je tačno za NCP (Network Control Protocol) podsloj PPP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Služi za ostvarivanje opcionih funkcija PPP protokola
# <span class="solution">Za svaki protokol višeg nivoa postoji posebna NCP instanca</span>
# Služi za uspostavljanje PPP veze
# Služi za logičku realizaciju PPP protokola
</div>

=== Pitanje 2 ===
Multilink opcija podrazumeva povezivanje dva uređaja sa dve nezavisne PPP veze, po jedna u svakom smeru.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Septembar 2021.) Multilink opcija PPP protokola omogućava povezivanje jednog uređaja sa više udaljenih uređaja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Na jednom habu se može definisanti više VLAN-a koji će nezavisno da rade.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
PPP protokol prenosi podatke IP nivoa.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
PPP protokol sadrži mehanizam za detekciju greške na nivou svakog okvira.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
PPP veza se u potpunosti raskida kada se zatvori IPCP sesija na nivou NCP podsloja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Multilink opcija se odnosi na povezivanje dva uređaja preko više među-uređaja i linkova u nizu.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(April 2023.) Svaki paket PPP protokola sadrži informacije trećeg sloja.
<div class="solution" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

== IP ==
=== Pitanje 1 ===
Fragmentirani IP paket se rekonstruiše (spaja)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na L2 sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
# Na aplikativnom sloju odredišnog uređaja.
# Na IP sloju prvog sledećeg rutera.
# Na IP sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
# <span class="solution">Na IP sloju odredišnog uređaja.</span>
# Na L2 sloju odredišnog uređaja.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Fragmentirani IP paket se?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Može ponovo fragmentirati, samo ako je resetovan more-fragment flag.
# <span class="solution">Može ponovo fragmentirati.</span>
# Može ponovo fragmentirati, samo ako je setovan more-fragment flag.
# Ne može ponovo fragmentirati.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kada nastaju uslovi za fragmentaciju IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prilikom load-balancinga.
# Kada paket treba da prođe kroz interfejs rutera malog kapaciteta (bitske brzine).
# Kod slanja broadkast paketa.
# <span class="solution">Kada je IP paket veći od MTU vrednosti.</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se prepoznaje IP paket koji je nastao fragmentacijom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ako polje 'fragment offset' ima vrednost nula.
# Ako su i 'more fragment flag' i 'fragment offset' polja različita od nule.
# <span class="solution">Ako je barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' različito od nule.</span>
# Ako je polje 'fragment offset' različito od nule.
# Ako je polje 'more fragment flag' različito od nule.
# Ako barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' ima vrednost nula.
# Ako polje 'more fragment flag' ima vrednost nula.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Kako se realizuje komanda ping?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenošenjem ICMP poruke u Layer 2 okviru.
# Prenošenjem ICMP poruke kroz route update poruke.
# Prenošenjem ICMP poruke u na brodkast adresu.
# Prenošenjem ICMP poruke na multikast adresu.
# <span class="solution">Prenošenjem ICMP poruke u Layer 3 paketu.</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koja polja IP zaglavlja kod fragmentiranih paketa imaju iste vrednosti kao i kod originalnog IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Identifikacija paketa.</span>
# <span class="solution">Don't fragment flag.</span>
# Fragment offset.
# MAC adresa izvorišta.
# More fragment flag.
# MAC adresa odredišta.
# <span class="solution">IP adresa izvorišta.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koje su karakteristike IP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# IP paketi se prenose do odredišta u istom redosledu.
# Svaki primeljeni paket se potvrđuje ICMP paketom.
# <span class="solution">Redosled pristiglih IP paketa ne mora da bude isti kao i redosled po kome su poslati.</span>
# <span class="solution">Format IP paketa ne zavisi od protokola drugog nivoa.</span>
# Svaki primeljeni paket se potvrđuje novim IP paketom.
# <span class="solution">Prosleđivanje IP paketa do odredišta nije garantovano.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za fragmentaciju IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do različitih odredišta.
# Fragmentirani paketi se prenose po istom putu do istog odredišta.
# Predstavlja deljenje jednog IP paketa kod load-balancing-a.
# Fragmentirani paketi nisu IP paketi.
# <span class="solution">Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do istog odredišta.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta od ponuđenog važi za brodkast domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Brodkast domen se ne završava na svičevima.</span>
# <span class="solution">Brodkast domen se završava na ruterima.</span>
# Brodkast domen se završava na svičevima.
# Brodkast domen se ne završava na ruterima.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava vrednost 120 u polju 'fragment offset'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Data polje sadrži podatke koji počinju od 960. bajta podataka originalnog IP paketa.</span>
# Data polje sadrži 120 bajtova podataka originalnog IP paketa.
# Data polje sadrži 960 bajtova podataka originalnog IP paketa.
# IP paket predstavlja 120. paket u niz.
# Data polje sadrži podatke koji počinju od 120. bajta podataka originalnog IP paketa.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta predstavlja rezultat komande traceroute u slučaju kada nisu iste putanje odlaznog i dolaznog saobraćaja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Greška, jer se ne dobija konzistentan rezultat.
# Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta i nazad po drugoj putanji ('round trip path').
# Spisak rutera na putu od odredišta do posmatranog uređaja.
# <span class="solution">Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta.</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šte radi uređaj kada treba da pošalje IP paket drugom uređaju na istoj LAN mreži, a nema njegovu MAC adresu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IP paket se šalje default gateway uređaju koji će da prosledi IP paket do odredišta.
# IP paket se odbacuje.
# IP paket se enkapsulira u ARP paket.
# <span class="solution">Šalje ARP upit (ARP request).</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.147.254/22</span>

=== Pitanje 14 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.126/26</span>

=== Pitanje 15 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.94/27</span>

=== Pitanje 16 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">122.42.145.78/28</span>

=== Pitanje 17 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.19.254/22</span>

=== Pitanje 18 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.190/26</span>

=== Pitanje 19 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.190/27</span>

=== Pitanje 20 ===
Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">136.92.18.174/28</span>

=== Pitanje 21 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.24.1</span>

=== Pitanje 22 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">110.120.130.129</span>

=== Pitanje 23 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">140.150.160.161</span>

=== Pitanje 24 ===
Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">40.50.60.65</span>

=== Pitanje 25 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.31.254</span>

=== Pitanje 26 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">110.120.130.190</span>

=== Pitanje 27 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">140.150.160.190</span>

=== Pitanje 28 ===
Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">40.50.60.78</span>

=== Pitanje 29 ===
Koja je poslednja host IP adresa raspoloživa u mreži 10.20.30.0/24 (uneti u oznaci a.b.c.d./n)?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10.20.30.254/24</span>

=== Pitanje 30 ===
(Jun 2018.) Da li u nekoj LAN mreži adresa ''default gateway'' i nekog računara mogu da pripadaju različitim mrežnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da
# <span class="solution">Ne</span>
</div>

=== Pitanje 31 ===
IP protokol obaveštava pošiljaoca za svaki isporučeni IP paket.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 32 ===
IP protokol ne zavisi od fizičkog medijuma.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 33 ===
Vreme isporuke svakog IP paketa je garantovano.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 34 ===
Na osnovu čega ruter zna kojem originalnom IP paketu pripada fragmentirani IP paket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# More Fragment flega.
# Fragment Offset polja.
# More Fragment flega i Fragment Offset polja.
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
</div>

=== Pitanje 35 ===
Vodeći bitovi IP adrese klase B su <code>10</code>.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 36 ===
Koliko host IP adresa je raspoloživo u mreži 10.20.30.0/24?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">254</span>

=== Pitanje 37 ===
Šta nam kazuje rezultat komande traceroute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Spisak rutera na putu od odredišta do našeg uređaja.
# <span class="solution">Spisak rutera na putu do odredišta.</span>
# Spisak ruta na posmatranom uređaju.
# Ruting tabelu na ruterima.
</div>

== Rutiranje ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Čemu služe ruting protokoli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se podrže višestruke putanje.
# <span class="solution">Da ruteri nauče gde se nalazi koja IP mreža.</span>
# Da rutiraju pakete.
# Za nalaženje default gateway uređaja.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako ruting protokoli tretiraju više puteva do neke mreže?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale označavaju kao unreachable u ruting tabeli.
# Sprovode load balancing po svim putanjama srazmerno vrednosti metrike.
# Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a sve upisuju u ruting tabelu.
# <span class="solution">Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale odbacuju.</span>
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koje osnovne podatke sadrži svaki red u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Mrežna IP adresa sa maskom.</span>
# Vreme upisa u ruting tabelu.
# <span class="solution">IP adresa susednog rutera na zajedničkom linku.</span>
# Mrežna IP adresa bez maske.
# Default gateway za pripadajuću mrežnu adresu.
# MAC adresa susednog rutera na zajedničkom linku.
# Default ruta.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je od ponuđenog tačno za classless ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne koriste metriku.
# Ne podržavaju default rute.
# Ne prenose mreže koje pripadaju A, B i C klasama.
# Ne podržavaju load balancing.
# Ne podržavaju mrežne adrese.
# <span class="solution">U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je posledica 'load balancing' osobine ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da ruting tabela može da ima više mrežnih adresa za jedan next-hop.
# Da se brzine interfejsa prilagođavaju prema intenzitetu saobraćaja.
# <span class="solution">Da ruting tabela može da ima više next-hop podataka za jednu mrežnu adresu.</span>
# Da se paketi rutiraju po različitim putevima u odlaznom u odnosu na dolazni smer.
# Da ruting tabela ima više next-hop podataka za sve mrežne adrese.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je tačno od sledećeg vezano za protokole rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Protokoli rutiranja služe za rutiranje poruka u ruterima.
# <span class="solution">Protokoli rutiranja služe da na ruterima kreiraju ruting tabele.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za 'Default gateway'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ima adresu sa svim bitskim jedinicama u host delu.
# Nema IP adresu.
# Ima adresu 0.0.0.0.
# <span class="solution">Ima regularnu IP adresu.</span>
# Ima adresu sa svim bitskim nulama u host delu.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za Next-hop podatak u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Predstavlja redni broj posmatranog rutera na putu prema datoj mreži.
# <span class="solution">Predstavlja IP adresu interfejsa narednog rutera na putu prema datoj mreži.</span>
# Predstavlja IP adresu izlaznog interfejsa na posmatranom ruteru na putu prema datoj mreži.
# Postoji samo kod ruting protokola koji za metriku imaju 'hop-count'.
# Predstavlja redni broj narednog rutera na putu prema datoj mreži.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Avgust 2021.) Šta je tačno za proces rutiranja na osnou<sup>[sic]</sup> ruting tabele posmatrano sa aspekta jednog rutera?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Paketi se uvek prenose do odredišta u istom poretku.
# Gleda se izvorišna IP adresa u zaglavlju paketa.
# <span class="solution">Ne utiče na saobraćaj koji dolazi u posmatrani ruter.</span>
# <span class="solution">Gleda se odredišna IP adresa u zaglavlju paketa.</span>
# Saobraćaj se uvek prenosi po istom putu u oba smera.
# Ne utiče na saobraćaj koji odlazi iz rutera.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno za ruting tabelu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Utiče i na pakete koji se primaju na ulazne interfejse i na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.
# Utiče na pakete koji se primaju na ulazne interfejse.
# Ne utiču na prosleđivanje paketa, ved na rad ruting protokola.
# <span class="solution">Utiče na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.</span>
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta od ponuđenog ruter radi sa next-hop adresom iz ruting tabele?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sve pakete prosleđuje na tu adresu, nezavisno od mrežne adrese.
# Postavlja je na mesto odredišne IP adrese u IP paketu.
# <span class="solution">Za nju traži podatak u ARP tabeli.</span>
# Postavlja je na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.
# Postavlja je u ruting update koji oglašava susednim ruterima.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju istu administrativnu distancu, a različitu vrednosti metrike?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U ruting tabelu se samo upisuje ruta sa boljom metrikom, dok se druga ruta odbacuje.</span>
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo bolja ruta.
# U ruting tabelu ne se upisuju ni jedna ruta.
# U ruting tabelu se upisuje ruta sa boljom metrikom, a obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju različite administrativne distance?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo ruta sa manjom administrativnom distancom.
# Šalje se ICMP poruka 'route mismatch'
# U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
# U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa vedom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.
# <span class="solution">U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa manjom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.</span>
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta radi ruter kada do određene mreže detektuje dve putanje (rute) naučene preko dva različita ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U ruting tabelu upisuje obe rute, ali koristi samo bolju rutu.
# U ruting tabelu upisuje samo rutu sa boljom metrikom.
# U ruting tabelu upisuje obe rute i obe ih koristi.
# U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa većom administrativnom distancom.
# <span class="solution">U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa manjom administrativnom distancom.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta radi ruter kada ima rutu ka nekoj mreži naučenu i preko RIP i preko OSPF protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U ruting tabelu upisuje samo OSPF rutu.</span>
# U ruting tabelu upisuje rutu sa boljom metrikom.
# U RIP domenu koristi RIP rutu, a u OSPF domenu koristi OSPF rutu.
# U ruting tabelu upisuje samo RIP rutu
# U ruting tabelu upisu obe rute.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Šta se dešava kada ruter ne zna na koji izlazni interfejs da prosledi IP poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IP poruka se šalje susednom ruteru koji ima najbolju metriku.
# <span class="solution">Šalje se 'Network unreachable' ICMP poruka.</span>
# IP poruka se šalje na sve izlazne interfejse.
# Šalje se 'Host unreachable' ICMP poruka.
# IP poruka se vraća pošiljaocu.
# IP poruka se šalje na proizvoljni izlazni interfejs.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Šta se radi sa IP paketom kada odredišna adresa može da se upari sa više ruta u ruting tabeli?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Bira se ruta sa mrežom koja ima najmanje bitskih jedinica u masci.
# Ova situacija ne može da se desi.
# Koriste se sve rute.
# Paket se odbacuje.
# Bira se ruta sa najboljom metrikom.
# Bira se ruta sa najboljom administrativnom distancom.
# <span class="solution">Bira se ruta sa mrežom koja ima najviše bitskih jedinica u masci.</span>
</div>

=== Pitanje 18 ===
Šta važi za 'distance-vector' (DV) i 'Link-state' (LS) ruting protokole kada do određene mreže postoji više putanja sa različitim vrednostima metrike?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju najboju rutu, a drugim ruterima oglašavanju sve rute.
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute, a koriste samo najbolju.
# I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute i koriste ih za load-balancing.
# LS u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a DV sve rute.
# <span class="solution">I DV i LS u ruting tabelu upisuju samo najbolju rutu.</span>
# DV u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a LS sve rute.
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta važi za classless ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ne podržavaju se IP adrese koje pripadaju klasama A, B i C.
# Ne podržava se load-balancing
# Maska se ne prenosi kao podatak u routing-update porukama.
# <span class="solution">Može se koristiti različita dužina maski za različite podmreže.</span>
# <span class="solution">Maska se prenosi kao podatak u routing-update porukama.</span>
# Koriste se samo IP mreže koje pripadaju 'more-specific' klasama.
</div>

=== Pitanje 20 ===
Šta važi za statičke rute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Statičke rute imaju vedi prioritet od dinamičkih ruta.</span>
# Statičke rute predstavljaju default rute.
# Statičke rute nemaju next-hop podatke.
# Statičke rute se koriste samo na default gateway-u.
# Statičke rute imaju manji prioritet od dinamičkih ruta.
</div>

=== Pitanje 21 ===
(Avgust 2021.) Šta je od ponuđenog tačno za classful ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Podržavaju samo maske dužine 8, 16 ili 24 bita.
# <span class="solution">U svojim porukama prenose IP adresu mreže, ali ne masku.
# U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.
# Koriste klase A, B ili C umesto metrike.
# Ne koriste metriku.
# Ne podržavaju default rute.
</div>

=== Pitanje 22 ===
(Avgust 2021.) Na koji next-hop će da se šalje paket pri komunikaciji od 192.168.10.20 do 172.16.0.10, za sledeći sadržaj ruting tabele:
* 172.16.0.0/16, next-hop 4.4.4.4, RIP ruta
* 172.16.0.0/20, next-hop 5.5.5.5, OSPF ruta
* 172.16.0.0/24, next-hop 6.6.6.6, RIP ruta
* 0.0.0.0/0, next-hop 7.7.7.7, statička ruta
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 7.7.7.7
# <span class="solution">6.6.6.6</span>
# 172.16.0.0
# 172.16.0.1
# 4.4.4.4
# 5.5.5.5
</div>

=== Pitanje 23 ===
Agregacija IP mreža ne utiče na veličinu ruting tabela.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 24 ===
Interni protokoli rutiranja se baziraju na statičkim (internim) rutama.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* Tačno
* <span class="solution">Netačno</span>
</div>

=== Pitanje 25 ===
Šta se radi kada ruter u ruting tabeli ima više mrežnih adresa sa različitim maskama, kojima pripada odredišna adresa iz IP paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Bira se mreža sa najdužom maskom.</span>
# Bira se mreža sa najkraćom maskom.
# Paket se odbacuje.
# Ova situacija ne može da se desi.
# Koriste se putanje ka svim mrežama (load balancing).
</div>

=== Pitanje 26 ===
Šta se po pravilu dešava sa izvorišnom i odredišnom IP adresom u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja kroz mrežu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ne menja se ni odredišna ni izvorišna IP adresa.</span>
# Ne menja se samo odredišna IP adresa, dok se izvorišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost poslednjeg rutera koji ju je poslao.
# Ne menja se samo izvorišna IP adresa, dok se odredišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost sledećeg rutera kome se šalje (next-hop).
</div>

=== Pitanje 27 ===
IP paketi se nezavisno rutiraju kroz mrežu u oba smera.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

=== Pitanje 28 ===
Jedna LAN mreža može biti povezana na više rutera.
<div class="abc-list" data-solution="single">
* <span class="solution">Tačno</span>
* Netačno
</div>

== ARP ==
=== Pitanje 1 ===
Ko odgovara na ARP request poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo uređaji čija se MAC adresa navodi u ARP paketu.
# Svi uređaji u broadcast domenu.
# <span class="solution">Samo uređaj čija se IP adresa navodi u ARP paketu.</span>
# Samo default-gateway.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Ko sprovodi ARP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo hostovi u LAN mreži.
# <span class="solution">Svi IP uređaji u LAN mreži.</span>
# Samo default gateway u LAN mreži.
# Samo wireless uređaji u LAN mreži.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Na koju adresu se šalje ARP reply paket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na broadkast IP adresu.
# Na MAC adresu default gateway-a.
# Na broadkast MAC adresu.
# <span class="solution">Na MAC adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.</span>
# Na IP adresu default gateway-a.
# Na IP adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta radi ruter sa podatkom koji dobije iz ARP keša?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Koristi za next-hop prilikom rutiranja paketa.
# Postavlja na mesto izvorišne MAC adrese u Ethernet okviru.
# Postavlja na mesto odredišne IP adrese u IP zaglavlju.
# <span class="solution">Postavlja na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.</span>
# Postavlja na mesto izvorišne IP adrese u IP zaglavlju.
</div>

=== Pitanje 5 ===
U šta se enakapsuliraju ARP paketi?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">U Ethernet okvire.</span>
# U PPP okvire.
# U routing update pakete.
# Ne enkapsuliraju se, jer ARP protokol radi na nivou.
# U IP pakete.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Uloga ARP protokola je?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da na osnovu IP adrese pronađe MAC adresu odredišnog uređaja.</span>
# Da na osnovu MAC adrese pronađe IP adresu odredišnog uređaja.
# Da pronađe MAC adresu default gateway-a.
# Da na uređaju postavi IP adresu na osnovu njegove MAC adrese.
# Da na uređaju postavi MAC adresu na osnovu njegove IP adrese.
</div>

== ICMP ==
=== Pitanje 1 ===
Ko šalje ICMP redirect poruku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Bilo koji uređaj na LAN mreži kada prepozna da paketi nisu namenjeni za njega.
# Ruter kada za određeni paket treba da koristi default rutu.
# <span class="solution">Ruter kada prepozna da next-hop pri rutiranju paketa pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je taj paket pristigao.</span>
# Ruter kada radi load-balancing.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koja ICMP poruka ne označava grešku u komunikaciji između izvorišta i odredišta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# More fragment
# Host is found
# Route is symetric
# <span class="solution">Redirect</span>
# Application is found
# Destination Unreachable
# Can’t fragment
# Default route is used
# Default gateway is used
# Load balancing
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koja ICMP poruka se šalje kada ruter prepozna da next-hop pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je paket došao?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Network unreachable.
# <span class="solution">Redirect.</span>
# Host unreachable.
# Time Exceeded.
# Protocol unreachable.
# Port unreachable.
# Echo Reply.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koja ICMP poruka se šalje kada uređaj ne dobije odgovor na ARP zahtev?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Echo Reply.
# Protocol unreachable.
# Network unreachable.
# Port unreachable.
# Time Exceeded.
# <span class="solution">Host unreachable.</span>
# Redirect.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koje ICMP poruke dobija uređaj koji je startovao traceroute komandu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Echo Request/Echo Reply
# Hop Exceeded
# <span class="solution">Time Exceeded</span>
# Can’t fragment (ne može da se fragmentira)
# Destination unreachable
</div>

=== Pitanje 6 ===
Koji uređaji mogu da primaju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo ruteri, računari i svičevi.
# Samo ruteri.
# <span class="solution">Svi IP uređaji na mreži.</span>
# Samo ruteri i računari.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Koji uređaji mogu da šalju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Samo ruteri.
# Samo ruteri i računari.
# Samo ruteri, računari i svičevi.
# <span class="solution">Svi IP uređaji na mreži.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Kome se šalje ICMP redirect poruka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Računaru kome je namenjen primljeni IP paket.
# Ruteru koji ima bolju rutu za primljeni IP paket.
# <span class="solution">Uređaju koji je poslao IP paket.</span>
# Ruteru na istoj LAN mreži koji predstavlja bolji izlaz za primljeni IP paket.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta je tačno za ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Prenose se enkapsuliranjem u okvire na nivou.
# Prenose se enkapsuliranjem u pakete ruting protokola.
# Prenose se kao aplikativni podaci enkapsuliranjem u paketa 4. nivoa.
# <span class="solution">Prenose se enkapsuliranjem u IP poruke.</span>
# Prenose se nezavisno od IP protokola.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava ICMP poruka 'Protocol unreachable'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Odredišni uređaj nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.</span>
# Na ruteru nije konfigurisan odgovarajući ruting protokol.
# Ruter na putu do odredišta nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.
# IP protokol na odredišnom uređaju nije dostupan.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta označava ICMP poruka 'Time Exceeded'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Istekla je validnost rute u ruting tabeli.
# <span class="solution">IP paket nije isporučen na odredište.</span>
# Vreme je za novi ruting update.
# Istekao je Hold down interval.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se može zaključiti kada uređaj primi ICMP poruku 'Echo request'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Postoji uspešna dvosmerna IP komunikacija između uređaja koji je poslao poruku i uređaja koji je primio poruku.
# Postoji greška u komunikaciji na IP nivou, pa se zahteva novi IP paket.
# <span class="solution">Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je poslao poruku do uređaja koji je primio poruku.</span>
# Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je primio poruku do uređaja koji je poslao poruku.
# Došlo je do kruženja paketa u petlji na nekom delu puta do odredišta.
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Septembar 2021.) Kome sve mogu da se šalju ICMP poruke?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Svim IP uređajima u mreži.</span>
# Samo ruterima.
# Svim uređajima u mreži, nezavisno da li podržavaju IP protokol.
# Samo hostovima (krajnjim uređajima).
</div>

=== Pitanje 14 ===
Koji uređaji primaju ICMP Time Exceeded poruku?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Odredišni uređaj.
# Prethodni ruter na putanju do odredišta.
# <span class="solution">Izvorišni host uređaj.</span>
# Svi uređaji na mreži.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Koji uređaji šalju ICMP Time Exceeded poruke?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Ruteri.</span>
# Svičevi.
# Hostovi.
# Svi mrežni uređaji.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Kada se šalje ICMP poruka 'Time Exceeded'?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada itekne tajmer kod reasembliranja fragmentiranih paketa.
# <span class="solution">Kada vrednost polja TTL (Time to live) postane nula.</span>
# Kada istekne time-out period.
# Kada istekne hold-down tajmer.
# Kada aplikacija na odredištu ne dobije očekivane podatke.
# Kada izostane 4 routing update paketa.
</div>

== Distance Vector ==
=== Pitanje 1 ===
Da li RIP u verziji 1 koristi metriku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, samo kada se koristi load-balancing.
# Ne, jer je to classless ruting protokol.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

=== Pitanje 2 ===
Da li RIP u verziji 2 podržava load-balancing?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Da, samo kada je ista metrika za više ruta.</span>
# Da, samo ako se koristi redistribucija ruta.
# Ne.
# Da, samo ako se koriste statičke rute.
# Da, za svaku mrežu koja ima više ruta.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se naziva mehanizam oglašavanja rute neposredno po detektovanju njene promene?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Time to Live
# Holddown Timer
# Split horizon
# Route Poisoning
# <span class="solution">Triggered update</span>
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se naziva mehanizam zaštite od ruting petlji kojim se oglašava ruta sa maksimalnom metrikom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Triggered update
# Split horizon
# Time to Live
# <span class="solution">Route Poisoning</span>
# Holddown Timer
</div>

=== Pitanje 5 ===
(Avgust 2021.) Koji od navedenih mehanizama sprečava oglašavanje ruta prema ruteru od kojeg je dobio te rute?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Route Poisoning
# Holddown Timer
# <span class="solution">Split horizon</span>
# Time to Live
# Triggered update
</div>

=== Pitanje 6 ===
Kako se naziva pojava koda se hop-count metrika povećava pri svakom ruting update-u?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Split horizon
# Holddown Timer
# Time to Live
# <span class="solution">Count-to-Infinity</span>
# Route Poisoning
# Triggered update
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je od slededeg tačno za distance-vector ruting protokole?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Dozvoljavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.</span>
# Sprečavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.
# <span class="solution">Dozvoljavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B.</span>
# Sprečavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B (loop).
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta rade distance-vector ruting protokoli u stacionarnom stanju kada nema promena u mreži?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Periodično prenose sve routing update poruke.</span>
# Oglašavaju samo triggered update poruke.
# Ne rade ništa, jer nema promena u mreži.
# Nakon time-out perioda uklanjaju rute iz ruting tabele.
# Periodično prenose samo najnovije routing update poruke koje ukazuju na promene u mreži.
</div>

== Link State ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Kada će da se javi "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
# <span class="solution">Kada se na interfejs rutera poveže LAN mreža sa korisničkim računarima.</span>
# Kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
# Kada ruter za određeni paket nema rutu u ruting tabeli.
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Septembar 2021.) Kada se balansira saobraćaj na ruteru koji koristi OSPF ruting protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Kada do neke mreže postoji isti broj rutera po različitim putevima.
# Kada rute ka nekoj mreži imaju istu administrativnu distancu.
# Kada je jedan link preopterećen, a postoji fizička veza i preko drugog puta.
# OSPF ne podržava load balancing.
# <span class="solution">Kada u ruting tabeli za jednu mrežu postoji više next-hop adresa.</span>
# Kada se koristi difoltna ruta.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021.) Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u običnu perifernu OSPF oblasti<sup>[sic]</sup>?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">External link</span>
# Router link
# Network link
# Internal link
# <span class="solution">Summary link</span>
# Point-to-Point link
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "stub area"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Summary link</span>
# Ništa od ponuđenog.
# Network link
# Internal link
# Router link
# External link
# Point-to-Point link
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "totally stubby area"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Summary link
# Network link
# Internal link
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
# External link
# Point-to-Point link
# Router link
</div>

=== Pitanje 6 ===
(Septembar 2021.) Koliko ima ostvarenih direktnih OSPF suseda (veza) u multi-access LAN mreži sa 10 OSPF rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 45
# 9
# 0
# 18
# <span class="solution">17</span>
# 8
</div>

=== Pitanje 7 ===
Na šta se odnosi pojam "Link-State" u OSPF terminologiji?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Na metriku linka između dva rutera.
# Na veze (linkove) na kojima radi OSPF .
# <span class="solution">Na podatke o intefejsima rutera.</span>
# Na kvalitet veze (linka) između dva rutera.
# Na stanje linka (Up ili Down).
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno za rutere u istoj perifernoj OSPF oblasti?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Imaju iste ruting tabele.
# Moraju da imaju default rutu.
# <span class="solution">Imaju iste link-state baze podataka.</span>
# Imaju iste metrike prema svakoj mreži u oblasti.
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Šta je uslov da OSPF ruter uđe u "2-way" stanje?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da se sa drugim ruterom usaglasi koji je ruter 'master', a koji je 'slave'.
# Da drugom ruteru pošalje Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda.
# Da dobije Hello paket sa identifikacijom susednog rutera (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.
# Da sinhronizuju svoje link-state baze podataka.
# <span class="solution">Da dobije Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta označava "Full" stanje kod OSPF ruting protokola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da su ruteri videli svoje identifikacije u hello poruci.
# Da je pojedini link preopterećen.
# <span class="solution">Da su dva rutera razmenili sve relevantne podatke.</span>
# Da je procesor rutera preopterećen.
# Da su ruteri popunili svoju memoriju.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta se dešava u mreži multi-access tipa kada se priključi OSPF ruter koji ima najveću identifikaciju (RID)?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.
# <span class="solution">Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.</span>
# <span class="solution">Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.</span>
# Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.
# Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se dešava u OSPF mreži multi-access tipa kada se priključi ruter koji ima veći RID od BDR rutera, a manji RID od DR rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Novi ruter postaje DR ruter.
# Novi ruter postaje BDR ruter.
# <span class="solution">Novi ruter postaje DROther ruter.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se dešava u slučaju pada linka u mreži sa OSPF ruting protokolom?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Šalje se triggered update poruka.
# <span class="solution">Potrebne informacije se prenose u celoj oblasti.</span>
# Potrebne informacije se prenose samo do susednih rutera.
# Generiše se unreachable ruta.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta se sprovodi u "Exchange" stanju OSPF procesa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog.
# Ruteri razmenjuju sve nedostajude podatke u link-state bazama podataka.
# Ruteri razmenjuju sadržaje link-state baze podataka.
# <span class="solution">Ruteri obaveštavaju jedan drugoga koje podatke imaju (razmenjuju link state database deskriptore).</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
U koje poruke se enkapsuliraju OSPF poruke koje se prenose između rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# U TCP poruke četvrtog nivoa.
# U UDP poruke četvrtog nivoa.
# Prenose se na aplikativnom nivou.
# <span class="solution">U poruke trećeg nivoa (IP).</span>
# U poruke drugog nivoa (Ethernet, PPP...)
</div>

=== Pitanje 16 ===
{{delimično rešeno}}
(Avgust 2021.) Šta je tačno za OSPF ruting protokol
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Jedna IP mreža može da pripada proizvoljnom od jednoj OSPF oblasti.
# Jedna IP mreža može fizički da pripada samo jednoj OSPF oblasti.
# Jedna IP mreža može fizički da pripada jednoj OSPF oblasti, samo ako je oblast tipa "stub area".
# <span class="solution">Jedna IP mreža može fizički da pripada proizvoljnom broju OSPF oblasti.</span>
# Jedna IP mreža može da fizički da pripada u dve OSPF oblasti, samo ako se odnosi na point-to-point link koji povezuje dve oblasti.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Koje vrste LSA mogu da se nađu u običnoj perifernoj OSPF oblasti?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Router link</span>
# <span class="solution">Summary link</span>
# Global link
# <span class="solution">External link</span>
# <span class="solution">Network link</span>
# Anycast link
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da li link-state protokoli koriste metriku?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne, jer već poznaju kompletnu topologiju mreže.
# Da, samo kada se koristi load-balancing.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

=== Pitanje 19 ===
Šta je tačno za "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Javlja se kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
# Javlja se kada ruter za određeni paket nama rutu u ruting tabeli.
# Javlja se kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
# <span class="solution">Javlja se prilikom povezivanja LAN mreže na ruter preko sviča.</span>
</div>

== Transportni sloj ==
=== Pitanje 1 ===
(Avgust 2021.) Kod klijent-server komunikacije na 4. nivou tačno je sledeće:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po TCP protokolu.</span>
# Ništa od ponuđenog.
# <span class="solution">Klijentska aplikacija inicira komunikaciju.</span>
# Serverska aplikacija inicira komunikaciju.
# <span class="solution">Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po UDP protokolu.</span>
# Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži prazno polje za izvorišni port.
# Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži brodkast odredišni port (FFFF.FFFF).
# Klijentska aplikacija se identifikuje sa unapred poznatim portovima.
</div>

=== Pitanje 2 ===
(Avgust 2021.) Koja polja su zajednička i kod TCP i kod UDP zaglavlje<sup>[sic]</sup>?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Acknowledgement Number
# Polje sa flegovima
# <span class="solution">Odredišni port</span>
# Prozor (Window)
# Izvorišna IP adresa
# Odredišna IP adresa
# <span class="solution">Izvorišni port</span>
# Sequence Number
# Odredišna MAC adresa
# Izvorišna MAC adresa
</div>

=== Pitanje 3 ===
Šta je od sledećeg tačno za ostvarivanje pouzdanog prenosa podataka na 4. nivou?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Pouzdan prenos podataka se nezavisno sprovodi u oba smera.</span>
# Pouzdan prenos se na 4. nivou ostvaruje šifrovanjem podataka.
# Protokoli 4. nivoa ne garantuju pouzdan prenos.
# Za svaku komunikaciju se realizuje paralelni prenos kontrolnih informacija (kontrolna sesija).
# <span class="solution">UDP ne garantuje pouzdan prenos podataka.</span>
# <span class="solution">Izgubljeni ili oštećeni segmenti se detektuju i ponovo šalju.</span>
# U segmente se ugrađuju dodatne informacije, na osnovu kojih se može rekonstruisati oštećeni delovi.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Šta je od sledećeg tačno za TCP i UDP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Dve klijentske aplikacije na različitim računarima mogu da imaju iste TCP portove.</span>
# Dve iste klijentske aplikacije na različitim računarima moraju da imaju iste TCP portove.
# Dve iste klijentske aplikacije na istom računaru mogu da imaju iste TCP portove.
# <span class="solution">Dve klijentske aplikacije na istom računaru moraju da imaju različite TCP portove.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
{{delimično rešeno}}
(Avgust 2021.) Da li na jednom računaru mogu istovremeno da postoje dve komunikacije koje koriste isti broj porta na tom računaru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ne
# Da, nezavisno od protokola.
#<span class="solution"> Da, ako jedna komunikacija koristi TCP, a druga UDP.</span>
# Da, ako komuniciraju sa različitim serverima.
# Da, ako pripadaju istoj aplikaciji.
</div>

=== Pitanje 6 ===
(Avgust 2021.) Šta omogućava "port forwarding" tehnika?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani serverskih računara.
# Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani klijentskih računara.
# Preusmeravanje pristiglih paketa sa jednog odredišnog uređaja na drugi, a koji se prepoznaju prema broju TCP ili UDP porta.
# Transliranje TCP i UDP portova na ruteru koji sprovodi NAT.
# <span class="solution">Dostupnost određenog servera sa privatnim IP adresama za komunikacije koje se iniciraju sa spoljašnje javne mreže pri korišćenju dinamičkog NAT-a.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno za TCP i UDP zaglavlja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# UDP zaglavlje je veće od TCP zaglavlja.
# <span class="solution">UDP zaglavlje je manje od TCP zaglavlja.</span>
# UDP zaglavlje je iste veličine kao TCP zaglavlje, ali se ne koriste svi podaci.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je soket?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Identifikator protokola 4. nivoa koji se upisuje u zaglavlje 3. nivoa.
# <span class="solution">Identifikator aplikacije jedinstven na celoj mreži.</span>
# Identifikator uređaja jedinstven na celoj mreži.
# Identifikator aplikacije jedinstven na jednom uredaju.
</div>

== UDP ==
=== Pitanje 1 ===
Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi UDP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).
# Multikast prenos aplikativnih podataka.
# Brodkast prenos aplikativnih podataka.
# Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
# Garantovanje isporuke svakog segmenta.
# Kontrola toka.
# Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.
# Uspostavljanje i održavanje konekcije.
# <span class="solution">Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.</span>
# Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
# Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koji podaci identifikuju UDP soket?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Broj koji označava port protokola 4. nivoa na udaljenom uređaju koji komunicira sa posmatranim soketom.
# IP adresa udaljenog uređaja koji komunicira sa posmatranim soketom.
# <span class="solution">Broj koji označava port protokola 4. nivoa na uređaju gde je posmatrani soket.</span>
# <span class="solution">IP adresa uređaja gde je posmatrani soket.</span>
# Dva broja koji označavaju portove protokola 4. nivoa.
# <span class="solution">Broj koji označava protokol 4. nivoa.</span>
</div>

== TCP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako se manifestuje komunikacija ako je TCP prozor male veličine.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Malo je vreme čekanja između slanja podataka i primanja potvrde.
# <span class="solution">Komunikacija se odvija u kratkim intervalima slanja podataka i intervalima pauze.</span>
# Aplikativni podaci se brzo šalju.
# Prozor se brže pomera po nizu aplikativnih podataka.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koja će se vrednost Acknowledgement Number poslati, ako uspešno pristigne segment čija Sequence Number vrednost iznosi 5101, a sadrži 200 bajtova aplikativnih podataka?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 5102
# Ne može se odrediti na osnovu zadatih podataka.
# <span class="solution">5301</span>
# 5101
</div>

=== Pitanje 3 ===
Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi TCP protokol?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.</span>
# <span class="solution">Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.</span>
# Multikast prenos aplikativnih podataka.
# <span class="solution">Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.</span>
# <span class="solution">Garantovanje isporuke svakog segmenta.</span>
# <span class="solution">Kontrola toka.</span>
# Brodkast prenos aplikativnih podataka.
# Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
# <span class="solution">Uspostavljanje i održavanje konekcije.</span>
# Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
# Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).
</div>

=== Pitanje 4 ===
Na šta se odnosi Congestion Avoidance mehanizam?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Povećanje prozora za broj bajtova pristiglih u poslednjim Acknowledgement Number porukama.
# Ograničenje prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.
# Retransmisija segmenata u slučaju zagušenja.
# Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.
# Povećanje broja keep alive poruka u slučaju zagušenja.
# <span class="solution">Postepeni rast veličine prozora od vrednosti koja odgovara polovini veličine prozora pre poslednjeg gubitka paketa.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Na šta se odnosi Slow Start kontrola zagušenja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Smanjenje veličine TCP paketa na minimalnu vrednost i njegov postepeni rast.
# Konstantna vrednost veličine prozora koja se uspostavlja pri uspostavljanju sesije.
# <span class="solution">Eksponencijalni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.</span>
# Linearni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.
# Postepono smanjenje veličine prozora nakon gubitka poruka usled zagušenja u mreži.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Označiti aplikacije za koje se po pravilu koristi TCP protokol.
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# IP telefonija.
# <span class="solution">Elektronska pošta.</span>
# <span class="solution">Prenos datoteka (FTP).</span>
# <span class="solution">Pristup bazi podataka.</span>
# Video konferencije uživo.
# Razrešavanje DNS upita
</div>

=== Pitanje 7 ===
(Avgust 2021.) Šta je od sledećeg tačno za Sequence Number (SN) i Acknowledgement Number (AN) kod TCP komunikacije između uređaja A i B?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u istom smeru (od A do B).
# SN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)
# SN i AN vrednosti se odnose na redne brojeve segmenata (paketa) u kojima se šalju aplikativni podaci.
# <span class="solution">SN i AN vrednosti se odnose na pozicije bajtova u nizu aplikativnih podataka (relativno u odnosu na inicijalnu vrednost).</span>
# <span class="solution">AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je od sledećeg tačno za TCP prozoru?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje je stigla potvrda prijema.
# Sadrži aplikativne podatke koji su primljeni bez grešaka.
# <span class="solution">Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje se čeka potvrda prijema.</span>
# <span class="solution">Sadrži aplikativne podatke koji još nisu poslati, a mogu da se šalju.</span>
# Sadrži aplikativne podatke koji još uvek ne mogu da se šalju.
# Sadrži aplikativne podatke za koje je istekao time-out period.
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta označava setovan SYN fleg kod TCP komunikacije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sinhronizuju se podaci koji su prethodno preneti sa greškom ili su izgubljeni.
# Uspostavlja se inicijalna vrednost Acknowledgement Number parametra u jednom smeru.
# Uspostavlja se sinhronizacija tajmera u TCP prozoru na obe strane.
# <span class="solution">Uspostavlja se inicijalna vrednost Sequence Number parametra u jednom smeru.</span>
# Uspostavlja se sinhronizacija Sequence Number parametra u oba smera.
</div>

=== Pitanje 10 ===
(Avgust 2021.) Na šta se odnosi polje "Acknowledgement Number"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Na prvi naredni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.</span>
# Na prvi naredni bajt nakon poslednjeg primljenog bajta.
# Na poslednji primljeni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.
# Na poslednji primljeni bajt.
# Na poslednji primljeni segment.
# Na prvi naredni segment nakon uspešnog prijema svih prethodnih segmenta
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta se može zaključiti ako pristigne segment sa Sequence Number vrednosti 8000, ako je inicijalna vrednost bila 3000?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Prenose se aplikativni podaci od 5001. bajta.</span>
# Prenose se aplikativni podaci zaključno sa 5000. bajta.
# Prenosi se 5001. segment podataka.
# Nije izgubljen ni jedan prethodni segment.
# Prenosi se 5000. segment podataka.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se može zaključiti ako uređaj u jednoj komunikaciji dobije dva različita paketa sa istom vrednosti Acknowledgement Number?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Druga strana zahteva ponovno slanje paketa usled isticanja time-out perioda.
# Na drugoj strani se popunio prozor (window) za baferisanje pristiglih podataka.
# Postoje dva nezavisna puta do udaljene strane (load balancing).
# <span class="solution">Jedan paket je izgubljen, ali je naredni paket uspešno primljen na drugoj strani.</span>
# Na drugoj strani konekcije jedan isti paket je dva puta odbijen ili je izostao.
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Jul 2018.) Šta predstavlja vrednost Sequence Number u prvom segmentu koji se šalje kao odgovor na zahtev za iniciranje TCP komunikacije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Broj koji odgovara Acknowledgement Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
# <span class="solution">Broj koji je slučajno izabran.</span>
# Preostali broj segmenata u TCP prozoru.
# Broj 0.
# Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
# Preostali broj bajtova u TCP prozoru.
# Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu uvećan za 1.
</div>

=== Pitanje 14 ===
(Avgust 2021.) Šta je karakteristično za Congestion Avoidance mehanizam?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Linearno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.</span>
# Linearno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
# Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.
# Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
# <span class="solution">Ograničenja prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.</span>
# Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Za šta se koristi Sequence Number u konekciji transportnog sloja?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Za proveru oštećenja segmenata na nivou bita.
# <span class="solution">Za detektovanje nedostajućih segmenata na prijemnoj strani.</span>
# Za detektovanje permutovanih segmenata na prijemnoj strani i rekonstrukciju poretka.
# Za jedinstvenu identifikaciju klijentskih i serverskih aplikacija.
# Za usaglašavanje oko veličine prozora.
</div>

=== Pitanje 16 ===
U koliko koraka se formira TCP sesija?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">3</span>

== DNS ==
=== Pitanje 1 ===
"Inverzni DNS" se odnosi na?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Razrešavanje DNS naziva uređaja na osnovu konkretne IP adrese uređaja.</span>
# Transfer zona u obrnutom smeru.
# Razrešavanje IP adrese na osnovu celokupnog naziva uređaja (sa oznakom domena).
# Razrešavanje IP adrese na osnovu naziva samo uređaja (bez oznake domena).
# Razrešavanje DNS naziva mreže na osnovu IP adrese mreže (sa maskom).
# DNS upiti u obrnutom smeru (od servera ka klijentu).
</div>

=== Pitanje 2 ===
Šta označava naziv "12.34.56.in-addr.arpa"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 56.34.12.0.</span>
# Naziv za default gateway mreže 12.34.56.0.
# Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 65.43.21.0.
# Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 12.34.56.0.
# Naziv za default gateway mreže 65.43.21.0.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021.) Kako se naziva postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server na poslati upit ne dobije konačan odgovor, već informacije o drugim DNS serverima koji mogu da vode do razrešenja upita?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Autoritativno razrešavanje imena.
# Inverzno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Iterativno razrešavanje imena.</span>
# Rekurzivno razrešavanje imena.
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se zove postupak razrešavanja DNS naziva koji po pravilu koristi klijentski računari slanjem upita lokalnom DNS serveru?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Lokalno razrešavanje imena.
# Klijentsko razrešavanje imena.
# Iterativno razrešavanje imena.
# Autoritativno razrešavanje imena.
# Inverzno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Rekurzivno razrešavanje imena.</span>
</div>

=== Pitanje 5 ===
Ko učestvuje u procesu "transfer zone" za određeni DNS domen?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Primarni DNS server posmatranog domena.</span>
# DNS server naveden na strani klijenta.
# Sekundarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.
# <span class="solution">Sekundarni DNS server posmatranog domena.</span>
# Primarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je od navedenog tačno za Primarni DNS server?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# DNS server koji se od strane klijenata primarno koristi za razrešavanje imena.
# DNS server je primaran za sve domene za koje je autoritativan.
# <span class="solution">To je server na kome je definisana zona za određeni domen.</span>
# Jedini DNS server koji može da razreši adrese određenog domena.
# <span class="solution">DNS server može da bude primarn za jedan domen, a sekundaran za drugi domen.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je od navedenog tačno za sekundarni DNS server?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">DNS server koji kopira zonu za određeni domen sa primarnog DNS servera.</span>
# DNS server koji iterativno vraća podatke za određeni domen.
# Backup DNS server koji se aktivira u slučaju da primarni servera ne radi.
# <span class="solution">DNS server koji samostalno može da vrati sve podatke za određeni domen.</span>
# DNS server koji rekurzivno vraća podatke za određeni domen.
# Drugi DNS server za razrešavanje imena koji je konfigurisan na starni klijenta.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta je tačno od slededeg vezano za IP adrese i nazive?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Jedna IP adresa može da ima više DNS naziva</span>
# <span class="solution">Jedan DNS naziv može da bude pridružen većem broju IP adresa</span>
# Jedna IP adresa mora da ima samo jedan DNS naziv
# Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu samo na jednoj fizičkoj mreži
# Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese samo iz jednog DNS domena
# Jedan DNS naziv može da bude pridružen samo jednoj IP adresi
# <span class="solution">Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese iz različitih DNS domena</span>
# <span class="solution">Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu na različitim fizičkim mrežama</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
Šta označava DNS naziv "0.98.76.in-addr.arpa"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/24.
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/16.
# Naziv nije validan.
# <span class="solution">Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/24.</span>
# Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/16.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Za šta se koristi serijski broj u SOA zapis u definiciji DNS zone?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Za odluku da li da se sprovodi transfer zone.</span>
# Za odluku da li da se sprovodi rekurzivni ili interativni upit.
# Za garantovanje redosleda Resource Record podataka.
# Za obezbeđivanje pouzdanog prenosa DNS podataka.
# Za razlikovanje direktnih i inverzinih domena.
# Za proveru greške kod transfera zone.
</div>

=== Pitanje 11 ===
(Avgust 2021.) Od navedenih DNS servera, koji su autoritativni za domen "etf.bg.ac.rs"?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Primarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
# DNS server koji se dobija preko DHCP protokola
# DNS server koji može rekurzivno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
# DNS server koji može iterativno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
# Sekundarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
# <span class="solution">Primarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"</span>
# <span class="solution">Sekundarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"</span>
</div>

=== Pitanje 12 ===
(Avgust 2021.) Šta sadrže Root DNS serveri?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Nazive Top Level domena.</span>
# IP adrese svih DNS servera na Internetu.
# IP adrese svih primarnih DNS servera na Internetu.
# Listu svih domena na Internetu.
# <span class="solution">IP adrese autorativnih DNS servera Top Level domena.</span>
</div>

=== Pitanje 13 ===
(Septembar 2021.) Koje je značenje sledeće definicije DNS zoni<sup>[sic]</sup> za domen "fakultet.ac.rs":
katedra IN NS 147.91.100.200
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Definiše se adresa mejl servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"
# Definiše se IP adresa za naziv računara "katedra.fakultet.ac.rs"
# Definiše se adresa pereferiranog<sup>[sic]</sup> DNS servera koji će da koristi računar pod nazivom "katedra.fakultet.ac.rs"
# <span class="solution">Definiše se adresa autoritativnog DNS servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"</span>
</div>

=== Pitanje 14 ===
(Septembar 2021.) Kako mejl server pronalazi drugi mejl server kome treba da isporuči elektronsku poštu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">DNS upitom za MX zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.</span>
# SMTP upitom za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# DNS upitom za A zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# Inverznim DNS upitom za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
# DNS upitom za NS zapis za domen koji se<sup>[sic]</sup> sastavni deo adrese elektronske pošte.
</div>

=== Pitanje 15 ===
Šta označava pojam "transfer zone" kod DNS sistema?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Razrešavanje imena na zahtev klijenata za odredenu zonu (domen).
# Kopiranje podataka sa sekundarnog na primarni DNS server.
# <span class="solution">Kopiranje podataka sa primarnog na sekundarni DNS server.</span>
# Prenošenje svih informacija o domenu sa DNS servera na rutere.
</div>

=== Pitanje 16 ===
Šta označava pojam "autoritativni DNS serveri"?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Primarni i sve sekundarne DNS servere za određeni domen.</span>
# DNS server koji može direktno ili indirektno da razreši sva imena.
# Samo primarni DNS server za određeni domen.
# DNS serveri koji sadrže definicije top-level domena.
</div>

=== Pitanje 17 ===
Kako se zove postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server traži od drugog neautoritativnog DNS servera da mu u potpunosti razreši ime?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Autoritativno razrešavanje imena.
# <span class="solution">Rekurzivno razrešavanje imena.</span>
# Inverzno razrešavanje imena.
# Iterativno razrešavanje imena.
</div>

=== Pitanje 18 ===
Da li je moguće da u jednoj istoj IP podmreži postoje dva računara čija imena pripadaju različitim DNS domenima?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, samo ako se koristi PAT.
# Da, samo ako se koristi NAT.
# Da, ali ti računari ne mogu međusobno da komuniciraju.
# Ne.
# <span class="solution">Da.</span>
</div>

== IPv6 ==
=== Pitanje 1 ===
(Septembar 2021.) Čemu služi polje pokazivač na sledeće zaglavlje (next header) IPv6 paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Označava dužinu sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.
# Sadrži enkapsulirene podatke protokola 4. nivoa.
# <span class="solution">Označava tip sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.</span>
# Pokazuje na sledeći IPv6 paket.
# Označava dužinu posmatranog zaglavlja, kada se iza njega nalazi sledeće zaglavlje.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Kako može da se ostvari međusobna komukacija između IPv4 i IPv6 uređaja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Translacijom adresa (NAT) na odgovarajućem ruteru.
# Dual-stack mehanizmom.
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# Translacijom portova (PAT) na odgovarajućem ruteru
# Nije moguća komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
# <span class="solution">Translacijom IPv4 i IPv6 protokola na odgovarajućem ruteru.</span>
# Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.
</div>

=== Pitanje 3 ===
Kako se prenose opcioni parametri u IPv6 zaglavlju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 zaglavlje je fikse veličine i sadrži polja svih opcionih parametara.
# <span class="solution">Iza osnovnog zaglavlja postavljaju se dodatna zaglavlja, specifična za pojedinačne opcije.</span>
# Svaki IPv6 paket se enkapsulira u novi nezavisni IPv6 paket sa dodatnim opcijama.
# IPv6 zaglavlje ne podržava opcine parametere (svi su obavezni).
</div>

=== Pitanje 4 ===
Kako se u IPv6 zaglavlju označava protokol 4. nivoa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 ne prenosi podatke 4. nivoa.
# <span class="solution">Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "next header", koje ukazuje na poslednje opciono zaglavlje.</span>
# Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "protocol".
# Enkapsulacijom IPv4 paketa, koje sadrži podatke 4. nivoa.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Koji uređaj u LAN mreži šalje poruke sa IPv6 adresama tokom procesa autokonfiguracije putem Neighbor Discovery Protocola?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# DHCPv6 server
# IPv6 server
# Svi IPv6 uređaji
# IPv6 svičevi
# <span class="solution">IPv6 ruter</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Od koga IPv6 uređaji u LAN mreži dobijaju poruke tokom procesa autokonfiguracije?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Od DHCPv6 servera.
# Od IPv6 servera.
# <span class="solution">Od IPv6 rutera.</span>
# Od IPv6 svičeva.
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta će se desiti sa IPv6 paketom koji se pošalje na neku Link Local adresu?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu specificiranu adresu.
# Paket će stići do najbižeg uređaja koji ima konfigurisanu specificiranu adresu, bez obzira gde se on nalazi.
# <span class="solution">Paket neće izaći van LAN mreže.</span>
# Paket neće izaći iz uređaja, jer se radi o virtualnoj adresi.
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta IPv6 uređaji dobijaju od drugih uređaja tokom procesa autokonfiguracije?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Mrežni deo IPv6 adrese koju će da koriste.</span>
# Celu IPv6 adresu koju će da koriste.
# EUI-64 adresu koju će da koriste.
# MAC adresu default gateway.
# Interfejs (host) deo IPv6 adrese koju će da koriste.
# DNS adresu.
# <span class="solution">IP adresu default gateway uređaja.</span>
# <span class="solution">Masku pripadajuće mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Šta je od navedenog tačno za Anycast adresu?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Paket je namenjen za bilo koju uređaj u LAN mreži.
# <span class="solution">Više uređaja dele istu Anycast adresu.</span>
# Anycast adresa se dodeljuje od strane pripadajućeg Default Gateway uređaja.
# <span class="solution">Paket će stići samo do jednog od više uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.</span>
# Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta je tačno za IPv6 protokol?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# IPv6 integriše drugi i treći sloj referentnog modela.
# <span class="solution">IPv6 je najnovija verzija IP protokola.</span>
# IPv6 je kompatibilan sa IPv4 protokolom.
# IPv6 je protokol 6. nivao.
</div>

=== Pitanje 11 ===
Šta je zajedničko za sve IPv6 adrese koje su dobijene prema pravilu EUI-64?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Dva bajta su uvek ista.</span>
# Predstavljaju adrese zapisane u skraćenom obliku (izostavljene suvšne nule).
# Ne sadrže bajtove čija je vrednost nula.
# Imaju nule u najmanje 4 bajta.
</div>

=== Pitanje 12 ===
Šta se postiže mehanizmom IPv4/IPv6 Dual stack?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# <span class="solution">Uporedni rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.</span>
# Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.
</div>

=== Pitanje 13 ===
Šta se postiže mehanizmom IPv6 tunelovanja?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.</span>
# Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
# Uporedi rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.
# Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
</div>

=== Pitanje 14 ===
Šta važi za zaglavlja IPv6 paketa u odnosu na zaglavlje IPv4 paketa?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima više polja od zaglavlja IPv4 paketa.
# IPv6 paketi nemaju zaglavlja, jer se direktno prenose preko L2 okvira.
# Ne postoji razlike između zaglavlja IPv6 i IPv4 paketa.
# <span class="solution">Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima manje polja od zaglavlja IPv4 paketa.</span>
</div>

=== Pitanje 15 ===
Koliko bita MAC adrese se neizmenjeno prenosi u format koji se dobija pravilom EUI-64?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">47</span>

=== Pitanje 16 ===
(Avgust 2021.) Označiti najkraći ispravni zapis za sledeću IPv6 adresu: 2001:1230:0000:0000:0000:0044:0000:0555.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 2001:1230:0:44:0:555
# 2001:1230::44::555
# <span class="solution">2001:1230::44:0:555</span>
# 2001:1230:0:0044::0555
</div>

=== Pitanje 17 ===
Čemu služi pravilo EUI-64?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Za automatsko postavljanje cele IPv6 adrese.
# <span class="solution">Za automatsko postavljanje poslednjih 8 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.</span>
# Za automatsko postavljanje poslednjih 4 bajta IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
# Za automatsko postavljanje poslednjih 6 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
# Za automatsko postavljanje mrežnog dela IPv6 adrese.
</div>

== NAT ==
=== Pitanje 1 ===
Šta predstavlja NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Mapiranje IP adresa iz jednog skupa adresa u drugi, i obrnuto.</span>
# Mapiranje IP adresa u MAC adrese, i obrnuto.
# Mapiranje IP adresa u MAC adrese.
# Dinamičku dodelu IP adrese uređajima koji nemaju stalnu memoriju (diskless).
# Mapiranje MAC adresa u IP adrese.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Ako se adresa 10.1.1.1 nekog uređaja mapira (NAT-uje) u adresu 20.2.2.2, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjen za ovaj uređaj, koji je došao sa Interneta i već se nalazi u unutrašnjoj mreži sa privatnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 255.255.255.255 (brodkast adresa)
# 10.0.0.0
# 20.2.2.2
# 20.0.0.0
# <span class="solution">10.1.1.1</span>
# 0.0.0.0 (default ruta)
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Avgust 2021) Ako se privatna adresa 192.168.10.10 nekog uređaja translira (NAT-uje) u javnu adresu 147.91.20.20, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjenog za ovaj uređaj, pri dolasku sa javne mreže, a nakon prolaska kroz ruter koji sprovodi NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 147.91.20.20
# 255.255.255.255 (brodkast adresa)
# Nije određeno, jer nije dat broj porta
# <span class="solution">192.168.10.10</span>
# 0.0.0.0 (default ruta)
</div>

=== Pitanje 4 ===
Da li je moguće mapirati (NAT-ovati) veći broj privatnih adresa u jednu javnu adresu, i ako jeste kako?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, jer se koristi MAC adresa kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.
# <span class="solution">Da, jer se koristi broj porta kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.</span>
# Ne.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je od sledećeg tačno vezano za servere u mreži sa privatnim adresama?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti NAT u režimu "1-na-1".</span>
# <span class="solution">Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti PAT sa fiksnom IP adresom i fiksnim TCP/UDP portom.</span>
# Za pristup serveru sa javne mreže, mora da se definiše inverzan DNS domen.
# Za pristup serveru sa javne mreže, server mora da se izmesti u "demilitarizovanu zonu".
</div>

=== Pitanje 6 ===
Šta je od sledećeg tačno za NAT?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Sprovodi se na svakom klijentu (host uređaju).
# Sprovodi se na default gateway uređaju u svakoj LAN mreži sa privatnim adresama.
# Sprovodi se na svakom serveru koji treba da izađe na javnu mrežu.
# <span class="solution">Sprovodi se na graničnom ruteru između privatne i javne mreže.</span>
</div>

=== Pitanje 7 ===
Šta je tačno od sledećeg kod sprovođenja PAT tehnike?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.
# Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.
# <span class="solution">Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.</span>
# <span class="solution">Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.</span>
</div>

=== Pitanje 8 ===
Šta se može uraditi ako se želi da se dve odvojene mreže, koje koriste isti adresni prostor, međusobno povežu preko jednog rutera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Promeniti adrese u manjoj mreži i koristit NAT.
# Konfigurisati PAT na zajedničkom ruteru.
# Ne može se sprovesti povezivanje bez promene adresa u obe mreže.
# <span class="solution">Konfigurisati NAT overlap na zajedničkom ruteru.</span>
</div>

=== Pitanje 9 ===
(Septembar 2021.) Da li ICMP poruke mogu da se prosleđuju kada se koristi PAT tehnika?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Da, ali samo "ICMP error messages" tipa, ne i "ICMP query messages"
# Da, ali samo "ICMP query messages" tipa, ne i "ICMP error messages"
# Ne, zato što ICMP protokol ne koristi TCP/UDP portove
# <span class="solution">Da</span>
</div>

=== Pitanje 10 ===
Šta predstavlja PAT (Port Address Translation)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Mapiranje protokola pri prelasku između jednog ruting domena u drugi.
# <span class="solution">Mapiranje više unutrašnjih lokalnih adresa u jednu unutrašnju globalnu adresu.</span>
# Korišcenje istog skup adresa i u unutrašnjoj i spoljašnjoj mreži.
# Mapiranje adresa 1-na-1.
# Translacija portova sviča u IP adrese koje su na njih povezane.
</div>

== DHCP ==
=== Pitanje 1 ===
Kako BOOTP zahtev pristiže do BOOTP servera?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Poruka se šalje na unikast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koje su jedinstvene.
# Poruka se šalje na broadkast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koja je jedinstvena.
# <span class="solution">Poruka se šalje na broadkast MAC i broadkast IP adresu, a server "sluša" na predefinisanom UDP portu 67.</span>
# Poruka se šalje na brodkast MAC i mulikast IP adresu BOOTP servera, na kojoj "slušaju" svi BOOTP serveri.
</div>

=== Pitanje 2 ===
Koje su osobine DHCP protokola?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Uređaji koriste DHCP za razrešavanje simboličkih naziva u IP adrese.
# <span class="solution">Može da postoji više DHCP servera na jednoj LAN mreži.</span>
# <span class="solution">Uređaji dinamički dobijaju IP adrese iz predefinisanog skupa adresa.</span>
# <span class="solution">Uređaji dinamički dobijaju IP adresu DNS uređaja.</span>
# Uređajima se dinamički dobijaju njihov DNS naziv.
# Uređaji koriste DHCP za pretvaranje privatnih IP adresa u javne.
</div>

=== Pitanje 3 ===
(Septembar 2021.) Koji od navedenih protokola služi za dodeljivanje Default Gateway adrese za krajnje uređaje na LAN mreži?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Address Resolution Protocol (ARP)
# <span class="solution">BOOTstrap Protocol (BOOTP)</span>
# <span class="solution">Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP)</span>
# Revers<sup>[sic]</sup> Address Resolution Protocol (RARP)
# Gateway Resolution Protocol (GRP)
# Domain Name System (DNS)
# Access Control List (ACL)
</div>

=== Pitanje 4 ===
(Septembar 2021.) Šta je sadržaj odredišne IP adrese u zaglavlju IP paketa koji prenosi BOOTP odgovor?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Multikast IP adresa.
# IP adresa koja se dodeljuje uređaju.
# IP adresa default gateway-a.
# <span class="solution">255.255.255.255</span>
# 0.0.0.0
# Ništa od ponuđenog.
</div>

=== Pitanje 5 ===
Šta je sadržaj odredišne MAC adrese u okviru koji prenosi RARP zahtev (RARP request)?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# MAC adresa default gateway-a.
# 0.0.0.0
# MAC adresa servera.
# 255.255.255.255
# <span class="solution">FF.FF.FF.FF.FF.FF</span>
</div>

=== Pitanje 6 ===
Kako BOOTP odgovor (reply) pristiže do uređaja koji je poslao zahtev?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i broadcast IP adresu.</span>
# Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i unicast IP adresu koja se dodeljuje klijentu.
# Poruka se šalje na broadcast MAC i na predefinisanu mulikast IP adresu.
# Svi uređaji prihvataju poruku, a na osnovu jedinstvene identifikacije poruke se uređaj koji je poslao zahtev prepoznaje odgovor.
</div>

== Nepotpuno ==
Sledeća pitanja sa rokova su nepotpuna na neki način i iz tog razloga nisu kategorisana pod neku od kategorija iznad.

=== Pitanje 1 ===
(Jun 2018.) Čemu služi "Power over Ethernet"?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">Za napajanje Access Point uređaja preko UTP kablova.</span>

=== Pitanje 2 ===
(Jun 2018.) Kako se određuje Sequence Number za prvu poruku pri TCP komunikaciji?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">Slučajan broj</span>

=== Pitanje 3 ===
(Jun 2018.) Na koje načine se server sa privatnom adresom može učiniti javno dostupnim?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="plain">NAT, PAT</span>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Рачунарске мреже 1]]

Физика

2022-02-18T10:03:13Z

Ilija: /* Вежбе */

{{tocright}}
'''СИ Физика''' је обавезан предмет у првом семестру.
== Странице ==
* [http://nobel.etf.bg.ac.rs/studiranje/kursevi/si1f/ Страница предмета]
** Корисничко име за приступ материјалима је '''fizikasi''' а лозинка '''dekart07'''.
* [https://www.etf.bg.ac.rs/uploads/files/udzbenici/2019/UDZBENIK%20Laboratorijske%20vezbe%20iz%20fizike%20-%20K.%20Stankovic%202019-s.pdf Књига за лабораторијске вежбе]

== Корисне везе ==
{{Материјали
| vuk = 0BwufrjuWVdV-em1SVkFwLVhkaE0
}}

== Предавања ==
Презентације са предавања професорке Јасне Црњански се могу наћи у секцији "Nastavni materijali:" на [http://nobel.etf.bg.ac.rs/zaposleni/?p=crnjanski_jasna њеном профилу].

Презентације са предавања професора Владимира Арсоског се могу наћи испод:
* [[Медиј:Fizika Arsoski Kinematika.pdf|Кинематика]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Dinamika.pdf|Динамика]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Statika i dinamika krutog tela.pdf|Статика и динамика крутог тела]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Oscilacije.pdf|Осцилације]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Talasi.pdf|Таласи]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Optika.pdf|Оптика]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Temperatura, toplota, termodinamika.pdf|Термодинамика]]
Презентације са предавања професора Пеђе Михаиловића се могу наћи испод:
* [[:Медиј:Fizika Peđa Kinematika.pdf|Кинематика]]
* [[:Медиј:Fizika Peđa Dinamika.pdf|Динамика]]
* [[:Медиј:Fizika Peđa Optika.pdf|Оптика]]
Предавање о таласима професора Предрага Маринковића:
* [[:Медиј:Fizika Predrag Marinković Talasi.pdf|Таласи]]

Такође су доступне [[Физика/Формуле|делимично извучене формуле за све области]] на {{SITENAME}}.

== Вежбе ==
Издвојене формуле можете наћи овде:
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Fizika Formule
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦26¦-5}²]],,
}}.pdf
[[Media:Formule_i_beleške_iz_fizike_za_drugi_kolokvijum.pdf|Talasi i oscilacije]]

Решења разних задатака:
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Fizika Zadaci
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦25¦-5}²]],,
}}

== Испитни рокови ==
Пошто се на страници предмета не налазе сви доступни испитни рокови, можете их наћи у одељцима испод. Рокови пре 2014 имају скроз другачији формат (на заокруживање су), али су и даље корисни за темељно спремање испита.
=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Fizika K1
| noresultsheader = Тренутно нема рокова.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦18¦-5}²]],,
}}
=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Fizika K2
| noresultsheader = Тренутно нема рокова.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦18¦-5}²]],,
}}
=== Интегрални испит ===
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Fizika .* \d+\.pdf$
| nottitleregexp = Fizika K\d
| noresultsheader = Тренутно нема рокова.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦18¦-5}²]],,
}}
== Лаб вежбе ==
Лабораторијске вежбе из физике се одржавају у три термина за сваку вежбу око почетка семестра и вреде 30% оцене на предмету. Пре сваке лабораторијске вежбе потребно је прочитати књигу за лабораторијске вежбе како бисте знали о чему се ради. Уколико не знате како се користе справе за ту вежбу, може се десити да вас удаље са исте. Потребно је и да неко из ваше групе зна одговоре на питања за ту лабораторијску вежбу дата у књизи. На лабораторијске вежбе потребно је понети одштампане формуларе за лабораторијску вежбу коју радите који се могу наћи у одељку за материјале на сајту предмета. Формуларе попуњавате на вежби и предајете одмах по завршетку. Сваки формулар се оцењује оценом 0-4, тако да саме вежбе укупно носе 12 бодова. Након свих лабораторијских вежби морате бранити претходно одрађене лабораторијске вежбе путем теста на ''Moodle'' платформи, који носи 18 поена и на њему долазе питања у вези са свим претходно одрађеним лабораторијским вежбама. Студенти су подељени у тимове од четири, тако да се свака три тима ротирају при раду лабораторијских вежби (један тим прво ради прву лабораторијску вежбу па другу, други тим ради прво другу па трећу, трећи тим ради прво трећу па прву, итд.). Уколико сте пропустили одбрану вежби или нисте били спремни, организује се одбрана у средини првог семестра.

Сакупљена питања и одговори за одбрану лабораторијских вежби:
{{#dpl:
| titleregexp = Физика/Лаб
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦12¦-1}². лаб вежба]]\n,,
}}
''Excel'' фајлови за рачунање вредности са лабораторијских вежби:
* [[Медиј:Fizika Lab 1.xlsx|1. лаб вежба]]
* [[Медиј:Fizika Lab 2.xlsx|2. лаб вежба]]
* [[Медиј:Fizika Lab 3.xlsx|3. лаб вежба]]
Користити вредности са ових фајлова '''само ради провере''' и не писати их на својим рефератима (због могућности поклапања са другима).

== Литература ==
Овај предмет је могуће положити без додатне литературе, али је препоручљиво имати збирку, јер се на вежбама често задају задаци из ње:
* '''[https://akademska-misao.rs/index.html#/info/book/513 Физика - збирка задатака за студенте софтверског инжењерства]''', Пеђа Михаиловић, Предраг Маринковић, Издавач: ''Академска Мисао, Београд''
Поред тога, донекле је корисна (али није неопходна) скрипта намењена за Физику 1 са општег одсека:
* '''[https://akademska-misao.rs/index.html#/info/book/512 Физика 1 - скрипта]''', Предраг Маринковић, Издавач: ''Академска Мисао, Београд''

== Начин оцењивања ==
* '''L''' — Бодови са лабораторијских вежби (макс. 30)
* '''Z''' — Збир бодова са свих колоквијума (макс. 300)
* '''P''' — Бодови на основу којих се формира оцена на предмету: <math>P = L + 0.70 \cdot \frac{Z}{3}</math>
* '''Услов за полагање:'''
** <math>Z > 135</math>
** Присуство на свим лабораторијским вежбама
** <math>L >= 15</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 < P \leq 60</math> || <math>60 < P \leq 70</math> || <math>70 < P \leq 80</math> || <math>80 < P \leq 90</math> || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}
[[Категорија:Обавезни предмети]]
[[Категорија:Први семестар]]
[[Категорија:Физика]]

Датотека:Fizika formule Talasi i oscilacije.pdf

2022-02-18T09:50:11Z

Ilija: Нова страница: {{file | description = }}