https://siwiki.rs/w/api.php?action=feedcontributions&feedformat=atom&user=Ignik 2026-06-04T03:15:31Z Кориснички доприноси MediaWiki 1.39.8 https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A1%D0%90%D0%91/%D0%9A2%D0%9D_2023&diff=7651 2024-06-09T12:23:13Z

<p>Ignik: /* Решење */</p> <hr /> <div>{{tocright}}<br /> <br /> == Поставка ==<br /> У систему болничког лечења прате се информације о лекарима који раде у болници и прегледима који су ти лекари обавили. Сваки пацијент може имати највише један картон у свакој од болница. Сваки картон се повремено оверава када се уписује назив послодавца преко кога је пацијент осигуран. У случајевима када је то потребно пацијенти могу бити хоспитализовани, тј. примљени на болничко лечење (датум отпуштања се попуњава тек након што се лечење заврши, а до тада је NULL). &lt;br&gt;<br /> Одговарајућа шема базе је:<br /> <br /> {|<br /> |Mesto(&lt;u&gt;IDMes&lt;/u&gt;, Naziv)<br /> |-<br /> |Bolnica (&lt;u&gt;IDBol&lt;/u&gt;, Naziv, Kapacitet, Iskoriscenost, IDMes)<br /> |-<br /> |Pacijent(&lt;u&gt;IDPac&lt;/u&gt;, Ime, JMBG, GodineStarosti, IDMes)<br /> |-<br /> |Lekar(&lt;u&gt;IDLek&lt;/u&gt;, Ime, JMBG, Specijalizacija)<br /> |-<br /> |Karton(&lt;u&gt;IdKar&lt;/u&gt;, IDPac, IDBol)<br /> |-<br /> |Pregled(&lt;u&gt;IdPre&lt;/u&gt;, Datum, ObjektivniNalaz, DIjagnoza, IDKar, IdLek)<br /> |-<br /> |Hospitalizacija(&lt;u&gt;IDHos&lt;/u&gt;, DatumPri, DatumOtp, Dijagnoza, KlinickaSlika, IDPac, IDBol)<br /> |-<br /> |Overa(&lt;u&gt;IDKar&lt;/u&gt;, &lt;u&gt;RedBr&lt;/u&gt;, DatumOd, NazivPoslodavca)<br /> |-<br /> |Radi(&lt;u&gt;IDLek&lt;/u&gt;, IDBol)<br /> |}<br /> Iskoriscenost: N- Niska, S - Srednja, V - Viskoa<br /> <br /> За посматрани систем саставити SQLServer процедуру AzurirajIskoriscenost(), која поставља атрибут искоришћеност у релацији Болница. Искоришћеност се поставља на основу врше (максималне) вредности попуњености болнице у било којем тренутку до сада. Конкретно, уколико је у било ком тренутку број хоспитализованих паицјената био преко 75% капацитета, она је висока. Уколико је мање или једнако од 75%, а више од 25% онда је средња. У супротном, уколико је мање или једнако 25% онда је њена искоришћеност ниска. У дане боравка у болници треба укључити датум пријема, али не и датум отпуштања из болнице.<br /> <br /> == Решење ==<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;SQL&quot;&gt;<br /> USE [BolnickoLecenje]<br /> SET ANSI_NULLS ON<br /> GO<br /> SET QUOTED_IDENTIFIER ON<br /> GO<br /> -- =============================================<br /> -- Author: Sergej Vukasovic<br /> -- Create date: 27.4.2024.<br /> -- Description: K2N 2023<br /> -- =============================================<br /> CREATE PROCEDURE AzurirajIskoriscenost<br /> @IdBol int<br /> AS<br /> BEGIN<br /> SET NOCOUNT ON;<br /> <br /> declare @isk decimal(10,2)<br /> declare @kap int<br /> <br /> select @kap = Kapacitet from Bolnica where IDBol = @IdBol<br /> select @isk = count(*) from Hospitalizacija h where DatumOtp is null and h.IDBol = @IdBol<br /> <br /> set @isk = @isk / @kap<br /> print(@isk)<br /> <br /> UPDATE Bolnica<br /> SET Iskoriscenost = CASE WHEN @isk &gt; 0.75 THEN 'V'<br /> WHEN @isk &gt; 0.25 THEN 'S'<br /> ELSE 'N' END<br /> WHERE IDBol = @IdBol<br /> END<br /> GO<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> == Решење 2 ==<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;SQL&quot;&gt;<br /> CREATE PROCEDURE AzurirajIskoriscenost<br /> AS<br /> BEGIN<br /> DECLARE @percent float<br /> DECLARE @count int<br /> DECLARE @MyCursor CURSOR<br /> DECLARE @idBol int, @Kapacitet int<br /> <br /> SET @MyCursor = CURSOR FOR<br /> SELECT IdBol, Kapacitet FROM dbo.Bolnica<br /> <br /> OPEN @MyCursor <br /> FETCH NEXT FROM @MyCursor<br /> INTO @idBol, @Kapacitet<br /> <br /> while @@FETCH_STATUS = 0<br /> BEGIN<br /> SET @percent = 0.0<br /> <br /> SELECT @count = COUNT(*)<br /> FROM dbo.Hospitalizacija H<br /> WHERE H.DatumOtp is NULL AND H.IDBol = @idBol<br /> GROUP BY H.IDBol<br /> <br /> print(@count)<br /> print(@Kapacitet)<br /> SET @percent = CAST(@count as float)/CAST(@Kapacitet as float)<br /> <br /> print(@percent)<br /> <br /> UPDATE Bolnica<br /> SET Iskoriscenost = case<br /> when @percent &gt;= 0.75 then N'V'<br /> when @percent &lt; 0.75 and @percent &gt;= 0.25 then N'M'<br /> when @percent &lt; 0.25 then N'S'<br /> end<br /> WHERE IDBol = @idBol<br /> <br /> FETCH NEXT FROM @MyCursor<br /> INTO @IdBol, @Kapacitet<br /> END<br /> <br /> CLOSE @MyCursor<br /> DEALLOCATE @MyCursor<br /> END<br /> GO<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> ==Тестирање==<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;SQL&quot;&gt;<br /> -- Kreiranje baze podataka<br /> CREATE DATABASE BolnickoLecenje;<br /> GO<br /> <br /> -- Korišćenje baze podataka BolnickoLecenje<br /> USE BolnickoLecenje;<br /> GO<br /> <br /> -- Kreiranje tabele Mesto<br /> CREATE TABLE Mesto (<br /> IDMes INT PRIMARY KEY,<br /> Naziv NVARCHAR(50)<br /> );<br /> <br /> -- Kreiranje tabele Bolnica<br /> CREATE TABLE Bolnica (<br /> IDBol INT PRIMARY KEY,<br /> Naziv NVARCHAR(100),<br /> Kapacitet INT,<br /> Iskoriscenost CHAR(1),<br /> IDMes INT,<br /> FOREIGN KEY (IDMes) REFERENCES Mesto(IDMes)<br /> );<br /> <br /> -- Kreiranje tabele Pacijent<br /> CREATE TABLE Pacijent (<br /> IDPac INT PRIMARY KEY,<br /> Ime NVARCHAR(50),<br /> JMBG NVARCHAR(13),<br /> GodineStarosti INT,<br /> IDMes INT,<br /> FOREIGN KEY (IDMes) REFERENCES Mesto(IDMes)<br /> );<br /> <br /> -- Kreiranje tabele Lekar<br /> CREATE TABLE Lekar (<br /> IDLek INT PRIMARY KEY,<br /> Ime NVARCHAR(50),<br /> JMBG NVARCHAR(13),<br /> Specijalizacija NVARCHAR(100)<br /> );<br /> <br /> -- Kreiranje tabele Karton<br /> CREATE TABLE Karton (<br /> IdKar INT PRIMARY KEY,<br /> IDPac INT,<br /> IDBol INT,<br /> FOREIGN KEY (IDPac) REFERENCES Pacijent(IDPac),<br /> FOREIGN KEY (IDBol) REFERENCES Bolnica(IDBol)<br /> );<br /> <br /> -- Kreiranje tabele Pregled<br /> CREATE TABLE Pregled (<br /> IdPre INT PRIMARY KEY,<br /> Datum DATE,<br /> ObjektivniNalaz NVARCHAR(MAX),<br /> DIjagnoza NVARCHAR(MAX),<br /> IDKar INT,<br /> IdLek INT,<br /> FOREIGN KEY (IDKar) REFERENCES Karton(IdKar),<br /> FOREIGN KEY (IdLek) REFERENCES Lekar(IDLek)<br /> );<br /> <br /> -- Kreiranje tabele Hospitalizacija<br /> CREATE TABLE Hospitalizacija (<br /> IDHos INT PRIMARY KEY,<br /> DatumPri DATE,<br /> DatumOtp DATE,<br /> Dijagnoza NVARCHAR(MAX),<br /> KlinickaSlika NVARCHAR(MAX),<br /> IDPac INT,<br /> IDBol INT,<br /> FOREIGN KEY (IDPac) REFERENCES Pacijent(IDPac),<br /> FOREIGN KEY (IDBol) REFERENCES Bolnica(IDBol)<br /> );<br /> <br /> -- Kreiranje tabele Overa<br /> CREATE TABLE Overa (<br /> IDKar INT,<br /> RedBr INT,<br /> DatumOd DATE,<br /> NazivPoslodavca NVARCHAR(100),<br /> FOREIGN KEY (IDKar) REFERENCES Karton(IdKar)<br /> );<br /> <br /> -- Kreiranje tabele Radi<br /> CREATE TABLE Radi (<br /> IDLek INT,<br /> IDBol INT,<br /> FOREIGN KEY (IDLek) REFERENCES Lekar(IDLek),<br /> FOREIGN KEY (IDBol) REFERENCES Bolnica(IDBol)<br /> );<br /> <br /> -- Popunjavanje tabela Mesto, Bolnica, Pacijent, Lekar - Primer podataka<br /> INSERT INTO Mesto (IDMes, Naziv) VALUES<br /> (1, 'Beograd'),<br /> (2, 'Novi Sad'),<br /> (3, 'Niš');<br /> <br /> INSERT INTO Bolnica (IDBol, Naziv, Kapacitet, Iskoriscenost, IDMes) VALUES<br /> (1, 'Klinički centar Srbije', 1000, 'V', 1),<br /> (2, 'Klinički centar Novi Sad', 800, 'S', 2),<br /> (3, 'Klinički centar Niš', 700, 'N', 3);<br /> <br /> INSERT INTO Pacijent (IDPac, Ime, JMBG, GodineStarosti, IDMes) VALUES<br /> (1, 'Marko Marković', '0101991734567', 45, 1),<br /> (2, 'Ana Anić', '0202992834567', 35, 2),<br /> (3, 'Petar Petrović', '0303993934567', 50, 3);<br /> <br /> INSERT INTO Lekar (IDLek, Ime, JMBG, Specijalizacija) VALUES<br /> (1, 'Milica Milenković', '0404994834567', 'Opšta medicina'),<br /> (2, 'Stefan Stefanović', '0505995934567', 'Hirurgija'),<br /> (3, 'Jovana Jovanović', '0606996034567', 'Pediatrija');<br /> <br /> -- Dodavanje ostalih podataka u preostale tabele prema potrebi<br /> -- Popunjavanje tabele Karton - Primer podataka<br /> INSERT INTO Karton (IdKar, IDPac, IDBol) VALUES<br /> (1, 1, 1),<br /> (2, 2, 2),<br /> (3, 3, 3);<br /> <br /> -- Popunjavanje tabele Pregled - Primer podataka<br /> INSERT INTO Pregled (IdPre, Datum, ObjektivniNalaz, DIjagnoza, IDKar, IdLek) VALUES<br /> (1, '2024-04-20', 'Normalan nalaz.', 'Prehlada', 1, 1),<br /> (2, '2024-04-22', 'Upala slepog creva.', 'Akutni abdomen', 2, 2),<br /> (3, '2024-04-25', 'Visoka temperatura.', 'Grip', 3, 3);<br /> <br /> -- Popunjavanje tabele Hospitalizacija - Primer podataka<br /> INSERT INTO Hospitalizacija (IDHos, DatumPri, DatumOtp, Dijagnoza, KlinickaSlika, IDPac, IDBol) VALUES<br /> (1, '2024-04-20', NULL, 'Prehlada', 'Pacijent ima simptome prehlade.', 1, 1),<br /> (2, '2024-04-22', NULL, 'Upala slepog creva', 'Pacijent ima jake bolove u stomaku.', 2, 2),<br /> (3, '2024-04-25', NULL, 'Grip', 'Pacijent ima visoku temperaturu i kašalj.', 3, 3);<br /> <br /> -- Popunjavanje tabele Overa - Primer podataka<br /> INSERT INTO Overa (IDKar, RedBr, DatumOd, NazivPoslodavca) VALUES<br /> (1, 1, '2024-04-20', 'RFZO'),<br /> (1, 2, '2024-04-22', 'RFZO'),<br /> (2, 1, '2024-04-22', 'Dunav osiguranje'),<br /> (3, 1, '2024-04-25', 'Univerzal osiguranje');<br /> <br /> -- Popunjavanje tabele Radi - Primer podataka<br /> INSERT INTO Radi (IDLek, IDBol) VALUES<br /> (1, 1),<br /> (2, 2),<br /> (3, 3);<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> [[Категорија:САБ]]<br /> [[Категорија:Рокови]]</div>

Ignik https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%9A2_2023&diff=7549 2024-04-24T15:15:02Z

<p>Ignik: /* 4. zadatak */</p> <hr /> <div>{{tocright}}<br /> '''Drugi kolokvijum 2023. godine''' održan je 5. maja i trajao je sat vremena. Na kolokvijumu su bili dostupni Windows 7 kalkulator, Notepad, Notepad++ i pretraživač.<br /> <br /> == 1. grupa ==<br /> === 1. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[4 poena]''' U šemi za distribuciju ključeva korišćenjem centra za dostavljanje ključeva (KDC) prikazanoj na slici:<br /> [[Датотека:ZP K2 2023 grupa 1 zadatak 1.svg|frame|center|Šema za distribuciju ključeva]]<br /> Šta predstavlja ključ &lt;math&gt;K_s&lt;/math&gt;, čemu služi, ko ga sve poseduje i ako ga poseduje više učesnika na koji način je razmenjen?<br /> <br /> '''Odgovor:''' &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;Sesijski ključevi Ks služe za uspostavljanje sesije između dve partije (A i B), ovakvi ključevi traju koliko i logička konekcija između te dve partije. Obe partije dobijaju sesijski ključ Ks od KDC (Key Distribution Centre) autoriteta. Kada dobiju sesijski ključ komunikacija između A i B može da počne, naravno, nakon razmenjivanja N1 i N2 nonce vrednosti zarad autentičnosti dalje komunikacije (stranica 480. u knjizi, slika Figure 15.5)&lt;/span&gt;<br /> <br /> === 2. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[2 poena]''' Gmail servis danas ima 1.5 milijardi korisnika koji pristup mejlu obezbeđuje pomoću korisničkog imena i lozinke. Ako bi sistem čuvao lozinke tako što bi se čuvale kao ''hash'' (''password''+''salt''), i ako bi se koristila ''hash'' funkcija čiji je izlaz 64 bita, verovatnoća da će dve lozinke dati isti ''hash'' u ovom slučaju je (netačan odgovori nosi -25%, &quot;Ne znam&quot; nosi 0)<br /> <br /> &lt;div class=&quot;abc-list&quot; data-solution=&quot;single&quot;&gt;<br /> # Tačno 50%<br /> # Manja od 50%<br /> # Veća od 50%<br /> # Ne znam<br /> &lt;/div&gt;<br /> <br /> === 3. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[4 poena]''' Isti zadatak kao [[Заштита података/Август 2021#1. zadatak|prvi zadatak iz avgustovskog roka 2021. godine]].<br /> <br /> === 4. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[3 poena]''' Da li je u ECB (''Electronic CodeBook'') modu funkcionisanja moguće izvršiti enkripciju nad više blokova originalnog teksta u paraleli? A dekripciju?<br /> <br /> Kako na ECB mod funkcionisanja utiče greška u jednom bitu prilikom transporta nekog bloka šifrovanog teksta?<br /> <br /> '''Odgovor:''' &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;Moguće je izvršiti enkripciju i dekripciju u paraleli jer se nezavisno šifruju blokovi (u odnosu na CBC gde se chain-uju blokovi i greška propagira dalje). Greška u jednom biti priliku transporta utiče samo na taj blok Pi zato što ECB šifruje svaki blok plaintext-a nezavisno, greška će se pojaviti samo u tom bloku Ci.&lt;/span&gt;<br /> <br /> === 5. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[4 poena]''' TBA<br /> <br /> === 6. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[3 poena]''' Šta je sve od navedenog deo PGP poruka za koju se obezbeđuje isključivo autentikacija?<br /> <br /> &lt;div class=&quot;abc-list&quot; data-solution=&quot;multiple&quot;&gt;<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan javnim ključem pošiljaoca<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan privatnim ključem pošiljaoca&lt;/span&gt;<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan javnim ključem primaoca<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan privatnim ključem primaoca<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Identifikator javnog ključa pošiljaoca&lt;/span&gt;<br /> # Identifikator privatnog ključa pošiljaoca<br /> # Identifikator javnog ključa primaoca<br /> # Identifikator privatnog ključa primaoca<br /> # Identifikator algoritma za asimetrične ključeve<br /> # Identifikator algoritma za simetrične ključeve<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Identifikator algoritma za hash&lt;/span&gt;<br /> &lt;/div&gt;<br /> <br /> == 2. grupa ==<br /> === 1. zadatak ===<br /> '''[4 poena]''' Data je sledeća šema za decentralizovanu razmenu ključeva:<br /> [[Датотека:ZP K2 2023 grupa 2 zadatak 1.svg|frame|center|Šema iz prvog zadatka.]]<br /> Šta na ovoj šemi predstavlja ključ K&lt;sub&gt;m&lt;/sub&gt;, čemu služi, ko ga sve poseduje i, ukoliko ga poseduje više učesnika, na koji način je razmenjen?<br /> <br /> '''Odgovor:''' &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;Ključ K&lt;sub&gt;m&lt;/sub&gt; predstavlja ''master'' ključ, koji služi kako bi A i B razmenjivali ''slave'' ključeve sa kojima će šifrovati svoju komunikaciju. Moraju da ga poseduju i A i B kako bi razmenjivali ''slave'' ključeve, a može biti razmenjen komunikacijom preko nekog sigurnog kanala (na primer, A i B se nađu uživo na tajnom mestu i razmene ovaj ključ).&lt;/span&gt;<br /> <br /> === 2. zadatak ===<br /> '''[2 poena]''' Isti zadatak kao [[Заштита података/Август 2021#5. zadatak|peti zadatak iz avgustovskog roka 2021. godine]].<br /> <br /> === 3. zadatak ===<br /> '''[4 poena]''' Ana je kreirala poruku ''M'' koju je poslala Branku dva puta.<br /> <br /> Uz poruku je poslala El Gamalov digitalni potpis. Prvi put je vrednost digitalnog potpisa bila: (&lt;math&gt;S_1=110, S_2=791&lt;/math&gt;), a drugi put (&lt;math&gt;S_1=1760, S_2=640&lt;/math&gt;).<br /> <br /> Branko je izračunao hash dobijene poruke ''M''. Prvi put je dobio vrednost &lt;math&gt;m=3769&lt;/math&gt;. Javni elementi digitalnog potpisa su &lt;math&gt;q = 5003&lt;/math&gt; i njegov primitivni koren &lt;math&gt;\alpha = 4999&lt;/math&gt;.<br /> <br /> Anin javni ključ &lt;math&gt;Y_a&lt;/math&gt; je 1682. Provera El Gamalovog digitalnog potpisa se obavlja korišćenjem sledećih operacija:<br /> * &lt;math&gt;V_1 = \alpha^m mod\ q&lt;/math&gt;<br /> * &lt;math&gt;V_2 = (Y_a)^{S_1}(S_1)^{S_2} mod\ q&lt;/math&gt;<br /> <br /> Odrediti:<br /> &lt;div class=&quot;abc-list&quot;&gt;<br /> &lt;ol&gt;<br /> &lt;li&gt; Vrednost &lt;math&gt;V_2&lt;/math&gt; za prvi digitalni potpis: &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;text&quot;&gt;4890&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;<br /> &lt;li&gt; Vrednost &lt;math&gt;V_2&lt;/math&gt; za drugi digitalni potpis: &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;text&quot;&gt;2419&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;<br /> &lt;li&gt; Na osnovu vrednosti &lt;math&gt;V_1&lt;/math&gt; i izračunatih vrednosti u tačkama a) i b), Branko može da zaključi:<br /> &lt;div data-solution=&quot;single&quot;&gt;<br /> * Oba digitalna potpisa su ispravna, poruka ''M'' u oba slučaja nije menjana tokom prenosa i oba puta ju je potpisala Ana.<br /> * &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Samo prvi digitalni potpis je ispravan, samo tada poruka ''M'' nije menjana tokom prenosa i potpisala ju je Ana.&lt;/span&gt;<br /> * Oba digitalna potpisa su ispravna, ali je poruka ''M'' u drugom slučaju promenjena tokom prenosa ili je tada nije potpisala Ana.<br /> * Samo prvi digitalni potpis je ispravan i tada je poruku ''M'' potpisala Ana, ali je poruka promenjena između dva potpisivanja.<br /> * Samo drugi digitalni potpis je ispravan i tada je poruku ''M'' potpisala Ana, a prilikom prvog prenosa poruka ili prvi digitalni potpis su izmenjeni.<br /> * Nijedan digitalni potpis nije ispravan i ne može se utvrditi da li je Ana potpisala poruku ''M''.<br /> &lt;/div&gt;<br /> &lt;/li&gt;<br /> &lt;/ol&gt;<br /> &lt;/div&gt;<br /> <br /> === 4. zadatak ===<br /> '''[3 poena]''' Da li je u CBC (''Cipher Block Chain'') modu funkcionisanja moguće izvršiti enkripciju nad više blokova originalnog teksta u paraleli? A dekripciju?<br /> <br /> Kako na CBC mod funkcionisanja utiče greška u jednom bitu prilikom transporta nekog bloka šifrovanog teksta?<br /> <br /> '''Odgovor:''' &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;U CBC modu funkcionisanja jedan blok šifrovanog teksta zavisi od prethodnog bloka, tako da nije moguće šifrovati više blokova odjednom. Dešifrovanje je moguće sprovesti nad više blokova odjednom ukoliko su svi blokovi šifrovanog teksta dostupni u trenutku dešifrovanja. Zbog ove zavisnosti u podacima, greška u jednom bitu tokom transporta bloka šifrovanog teksta će uticati na blok koji se dešifruje, kao i na naredni blok (jer se sa neispravnim blokom radi operacija XOR).&lt;/span&gt;<br /> <br /> === 5. zadatak ===<br /> '''[4 poena]''' Sanja je zaboravila da prijavi kolokvijume i želi da pošalje drugarici ključ kako bi ih ona umesto nje prijavila. Šifra joj se sastoji od heksadecimalnih cifara, koristi CCM mod funkcionisanja i algoritam enkripcije radi na nivou bajtova i funkcioniše na sledeći način:<br /> ulaz: b&lt;sub&gt;n-1&lt;/sub&gt; b&lt;sub&gt;n-2&lt;/sub&gt; ... b&lt;sub&gt;1&lt;/sub&gt; b&lt;sub&gt;0&lt;/sub&gt;; izlaz: b&lt;sub&gt;0&lt;/sub&gt; b&lt;sub&gt;n-1&lt;/sub&gt; b&lt;sub&gt;1&lt;/sub&gt; ...<br /> (ukratko, prvo se uzima prvi bajt sa desne strane, pa sa leve strane, pa drugi bajt sa desne strane, pa sa leve strane i tako do kraja).<br /> <br /> Nonce vrednost je '''ABCDEFABCDEFABCDEFABCDEF'''. Drugarica je primila šifrovanu poruku '''C1C2ACA4FE2601''' (MAC nije uključen u ovu poruku).<br /> <br /> # Koja je vrednost prvog ulaznog bloka tokom dešifrovanja poruke? &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;text&quot;&gt;02ABCDEFABCDEFABCDEFABCDEF000001&lt;/span&gt;<br /> # Koja je vrednost nakon šifrovanja prvog ulaznog bloka? &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;text&quot;&gt;010200AB00CDEFEFCDABABCDEFEFCDAB&lt;/span&gt;<br /> # Koja je dešifrovana vrednost? &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;text&quot;&gt;C0C0AC0FFEEBEE&lt;/span&gt;<br /> <br /> === 6. zadatak ===<br /> '''[3 poena]''' Šta je sve od navedenog deo PGP poruke za koju se obezbeđuje isključivo tajnost?<br /> <br /> &lt;div class=&quot;abc-list&quot; data-solution=&quot;multiple&quot;&gt;<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan javnim ključem pošiljaoca<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan privatnim ključem pošiljaoca<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan javnim ključem primaoca&lt;/span&gt;<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan privatnim ključem primaoca<br /> # Identifikator javnog ključa pošiljaoca<br /> # Identifikator privatnog ključa pošiljaoca<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Identifikator javnog ključa primaoca&lt;/span&gt;<br /> # Identifikator privatnog ključa primaoca<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Identifikator algoritma za asimetrične ključeve&lt;/span&gt;&lt;ref name=&quot;algoritmi&quot;&gt;Ovaj odgovor je na kolokvijumu bio označen kao tačan, ali kako nije pisao na prezentaciji nakon kolokvijuma je označen kao nevažeći na način koji ne oštećuje nijednog studenta.&lt;/ref&gt;<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Identifikator algoritma za simetrične ključeve&lt;/span&gt;&lt;ref name=&quot;algoritmi&quot; /&gt;<br /> # Identifikator algoritma za hash<br /> &lt;/div&gt;<br /> <br /> == Napomene ==<br /> &lt;references /&gt;<br /> <br /> [[Категорија:Рокови]]<br /> [[Категорија:Заштита података]]</div>

Ignik https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%9A2_2023&diff=7548 2024-04-23T11:15:01Z

<p>Ignik: /* 1. zadatak */</p> <hr /> <div>{{tocright}}<br /> '''Drugi kolokvijum 2023. godine''' održan je 5. maja i trajao je sat vremena. Na kolokvijumu su bili dostupni Windows 7 kalkulator, Notepad, Notepad++ i pretraživač.<br /> <br /> == 1. grupa ==<br /> === 1. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[4 poena]''' U šemi za distribuciju ključeva korišćenjem centra za dostavljanje ključeva (KDC) prikazanoj na slici:<br /> [[Датотека:ZP K2 2023 grupa 1 zadatak 1.svg|frame|center|Šema za distribuciju ključeva]]<br /> Šta predstavlja ključ &lt;math&gt;K_s&lt;/math&gt;, čemu služi, ko ga sve poseduje i ako ga poseduje više učesnika na koji način je razmenjen?<br /> <br /> '''Odgovor:''' &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;Sesijski ključevi Ks služe za uspostavljanje sesije između dve partije (A i B), ovakvi ključevi traju koliko i logička konekcija između te dve partije. Obe partije dobijaju sesijski ključ Ks od KDC (Key Distribution Centre) autoriteta. Kada dobiju sesijski ključ komunikacija između A i B može da počne, naravno, nakon razmenjivanja N1 i N2 nonce vrednosti zarad autentičnosti dalje komunikacije (stranica 480. u knjizi, slika Figure 15.5)&lt;/span&gt;<br /> <br /> === 2. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[2 poena]''' Gmail servis danas ima 1.5 milijardi korisnika koji pristup mejlu obezbeđuje pomoću korisničkog imena i lozinke. Ako bi sistem čuvao lozinke tako što bi se čuvale kao ''hash'' (''password''+''salt''), i ako bi se koristila ''hash'' funkcija čiji je izlaz 64 bita, verovatnoća da će dve lozinke dati isti ''hash'' u ovom slučaju je (netačan odgovori nosi -25%, &quot;Ne znam&quot; nosi 0)<br /> <br /> &lt;div class=&quot;abc-list&quot; data-solution=&quot;single&quot;&gt;<br /> # Tačno 50%<br /> # Manja od 50%<br /> # Veća od 50%<br /> # Ne znam<br /> &lt;/div&gt;<br /> <br /> === 3. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[4 poena]''' Isti zadatak kao [[Заштита података/Август 2021#1. zadatak|prvi zadatak iz avgustovskog roka 2021. godine]].<br /> <br /> === 4. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[3 poena]''' Da li je u ECB (''Electronic CodeBook'') modu funkcionisanja moguće izvršiti enkripciju nad više blokova originalnog teksta u paraleli? A dekripciju?<br /> <br /> Kako na ECB mod funkcionisanja utiče greška u jednom bitu prilikom transporta nekog bloka šifrovanog teksta?<br /> <br /> '''Odgovor:''' &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;Odgovor na pitanje ide ovde.&lt;/span&gt;<br /> <br /> === 5. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[4 poena]''' TBA<br /> <br /> === 6. zadatak ===<br /> {{delimično rešeno}}<br /> '''[3 poena]''' Šta je sve od navedenog deo PGP poruka za koju se obezbeđuje isključivo autentikacija?<br /> <br /> &lt;div class=&quot;abc-list&quot; data-solution=&quot;multiple&quot;&gt;<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan javnim ključem pošiljaoca<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan privatnim ključem pošiljaoca&lt;/span&gt;<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan javnim ključem primaoca<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan privatnim ključem primaoca<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Identifikator javnog ključa pošiljaoca&lt;/span&gt;<br /> # Identifikator privatnog ključa pošiljaoca<br /> # Identifikator javnog ključa primaoca<br /> # Identifikator privatnog ključa primaoca<br /> # Identifikator algoritma za asimetrične ključeve<br /> # Identifikator algoritma za simetrične ključeve<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Identifikator algoritma za hash&lt;/span&gt;<br /> &lt;/div&gt;<br /> <br /> == 2. grupa ==<br /> === 1. zadatak ===<br /> '''[4 poena]''' Data je sledeća šema za decentralizovanu razmenu ključeva:<br /> [[Датотека:ZP K2 2023 grupa 2 zadatak 1.svg|frame|center|Šema iz prvog zadatka.]]<br /> Šta na ovoj šemi predstavlja ključ K&lt;sub&gt;m&lt;/sub&gt;, čemu služi, ko ga sve poseduje i, ukoliko ga poseduje više učesnika, na koji način je razmenjen?<br /> <br /> '''Odgovor:''' &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;Ključ K&lt;sub&gt;m&lt;/sub&gt; predstavlja ''master'' ključ, koji služi kako bi A i B razmenjivali ''slave'' ključeve sa kojima će šifrovati svoju komunikaciju. Moraju da ga poseduju i A i B kako bi razmenjivali ''slave'' ključeve, a može biti razmenjen komunikacijom preko nekog sigurnog kanala (na primer, A i B se nađu uživo na tajnom mestu i razmene ovaj ključ).&lt;/span&gt;<br /> <br /> === 2. zadatak ===<br /> '''[2 poena]''' Isti zadatak kao [[Заштита података/Август 2021#5. zadatak|peti zadatak iz avgustovskog roka 2021. godine]].<br /> <br /> === 3. zadatak ===<br /> '''[4 poena]''' Ana je kreirala poruku ''M'' koju je poslala Branku dva puta.<br /> <br /> Uz poruku je poslala El Gamalov digitalni potpis. Prvi put je vrednost digitalnog potpisa bila: (&lt;math&gt;S_1=110, S_2=791&lt;/math&gt;), a drugi put (&lt;math&gt;S_1=1760, S_2=640&lt;/math&gt;).<br /> <br /> Branko je izračunao hash dobijene poruke ''M''. Prvi put je dobio vrednost &lt;math&gt;m=3769&lt;/math&gt;. Javni elementi digitalnog potpisa su &lt;math&gt;q = 5003&lt;/math&gt; i njegov primitivni koren &lt;math&gt;\alpha = 4999&lt;/math&gt;.<br /> <br /> Anin javni ključ &lt;math&gt;Y_a&lt;/math&gt; je 1682. Provera El Gamalovog digitalnog potpisa se obavlja korišćenjem sledećih operacija:<br /> * &lt;math&gt;V_1 = \alpha^m mod\ q&lt;/math&gt;<br /> * &lt;math&gt;V_2 = (Y_a)^{S_1}(S_1)^{S_2} mod\ q&lt;/math&gt;<br /> <br /> Odrediti:<br /> &lt;div class=&quot;abc-list&quot;&gt;<br /> &lt;ol&gt;<br /> &lt;li&gt; Vrednost &lt;math&gt;V_2&lt;/math&gt; za prvi digitalni potpis: &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;text&quot;&gt;4890&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;<br /> &lt;li&gt; Vrednost &lt;math&gt;V_2&lt;/math&gt; za drugi digitalni potpis: &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;text&quot;&gt;2419&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;<br /> &lt;li&gt; Na osnovu vrednosti &lt;math&gt;V_1&lt;/math&gt; i izračunatih vrednosti u tačkama a) i b), Branko može da zaključi:<br /> &lt;div data-solution=&quot;single&quot;&gt;<br /> * Oba digitalna potpisa su ispravna, poruka ''M'' u oba slučaja nije menjana tokom prenosa i oba puta ju je potpisala Ana.<br /> * &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Samo prvi digitalni potpis je ispravan, samo tada poruka ''M'' nije menjana tokom prenosa i potpisala ju je Ana.&lt;/span&gt;<br /> * Oba digitalna potpisa su ispravna, ali je poruka ''M'' u drugom slučaju promenjena tokom prenosa ili je tada nije potpisala Ana.<br /> * Samo prvi digitalni potpis je ispravan i tada je poruku ''M'' potpisala Ana, ali je poruka promenjena između dva potpisivanja.<br /> * Samo drugi digitalni potpis je ispravan i tada je poruku ''M'' potpisala Ana, a prilikom prvog prenosa poruka ili prvi digitalni potpis su izmenjeni.<br /> * Nijedan digitalni potpis nije ispravan i ne može se utvrditi da li je Ana potpisala poruku ''M''.<br /> &lt;/div&gt;<br /> &lt;/li&gt;<br /> &lt;/ol&gt;<br /> &lt;/div&gt;<br /> <br /> === 4. zadatak ===<br /> '''[3 poena]''' Da li je u CBC (''Cipher Block Chain'') modu funkcionisanja moguće izvršiti enkripciju nad više blokova originalnog teksta u paraleli? A dekripciju?<br /> <br /> Kako na CBC mod funkcionisanja utiče greška u jednom bitu prilikom transporta nekog bloka šifrovanog teksta?<br /> <br /> '''Odgovor:''' &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;U CBC modu funkcionisanja jedan blok šifrovanog teksta zavisi od prethodnog bloka, tako da nije moguće šifrovati više blokova odjednom. Dešifrovanje je moguće sprovesti nad više blokova odjednom ukoliko su svi blokovi šifrovanog teksta dostupni u trenutku dešifrovanja. Zbog ove zavisnosti u podacima, greška u jednom bitu tokom transporta bloka šifrovanog teksta će uticati na blok koji se dešifruje, kao i na naredni blok (jer se sa neispravnim blokom radi operacija XOR).&lt;/span&gt;<br /> <br /> === 5. zadatak ===<br /> '''[4 poena]''' Sanja je zaboravila da prijavi kolokvijume i želi da pošalje drugarici ključ kako bi ih ona umesto nje prijavila. Šifra joj se sastoji od heksadecimalnih cifara, koristi CCM mod funkcionisanja i algoritam enkripcije radi na nivou bajtova i funkcioniše na sledeći način:<br /> ulaz: b&lt;sub&gt;n-1&lt;/sub&gt; b&lt;sub&gt;n-2&lt;/sub&gt; ... b&lt;sub&gt;1&lt;/sub&gt; b&lt;sub&gt;0&lt;/sub&gt;; izlaz: b&lt;sub&gt;0&lt;/sub&gt; b&lt;sub&gt;n-1&lt;/sub&gt; b&lt;sub&gt;1&lt;/sub&gt; ...<br /> (ukratko, prvo se uzima prvi bajt sa desne strane, pa sa leve strane, pa drugi bajt sa desne strane, pa sa leve strane i tako do kraja).<br /> <br /> Nonce vrednost je '''ABCDEFABCDEFABCDEFABCDEF'''. Drugarica je primila šifrovanu poruku '''C1C2ACA4FE2601''' (MAC nije uključen u ovu poruku).<br /> <br /> # Koja je vrednost prvog ulaznog bloka tokom dešifrovanja poruke? &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;text&quot;&gt;02ABCDEFABCDEFABCDEFABCDEF000001&lt;/span&gt;<br /> # Koja je vrednost nakon šifrovanja prvog ulaznog bloka? &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;text&quot;&gt;010200AB00CDEFEFCDABABCDEFEFCDAB&lt;/span&gt;<br /> # Koja je dešifrovana vrednost? &lt;span class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;text&quot;&gt;C0C0AC0FFEEBEE&lt;/span&gt;<br /> <br /> === 6. zadatak ===<br /> '''[3 poena]''' Šta je sve od navedenog deo PGP poruke za koju se obezbeđuje isključivo tajnost?<br /> <br /> &lt;div class=&quot;abc-list&quot; data-solution=&quot;multiple&quot;&gt;<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan javnim ključem pošiljaoca<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan privatnim ključem pošiljaoca<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan javnim ključem primaoca&lt;/span&gt;<br /> # Sesijski ključ kojim je šifrovan potpis, šifrovan privatnim ključem primaoca<br /> # Identifikator javnog ključa pošiljaoca<br /> # Identifikator privatnog ključa pošiljaoca<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Identifikator javnog ključa primaoca&lt;/span&gt;<br /> # Identifikator privatnog ključa primaoca<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Identifikator algoritma za asimetrične ključeve&lt;/span&gt;&lt;ref name=&quot;algoritmi&quot;&gt;Ovaj odgovor je na kolokvijumu bio označen kao tačan, ali kako nije pisao na prezentaciji nakon kolokvijuma je označen kao nevažeći na način koji ne oštećuje nijednog studenta.&lt;/ref&gt;<br /> # &lt;span class=&quot;solution&quot;&gt;Identifikator algoritma za simetrične ključeve&lt;/span&gt;&lt;ref name=&quot;algoritmi&quot; /&gt;<br /> # Identifikator algoritma za hash<br /> &lt;/div&gt;<br /> <br /> == Napomene ==<br /> &lt;references /&gt;<br /> <br /> [[Категорија:Рокови]]<br /> [[Категорија:Заштита података]]</div>

Ignik https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9F%D0%9A/%D0%88%D1%83%D0%BD_2021&diff=4395 2022-06-12T19:59:19Z

<p>Ignik: /* Решења */</p> <hr /> <div>{{нерешено}}<br /> <br /> == Питања ==<br /> &lt;div class=&quot;abc-sublist&quot;&gt;<br /> # Јавне набавке за софтвер и хардвер на факултету. На основу којих критеријума (посебно за софтвер, посебно за хардвер) се ствара упоредна тржишна цена?<br /> # Приказати правилно коришћење слике (дали су наслов слике) у завршном раду.<br /> # Фазе животног циклуса пројекта, објаснити сваку фазу у 1 реченици и написати које се активности одвијају у њој. Скицирати график који приказује када се која фаза извршава.<br /> # Разлика између појмова &quot;ново&quot; и &quot;инвентивно&quot;?<br /> # Како се све може користити патент?<br /> # Шта је тим и зашто радимо у тиму?<br /> # Како се треба понашати на пословном састанку?<br /> # Кораци у прихватању критике и зашто је прихватање критике важно?<br /> # Навести 3 техничке ствари на које треба обратити пажњу приликом израде презентације?<br /> # Описати поступак у случају непредвиђених околности у процесу управљања временом.<br /> &lt;/div&gt;<br /> == Решења ==<br /> &lt;div&gt;<br /> 1. Битно је узети техничке спецификације (нешто што уже описује наш захтев) у обзир:<br /> * Софтвер: колико је ефикасан, који алгоритам се користи, да ли је User-Friendly, да ли има GUI...<br /> * Хардвер (нпр. ако је процесор): који је такт, који је тип Socket-а...<br /> 2. Слика ако се налази у раду мора да буде у близини текста где се користи, мора да буде нумерисана и да има наслов. Све ово се налази испод слике.<br /> 3. Фазе животног циклуса пројекта:<br /> * INITIATING - дамо основне идеје пројекта и дефинишемо главну идеју пројекта и доделимо Project Manager-a.<br /> * PLANNING - планирамо и распоређујемо послове и одредимо релативно време које нам је потребно за те послове (Gantt Chart)<br /> * CONTROLLING - радимо мониторинг резултата нашег пројекта у реалном времену (некада се EXECUTING фаза и ова фаза сматрају једном)<br /> * EXECUTING - извршавамо наше послове из фазе планирања<br /> * CLOSING - завршавамо наш пројекат, прегледамо резултате и следеће кораке ако постоје<br /> 4. ''Ово је мало субјективно али ми је једино имало смисла''<br /> &quot;Ново&quot; означава нешто ново на тржишту што се до сада није појавило, а &quot;иновативно&quot; означава неку надоградњу нечега већ постојећег.<br /> 5. Може се користити као заштита интелектуалне својине, омогућава нам да добијамо нове финансијске инвестиције и да заштитимо поступке које смо користили у неком производу и самим тим забранимо копирање нашег производа.<br /> 6. Тим је скуп индивидуа са заједничким циљем и идентитетом. У тиму су послови расподељени на основу вештина чланова тима. У тиму радимо зато што је јако ефикасно и постоји ефекат синергије.<br /> 7. На пословним састанцима се не треба руковати преко стола, увек треба да гледамо саговорнике у очи и да не држимо монологе ако добијемо прилику да причамо.<br /> 8. <br /> *Тражење критике<br /> *Саслушавање критике<br /> *Прихватање критике<br /> Прихватање критике је јако важно јер може да нам помогне у даљем усавршавању на радном месту.<br /> 9.<br /> *Треба одмах дефинисати основну поруку презентације<br /> *Треба наћи аргументе који подржавају нашу поруку<br /> *Одржати пажњу и постављати питања публици<br /> 10. Поступак у случају непредвиђених околности назива се &quot;Risk Managment&quot; и постоје три фазе:<br /> *Идентификација ризика - ризици се проактивно налазе (чак и док пројекат траје) и идентификују<br /> *Квалификација ризика - одредимо утицај у коефицијентима<br /> *Одговор на околност и квантификација - налазимо начин да реагујемо на околност и квантификујемо (одредимо реални утицај у времену и новцу на наш пројекат).<br /> &lt;/div&gt;<br /> [[Категорија:Рокови]]<br /> [[Категорија:ППК]]</div>

Ignik https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9F%D0%9A/%D0%88%D1%83%D0%BD_2021&diff=4394 2022-06-12T19:57:53Z

<p>Ignik: /* Питања */</p> <hr /> <div>{{нерешено}}<br /> <br /> == Питања ==<br /> &lt;div class=&quot;abc-sublist&quot;&gt;<br /> # Јавне набавке за софтвер и хардвер на факултету. На основу којих критеријума (посебно за софтвер, посебно за хардвер) се ствара упоредна тржишна цена?<br /> # Приказати правилно коришћење слике (дали су наслов слике) у завршном раду.<br /> # Фазе животног циклуса пројекта, објаснити сваку фазу у 1 реченици и написати које се активности одвијају у њој. Скицирати график који приказује када се која фаза извршава.<br /> # Разлика између појмова &quot;ново&quot; и &quot;инвентивно&quot;?<br /> # Како се све може користити патент?<br /> # Шта је тим и зашто радимо у тиму?<br /> # Како се треба понашати на пословном састанку?<br /> # Кораци у прихватању критике и зашто је прихватање критике важно?<br /> # Навести 3 техничке ствари на које треба обратити пажњу приликом израде презентације?<br /> # Описати поступак у случају непредвиђених околности у процесу управљања временом.<br /> &lt;/div&gt;<br /> == Решења ==<br /> &lt;div&gt;<br /> #Битно је узети техничке спецификације (нешто што уже описује наш захтев) у обзир:<br /> * Софтвер: колико је ефикасан, који алгоритам се користи, да ли је User-Friendly, да ли има GUI...<br /> * Хардвер (нпр. ако је процесор): који је такт, који је тип Socket-а...<br /> #Слика ако се налази у раду мора да буде у близини текста где се користи, мора да буде нумерисана и да има наслов. Све ово се налази испод слике.<br /> #Фазе животног циклуса пројекта:<br /> * INITIATING - дамо основне идеје пројекта и дефинишемо главну идеју пројекта и доделимо Project Manager-a.<br /> * PLANNING - планирамо и распоређујемо послове и одредимо релативно време које нам је потребно за те послове (Gantt Chart)<br /> * CONTROLLING - радимо мониторинг резултата нашег пројекта у реалном времену (некада се EXECUTING фаза и ова фаза сматрају једном)<br /> * EXECUTING - извршавамо наше послове из фазе планирања<br /> * CLOSING - завршавамо наш пројекат, прегледамо резултате и следеће кораке ако постоје<br /> #''Ово је мало субјективно али ми је једино имало смисла''<br /> &quot;Ново&quot; означава нешто ново на тржишту што се до сада није појавило, а &quot;иновативно&quot; означава неку надоградњу нечега већ постојећег.<br /> #Може се користити као заштита интелектуалне својине, омогућава нам да добијамо нове финансијске инвестиције и да заштитимо поступке које смо користили у неком производу и самим тим забранимо копирање нашег производа.<br /> #Тим је скуп индивидуа са заједничким циљем и идентитетом. У тиму су послови расподељени на основу вештина чланова тима. У тиму радимо зато што је јако ефикасно и постоји ефекат синергије.<br /> #На пословним састанцима се не треба руковати преко стола, увек треба да гледамо саговорнике у очи и да не држимо монологе ако добијемо прилику да причамо.<br /> #*Тражење критике<br /> *Саслушавање критике<br /> *Прихватање критике<br /> Прихватање критике је јако важно јер може да нам помогне у даљем усавршавању на радном месту.<br /> #*Треба одмах дефинисати основну поруку презентације<br /> *Треба наћи аргументе који подржавају нашу поруку<br /> #*Одржати пажњу и постављати питања публици<br /> Поступак у случају непредвиђених околности назива се &quot;Risk Managment&quot; и постоје три фазе:<br /> *Идентификација ризика - ризици се проактивно налазе (чак и док пројекат траје) и идентификују<br /> *Квалификација ризика - одредимо утицај у коефицијентима<br /> *Одговор на околност и квантификација - налазимо начин да реагујемо на околност и квантификујемо (одредимо реални утицај у времену и новцу на наш пројекат).<br /> &lt;/div&gt;<br /> [[Категорија:Рокови]]<br /> [[Категорија:ППК]]</div>

Ignik https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9F%D0%9A/%D0%88%D1%83%D0%BD_2021&diff=4393 2022-06-12T19:53:43Z

<p>Ignik: /* Питања */</p> <hr /> <div>{{нерешено}}<br /> <br /> == Питања ==<br /> &lt;div class=&quot;abc-sublist&quot;&gt;<br /> # Јавне набавке за софтвер и хардвер на факултету. На основу којих критеријума (посебно за софтвер, посебно за хардвер) се ствара упоредна тржишна цена?<br /> Битно је узети техничке спецификације (нешто што уже описује наш захтев) у обзир:<br /> * Софтвер: колико је ефикасан, који алгоритам се користи, да ли је User-Friendly, да ли има GUI...<br /> * Хардвер (нпр. ако је процесор): који је такт, који је тип Socket-а...<br /> <br /> # Приказати правилно коришћење слике (дали су наслов слике) у завршном раду.<br /> Слика ако се налази у раду мора да буде у близини текста где се користи, мора да буде нумерисана и да има наслов. Све ово се налази испод слике.<br /> <br /> # Фазе животног циклуса пројекта, објаснити сваку фазу у 1 реченици и написати које се активности одвијају у њој. Скицирати график који приказује када се која фаза извршава.<br /> Фазе животног циклуса пројекта:<br /> * INITIATING - дамо основне идеје пројекта и дефинишемо главну идеју пројекта и доделимо Project Manager-a.<br /> * PLANNING - планирамо и распоређујемо послове и одредимо релативно време које нам је потребно за те послове (Gantt Chart)<br /> * CONTROLLING - радимо мониторинг резултата нашег пројекта у реалном времену (некада се EXECUTING фаза и ова фаза сматрају једном)<br /> * EXECUTING - извршавамо наше послове из фазе планирања<br /> * CLOSING - завршавамо наш пројекат, прегледамо резултате и следеће кораке ако постоје<br /> <br /> # Разлика између појмова &quot;ново&quot; и &quot;инвентивно&quot;?<br /> ''Ово је мало субјективно али ми је једино имало смисла''<br /> &quot;Ново&quot; означава нешто ново на тржишту што се до сада није појавило, а &quot;иновативно&quot; означава неку надоградњу нечега већ постојећег.<br /> <br /> # Како се све може користити патент?<br /> Може се користити као заштита интелектуалне својине, омогућава нам да добијамо нове финансијске инвестиције и да заштитимо поступке које смо користили у неком производу и самим тим забранимо копирање нашег производа.<br /> <br /> # Шта је тим и зашто радимо у тиму?<br /> Тим је скуп индивидуа са заједничким циљем и идентитетом. У тиму су послови расподељени на основу вештина чланова тима. У тиму радимо зато што је јако ефикасно и постоји ефекат синергије.<br /> <br /> # Како се треба понашати на пословном састанку?<br /> На пословним састанцима се не треба руковати преко стола, увек треба да гледамо саговорнике у очи и да не држимо монологе ако добијемо прилику да причамо.<br /> <br /> # Кораци у прихватању критике и зашто је прихватање критике важно?<br /> <br /> *Тражење критике<br /> *Саслушавање критике<br /> *Прихватање критике<br /> Прихватање критике је јако важно јер може да нам помогне у даљем усавршавању на радном месту.<br /> <br /> # Навести 3 техничке ствари на које треба обратити пажњу приликом израде презентације?<br /> *Треба одмах дефинисати основну поруку презентације<br /> *Треба наћи аргументе који подржавају нашу поруку<br /> *Одржати пажњу и постављати питања публици<br /> <br /> # Описати поступак у случају непредвиђених околности у процесу управљања временом.<br /> Поступак у случају непредвиђених околности назива се &quot;Risk Managment&quot; и постоје три фазе:<br /> *Идентификација ризика - ризици се проактивно налазе (чак и док пројекат траје) и идентификују<br /> *Квалификација ризика - одредимо утицај у коефицијентима<br /> *Одговор на околност и квантификација - налазимо начин да реагујемо на околност и квантификујемо (одредимо реални утицај у времену и новцу на наш пројекат).<br /> &lt;/div&gt;<br /> <br /> [[Категорија:Рокови]]<br /> [[Категорија:ППК]]</div>

Ignik https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9F%D0%9A/%D0%88%D1%83%D0%BD_2021&diff=4392 2022-06-12T19:52:55Z

<p>Ignik: /* Питања */</p> <hr /> <div>{{нерешено}}<br /> <br /> == Питања ==<br /> &lt;div class=&quot;abc-sublist&quot;&gt;<br /> # Јавне набавке за софтвер и хардвер на факултету. На основу којих критеријума (посебно за софтвер, посебно за хардвер) се ствара упоредна тржишна цена?<br /> ''--Решење--''<br /> Битно је узети техничке спецификације (нешто што уже описује наш захтев) у обзир:<br /> * Софтвер: колико је ефикасан, који алгоритам се користи, да ли је User-Friendly, да ли има GUI...<br /> * Хардвер (нпр. ако је процесор): који је такт, који је тип Socket-а...<br /> <br /> # Приказати правилно коришћење слике (дали су наслов слике) у завршном раду.<br /> ''--Решење--''<br /> Слика ако се налази у раду мора да буде у близини текста где се користи, мора да буде нумерисана и да има наслов. Све ово се налази испод слике.<br /> <br /> # Фазе животног циклуса пројекта, објаснити сваку фазу у 1 реченици и написати које се активности одвијају у њој. Скицирати график који приказује када се која фаза извршава.<br /> <br /> ''--Решење--''<br /> Фазе животног циклуса пројекта:<br /> * INITIATING - дамо основне идеје пројекта и дефинишемо главну идеју пројекта и доделимо Project Manager-a.<br /> * PLANNING - планирамо и распоређујемо послове и одредимо релативно време које нам је потребно за те послове (Gantt Chart)<br /> * CONTROLLING - радимо мониторинг резултата нашег пројекта у реалном времену (некада се EXECUTING фаза и ова фаза сматрају једном)<br /> * EXECUTING - извршавамо наше послове из фазе планирања<br /> * CLOSING - завршавамо наш пројекат, прегледамо резултате и следеће кораке ако постоје<br /> <br /> # Разлика између појмова &quot;ново&quot; и &quot;инвентивно&quot;?<br /> ''--Решење--''<br /> ''Ово је мало субјективно али ми је једино имало смисла''<br /> &quot;Ново&quot; означава нешто ново на тржишту што се до сада није појавило, а &quot;иновативно&quot; означава неку надоградњу нечега већ постојећег.<br /> <br /> # Како се све може користити патент?<br /> ''--Решење--''<br /> Може се користити као заштита интелектуалне својине, омогућава нам да добијамо нове финансијске инвестиције и да заштитимо поступке које смо користили у неком производу и самим тим забранимо копирање нашег производа.<br /> <br /> # Шта је тим и зашто радимо у тиму?<br /> ''--Решење--''<br /> Тим је скуп индивидуа са заједничким циљем и идентитетом. У тиму су послови расподељени на основу вештина чланова тима. У тиму радимо зато што је јако ефикасно и постоји ефекат синергије.<br /> <br /> # Како се треба понашати на пословном састанку?<br /> ''--Решење--''<br /> На пословним састанцима се не треба руковати преко стола, увек треба да гледамо саговорнике у очи и да не држимо монологе ако добијемо прилику да причамо.<br /> <br /> # Кораци у прихватању критике и зашто је прихватање критике важно?<br /> ''--Решење--''<br /> *Тражење критике<br /> *Саслушавање критике<br /> *Прихватање критике<br /> Прихватање критике је јако важно јер може да нам помогне у даљем усавршавању на радном месту.<br /> <br /> # Навести 3 техничке ствари на које треба обратити пажњу приликом израде презентације?<br /> ''--Решење--''<br /> *Треба одмах дефинисати основну поруку презентације<br /> *Треба наћи аргументе који подржавају нашу поруку<br /> *Одржати пажњу и постављати питања публици<br /> <br /> # Описати поступак у случају непредвиђених околности у процесу управљања временом.<br /> ''--Решење--''<br /> Поступак у случају непредвиђених околности назива се &quot;Risk Managment&quot; и постоје три фазе:<br /> *Идентификација ризика - ризици се проактивно налазе (чак и док пројекат траје) и идентификују<br /> *Квалификација ризика - одредимо утицај у коефицијентима<br /> *Одговор на околност и квантификација - налазимо начин да реагујемо на околност и квантификујемо (одредимо реални утицај у времену и новцу на наш пројекат).<br /> &lt;/div&gt;<br /> <br /> [[Категорија:Рокови]]<br /> [[Категорија:ППК]]</div>

Ignik https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9E%D0%A1/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_1_2019&diff=4260 2022-04-05T21:32:24Z

<p>Ignik: /* Решење */</p> <hr /> <div>{{tocright}}<br /> Лаб 1 се појављује у '''другом''' термину вежби.<br /> {{решења}}<br /> <br /> == Група 3 ==<br /> === Задатак 1 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(3п)''' Написати скрипту која исписује ''username'' корисника који је покрене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> #!/bin/bash<br /> <br /> echo $USER<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 2 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(4п)''' Написати команду које помоћу програма ''bzip2'' компресују све фајлове из текућег директоријума који се завршавају са ''~''. Сваки фајл треба да буде засебно компресован. Затим написати команде које све новодобијене фајлове пребацују директоријум ''arhiva''. Директоријум ''arhiva'' не постоји, као ни други компесовани&lt;sub&gt;[sic]&lt;/sub&gt; фајлови у текућем директоријуму.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> mkdir arhiva; bzip2 ./*~; mv *.bz2 arhiva<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 3 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(7п)''' Написати команде које у фајлу '''/proc/cpuinfo''' проналазе и штампају број из друге линије која садржи реч ''MHz''.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> Прво решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> grep 'MHz' /proc/cpuinfo | head -n 2 | tail -n 1 | tr -s ' ' ' ' | cut -d' ' -f3<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> grep 'MHz' /proc/cpuinfo | tail -n +1 | tr -s ' ' ' ' | cut -d' ' -f3<br /> # tail -n +1 - ignoriše prvu liniju ispisa<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> [[Категорија:ПОС]]<br /> [[Категорија:Лабораторијске вежбе]]</div>

Ignik https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9E%D0%A1/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_1_2016&diff=4258 2022-04-05T20:58:52Z

<p>Ignik: /* Решење */</p> <hr /> <div>{{tocright}}<br /> Лаб 1 се појављује у '''другом''' термину вежби.<br /> {{решења}}<br /> <br /> == Група 3 ==<br /> === Задатак 1 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(3п)''' Копирати садржај директоријума '''/bin''' у директоријум '''/home/pos/test'''. Све фајлове (који нису линкови, ознака '''l''') у новом директоријум&lt;sup&gt;[sic]&lt;/sup&gt; подесити да имају право приступа '''--x------'''. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> mkdir -p /home/pos/test &amp;&amp;<br /> cp -P /bin/* /home/pos/test/<br /> chmod 100 /home/pos/test/*<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 2 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(4п)''' Пребројати колико има линија у фајлу '''/etc/passwd''' који не садрже речи '''pos''' и '''sshd'''. Као одгово приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> grep -v 'pos\|sshd' /etc/passwd | <br /> wc -l<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> grep -cv 'pos\|sshd' /etc/passwd<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 3 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(7п)''' Направити листу величина свих фајлова/директоријума који су директни потомци директоријума '''/etc'''. У листи величине треба да буду у људски читљивом облику и листа треба да садржи само величине. Листу сачувати у фајлу '''sizes.txt'''. Излазни фајл треба да буде у корисничком директоријуму. Као одговор приложити списак команди које су извршене. (Напомена: '''ls''' команда може да исписује неколико размака једно поред другог).<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> sudo du -ah /etc | <br /> cut -d$'\t' -f1 &gt; sizes.txt<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> У поставци задатка се помиње ls, иако није најелегантније могуће је овако урадити:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> ls -Rsh /etc |<br /> sed 's/^total \|^\s*//' |<br /> grep -v '^\s*$' |<br /> grep '^[0-9]' | <br /> cut -d' ' -f1 &gt; sizes.txt<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> == Група 4 ==<br /> === Задатак 1 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(5п)''' Написати команде које сабирају дан и месец за текући датум на рачунару.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> echo $(( $(date +%m) + $(date +%d) ))<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> expr $(date +%m) + $(date +%d)<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 2 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(4п)''' Пронаћи колико има скривених фајлова/директоријума у '''/home/pos''' директоријуму. Директоријум се посматра до произвољне дубине. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> dubina=3<br /> [ -d /home/pos ] &amp;&amp; <br /> find /home/pos -maxdepth $dubina |<br /> grep '/\.[^/]*$' | <br /> wc -l<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> Дубина је одређена променљивом &quot;dubina&quot;.<br /> <br /> === Задатак 3 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(5п)''' Направити листу свих ID-јева корисника који постоје на раунару. У фајлу '''/etc/passwd''' се налазе ID-ијеви корисника. У сваком реду се налази по један ID, тачно између другог и трећег знака :. Резултујућу листу уписати у фајл '''/home/pos/id.txt'''. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> mkdir -p /home/pos &amp;&amp; <br /> cat /etc/passwd | <br /> cut -d':' -f3 &gt; /home/pos/id.txt<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> == Група 5 ==<br /> === Задатак 1 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(3п)''' Написати тест команду која проверава да ли је фајл '''/bin/ls''' новији од фајла '''/bin/cat'''.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> if [ /bin/ls -nt /bin/cat ]; then<br /> echo &quot;/bin/ls je noviji&quot;<br /> else<br /> echo &quot;/bin/cat je noviji&quot;<br /> fi<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> [ /bin/ls -nt /bin/cat ] &amp;&amp; <br /> echo &quot;/bin/ls je noviji&quot; || <br /> echo &quot;/bin/cat je noviji&quot;<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 2 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(4п)''' Фајл '''studenti.txt''' (направите сами) садржи информације о студентима у следећем формату: '''&lt;ime&gt;''' '''&lt;prezime&gt;''' '''&lt;broj poena&gt;'''. Подаци за једног студента се налазе у засебном реду. Подаци у реду одвојени су једним бланко знаком. Издвојити 20 студената који имају највећи број поена. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> sort -k3r studenti.txt | <br /> sed 's/ [0-9]\+//' | <br /> head -20<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> sort -k3r studenti.txt | <br /> sed -n 's/ [0-9]\+//; 1,20p' <br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 3 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(7п)''' Приказати само информације фајла који је највећи у директоријуму '''/boot'''. Показати информације у људски читљивом облику. Као одговор приложити списак команди које су извршене. <br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> ls -shd /boot/* |<br /> sort -hr |<br /> head -1<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> == Група 6 ==<br /> === Задатак 1 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(3п)''' У едитору Emacs пронаћи команду која врши претрагу текста у текућем фајлу.<br /> ==== Решење ====<br /> &lt;code&gt;C-s&lt;/code&gt;<br /> <br /> === Задатак 2 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(4п)''' Пронаћи све фајлове у директоријуму '''/usr''' са екстензијом '''tar.gz'''. Једну архиву распаковати у директоријум '''~/user'''. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> # izlistaj sve tar.gz fajlovi iz /usr<br /> sudo find /usr -name '*.tar.gz' <br /> <br /> # raspakivanje jedne arhive u ~/user<br /> mkdir -p ~/user &amp;&amp; sudo find /usr -name '*.tar.gz' -print -quit |<br /> xargs tar -C ~/user -xvzf <br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> # izlistaj sve tar.gz fajlovi iz /usr<br /> sudo find /usr -name '*.tar.gz'<br /> <br /> # raspakivanje jedne arhive u ~/user<br /> mkdir -p ~/user &amp;&amp; sudo tar -C ~/user -xvzf `find /usr -name '*.tar.gz' -print -quit`<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Треће решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> mkdir ~/usr; cd ~/usr; tar -xf $(find /usr -iname '*.tar.gz' | head -1)<br /> # napravi folder, uđe u njega i unzip-uje prvi output u tekući folder<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 3 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(7п)''' Фајлови '''studenti1.txt''' и '''studenti2.txt''' (направите сами) садрже информације о студентима у исотм формату '''&lt;име&gt; &lt;презиме&gt; &lt;гггг/бббб&gt;'''. Студенти могу да се понављају у обе датотеке. Подаци за једног студента се налазе у засебном реду. Број размака између речи је произвољан. Направити листу свих индекса који се јављају у оба фајла. Индекси треба да буду јединствени у листи. Листу уписати у фајл '''indeksi.txt'''. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> Прво решење:<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> diff -by studenti1.txt studenti2.txt |<br /> grep -v '&lt;\|&gt;' |<br /> cut -d' ' -f1,2,3 &gt; indeksi.txt<br /> # Напомена: cut команда може бити генерално замењена са awk-ом. У овом конкретном случају би се то урадило са awk '{print $1&quot; &quot;$2&quot; &quot;$3}'. <br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> cat s1.txt | tr -s ' ' ' ' | cut -d' ' -f3 | sort | uniq &gt; indeksi.txt ; cat s2.txt | tr -s ' ' ' ' | cut -d' ' -f3 | sort | uniq &gt;&gt; indeksi.txt<br /> cat indeksi.txt | uniq -d<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> [[Категорија:ПОС]]<br /> [[Категорија:Лабораторијске вежбе]]</div>

Ignik https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9E%D0%A1/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_1_2016&diff=4257 2022-04-05T20:40:06Z

<p>Ignik: /* Решење */</p> <hr /> <div>{{tocright}}<br /> Лаб 1 се појављује у '''другом''' термину вежби.<br /> {{решења}}<br /> <br /> == Група 3 ==<br /> === Задатак 1 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(3п)''' Копирати садржај директоријума '''/bin''' у директоријум '''/home/pos/test'''. Све фајлове (који нису линкови, ознака '''l''') у новом директоријум&lt;sup&gt;[sic]&lt;/sup&gt; подесити да имају право приступа '''--x------'''. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> mkdir -p /home/pos/test &amp;&amp;<br /> cp -P /bin/* /home/pos/test/<br /> chmod 100 /home/pos/test/*<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 2 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(4п)''' Пребројати колико има линија у фајлу '''/etc/passwd''' који не садрже речи '''pos''' и '''sshd'''. Као одгово приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> grep -v 'pos\|sshd' /etc/passwd | <br /> wc -l<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> grep -cv 'pos\|sshd' /etc/passwd<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 3 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(7п)''' Направити листу величина свих фајлова/директоријума који су директни потомци директоријума '''/etc'''. У листи величине треба да буду у људски читљивом облику и листа треба да садржи само величине. Листу сачувати у фајлу '''sizes.txt'''. Излазни фајл треба да буде у корисничком директоријуму. Као одговор приложити списак команди које су извршене. (Напомена: '''ls''' команда може да исписује неколико размака једно поред другог).<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> sudo du -ah /etc | <br /> cut -d$'\t' -f1 &gt; sizes.txt<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> У поставци задатка се помиње ls, иако није најелегантније могуће је овако урадити:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> ls -Rsh /etc |<br /> sed 's/^total \|^\s*//' |<br /> grep -v '^\s*$' |<br /> grep '^[0-9]' | <br /> cut -d' ' -f1 &gt; sizes.txt<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> == Група 4 ==<br /> === Задатак 1 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(5п)''' Написати команде које сабирају дан и месец за текући датум на рачунару.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> echo $(( $(date +%m) + $(date +%d) ))<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> expr $(date +%m) + $(date +%d)<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 2 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(4п)''' Пронаћи колико има скривених фајлова/директоријума у '''/home/pos''' директоријуму. Директоријум се посматра до произвољне дубине. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> dubina=3<br /> [ -d /home/pos ] &amp;&amp; <br /> find /home/pos -maxdepth $dubina |<br /> grep '/\.[^/]*$' | <br /> wc -l<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> Дубина је одређена променљивом &quot;dubina&quot;.<br /> <br /> === Задатак 3 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(5п)''' Направити листу свих ID-јева корисника који постоје на раунару. У фајлу '''/etc/passwd''' се налазе ID-ијеви корисника. У сваком реду се налази по један ID, тачно између другог и трећег знака :. Резултујућу листу уписати у фајл '''/home/pos/id.txt'''. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> mkdir -p /home/pos &amp;&amp; <br /> cat /etc/passwd | <br /> cut -d':' -f3 &gt; /home/pos/id.txt<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> == Група 5 ==<br /> === Задатак 1 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(3п)''' Написати тест команду која проверава да ли је фајл '''/bin/ls''' новији од фајла '''/bin/cat'''.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> if [ /bin/ls -nt /bin/cat ]; then<br /> echo &quot;/bin/ls je noviji&quot;<br /> else<br /> echo &quot;/bin/cat je noviji&quot;<br /> fi<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> [ /bin/ls -nt /bin/cat ] &amp;&amp; <br /> echo &quot;/bin/ls je noviji&quot; || <br /> echo &quot;/bin/cat je noviji&quot;<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 2 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(4п)''' Фајл '''studenti.txt''' (направите сами) садржи информације о студентима у следећем формату: '''&lt;ime&gt;''' '''&lt;prezime&gt;''' '''&lt;broj poena&gt;'''. Подаци за једног студента се налазе у засебном реду. Подаци у реду одвојени су једним бланко знаком. Издвојити 20 студената који имају највећи број поена. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> sort -k3r studenti.txt | <br /> sed 's/ [0-9]\+//' | <br /> head -20<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> sort -k3r studenti.txt | <br /> sed -n 's/ [0-9]\+//; 1,20p' <br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 3 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(7п)''' Приказати само информације фајла који је највећи у директоријуму '''/boot'''. Показати информације у људски читљивом облику. Као одговор приложити списак команди које су извршене. <br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> ls -shd /boot/* |<br /> sort -hr |<br /> head -1<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> == Група 6 ==<br /> === Задатак 1 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(3п)''' У едитору Emacs пронаћи команду која врши претрагу текста у текућем фајлу.<br /> ==== Решење ====<br /> &lt;code&gt;C-s&lt;/code&gt;<br /> <br /> === Задатак 2 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(4п)''' Пронаћи све фајлове у директоријуму '''/usr''' са екстензијом '''tar.gz'''. Једну архиву распаковати у директоријум '''~/user'''. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> # izlistaj sve tar.gz fajlovi iz /usr<br /> sudo find /usr -name '*.tar.gz' <br /> <br /> # raspakivanje jedne arhive u ~/user<br /> mkdir -p ~/user &amp;&amp; sudo find /usr -name '*.tar.gz' -print -quit |<br /> xargs tar -C ~/user -xvzf <br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Друго решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> # izlistaj sve tar.gz fajlovi iz /usr<br /> sudo find /usr -name '*.tar.gz'<br /> <br /> # raspakivanje jedne arhive u ~/user<br /> mkdir -p ~/user &amp;&amp; sudo tar -C ~/user -xvzf `find /usr -name '*.tar.gz' -print -quit`<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> Треће решење:<br /> <br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> mkdir ~/usr; cd ~/usr; tar -xf $(find /usr -iname '*.tar.gz' | head -1)<br /> # napravi folder, uđe u njega i unzip-uje prvi output u tekući folder<br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> === Задатак 3 ===<br /> ==== Поставка ====<br /> '''(7п)''' Фајлови '''studenti1.txt''' и '''studenti2.txt''' (направите сами) садрже информације о студентима у исотм формату '''&lt;име&gt; &lt;презиме&gt; &lt;гггг/бббб&gt;'''. Студенти могу да се понављају у обе датотеке. Подаци за једног студента се налазе у засебном реду. Број размака између речи је произвољан. Направити листу свих индекса који се јављају у оба фајла. Индекси треба да буду јединствени у листи. Листу уписати у фајл '''indeksi.txt'''. Као одговор приложити списак команди које су извршене.<br /> <br /> ==== Решење ====<br /> &lt;syntaxhighlight lang=&quot;bash&quot; class=&quot;spoiler&quot; data-solution=&quot;plain&quot;&gt;<br /> diff -by studenti1.txt studenti2.txt |<br /> grep -v '&lt;\|&gt;' |<br /> cut -d' ' -f1,2,3 &gt; indeksi.txt<br /> # Напомена: cut команда може бити генерално замењена са awk-ом. У овом конкретном случају би се то урадило са awk '{print $1&quot; &quot;$2&quot; &quot;$3}'. <br /> &lt;/syntaxhighlight&gt;<br /> <br /> [[Категорија:ПОС]]<br /> [[Категорија:Лабораторијске вежбе]]</div>

Ignik