ОС1/Јул 2022

2023-06-10T15:44:58Z

Gigxter: /* Rešenje */

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2022/jul/Jul%202022.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Navedeno je nekoliko funkcija standardne biblioteke jezika C (''libc''). Za svaku od njih navesti da li u svojoj implementaciji sigurno sadrži sistemski poziv (upisati "Da") ili najverovatnije ne sadrži sistemski poziv (iako bi teorijski i to moglo da bude deo funkcionalnosti jezgra operativnog sistema, za tim nema nikakve potrebe, pa se iz praktičnih razloga ne radi; upisati "Ne").

{| class="wikitable"
! Funkcija !! Opis !! Sadrži sist. poziv
|-
| <syntaxhighlight lang="c" inline>void* memcpy(void* dest, const void* src, size_t count)</syntaxhighlight> || Kopira niz bajtova u memoriji sa jednog mesta na drugo. ||
|-
| <syntaxhighlight lang="c" inline>void exit (int status)</syntaxhighlight> || Završava izvršavanje programa. ||
|-
| <syntaxhighlight lang="c" inline>int getchar(void)</syntaxhighlight> || Učitava znak sa standardnog ulaza. ||
|-
| <syntaxhighlight lang="c" inline>char* strchr(const char *str, int c)</syntaxhighlight> || Traži prvu pojavu znaka u datom nizu znakova. ||
|}

=== Rešenje ===
Odozgo na dole: ''Ne'', ''Da'', ''Da'', ''Ne''.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti zašto klasičan linker svoj posao obavlja u dva prolaza (a ne može samo u jednom). Obrazloženje ilustrovati primerom.

=== Rešenje ===
Videti isti ovaj zadatak iz [[ОС1/Јул 2017#5. zadatak|jula 2017]].

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Ukratko objasniti zašto je kod segmentne organizacije virtuelne memorije obavezna provera prekoračenja granice segmenta prilikom svakog adresiranja, a kod stranične organizacije ta provera ne postoji.

=== Rešenje ===
Videti isti ovaj zadatak iz [[ОС1/Август 2020#4. zadatak|avgusta 2020]].

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je DLL i čemu služi? Objasniti osnovni motiv za postojanje ovog koncepta.

=== Rešenje ===
Videti isti ovaj zadatak iz [[ОС1/Јун 2019#5. zadatak|juna 2019]].

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta radi procesorska instrukcija tipa ''test-and-set'' i za šta se ona tačno koristi u operativnim sistemima?

=== Rešenje ===
Videti isti ovaj zadatak iz [[ОС1/Јул 2017#2. zadatak|jula 2017]].

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti ceo mehanizam u sistemima nalik sistemu Unix kojim se postiže to da sistemskim pozivom ''kill'' jedan proces gasi drugi proces (šta ''tačno'' radi ovaj sistemski poziv i kako dovodi do gašenja procesa).

=== Rešenje ===
Sistemskim pozivom ''kill'' pozivajući proces drugom procesu šalje ''signal''. Signal je prosta informacija, identifikacija nekakve proste poruke, obično celobrojna vrednost. Operativni sistem prenosi tu infomaciju odredišnom procesu, a reakcija na taj signal je poziv potprograma koji se izvršava u kontekstu i adresnom prostoru odredišnog procesa. Za svaki signal operativni sistem definiše podrazumevanu reakciju, uglavnom je to samo gašenje procesa sistemskim pozivom ''exit''. Međutim, odredišni proces za neke signale može reakciju da preusmeri na svoje potprograme odgovrajućim sistemskim pozivom.

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je problem sledeće implementacije kritične sekcije uposlenim čekanjem?
<syntaxhighlight lang="pascal">
shared var flag1 = false, flag2 = false;
process P1
begin
loop
flag1 := true;
while flag2 = true do null end;
<critical section>
flag1 := false;
<non-critical section>
end
end P1;

process P2
begin
loop
flag2 := true;
while flag1 = true do null end;
<critical section>
flag2 := false;
<non-critical section>
end
end P1;
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Problem je u slučaju da oba procesa postave svoju zastavicu na ''true'', jer će onda neprestano uposleno čekati (''livelock'').

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti šta radi sledeći fragment programa:
<syntaxhighlight lang="c">
int fd = open("./mydoc.txt", O_CREAT | O_TRUNC | O_WRONLY);
if (fd < 0) handle_error("Cannot open data file.");

int pid = fork();
if (pid == 0) {
dup2(fd, 1);
execlp("./myprog.a", NULL);
handle_error("Cannot open exe file.");
}
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Program otvara <code>mydoc.txt</code> fajl u trenutnom direktorijumu za pisanje, pravi novi proces, duplira deskriptor upravo otvorenog fajla (čineći tako da sada proces-dete takođe ima otvoren taj fajl) s tim što novom fajl deskriptoru identifikator postavlja na 1, što je fajl deskriptor za standardni izlaz. Zatim zamenjuje kod procesa-deteta sa kodom programa <code>myprog.a</code> i nastavlja sa izvršavanjem, tako da se izlaz tog programa sada čuva u fajlu <code>mydoc.txt</code>.

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti šta radi sledeća komanda: <syntaxhighlight lang="bash" inline>chmod g=x, u+rwx, o-wx .././frd</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Fajlu ''frd'' iz roditeljskog direktorijuma tekućeg direktorijuma pravila pristupa postaju sledeća: grupa može isključivo da izvršava fajl, vlasnik može da čita, upisuje i izvršava fajl, dok ostali gube pravo pristupa pisanja i izvršavanja ako su ih do sad imali.

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti šta je i zašto najveći nedostatak ulančane organizacije fajla kod proizvoljnog pristupa fajlu. Zašto taj problem ne postoji kod FAT organizacije?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

ОС1/Јул 2022