SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

Корисник:Duke

2022-10-25T06:12:58Z

Duke: Замењена садржина странице текстом „Kontakt na discordu”

Kontakt na discordu

Корисник:Duke

2021-12-02T21:41:23Z

Duke: /* Као поток, плитак али бистар */

== Као поток, плитак али бистар ==

Име ми је Душан, из породице [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8_(%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0) Тодоровић], од оца Ивана.

Имам E-mail адресу али боље на [https://discord.com/ дискорду] контактирајте: Duke#1516

Мој Github налог има неке корисне ствари за људе, махом се фокусирам на графику тренутно, додуше у тренутку писања два пројекта нису јавна: github.com/DusanTodorovic5

Мада можете ме контактирати и типа на инстаграму: [https://www.instagram.com/dusan.todorovic/ @dusan.todorovic] или LinkedIn-у ако волите да сте формарлни: https://www.linkedin.com/in/dusantodorovic5/

Кратка биографија, с обзиром да је изгледа то популарно овде:

Волим све што воле млади.
Свирам [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8 жичани инструмент] са шест жица, у народу познат као [[wikipedia:sr:Гитара|Гитара]].
Покушавам да практикујем [https://vukajlija.com/stoik стоицизам], сходно томе и омиљени [https://vukajlija.com/citati/130226 цитат] ми је : "И да плешеш и да плачеш по киши, киша ће и даље падати". [[wikipedia:sr:Марко_Аурелије|Марко Аурелије]] ❤️
Омиљено пиће ми је [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%98 црни чај], али из оне мале [[wikipedia:sr:File:Rosehiptea.png|уске чашице]] што користе [https://vukajlija.com/turci/25956 турци], некако слађи чај буде.
Најбескориснији таленат који имам је склапање [[wikipedia:sr:Rubikova_kocka|рубикове коцке]] за ~11 [https://vukajlija.com/sekunda/405579 секунди].
Волим додуше да возим [https://www.motorcyclespecs.co.za/model/suzu/suzuki_vl125lc_intruder%2001.htm овај мотор] а и друге али мануелне, по могућству крузер или накед.
Слушам [https://sr.wikipedia.org/sr/Bluz блуз] али волим и [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%B7%D1%80%D0%B0_(%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0) Азру].

Корисник:Duke

2021-12-02T20:41:36Z

Duke: /* Као поток, плитак али бистар */

== Као поток, плитак али бистар ==

Име ми је Душан, из породице Тодоровић, од оца Ивана.

Имам E-mail адресу али боље на [https://discord.com/ дискорду] контактирајте: Duke#1516

Мој Github налог има неке корисне ствари за људе, махом се фокусирам на графику тренутно, додуше у тренутку писања два пројекта нису јавна: github.com/DusanTodorovic5

Мада можете ме контактирати и типа на инстаграму: @dusan.todorovic или LinkedIn-у ако волите да сте формарлни: https://www.linkedin.com/in/dusantodorovic5/

Кратка биографија, с обзиром да је изгледа то популарно овде:

Волим све што воле млади.
Свирам жичани инструмент са шест жица, у народу познат као [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0 Gitara].
Покушавам да практикујем стоицизам, сходно томе и омиљени цитат ми је : "И да плешеш и да плачеш по киши, киша ће и даље падати". [https://en.wikipedia.org/wiki/Marcus_Aurelius Марко Аурелије] ❤️
Омиљено пиће ми је [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%98 црни чај], али из оне мале [https://sr.wikipedia.org/sr/Turski_%C4%8Daj#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Rosehiptea.png уске чашице] што користе турци, некако слађи чај буде.
Најбескориснији таленат који имам је склапање [https://sh.wikipedia.org/wiki/Rubikova_kocka рубикове коцке] за ~11 секунди.
Волим додуше да возим [https://www.motorcyclespecs.co.za/model/suzu/suzuki_vl125lc_intruder%2001.htm овај мотор] а и друге али мануелне, по могућству крузер или накед.
Слушам [https://sr.wikipedia.org/sr/Bluz блуз] али волим и [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%B7%D1%80%D0%B0_(%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0) Азру].

Корисник:Duke

2021-12-02T15:49:30Z

Duke: /* Као поток, плитак али бистар */

== Као поток, плитак али бистар ==

Име ми је Душан, из породице Тодоровић.

Имам E-mail адресу али боље на [https://discord.com/ дискорду] контактирајте: Duke#1516

Мој Github налог има неке корисне ствари за људе, махом се фокусирам на графику тренутно, додуше у тренутку писања два пројекта нису јавна: github.com/DusanTodorovic5

Мада можете ме контактирати и типа на инстаграму: @dusan.todorovic или LinkedIn-у ако волите да сте формарлни: https://www.linkedin.com/in/dusantodorovic5/

Кратка биографија, с обзиром да је изгледа то популарно овде:

Волим све што воле млади.
Свирам жичани инструмент са шест жица, у народу познат као [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0 Gitara].
Покушавам да практикујем стоицизам, сходно томе и омиљени цитат ми је : "И да плешеш и да плачеш по киши, киша ће и даље падати". [https://en.wikipedia.org/wiki/Marcus_Aurelius Марко Аурелије] ❤️
Омиљено пиће ми је [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%98 црни чај], али из оне мале [https://sr.wikipedia.org/sr/Turski_%C4%8Daj#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Rosehiptea.png уске чашице] што користе турци, некако слађи чај буде.
Најбескориснији таленат који имам је склапање [https://sh.wikipedia.org/wiki/Rubikova_kocka рубикове коцке] за ~11 секунди.
Волим додуше да возим [https://www.motorcyclespecs.co.za/model/suzu/suzuki_vl125lc_intruder%2001.htm овај мотор] а и друге али мануелне, по могућству крузер или накед.
Слушам [https://sr.wikipedia.org/sr/Bluz блуз] али волим и [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%B7%D1%80%D0%B0_(%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0) Азру].

ПООП

2021-11-05T19:59:46Z

Duke: /* Корисне везе */

{{tocright}}
'''Практикум из објектно оријентисаног програмирања''' (ПООП) је изборни предмет у четвртом семестру.

== Странице ==
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/13S112POOP/ Страница предмета]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/13S112POOP/materijali/ Пројектни задаци из претходних година]

== Корисне везе ==
{{Материјали
| vuk = 1Hurdf0yxDWLcFmWV1cQrcqtOWiAT1_iD
}}
* [[github:DusanTodorovic5/StockPriceSimulatorCpp|Пример C++ пројекта из 2021. године са GUI-јем]]
* [[github:DusanTodorovic5/StockSimulator|Пример Java пројекта из 2021. године са GUI-јем]]

== Пројекат ==
Модификације пројекта тренутно сакупљене на викију:
* [[ПООП/Лаб 1 2021|Лаб 2021]]
* [[ПООП/Јун_2021|Јун 2021]]

== Прављење ''Native'' библиотеке за Java пројекат ==
* Скините жељени JDK, идеално JDK 1.8.
* У Java пројекту, направите класу са ''native'' методом као на примеру klase <code>MojaKlasa</code>:
*: <syntaxhighlight lang="c" inline>public native int saberi(int a, int b);</syntaxhighlight>
* Покрените ''Command Prompt'' или ''Terminal'' и идите до жељеног директоријума са вашом Java класом.
* Покрените следећу команду
*: <syntaxhighlight lang="bash" inline>javac -h . MojaKlasa.java</syntaxhighlight>
* Добијени ''.h'' фајл прекопирајте у ваш C++ пројекат.
* Прављење библиотеке:
** Ако сте на ''Windows''-у, потребно је направити ''DLL (Dynamic Link Library)'' и то можете урадити помоћу ''Visual Studio''
**# Промените ''target platform'' на '''x64 Release'''
**# Потребно је да у ''Project Properties'' изаберете ''Include Directories'' под менијем ''VC++ Directories'' и додате путању до ''Include'' фолдера у инсталираном JDK-у. Такође додати фолдер ''include/win32''.
**# Остало је још да додате путању до библиотеке, и у истом менију ''VC++ Directories'' на пољу ''Library Directories'' додајте путању до ''Lib'' фолдера у инсталираном JDK-у.
** Ако сте на ''Linux'' или ''macOS'' потребно је само имати инсталиран JDK.
* Ако сте успешно направили жељену билиотеку (DLL или SO), сада је можете додати у окружење у коме радите. Потребно је додати фолдер где се библиотека налази у ''Project Path'' → ''Native Libraries''.
* На крају додајте у класу где је ''native'' методa статичко поље које ће учитати ту библиотеку (без екстензије).
<syntaxhighlight lang="java">
public class MojaKlasa{
static {
System.loadLibrary("MojaBiblioteka");
}
public native int saberi(int a, int b);
}
</syntaxhighlight>

== Начин оцењивања ==
* Пројектни задатак из C++-a (35 поена)
* Пројектни задатак из Jave (35 поена)
* Испит који се састоји из надоградње пројектног задатка из Jave (30 поена)

[[Категорија:Четврти семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]

ОС1/Јун 2018

2021-07-09T10:57:40Z

Duke: pogresan link

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2018/jun/Jun%202018.pdf Zadaci na stranici predmeta.]
== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti razliku između pojmova proces i nit (engl. ''thread'')

=== Rešenje ===
Proces je jedno izvršavanje programa sa jednim adresnim prostorom. Niti (''thread'') ili laki procesi: tok kontrole koji teče uporedo sa drugim tokovima kontrole, ali koji deli virtuelni adresni prostor sa nekim drugim tokom ili tokovima kontrole.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem standardnih bibliotečnih operacija <code>setjmp</code> i <code>longjmp</code>, implementirati operaciju <code>wait</code> na binarnom semaforu koji je realizovan klasom <code>Event</code> poput one u školskom jezgru.

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem sistemskih poziva <code>fork</code> i <code>exec</code>, napisati funkciju run koja kreira proces nad programom u fajlu sa zadatom putanjom i vraća negativnu vrednost u slučaju greške, a pid kreiranog procesa u slučaju uspeha pri <code>fork</code>. Ukoliko ne uspe <code>exec</code>, kreirani proces-dete treba ugasiti.

=== Rešenje ===

<syntaxhighlight lang="c++">
int main(int argc, int argv[]){
if (argc < 2) return -1;
pid_t pid = fork();
if (pid < 0){
return -2;
}
if (pid == 0){
int t = exec(argv[1]);
if (t < 0){
exit(-3);
}
}
return 0;
}
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Dva procesa pristupaju kritičnoj sekciji. Dat je presudokod jednog od njih, koji bi trebalo da obezbedi međusobno isključenje uposlenim čekanjem (kod drugog procesa izgleda analogno). Da li ovo rešenje obezbeđuje međusobno isključenje? Da li ima neki problem (ako ima, koji)?
<syntaxhighlight lang="milo">
process P1
begin
loop
flag1 := true;
while flag2 = true do null end;
<critical section>
flag1 := false;
<non-critical section>
end
end P1;
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Ovo rešenje ne valja jer se dešava ''livelock'' odnosno oba procesa se međusobno zaključaju i ni jedan ni drugi se neće dalje izvršavati. To se desi kada proces P1 postavi <code>flag1</code> na ''true'' a zatim P2 postavi <code>flag2</code> na ''true''.

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Za koju od ove dve tehnike, dinamičko učitavanje (''dynamic loading'') ili preklopi (''overlays''), se može očekivati duže izvršavanje istog programa u najgorem slučaju? Precizno obrazložiti.

=== Rešenje ===
Duže vreme izvršavanja u najgorem slučaju se može očekivati kod preklopa jer će program stalno učitavati iz memorije. Dok će dinamičko učitavanje zauzeti više memorije, svaki potreban modul će učitati po jednom dok preklopi će se stalno učitavati iznova i iznova.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
U nekom sistemu primenjuje se worst-fit algoritam kontinualne alokacije memorije. Inicijalno je prostor veličine 256KB potpuno slobodan za alokaciju korisničkih procesa. Potom su različiti procesi zadavali sledeće zahteve (slovna oznaka označava proces koji je postavio zahtev, brojna oznaka označava veličinu alociranog prostora u KB, a minus označava gašenje procesa i oslobađanje njegove memorije):
A64, B16, C128, D32, A-, E8, F32, B-
Odgovoriti na sledeća pitanja koja se odnose na stanje memorije nakon ove sekvence zahteva:
*Koliko je ukupno slobodnih fragmenata?
*Kolika je veličina najmanjeg slobodnog fragmenta?
*Kolika je veličina najvećeg slobodnog fragmenta?

=== Rešenje ===
#A64 -> A(64), Free(192)
#B16 -> A(64), B(16), Free(176)
#C128 -> A(64), B(16), C(128), Free(48)
#D32 -> A(64), B(16), C(128), D(32), Free(16)
#A- -> Free(64), B(16), C(128), D(32), Free(16)
#E8 -> E(8), Free(56), B(16), C(128), D(32), Free(16)
#F32 -> E(8), F(32), Free(24), B(16), C(128), D(32), Free(16)
#B- -> E(8), F(32), Free(42), C(128), D(32), Free(16)
*Koliko je ukupno slobodnih fragmenata? 2
*Kolika je veličina najmanjeg slobodnog fragmenta? 16KB
*Kolika je veličina najvećeg slobodnog fragmenta? 42KB

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Prilikom preslikavanja virtuelne adrese, procesor je generisao izuzetak zbog pokušaja upisa na tu adresu koji je u deskriptoru stranice označen kao zabranjen. Operativni sistem ipak neće ugasiti taj proces. Precizno objasniti zašto.

=== Rešenje ===
Neće ugasiti program jer se zapravo radi o tehnici ''copy-on-write'' odnosno kopiranja na upis. U ovoj tehnici, ''MMU'' vidi tu memoriju kao zabranjenu za upis. Prilikom generisanja greške, OS proverava da li je zabranjena, i kako kod njega nije, to znači da se radi o tehnici kopiranja na upis.

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Navesti tri usluge vezane za realno vreme koje operativni sistem može da nudi i predložiti i kratko objasniti funkcije – sistemske pozive za te usluge.

=== Rešenje ===
#Informacija o tekućem realnom vremenu:
#:<code>time_t time (time_t* tloc);</code>
#:Vraća broj sekundi koje su protekle od 1. 1. 1970. u 0 časova postoje i bibliotečne funkcije u <time.h> koje vraćaju “kalendarsko” vreme, rastavljeno na datum i sat itd, a oslanjaju se na ovaj sistemski poziv: ''asctime'', ''ctime'', ''gmtime'', ''localtime''
#Suspenzija pozivajućeg procesa (“uspavljivanje”) za zadato vreme
#:<code>unsigned int sleep (unsigned int seconds);</code>
#Čekanje na događaje, uslove ili na sinhronizacione primitive, ali vremenski ograničeno (tzv. tajmaout kontrole, timeout); ako se proces ne deblokira u zadatom vremenu, biće deblokiran zbog isteka vremenske kontrole; npr. za semafore:
#:<code>int sem_timedwait (sem_t *sem, const struct timespec *abs_timeout);</code>

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Ako je tekući direktorijum nekog procesa ''/a/b/c'', koja je apsolutna putanja do fajla koji taj proces otvara davanjem putanje ''d/../../e/f.txt''?

=== Rešenje ===
Rešenje je ''a/b/e/f.txt''.

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Fajl sistem primenjuje ulančanu alokaciju, s tim da se i slobodni blokovi ulančavaju u listu. U strukturi FCB polje <code>head</code> sadrži broj prvog bloka sa sadržajem fajla, a polje <code>size</code> veličinu sadržaja. Funkcija jezgra <code>free</code> prima kao argument broj prvog bloka u lancu blokova koje treba proglasiti slobodnim. Napisati funkciju jezgra <code>truncate</code> koja briše sadržaj fajla na čiji <code>FCB</code> ukazuje argument.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Јун 2018

2021-07-09T10:54:48Z

Duke: jos jedan rok

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2020/avgust/Avg%202020.pdf Zadaci na stranici predmeta.]
== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti razliku između pojmova proces i nit (engl. ''thread'')

=== Rešenje ===
Proces je jedno izvršavanje programa sa jednim adresnim prostorom. Niti (''thread'') ili laki procesi: tok kontrole koji teče uporedo sa drugim tokovima kontrole, ali koji deli virtuelni adresni prostor sa nekim drugim tokom ili tokovima kontrole.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem standardnih bibliotečnih operacija <code>setjmp</code> i <code>longjmp</code>, implementirati operaciju <code>wait</code> na binarnom semaforu koji je realizovan klasom <code>Event</code> poput one u školskom jezgru.

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem sistemskih poziva <code>fork</code> i <code>exec</code>, napisati funkciju run koja kreira proces nad programom u fajlu sa zadatom putanjom i vraća negativnu vrednost u slučaju greške, a pid kreiranog procesa u slučaju uspeha pri <code>fork</code>. Ukoliko ne uspe <code>exec</code>, kreirani proces-dete treba ugasiti.

=== Rešenje ===

<syntaxhighlight lang="c++">
int main(int argc, int argv[]){
if (argc < 2) return -1;
pid_t pid = fork();
if (pid < 0){
return -2;
}
if (pid == 0){
int t = exec(argv[1]);
if (t < 0){
exit(-3);
}
}
return 0;
}
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Dva procesa pristupaju kritičnoj sekciji. Dat je presudokod jednog od njih, koji bi trebalo da obezbedi međusobno isključenje uposlenim čekanjem (kod drugog procesa izgleda analogno). Da li ovo rešenje obezbeđuje međusobno isključenje? Da li ima neki problem (ako ima, koji)?
<syntaxhighlight lang="milo">
process P1
begin
loop
flag1 := true;
while flag2 = true do null end;
<critical section>
flag1 := false;
<non-critical section>
end
end P1;
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Ovo rešenje ne valja jer se dešava ''livelock'' odnosno oba procesa se međusobno zaključaju i ni jedan ni drugi se neće dalje izvršavati. To se desi kada proces P1 postavi <code>flag1</code> na ''true'' a zatim P2 postavi <code>flag2</code> na ''true''.

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Za koju od ove dve tehnike, dinamičko učitavanje (''dynamic loading'') ili preklopi (''overlays''), se može očekivati duže izvršavanje istog programa u najgorem slučaju? Precizno obrazložiti.

=== Rešenje ===
Duže vreme izvršavanja u najgorem slučaju se može očekivati kod preklopa jer će program stalno učitavati iz memorije. Dok će dinamičko učitavanje zauzeti više memorije, svaki potreban modul će učitati po jednom dok preklopi će se stalno učitavati iznova i iznova.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
U nekom sistemu primenjuje se worst-fit algoritam kontinualne alokacije memorije. Inicijalno je prostor veličine 256KB potpuno slobodan za alokaciju korisničkih procesa. Potom su različiti procesi zadavali sledeće zahteve (slovna oznaka označava proces koji je postavio zahtev, brojna oznaka označava veličinu alociranog prostora u KB, a minus označava gašenje procesa i oslobađanje njegove memorije):
A64, B16, C128, D32, A-, E8, F32, B-
Odgovoriti na sledeća pitanja koja se odnose na stanje memorije nakon ove sekvence zahteva:
*Koliko je ukupno slobodnih fragmenata?
*Kolika je veličina najmanjeg slobodnog fragmenta?
*Kolika je veličina najvećeg slobodnog fragmenta?

=== Rešenje ===
#A64 -> A(64), Free(192)
#B16 -> A(64), B(16), Free(176)
#C128 -> A(64), B(16), C(128), Free(48)
#D32 -> A(64), B(16), C(128), D(32), Free(16)
#A- -> Free(64), B(16), C(128), D(32), Free(16)
#E8 -> E(8), Free(56), B(16), C(128), D(32), Free(16)
#F32 -> E(8), F(32), Free(24), B(16), C(128), D(32), Free(16)
#B- -> E(8), F(32), Free(42), C(128), D(32), Free(16)
*Koliko je ukupno slobodnih fragmenata? 2
*Kolika je veličina najmanjeg slobodnog fragmenta? 16KB
*Kolika je veličina najvećeg slobodnog fragmenta? 42KB

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Prilikom preslikavanja virtuelne adrese, procesor je generisao izuzetak zbog pokušaja upisa na tu adresu koji je u deskriptoru stranice označen kao zabranjen. Operativni sistem ipak neće ugasiti taj proces. Precizno objasniti zašto.

=== Rešenje ===
Neće ugasiti program jer se zapravo radi o tehnici ''copy-on-write'' odnosno kopiranja na upis. U ovoj tehnici, ''MMU'' vidi tu memoriju kao zabranjenu za upis. Prilikom generisanja greške, OS proverava da li je zabranjena, i kako kod njega nije, to znači da se radi o tehnici kopiranja na upis.

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Navesti tri usluge vezane za realno vreme koje operativni sistem može da nudi i predložiti i kratko objasniti funkcije – sistemske pozive za te usluge.

=== Rešenje ===
#Informacija o tekućem realnom vremenu:
#:<code>time_t time (time_t* tloc);</code>
#:Vraća broj sekundi koje su protekle od 1. 1. 1970. u 0 časova postoje i bibliotečne funkcije u <time.h> koje vraćaju “kalendarsko” vreme, rastavljeno na datum i sat itd, a oslanjaju se na ovaj sistemski poziv: ''asctime'', ''ctime'', ''gmtime'', ''localtime''
#Suspenzija pozivajućeg procesa (“uspavljivanje”) za zadato vreme
#:<code>unsigned int sleep (unsigned int seconds);</code>
#Čekanje na događaje, uslove ili na sinhronizacione primitive, ali vremenski ograničeno (tzv. tajmaout kontrole, timeout); ako se proces ne deblokira u zadatom vremenu, biće deblokiran zbog isteka vremenske kontrole; npr. za semafore:
#:<code>int sem_timedwait (sem_t *sem, const struct timespec *abs_timeout);</code>

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Ako je tekući direktorijum nekog procesa ''/a/b/c'', koja je apsolutna putanja do fajla koji taj proces otvara davanjem putanje ''d/../../e/f.txt''?

=== Rešenje ===
Rešenje je ''a/b/e/f.txt''.

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Fajl sistem primenjuje ulančanu alokaciju, s tim da se i slobodni blokovi ulančavaju u listu. U strukturi FCB polje <code>head</code> sadrži broj prvog bloka sa sadržajem fajla, a polje <code>size</code> veličinu sadržaja. Funkcija jezgra <code>free</code> prima kao argument broj prvog bloka u lancu blokova koje treba proglasiti slobodnim. Napisati funkciju jezgra <code>truncate</code> koja briše sadržaj fajla na čiji <code>FCB</code> ukazuje argument.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

Архитектура рачунара/Јул 2021

2021-07-08T09:16:08Z

Duke: nisam udario enter izmedju a i b na prvi

{{tocright}}

== 1. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
а) Нацртати структуру контролера улазно/излазне периферије са директним приступом меморији.
б) Објаснити функцију свих делова контролера.
в) Објаснити којим битовима и у којим регистрима се задају могући режими рада контролера и добијају информације како се одвија пренос података.

== 2. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
Контролер излазне периферије и излазна периферија за међусобно повезивање користе паралелни интерфејс који се састоји од линија података, једне статусне линије и једне управљачке линије. Статусном линијом излазна периферија даје индикацију контролеру периферије да ли је спремна да прими податак који је доступан на линијама података, док контролер периферије управљачком линијом обезбеђује читање податка са линија података у свој интерни регистар. Навести по ком редоследу се наведене линије користе за синхронизацију и слање података из контролера периферије на периферију. Одговор дати табеларно. Назначити која је почетна вредност на овим линијама.
{| class="wikitable" style="vertical-align:middle;"
|-
| Редослед
| Линија(статусн/управљачка/подаци)
| Вредност
| Значење
| Ко поставља
|-
|
|
|
|
|
|}

== 3. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
Hаписати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој С функцији која надовезује низ <code>srс</code> на крај низа <code>dest</code>:
<syntaxhighlight lang="c"> char *strcat (char *dest, const char *src);</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа показивач на резултујући низ <code> dest</code> . Претпоставити да је низ <code>dest</code> довољне величине да се у њега може сместити резултујући низ, као и да нема преклапана између <code>srс</code> и <code>dest</code>. Ha располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: ОC reg, reg, reg/imm где је ОС код операције, одредишни операнд и морају бити у регистру (rеg), док други може бити или у регистру или дат непоcредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), a другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. На располагану стоји 8 регистара отпте намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној jединици. На располагању стоје и сложене инструкције.

== 4. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
У рачунврском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије РER0, и PER1. Периферији РER0 је придружен DMA0 контролер. Све компоненте рачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 16 битном магистралом података. Адресирање jе на нивоу 16 битних речн. Сви подаци и адресе су ширине 16 бита. Узети да је тип података '''іnt''' дужине 16 бита. Улазно-излазни адресни простор и меморијски адресни простор су преклопљени. Адресе релевантних регистара периферија РERO и DMA0 контролера су:

{|
| PER0_CONTROL || F000h || DMA0_CONTROL || F003h || PER1_CONTROL || F010h
|-
| PER0_STATUS || F001h || DMA0_STATUS || F004h || PER1_STATUS || F011h
|-
| PER0_DATA || F002h || DMA0_DATA || F005h || PER1_DATA || F012h
|-
| || || DMA0_ADDR || F006h || ||
|-
| || || DMA0_CNT || F007h || ||
|}

У управљачким регистрима бит 0 је ''Start'' којим се дозволава почетак операције, бит 1 одређyjy тип преноса података (1 - улаз (''input''), 0-излаз (''output'')), бит 2 је ''Enable'' којим се дозвољава прекид. Бит 3 управљачког регистра контролера DMA0 се задаје режим рада (0-блоковски (''burst''), 1-циклус по циклус (''суcle stealing'')). Битови од 4 до 7 управљачког регистра DMА0 контролера сaдрже вредност за колико се увећава адресни регистар након сваког пренетог податка. У статусним регистрима бит 0 је ''Ready'' који сигнализира спремност контродера периферије.

Haписати главни програм, одговарајући потпрограм и прекидне рутине којима се обавља следећи пренос.

Са периферија PER0 и РER1 упоредо се шаљу елементи низа. Низ се смешта у меморију почев од адресе 1000h н има 100h слемената. Периферија РER0 шаље елементе које треба смештати на места у низу са парним индексом, а елементе са РER1 треба смештати на места са непарним индексом.

Након пријема низа, периферији која је прва завршила слање шаље се комплетан неопадајуће сортирани низ. За сортирање низа потребно је имплементирати и на одговарајућем месту у програму позвати функцију
<syntaxhighlight lang="c">void sort (ant* arrAddr, int 1ength)</syntaxhighlight>
Где је <code>аrraddr</code> адреса низа, а <code>length</code> дужина низа. Не треба водити рачуна који алгоритам се користи за сортирање.

Примане елемента са периферије PER0 реализовати коришћенем DMА0 контролера у блоковском режиму рада, a евентуално слање сортираног низа коришћењем DMA0 контролера у режиму циклус по циклус. Примање елемената са РER1 и евентуално слање сортираног низа на PER1 pеализовати коришћенем механизма прекида.

Сматрати да су доступни регистри XR, ВР и SP приликом писања потпрограма, као и да је дозвољено регистарско индиректно адресираье са регистром XR. Обратити пажњу да потпрограм не сме да користи глобалне промењиве, вeћ cамо параметре потпрограма и локане промењеве. Позивалац потпрограма је дужан да уклони параметре са стека. Процесор не поседује регистре oпште намене, као ни регистар IMR. Стек расте од виших ка нижим локацијама, a SP указује на последњу заузету локацију. Дозвољено је користити додатне променљиве, али њихове назнве треба писати описно и семантички исправно.

[[Категорија:Архитектура рачунара]]
[[Категорија:Рокови]]

Архитектура рачунара/Јул 2021

2021-07-08T09:11:56Z

Duke:

{{tocright}}

== 1. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
а) Нацртати структуру контролера улазно/излазне периферије са директним приступом меморији.
6) Објаснити функцију свих делова контролера.
в) Објаснити којим битовима и у којим регистрима се задају могући режими рада контролера и добијају информације како се одвија пренос података.

== 2. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
Контролер излазне периферије и излазна периферија за међусобно повезивање користе паралелни интерфејс који се састоји од линија података, једне статусне линије и једне управљачке линије. Статусном линијом излазна периферија даје индикацију контролеру периферије да ли је спремна да прими податак који је доступан на линијама података, док контролер периферије управљачком линијом обезбеђује читање податка са линија података у свој интерни регистар. Навести по ком редоследу се наведене линије користе за синхронизацију и слање података из контролера периферије на периферију. Одговор дати табеларно. Назначити која је почетна вредност на овим линијама.
{| class="wikitable" style="vertical-align:middle;"
|-
| Редослед
| Линија(статусн/управљачка/подаци)
| Вредност
| Значење
| Ко поставља
|-
|
|
|
|
|
|}

== 3. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
Hаписати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој С функцији која надовезује низ <code>srс</code> на крај низа <code>dest</code>:
<syntaxhighlight lang="c"> char *strcat (char *dest, const char *src);</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа показивач на резултујући низ <code> dest</code> . Претпоставити да је низ <code>dest</code> довољне величине да се у њега може сместити резултујући низ, као и да нема преклапана између <code>srс</code> и <code>dest</code>. Ha располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: ОC reg, reg, reg/imm где је ОС код операције, одредишни операнд и морају бити у регистру (rеg), док други може бити или у регистру или дат непоcредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), a другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. На располагану стоји 8 регистара отпте намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној jединици. На располагању стоје и сложене инструкције.

== 4. задатак ==
{{делимично решено}}
=== Поставка ===
У рачунврском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије РER0, и PER1. Периферији РER0 је придружен DMA0 контролер. Све компоненте рачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 16 битном магистралом података. Адресирање jе на нивоу 16 битних речн. Сви подаци и адресе су ширине 16 бита. Узети да је тип података '''іnt''' дужине 16 бита. Улазно-излазни адресни простор и меморијски адресни простор су преклопљени. Адресе релевантних регистара периферија РERO и DMA0 контролера су:

{|
| PER0_CONTROL || F000h || DMA0_CONTROL || F003h || PER1_CONTROL || F010h
|-
| PER0_STATUS || F001h || DMA0_STATUS || F004h || PER1_STATUS || F011h
|-
| PER0_DATA || F002h || DMA0_DATA || F005h || PER1_DATA || F012h
|-
| || || DMA0_ADDR || F006h || ||
|-
| || || DMA0_CNT || F007h || ||
|}

У управљачким регистрима бит 0 је ''Start'' којим се дозволава почетак операције, бит 1 одређyjy тип преноса података (1 - улаз (''input''), 0-излаз (''output'')), бит 2 је ''Enable'' којим се дозвољава прекид. Бит 3 управљачког регистра контролера DMA0 се задаје режим рада (0-блоковски (''burst''), 1-циклус по циклус (''суcle stealing'')). Битови од 4 до 7 управљачког регистра DMА0 контролера сaдрже вредност за колико се увећава адресни регистар након сваког пренетог податка. У статусним регистрима бит 0 је ''Ready'' који сигнализира спремност контродера периферије.

Haписати главни програм, одговарајући потпрограм и прекидне рутине којима се обавља следећи пренос.

Са периферија PER0 и РER1 упоредо се шаљу елементи низа. Низ се смешта у меморију почев од адресе 1000h н има 100h слемената. Периферија РER0 шаље елементе које треба смештати на места у низу са парним индексом, а елементе са РER1 треба смештати на места са непарним индексом.

Након пријема низа, периферији која је прва завршила слање шаље се комплетан неопадајуће сортирани низ. За сортирање низа потребно је имплементирати и на одговарајућем месту у програму позвати функцију
<syntaxhighlight lang="c">void sort (ant* arrAddr, int 1ength)</syntaxhighlight>
Где је <code>аrraddr</code> адреса низа, а <code>length</code> дужина низа. Не треба водити рачуна који алгоритам се користи за сортирање.

Примане елемента са периферије PER0 реализовати коришћенем DMА0 контролера у блоковском режиму рада, a евентуално слање сортираног низа коришћењем DMA0 контролера у режиму циклус по циклус. Примање елемената са РER1 и евентуално слање сортираног низа на PER1 pеализовати коришћенем механизма прекида.

Сматрати да су доступни регистри XR, ВР и SP приликом писања потпрограма, као и да је дозвољено регистарско индиректно адресираье са регистром XR. Обратити пажњу да потпрограм не сме да користи глобалне промењиве, вeћ cамо параметре потпрограма и локане промењеве. Позивалац потпрограма је дужан да уклони параметре са стека. Процесор не поседује регистре oпште намене, као ни регистар IMR. Стек расте од виших ка нижим локацијама, a SP указује на последњу заузету локацију. Дозвољено је користити додатне променљиве, али њихове назнве треба писати описно и семантички исправно.

[[Категорија:Архитектура рачунара]]
[[Категорија:Рокови]]

Архитектура рачунара/Јул 2021

2021-07-08T09:10:59Z

Duke: ар јул 2021

{{tocright}} {{делимично решено}}

== 1. задатак ==
=== Поставка ===
а) Нацртати структуру контролера улазно/излазне периферије са директним приступом меморији.
6) Објаснити функцију свих делова контролера.
в) Објаснити којим битовима и у којим регистрима се задају могући режими рада контролера и добијају информације како се одвија пренос података.

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
Контролер излазне периферије и излазна периферија за међусобно повезивање користе паралелни интерфејс који се састоји од линија података, једне статусне линије и једне управљачке линије. Статусном линијом излазна периферија даје индикацију контролеру периферије да ли је спремна да прими податак који је доступан на линијама података, док контролер периферије управљачком линијом обезбеђује читање податка са линија података у свој интерни регистар. Навести по ком редоследу се наведене линије користе за синхронизацију и слање података из контролера периферије на периферију. Одговор дати табеларно. Назначити која је почетна вредност на овим линијама.
{| class="wikitable" style="vertical-align:middle;"
|-
| Редослед
| Линија(статусн/управљачка/подаци)
| Вредност
| Значење
| Ко поставља
|-
|
|
|
|
|
|}

== 3. задатак ==
=== Поставка ===
Hаписати оптималну секвенцу инструкција која одговара следећој стандардној библиотечкој С функцији која надовезује низ <code>srс</code> на крај низа <code>dest</code>:
<syntaxhighlight lang="c"> char *strcat (char *dest, const char *src);</syntaxhighlight>
Функција као резултат враћа показивач на резултујући низ <code> dest</code> . Претпоставити да је низ <code>dest</code> довољне величине да се у њега може сместити резултујући низ, као и да нема преклапана између <code>srс</code> и <code>dest</code>. Ha располагању је процесор код кога аритметичке, логичке и померачке инструкције имају формат: ОC reg, reg, reg/imm где је ОС код операције, одредишни операнд и морају бити у регистру (rеg), док други може бити или у регистру или дат непоcредно (reg/imm). Инструкција LOAD има формат: LOAD reg, mem где је првим операндом дат одредишни регистар (reg), a другим извориште. Инструкција STORE има формат: STORE reg, mem где је првим операндом дат изворишни регистар (reg), а другим одредиште. На располагану стоји 8 регистара отпте намене. Претпоставити да су сви подаци и адресе исте дужине која је једнака адресибилној jединици. На располагању стоје и сложене инструкције.

== 4. задатак ==
=== Поставка ===
У рачунврском систему се налази једноадресни процесор, меморија и периферије РER0, и PER1. Периферији РER0 је придружен DMA0 контролер. Све компоненте рачунара су повезане системском магистралом са 16 битном адресном и 16 битном магистралом података. Адресирање jе на нивоу 16 битних речн. Сви подаци и адресе су ширине 16 бита. Узети да је тип података '''іnt''' дужине 16 бита. Улазно-излазни адресни простор и меморијски адресни простор су преклопљени. Адресе релевантних регистара периферија РERO и DMA0 контролера су:

{|
| PER0_CONTROL || F000h || DMA0_CONTROL || F003h || PER1_CONTROL || F010h
|-
| PER0_STATUS || F001h || DMA0_STATUS || F004h || PER1_STATUS || F011h
|-
| PER0_DATA || F002h || DMA0_DATA || F005h || PER1_DATA || F012h
|-
| || || DMA0_ADDR || F006h || ||
|-
| || || DMA0_CNT || F007h || ||
|}

У управљачким регистрима бит 0 је ''Start'' којим се дозволава почетак операције, бит 1 одређyjy тип преноса података (1 - улаз (''input''), 0-излаз (''output'')), бит 2 је ''Enable'' којим се дозвољава прекид. Бит 3 управљачког регистра контролера DMA0 се задаје режим рада (0-блоковски (''burst''), 1-циклус по циклус (''суcle stealing'')). Битови од 4 до 7 управљачког регистра DMА0 контролера сaдрже вредност за колико се увећава адресни регистар након сваког пренетог податка. У статусним регистрима бит 0 је ''Ready'' који сигнализира спремност контродера периферије.

Haписати главни програм, одговарајући потпрограм и прекидне рутине којима се обавља следећи пренос.

Са периферија PER0 и РER1 упоредо се шаљу елементи низа. Низ се смешта у меморију почев од адресе 1000h н има 100h слемената. Периферија РER0 шаље елементе које треба смештати на места у низу са парним индексом, а елементе са РER1 треба смештати на места са непарним индексом.

Након пријема низа, периферији која је прва завршила слање шаље се комплетан неопадајуће сортирани низ. За сортирање низа потребно је имплементирати и на одговарајућем месту у програму позвати функцију
<syntaxhighlight lang="c">void sort (ant* arrAddr, int 1ength)</syntaxhighlight>
Где је <code>аrraddr</code> адреса низа, а <code>length</code> дужина низа. Не треба водити рачуна који алгоритам се користи за сортирање.

Примане елемента са периферије PER0 реализовати коришћенем DMА0 контролера у блоковском режиму рада, a евентуално слање сортираног низа коришћењем DMA0 контролера у режиму циклус по циклус. Примање елемената са РER1 и евентуално слање сортираног низа на PER1 pеализовати коришћенем механизма прекида.

Сматрати да су доступни регистри XR, ВР и SP приликом писања потпрограма, као и да је дозвољено регистарско индиректно адресираье са регистром XR. Обратити пажњу да потпрограм не сме да користи глобалне промењиве, вeћ cамо параметре потпрограма и локане промењеве. Позивалац потпрограма је дужан да уклони параметре са стека. Процесор не поседује регистре oпште намене, као ни регистар IMR. Стек расте од виших ка нижим локацијама, a SP указује на последњу заузету локацију. Дозвољено је користити додатне променљиве, али њихове назнве треба писати описно и семантички исправно.

[[Категорија:Архитектура рачунара]]
[[Категорија:Рокови]]

ОС1/Јул 2019

2021-07-07T12:31:31Z

Duke: /* Rešenje */

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2019/jul/Jul%202019.pdf Zadaci na stranici predmeta.]
== 1. Zadatak ==
=== Postavka ===
Šta se smatra multiprocesorskim računarskim sistemom? Šta je simetričan multiprocesorski sistem?

=== Rešenje ===
Multiprocesorski sistem je sistem sa više procesora koji imaju zajedničku memoriju. Simetričan multiprocesorski sistem znači da su svi procesori opšte namene, jednaki i imaju isto vreme pristupa operativnoj memoriji. Asimetrični multiprocesorski sistem ima i specijalizovane procesore ili procesore sa različitim vremenom pristupa memoriji.

== 2. Zadatak ==
=== Postavka ===
Neki procesor prilikom obrade prekida prebacuje svoje izvršavanje na korišćenje posebnog pokazivača steka koji se koristi u privilegovanom režimu rada, i pritom čuva sve registre na steku na čiji vrh ukazuje ovaj pokazivač. Operativni sistem na ovom procesoru koristi samo jedan sistemski stek za izvršavanje celog kernel koda. Da li se kontekst izvršavanja procesa (kontekst procesora) može čuvati na ovom steku?

=== Rešenje ===

== 3. Zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem niti u školskom jezgru napisati funkciju sum koja kreira nit koja će sabrati sve elemente zadatog niza zadate dužine i rezultat upisati na traženo mesto; u slučaju greške ove funkcije vraćaju negativnu vrednost.
<code>int sum (int array[], size_t size, long* result);</code>
=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c++">
class SumThread{
public:
SumThread(int* arr, size_t _size, long* res): array(arr), size(_size), result(res) {}
void run(){
long res = 0;
for (size_t i = 0;i<size;i++){
res += array[i];
}
*result = res;
}
private:
int* array;
size_t size;
long* result;
};
int sum (int array[], size_t size, long* result){
if (result == nullptr) return -1;
SumThread* st = new SumThread(array,size,result);
st->start();

st->waitToComplete();
return 0;
}
</syntaxhighlight>

== 4. Zadatak ==
=== Postavka ===
Napisati pseudokod koji obezbeđuje međusobno isključenje pristupa kritičnoj sekciji dva procesa pomoću Petersonovog algoritma.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="milo">
shared var turn : integer := 1, flag1, flag2 : boolean := false;
process P1
begin
loop
flag1 := true; turn := 2;
while flag2 and turn = 2 do null;
<critical section>
flag1 := false;
<non-critical section>
end
end P1;
process P2
begin
loop
flag2 := true; turn := 1;
while flag1 and turn = 1 do null;
<critical section>
flag2 := false;
<non-critical section>
end
end P2;
</syntaxhighlight>

== 5. Zadatak ==
=== Postavka ===
Zbog čega operativni sistem ne radi zamenu (swapping) procesa njegovim izbacivanjem iz memorije prilikom svake promene konteksta, kada procesu koji je izgubio procesor memorija svakako nije potrebna?

=== Rešenje ===
Zato što je pristup hard disku vrlo spor te će takva implementacija znatno uticati na performanse. Ovo se primenjivalo na ''Windows 3.1'', bilo je vrlo sporo. Danas, swapping se koristi kada nema dovoljno mesta u operativnoj memoriji.

== 6. Zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je kompakcija kod kontinualne alokacije memorije?

=== Rešenje ===
Kod kontinualne alokacije može doći do eksterne fragmentacije, odnosno da su slobodni fragmenti toliko mali da ni jedan proces ne može stati na tom delu, ali zbirno ih ima dovoljno za neki procos. Kompakcija rešava taj problem realokacijom svih zauzetih delova i spajanjem svih slobodnih fragmenata u jedan veliki slobodan fragment. Dok se dešava kompakcija, ni jedan proces se ne može izvršavati.

== 7. Zadatak ==
=== Postavka ===
Virtuelni adresni prostor je velične 8GB, a adresibilna jedinica je 16-bitna reč. Stranica je veličine 4KB, a preslikavanje je u dva nivoa, s tim da PMT prvog nivoa ima dva puta manje ulaza nego PMT drugog nivoa. Prikazati strukturu virtuelne adrese i označiti širinu svakog polja.

=== Rešenje ===
VA(32): 10 (Page1), 11(Page2), 11(Offset)

== 8. Zadatak ==
=== Postavka ===
Navesti tipične usluge operativnog sistema vezane za pristup blokovski orijentisanom ulaznom uređaju sa direktnim pristupom i predložiti potpise odgovarajućih funkcija za te sistemske pozive.

=== Rešenje ===
Osnovne usluge jesu pisanje i čitanje.

<code> int readBlock(BlockNo block, void* buffer);</code>

<code> int writeBlock(BlockNo block, void* buffer);</code>

== 9. Zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti koncept ACL (access control list).

=== Rešenje ===
Da bi se fajlovi zaštitili, jedan način je da se ograniče prava pristupa korisnika. Potrebno je definisati koji korisnik(ili grupa) može da izvršava koju operaciju. Jedan pristup je svakom fajlu pridružiti listu ovih parova(korisnik i operacija). Takva lista je lista kontrole pristupa (ACL).

== 10. Zadatak ==
=== Postavka ===
Fajl sistem primenjuje FAT alokaciju, s tim da se i slobodni blokovi ulančavaju u listu. U strukturi FCB polje head sadrži broj prvog bloka sa sadržajem fajla, a polje size veličinu sadržaja. Globalna promenljiva fat_free_head sadrži broj prvog bloka (glavu liste), a fat_free_tail poslednjeg bloka (rep liste) u lancu slobodnih. FAT je u memoriju učitana kao niz. Napisati funkciju jezgra truncate koja briše sadržaj fajla na čiji FCB ukazuje argument.

=== Rešenje ===

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Јул 2019

2021-07-07T12:31:03Z

Duke: vljd je i ovo dobro

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2019/jul/Jul%202019.pdf Zadaci na stranici predmeta.]
== 1. Zadatak ==
=== Postavka ===
Šta se smatra multiprocesorskim računarskim sistemom? Šta je simetričan multiprocesorski sistem?

=== Rešenje ===
Multiprocesorski sistem je sistem sa više procesora koji imaju zajedničku memoriju. Simetričan multiprocesorski sistem znači da su svi procesori opšte namene, jednaki i imaju isto vreme pristupa operativnoj memoriji. Asimetrični multiprocesorski sistem ima i specijalizovane procesore ili procesore sa različitim vremenom pristupa memoriji.

== 2. Zadatak ==
=== Postavka ===
Neki procesor prilikom obrade prekida prebacuje svoje izvršavanje na korišćenje posebnog pokazivača steka koji se koristi u privilegovanom režimu rada, i pritom čuva sve registre na steku na čiji vrh ukazuje ovaj pokazivač. Operativni sistem na ovom procesoru koristi samo jedan sistemski stek za izvršavanje celog kernel koda. Da li se kontekst izvršavanja procesa (kontekst procesora) može čuvati na ovom steku?

=== Rešenje ===

== 3. Zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem niti u školskom jezgru napisati funkciju sum koja kreira nit koja će sabrati sve elemente zadatog niza zadate dužine i rezultat upisati na traženo mesto; u slučaju greške ove funkcije vraćaju negativnu vrednost.
<code>int sum (int array[], size_t size, long* result);</code>
=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c++">
class SumThread{
public:
SumThread(int* arr, size_t _size, long* res): array(arr), size(_size), result(res) {}
void run(){
long res = 0;
for (size_t i = 0;i<size;i++){
res += array[i];
}
*result = res;
}
private:
int* array;
size_t size;
long* result;
};
int sum (int array[], size_t size, long* result){
if (result == nullptr) return -1;
SumThread* st = new SumThread(array,size,result);
st->start();

st->waitToComplete();
return 0;
}
</syntaxhighlight>

== 4. Zadatak ==
=== Postavka ===
Napisati pseudokod koji obezbeđuje međusobno isključenje pristupa kritičnoj sekciji dva procesa pomoću Petersonovog algoritma.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="milo">
shared var turn : integer := 1, flag1, flag2 : boolean := false;
process P1
begin
loop
flag1 := true; turn := 2;
while flag2 and turn = 2 do null;
<critical section>
flag1 := false;
<non-critical section>
end
end P1;
process P2
begin
loop
flag2 := true; turn := 1;
while flag1 and turn = 1 do null;
<critical section>
flag2 := false;
<non-critical section>
end
end P2;
</syntaxhighlight>

== 5. Zadatak ==
=== Postavka ===
Zbog čega operativni sistem ne radi zamenu (swapping) procesa njegovim izbacivanjem iz memorije prilikom svake promene konteksta, kada procesu koji je izgubio procesor memorija svakako nije potrebna?

=== Rešenje ===
Zato što je pristup hard disku vrlo spor te će takva implementacija znatno uticati na performanse. Ovo se primenjivalo na ''Windows 3.1'', bilo je vrlo sporo. Danas, swapping se koristi kada nema dovoljno mesta u operativnoj memoriji.

== 6. Zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je kompakcija kod kontinualne alokacije memorije?

=== Rešenje ===
Kod kontinualne alokacije može doći do eksterne fragmentacije, odnosno da su slobodni fragmenti toliko mali da ni jedan proces ne može stati na tom delu, ali zbirno ih ima dovoljno za neki procos. Kompakcija rešava taj problem realokacijom svih zauzetih delova i spajanjem svih slobodnih fragmenata u jedan veliki slobodan fragment. Dok se dešava kompakcija, ni jedan proces se ne može izvršavati.

== 7. Zadatak ==
=== Postavka ===
Virtuelni adresni prostor je velične 8GB, a adresibilna jedinica je 16-bitna reč. Stranica je veličine 4KB, a preslikavanje je u dva nivoa, s tim da PMT prvog nivoa ima dva puta manje ulaza nego PMT drugog nivoa. Prikazati strukturu virtuelne adrese i označiti širinu svakog polja.

=== Rešenje ===
VA(32): 10 (Page1), 11(Page2), 11(Offset)

== 8. Zadatak ==
=== Postavka ===
Navesti tipične usluge operativnog sistema vezane za pristup blokovski orijentisanom ulaznom uređaju sa direktnim pristupom i predložiti potpise odgovarajućih funkcija za te sistemske pozive.

=== Rešenje ===
Osnovne usluge jesu pisanje i čitanje.
<code> int readBlock(BlockNo block, void* buffer);</code>
<code> int writeBlock(BlockNo block, void* buffer);</code>

== 9. Zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti koncept ACL (access control list).

=== Rešenje ===
Da bi se fajlovi zaštitili, jedan način je da se ograniče prava pristupa korisnika. Potrebno je definisati koji korisnik(ili grupa) može da izvršava koju operaciju. Jedan pristup je svakom fajlu pridružiti listu ovih parova(korisnik i operacija). Takva lista je lista kontrole pristupa (ACL).

== 10. Zadatak ==
=== Postavka ===
Fajl sistem primenjuje FAT alokaciju, s tim da se i slobodni blokovi ulančavaju u listu. U strukturi FCB polje head sadrži broj prvog bloka sa sadržajem fajla, a polje size veličinu sadržaja. Globalna promenljiva fat_free_head sadrži broj prvog bloka (glavu liste), a fat_free_tail poslednjeg bloka (rep liste) u lancu slobodnih. FAT je u memoriju učitana kao niz. Napisati funkciju jezgra truncate koja briše sadržaj fajla na čiji FCB ukazuje argument.

=== Rešenje ===

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Јул 2017

2021-07-07T12:10:23Z

Duke: dodata resenja, valjda dobra

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2017/jul/Jul%202017.pdf Zadaci sa stranice predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je hard, a šta soft sistem za rad u realnom vremenu (real-time system)?

=== Rešenje ===
Tvrdi sistemi za rad u realnom vremenu su sistemu u kojima odziv mora da stigne u određenom vremenu (deadline). Prekoračenje može dovesti do rezličitih katastrofa. Meki sistemi za rad u realnom vremenu su sistemi kojima je rok bitan ali smeju ga prekoračiti dok god performanse ulaze u zadate okvire.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti značenje mašinske instrukcije tipa <code>test_and_set</code> i njenu upotrebu u jezgru operativnog sistema.

=== Rešenje ===
<code>test_and_set</code> je instrukcija koja omogućava sinhronizaciju na hardverskom nivou. Služi za međusobno isključenje izvršavanja na više procesora. Ona čita i vraća vrednost zadate memorijske lokacije a u tu lokaciju stavlja vrednost 1. Koristi se u implementaciji ''lock()'' funkcije.

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem školskog jezgra napisati program koji u n uporednih niti izračunava kvadrat svakog elementa nekog celobrojnog niza (a[i]*=a[i]) veličine n*k, tako što svaka nit obrađuje kelemanata(jednu particiju niza).

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c++">
class ArrThread : Thread{
public:
ArrThread(int* a, int s, int f): arr(a), start(s), finish(f) {}
void run(){
for (int i=start;i<finish;i++){
arr[i] *= arr[i];
}
}
private:
int* arr;
int start;
int finish;
};
int main(){
ArrThread *t[n];
int start=0;
for (int i=0;i<n;i++){
t[i] = new ArrThread(array,start,start+k);
start += k;
}
for (int i=0;i<n;i++){
t[i]->waitToComplete();
delete t[i];
}
}
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Implementirati Petersonov algoritam za međusobno isključenje kritičnih sekcija dva uporedna procesa.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="milo">
shared var turn : integer := 1, flag1, flag2 : boolean := false;
process P1
begin
loop
flag1 := true; turn := 2;
while flag2 and turn = 2 do null;
<critical section>
flag1 := false;
<non-critical section>
end
end P1;
process P2
begin
loop
flag2 := true; turn := 1;
while flag1 and turn = 1 do null;
<critical section>
flag2 := false;
<non-critical section>
end
end P2;
</syntaxhighlight>
== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti zašto klasičan linker svoj posao obavlja u dva prolaza (a ne može samo ujednom). Obrazloženje ilustrovati primerom.

=== Rešenje ===
Linkerov zadatak je spojiti sve fajlove u jedan izvriš ali da bi to uradio, linker mora naći sve simbole koji se uvoze odnosno izvoze.
U prvom prolazu analizira ulazne fajlove, veličinu njihovog binarnog sadržaja (prevoda), i pravi mapu ''exe'' fajla; osim toga, sakuplja infomacije iz tabela simbola obj fajlova i izgrađuje svoju tabelu simbola; u tu tabelu simbola unosi izvezene simbole iz obj fajlova, za koje odmah može da izračuna adresu u odnosu na ceo exe fajl. U drugom prolazu generiše binarni kod, i ujedno razrešava nerazrešena adresna polja mašinskih instrukcija na osnovu informacija o adresama u koje se preslikavaju simboli iz njegove tabele simbola
Primer: Recimo da imamo dva objektna fajla, ''a.obj'' i ''b.obj''. ''a.obj'' izvozi simbol ''f'' i uvozi simbol ''c''. Linker ce prvo izvozni fajl dodati u tabelu ''f''. ''b.obj'' uvozi simbol ''f'' i izvozi simbol ''c'', pa ce linker u svojoj tabeli dodati simbol ''c''. U drugom prolazu ce linker razresiti ''c'' polje u ''a.obj'' i polje ''f'' u ''b.obj''.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti uslugu koju program očekuje od operativnog sistema ako koristi preklope(overlay).

=== Rešenje ===
Obaveza OS-a je samo da obezbedi uslugu (sistemski poziv) koji alocira deo (virtuelnog) adresnog prostora procesa, kao i uslugu kojom u dati prostor procesa učitava sadržaj iz nekog binarnog fajla i sadržaj iz memorije upisuje u neki fajl (uobičajene sistemske usluge za rad sa fajlovima); OS ne zna za šta se te usluge koriste, tj. ne zna da se one upotrebljavaju baš za dinamičko učitavanje i zamenu delova procesa

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Virtuelni adresni prostor je veličine 1GB, organizovan je segmentno, sa maksimalnom veličinom segmenta od 4KB, adresibilna jedinica je bajt. Svi segmenti nekog procesa su stvarne veličine od po 2KB i u fizičku memoriju smešteni su odmah jedan iza drugog, pri čemu segment broj 0 počinje od fizičke adrese F000h. Prikazati logičku strukturu virtuelne adrese i izračunati u koju fizičku adresu se preslikava virtuelna adresa 2543h.

=== Rešenje ===

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti kako se nedeljivi izlazni uređaj može učiniti (virtuelno) deljivim?

=== Rešenje ===
Jedan način da se ovo reši je tehnikom rezervacije uređaja. To je zapravo međusobno isključenje operacija sa ovakvim uređajem. Problem je što operacije sa uređajima mogu trajati dugo pa ti procesi mogu dugo i da čekaju. Rešenje jeste u tehnici koja se naziva ''spuling''. Ovde kada neki proces zahteva korišćenje, OS otvara poseban fajl u kome se preusmeravaju sve izlazne operacije sa tim uređajem. Kada se završi, proces nastavlja da izvršava svoj tok, dok se fajl šalje posebnoj niti operativnog sistema, ''spuleru'' koja onda izvršava jedan po jedan fajl iz liste čekanja i njegov sadržaj šalje uređaju.

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Navestii objasniti razlog zašto bi neki fajl sistem koristio klastere na disku različite veličine.

=== Rešenje ===
Način da se reči problem režijske potrošnje prostora za pokazivače je povećavanjem bloka ili alokacije više susednih blokova kao jedna jedinica alokacije, i to se naziva klaster.

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi indeksirani pristup alokaciji fajlova sa indeksima u dva nivoa, blokom veličine 512KB i 64-bitnim adresama fizičkih blokova. Kolika je maksimalna veličina fajla u ovom sistemu?

=== Rešenje ===
2^45 B, odnosno 35 TB

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Август 2020

2021-06-29T12:55:40Z

Duke:

{{tocright}}

#['''3'''] Ако се над следећим програмом креира један процес, колико ће укупно процеса бити креирано (укључујући и тај један почетни), под претпоставком да су сви системски позиви успели?
#:<syntaxhighlight lang='c'>
void main {
for (int i=0; (i<3) && fork(); i++);
}
</syntaxhighlight>
#:Одговор: 4
#:Поступак:
#*P1 прави дете P2 и инкрементира своје ''i''.
#*P2 је дете, те ''fork()'' враћа 0 у контексту дете, како услов није испуњен, завршава се ''for'' циклус.
#*P1 прави дете P3 и инкрементира своје ''i''.
#*P1 прави дете P4 и инкрементира своје ''i''.
#*P3 и P4 се исто завршавају као процес P2.
#*P1 завршава свој ''for'' циклус јер је ''i'' постало 3.
#['''3'''] Шта је проблем следеће имплементације критичне секције упосленим чекањем?
#:<syntaxhighlight lang="milo">
process P1
begin
loop
while flag2 = true do null end; (* Busy wait *)
flag1 := true;
<critical section>
(* Critical section *)
flag1 := false;
(* Exit protocol *)
<non-critical section>
end
end P1;
process P2
begin
loop
while flag1 = true do null end; (* Busy wait *)
flag2 := true;
<critical section>
(* Critical section *)
flag2 := false;
(* Exit protocol *)
<non-critical section>
end
end P2;
</syntaxhighlight>
#:Одговор: Ова два процеса не обезбеђују међусобно искључење јер оба процеса могу прочитати одговарајући ''flag'' и ући у критичну секцију. Да би ово поправили можемо користити Петерснов алгоритам.
#['''3'''] Шта је основна разлика између технике динамичког учитавања и технике преклопа (оверлаyс)?
#:Одговор: Динамичко учитавање алоцира меморију за неки процес тек када му је она потребна. Преклопи функционишу на исти начин али користе се чињеницом да се неки део никад не користи у исто време када и неки други део, већ наизменично, па се они динамички учитавају на истом месту. Такорећи се преклапају.
#['''3'''] Укратко објаснити зашто је код сегментне организације виртуелне меморије обавезна провера прекорачења границе сегмента приликом сваког адресирања, а код станичне организације та провера не постоји.
#:Одговор: Сегментна организација функционише тако што се нађе одређени сегмент, односно базна адреса тог сегмента, затим се дода померај (''offset''). Могуће је да померај прелази величину сегмента те је обавезна провера за овакву грешку. Странична организација с друге стране, заправо и не познаје концепт сегмента. Пресликавање је реализовано тражењем физичке адресе оквира у односу на виртуелну адресу страницец која је увек исте величине. Померај такође не може бити већи од странице и он се не сабира са адресом већ се додаје на крају саме адресе.
#['''3''']У неком систему постоје следећи системски позиви:
#:<syntaxhighlight lang="c">
int async_write (const char* buffer);
void wait (int request_id);
</syntaxhighlight>
#:Операција ''async_write'' асинхроно задаје операцију излаза датог низа знакова на неки излазни уређај и враћа интерни системски идентификатор тог захтева (већи од 0), односно код грешке (мањи од нула). Операција ''wait'' суспендује позивајући процес све док операција са датим идентификатором није завршена. Коришћењем ових системских позива, реализовати синхрони излаз (функција треба да враћа 0 у случају успеха, а код грешке у супротном):
#:<syntaxhighlight lang="c">
int sync_write (char* buffer);
</syntaxhighlight>
#:Решење:
#['''3'''] Какав проблем може настати код уланчане алокације фајла ако се грешком промени садржај блока у ком је смештен део садржаја неког фајла?
#:Одговор: У случају када се деси грешка на садршај неког фајла, та грешка може оштетити сам показивач на следећи елемент у листи те или прекинути уланчану листу или грешка буде таква да сада то показује на неки део неког другог фајла. Па када буде читао фајл може наставити на тамо.
#['''3'''] Укратко објаснити шта је инкрементални, а шта тотални бекап (''backup'') фајл система и навести пример оперативног система који има уграђену подршку за инкрементални бекап.
#:Одговор: Тотални бекап копира све фајлове из једног фајл система или његовог дела независно од тога да ли су били измењени од прошлог бекапа или нису. Неки фајлови се беспотребно копирају. Инкрементални бекап копира само измењене фајлове. ''Mac OS X'' има подршку инкременталног бекапа, тако што или експлицитно или аутоматски покрене бекап када се повеже хард диск уређај који је за то намењен.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Август 2020

2021-06-29T12:54:52Z

Duke: Ваљда сви одговори сем петог задатка.

{{tocright}}

#['''3'''] Ако се над следећим програмом креира један процес, колико ће укупно процеса бити креирано (укључујући и тај један почетни), под претпоставком да су сви системски позиви успели?
#:<syntaxhighlight lang='c'>
void main {
for (int i=0; (i<3) && fork(); i++);
}
</syntaxhighlight>
#:Одговор: 4
#:Поступак:
#*P1 прави дете P2 и инкрементира своје ''i''.
#*P2 је дете, те ''fork()'' враћа 0 у контексту дете, како услов није испуњен, завршава се ''for'' циклус.
#*P1 прави дете P3 и инкрементира своје ''i''.
#*P1 прави дете P4 и инкрементира своје ''i''.
#*P3 и P4 се исто завршавају као процес P2.
#*P1 завршава свој ''for'' циклус јер је ''i'' постало 3.
#['''3'''] Шта је проблем следеће имплементације критичне секције упосленим чекањем?
#:<syntaxhighlight>
process P1
begin
loop
while flag2 = true do null end; (* Busy wait *)
flag1 := true;
<critical section>
(* Critical section *)
flag1 := false;
(* Exit protocol *)
<non-critical section>
end
end P1;
process P2
begin
loop
while flag1 = true do null end; (* Busy wait *)
flag2 := true;
<critical section>
(* Critical section *)
flag2 := false;
(* Exit protocol *)
<non-critical section>
end
end P2;
</syntaxhighlight>
#:Одговор: Ова два процеса не обезбеђују међусобно искључење јер оба процеса могу прочитати одговарајући ''flag'' и ући у критичну секцију. Да би ово поправили можемо користити Петерснов алгоритам.
#['''3'''] Шта је основна разлика између технике динамичког учитавања и технике преклопа (оверлаyс)?
#:Одговор: Динамичко учитавање алоцира меморију за неки процес тек када му је она потребна. Преклопи функционишу на исти начин али користе се чињеницом да се неки део никад не користи у исто време када и неки други део, већ наизменично, па се они динамички учитавају на истом месту. Такорећи се преклапају.
#['''3'''] Укратко објаснити зашто је код сегментне организације виртуелне меморије обавезна провера прекорачења границе сегмента приликом сваког адресирања, а код станичне организације та провера не постоји.
#:Одговор: Сегментна организација функционише тако што се нађе одређени сегмент, односно базна адреса тог сегмента, затим се дода померај (''offset''). Могуће је да померај прелази величину сегмента те је обавезна провера за овакву грешку. Странична организација с друге стране, заправо и не познаје концепт сегмента. Пресликавање је реализовано тражењем физичке адресе оквира у односу на виртуелну адресу страницец која је увек исте величине. Померај такође не може бити већи од странице и он се не сабира са адресом већ се додаје на крају саме адресе.
#['''3''']У неком систему постоје следећи системски позиви:
#:<syntaxhighlight lang="c">
int async_write (const char* buffer);
void wait (int request_id);
</syntaxhighlight>
#:Операција ''async_write'' асинхроно задаје операцију излаза датог низа знакова на неки излазни уређај и враћа интерни системски идентификатор тог захтева (већи од 0), односно код грешке (мањи од нула). Операција ''wait'' суспендује позивајући процес све док операција са датим идентификатором није завршена. Коришћењем ових системских позива, реализовати синхрони излаз (функција треба да враћа 0 у случају успеха, а код грешке у супротном):
#:<syntaxhighlight lang="c">
int sync_write (char* buffer);
</syntaxhighlight>
#:Решење:
#['''3'''] Какав проблем може настати код уланчане алокације фајла ако се грешком промени садржај блока у ком је смештен део садржаја неког фајла?
#:Одговор: У случају када се деси грешка на садршај неког фајла, та грешка може оштетити сам показивач на следећи елемент у листи те или прекинути уланчану листу или грешка буде таква да сада то показује на неки део неког другог фајла. Па када буде читао фајл може наставити на тамо.
#['''3'''] Укратко објаснити шта је инкрементални, а шта тотални бекап (''backup'') фајл система и навести пример оперативног система који има уграђену подршку за инкрементални бекап.
#:Одговор: Тотални бекап копира све фајлове из једног фајл система или његовог дела независно од тога да ли су били измењени од прошлог бекапа или нису. Неки фајлови се беспотребно копирају. Инкрементални бекап копира само измењене фајлове. ''Mac OS X'' има подршку инкременталног бекапа, тако што или експлицитно или аутоматски покрене бекап када се повеже хард диск уређај који је за то намењен.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ПООП

2021-06-26T08:23:41Z

Duke: mala greskica

{{tocright}}
'''Практикум из објектно оријентисаног програмирања''' (ПООП) је изборни предмет у четвртом семестру.

== Странице ==
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/13S112POOP/ Страница предмета]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/13S112POOP/materijali/ Пројектни задаци из претходних година]

== Корисне везе ==
{{Материјали
| vuk = 1Hurdf0yxDWLcFmWV1cQrcqtOWiAT1_iD
}}
* [[github:DusanTodorovic5/StockPriceSimulatorCpp|Пример C++ пројекта из 2021. године са GUI-јем]]

== Пројекат ==
Модификације пројекта тренутно сакупљене на викију:
* [[ПООП/Лаб 1 2021|Лаб 2021]]
* [[ПООП/Јун_2021|Јун 2021]]

== Прављење Native библиотеке за Java пројекат ==
* Скините жељени JDK, идеално JDK 1.8.
* У Java пројекту, направите класу са ''native'' методом као на примеру klase ''MojaKlasa''
*: <syntaxhighlight lang="c" inline>public native int saberi(int a, int b);</syntaxhighlight>
*Покрените ''CMD'' или ''Terminal'' и идите до жељеног директоријума са вашом java класом
*Покрените следећу команду
*: <syntaxhighlight lang="bash" inline>javac -h . MojaKlasa.java</syntaxhighlight>
*Добијени ''.h'' фајл прекопирате у ваш C++ пројекат.
*Прављење библиотеке:
**Ако сте на Windows-u, потребно је направити ''DLL (Dynamic Link Library)'' и то можете помоћу ''Visual Studio''
**#Промените target platform на '''x64 Release'''
**#Потребно је да у ''Project Properties'' изаберете ''Include Directories'' под менијем ''VC++ Directories'' и додати путању до ''Include'' фолдера у инсталираном JDK-u. Такође додати фолдер ''include/win32''.
**#Остало је још да додамо путању до библиотеке, и у истом менију ''VC++ Directories'' на пољу ''Library Directories'' додати путању до ''Lib'' фолдера у инсталираном JDK-u.
**Ако сте на Линуксу или MacOS-u потребно је само имати инсталиран JDK.

*Ако сте успешно направили жељену билиотеку (DLL ili SO). Сада је можете додати у окружењу у коме радите. Потребно је додати фолдер где се библиотека налази у ''Project Path'' -> ''Native Libraries''.
*На крају додајте у класу где је ''native'' методa статичко поље које ће учитати ту библиотеку (без екстензије)
<syntaxhighlight lang="java">
public class MojaKlasa{
static {
System.loadLibrary("MojaBiblioteka");
}
public native int saberi(int a, int b);
}
</syntaxhighlight>

== Начин оцењивања ==
* Пројектни задатак из C++-a (35 поена)
* Пројектни задатак из Jave (35 поена)
* Испит који се састоји из надоградње пројектног задатка из Jave (30 поена)

[[Категорија:Четврти семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]

ПООП

2021-06-26T08:21:36Z

Duke: dodato uputstvo oko projekta

{{tocright}}
'''Практикум из објектно оријентисаног програмирања''' (ПООП) је изборни предмет у четвртом семестру.

== Странице ==
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/13S112POOP/ Страница предмета]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/13S112POOP/materijali/ Пројектни задаци из претходних година]

== Корисне везе ==
{{Материјали
| vuk = 1Hurdf0yxDWLcFmWV1cQrcqtOWiAT1_iD
}}
* [[github:DusanTodorovic5/StockPriceSimulatorCpp|Пример C++ пројекта из 2021. године са GUI-јем]]

== Пројекат ==
Модификације пројекта тренутно сакупљене на викију:
* [[ПООП/Лаб 1 2021|Лаб 2021]]
* [[ПООП/Јун_2021|Јун 2021]]

== Прављење Native библиотеке за Java пројекат ==
* Скините жељени JDK, идеално JDK 1.8.
* У Java пројекту, направите класу са ''native'' методом као на примеру klase ''MojaKlasa''
*: <syntaxhighlight lang="c" inline>public native int saberi(int a, int b);</syntaxhighlight>
*Покрените ''CMD'' или ''Terminal'' и идите до жељеног директоријума са вашом java класом
*Покрените следећу команду
*: <syntaxhighlight lang="bash" inline>javac -h . MojaKlasa.java</syntaxhighlight>
*Добијени ''.h'' фајл прекопирате у ваш C++ пројекат.
*Прављење библиотеке:
**Ако сте на Windows-u, потребно је направити ''DLL (Dynamic Link Library)'' и то можете помоћу ''Visual Studio''
**#Промените target platform на '''x64 Release'''
**#Потребно је да у ''Project Properties'' изаберете ''Include Directories'' под менијем ''VC++ Directories'' и додати путању до ''Include'' фолдера у инсталираном JDK-u. Такође додати фолдер ''include/win32''.
**#Остало је још да додамо путању до библиотеке, и у истом менију ''VC++ Directories'' на пољу ''Library Directories'' додати путању до ''Lib'' фолдера у инсталираном JDK-u.
**Ако сте на Линуксу или MacOS-u потребно је само имати инсталиран JDK.

*Ако сте успешно направили жељену билиотеку (DLL ili SO). Сада је можете додати у окружењу у коме радите. Потребно је додати фолдер где се библиотека налази у ''Project Path'' -> ''Native Libraries''.
*На крају додајте у класу где је ''native методa'' статичко поље које ће учитати ту библиотеку (без екстензије)
<syntaxhighlight lang="java">
public class MojaKlasa{
static {
System.loadLibrary("MojaBiblioteka");
}
public native int saberi(int a, int b);
}
</syntaxhighlight>
== Начин оцењивања ==
* Пројектни задатак из C++-a (35 поена)
* Пројектни задатак из Jave (35 поена)
* Испит који се састоји из надоградње пројектног задатка из Jave (30 поена)

[[Категорија:Четврти семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]

ПООП

2021-06-25T17:24:14Z

Duke: dodat github FOLLOW ME PLS

'''Практикум из објектно оријентисаног програмирања''' (ПООП) је изборни предмет у четвртом семестру.

== Странице ==
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/13S112POOP/ Страница предмета]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/13S112POOP/materijali/ Пројектни задаци из претходних година]

== Корисне везе ==
{{Материјали
| vuk = 1Hurdf0yxDWLcFmWV1cQrcqtOWiAT1_iD
}}
* [[github:DusanTodorovic5/StockPriceSimulatorCpp|Пример C++ пројекта из 2021. године са GUI-јем]]

== Пројекат ==
Модификације пројекта тренутно сакупљене на викију:
* [[ПООП/Лаб 1 2021|Лаб 2021]]
* [[ПООП/Јун_2021|Јун 2021]]

== Начин оцењивања ==
* Пројектни задатак из C++-a (35 поена)
* Пројектни задатак из Jave (35 поена)
* Испит који се састоји из надоградње пројектног задатка из Jave (30 поена)

[[Категорија:Четврти семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]

ПООП

2021-06-25T16:56:09Z

Duke: /* Пројекат */

'''Практикум из објектно оријентисаног програмирања''' (ПООП) је изборни предмет у четвртом семестру.

== Странице ==
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/13S112POOP/ Страница предмета]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/13S112POOP/materijali/ Пројектни задаци из претходних година]

== Корисне везе ==
{{Материјали
| vuk = 1Hurdf0yxDWLcFmWV1cQrcqtOWiAT1_iD
}}

== Пројекат ==
Модификације пројекта тренутно сакупљене на викију:
* [[ПООП/Лаб 1 2021|Лаб 2021]]
* [[ПООП/Јун_2021|Јун 2021]]

== Начин оцењивања ==
* Пројектни задатак из C++-a (35 поена)
* Пројектни задатак из Jave (35 поена)
* Испит који се састоји из надоградње пројектног задатка из Jave (30 поена)

[[Категорија:Четврти семестар]]
[[Категорија:Изборни предмети]]

ПООП/Јун 2021

2021-06-25T16:53:44Z

Duke: додата модификација

{{tocright}}
Следећа модификација је била на одбрани пројекта у јуну 2021. године.

== Поставка ==
Додати функцију програма која омогућава селектовање одређеног дела приказа свећа и приказати их преко целог прозора
Омогућити вишеструко увеличавање, односно могућност да се додатно увелича, већ увеличан део.
[[Датотека:Селектовање ПООП.png|мини]]
[[Датотека:Селектован ПООП.png|мини]]
=== Решење ===
Додати 2 нова поља у класи која ће чувати позицију миша када је претиснут и поље које ће чувати позицију миша када се пусти клик.
Унутра ''paint'' методе, израчунати фактор увеличавања, поделивши величину прозора са величином селектоване секције. Померити цео график за вредност поља у којем се чувају позиције клика.
[[Категорија:ПООП]]
[[Категорија:Лабораторијске вежбе]]

Датотека:POOP jun 2021 selektovan.png

2021-06-25T16:47:54Z

Duke: Отпремљено кроз дијалог за отпремање датотека.

2021-05-16T18:14:05Z

Duke: /* Група 3 */

{{tocright}}
<div class="unhide-spoilers"></div>

== Група 3 ==
=== Задатак 1 ===
==== Поставка ====
(6) У фајл ''test/project/makefile'' уписати правила за превођење кода датог у фолдерима ''src'' и ''include''.
У фолдеру ''obj'' треба се нађу сви ''.о'' фајлови,
У ''project'' фолдеру треба да се налази извршни фајл под називом ''program''.
Правила треба да уклоне непотребне зависности.
Користити променљиве, ''$@'', ''$<'', ''$^'' и ''patsubst'' где год има смисла.

(4) У ''makefile'' додати акције ''clean'' и ''all''.
''clean'' треба да брише све фајлове који нису ''.c'' или ''.h'' или ''makefile'' (потребно је уклонити и скривене фајлове који имају ''~'' на крају, а које генерише едитор)
''all'' треба да уради поновно формирање свих зависних фајлова без обзира да ли су ажурирани или не
(дакле, треба да се опет генеришу сви ''.о'' фајлови, као и сам програм)
Заштити ''clean'' и ''all'' акције тако да се увек извршавају.

==== Решење ====
Једно од решења које има максимални број бодова:
<syntaxhighlight lang="makefile" class="spoiler">
# makefile

CC = gcc
OBJDIR = ./obj
SRCDIR = ./src
IDIR = ./src/include
CFLAGS = -w -I$(IDIR)
PROGRAM = ../program

SRC = $(wildcard $(SRCDIR)/*.c)
OBJ = $(patsubst $(SRCDIR)/%.c,$(OBJDIR)/%.o,$(SRC))
DEP = $(patsubst $(SRCDIR)/%.c,$(SRCDIR)/%.d,$(SRC))

$(PROGRAM): $(OBJ)
$(CC) -o $@ $^

$(OBJDIR)/%.o: $(SRCDIR)/%.c | proveridir
$(CC) -o $@ -c $< $(CFLAGS)

$(SRCDIR)/%.d: $(SRCDIR)/%.c
$(CC) -MM $< $(CFLAGS) > $@
include $(DEP)

clean:
rm -rf obj
rm -f $(PROGRAM)
rm -f $(SRCDIR)/*.d
rm -f *~
all: clean $(PROGRAM)

proveridir:
[ -d $(OBJDIR) ] || mkdir -p $(OBJDIR)
.PHONY:
proveridir
clean
all
</syntaxhighlight>

=== Задатак 2 ===
(4) Користећи ''gdv'', написати следеће команде у фајл ''test/gdb/gdb.txt'':
# Створити извршни програм од кода датог у фолдерима ''src'' и ''include''
# Поставити бреакпоинт на линију 14 у ''main.c'' фајлу
# 14 <syntaxhighlight lang="c">a = dohvFibonaciBrojeve(n);</syntaxhighlight>
# Покренути програм са параметром 10
# Ући у функцију ''dohvFibonaciBrojeve''
# и прочитати вредност ''fib[9]'' када програм стигне до линије 18:
# 18 <syntaxhighlight lang="c">return (int*)fib; </syntaxhighlight>
# Скочити на линију 23 у фајлу маин.ц:
# 23 <syntaxhighlight lang="c">return 0;</syntaxhighlight>
# Завршити програм
# Приказати све бреакпоинт-ове
# Уклонити све бреакпоинт-ове
# Изаћи из дибагера
==== Поставка ====

[[Категорија:ПОС]]
[[Категорија:Лабораторијске вежбе]]

2021-05-11T15:47:47Z

Duke:

= Модификације 2021 =

== 1. Група ==

== 2. Група ==

Поставка : Израчунати максимални износ новца који корисник може имати за одређени период.

Решење : Посматрамо дати график.
[[Датотека:Слика.png|мини|центар|индикатор]]
[[Датотека:Slikasaliniju.png|мини|slika sa dodatnu liniju]]

Потребно је да од почетка низа до краја низа индикатора тражимо локалне минимуме и максимуме. Када дођемо до максимума, продамо све акције које поседујемо, ако дођемо до минимума, купимо колико год можемо. На крају, проверимо ако имамо неке остале купљене акције, продамо их.