ОО1/Питања

2022-08-22T18:07:33Z

Djordje200179: Нова страница: {{tocright}} {{nerešeno}} Ispod su sakupljena razna pitanja sa prezentacija iz predmeta, zasad bez rešenja. Namenjena su za obnavljanje gradiva pred kolokvijum, kako…

{{tocright}}
{{nerešeno}}
Ispod su sakupljena razna pitanja sa prezentacija iz predmeta, zasad bez rešenja. Namenjena su za obnavljanje gradiva pred kolokvijum, kako bi studenti mogli da testiraju svoje znanje odgovaranjem na njih.

== Uvod ==
# Prilikom izvođenja, da li se stari programski kod mora menjati, opet prevoditi i opet testirati?
# Šta je apstrakcija?
# Koja su 3 značajna napretka u evoluciji programskih jezika?
# Od koja dva dela se svaka klasa sastoji?
# Šta su objekti (i u užem i u širem smislu)?
# Da li je polimorfizam statički ili dinamički mehanizam?
# Šta je polimorfizam?
# Šta su objektno-bazirani jezici, a šta objektno-orijentisani?
# Da li je mehanizam obrade izuzetaka svojstven samo za objektno-orijentisane jezike?
# Da li je mehanizam preklapanja operatora svojstven samo za objektno-orijentisane jezike?
# Da li se mogu preklopiti svi operatori?
# Da li je generički mehanizam statički ili dinamički?

== Proširenja C ==
# Šta je deklaracija, a šta definicija?
# Koliko puta se smeju ponoviti deklaracije i definicije jednog istog objekta/funkcije/tipa?
# Kakva može promenljiva da bude (i po veku trajanja i po mestu gde se nalazi)?
# Šta je l-vrednost, a šta d-vrednost?
# Da li uvek sa leve strane znaka <code>=</code> može da stoji l-vrednost?
# Koji operatori zahtevaju da im operandi budu l-vrednosti?
# Koji operatori bi trebalo da vrate l-vrednost?
# Koju oblast važenja imaju i koliko traju: lokalna imena, globalna imena, statički objekti, dinamički objekti, automatski objekti, privremeni objekti?
# Da li je moguće na neki način pristupiti globalnom imenu ukoliko je ono sakriveno od strane lokalnog imena, a lokalnom imenu u spoljašnjem bloku ukoliko je ono sakriveno od strane lokalnog imena u unutrašnjem bloku?
# Da li se u uslovu <code>if</code> može definisati neka promenljiva i ako da kakva mora da bude i koliko ona traje?
# Da li je unutar funkcije moguće imati promenljivu istog imena kao neki od parametara i ako ne koji je razlog?
# Koju oblast važenja imaju članovi strukture/klase?
# Na koje sve načine se može pristupiti imenima članovima klase, van te klase?
# Koju oblast važenja imaju labele?
# Da li je moguće sa <code>goto</code> naredbom preskočiti definiciju neke promenljive i skočiti na labelu koja se nalazi nakon nje?
# Kada se kreiraju statički objekti?
# Da li je C++ strogo ili labavo tipiziran jezik?
# Koja je razlika između 4 kast operatora i kad se koji koristi?
# Na koja dva načina možemo implementirati kastovanje (navesti mane ukoliko ih ima neki način)?
# Šta radi operator <code>decltype</code>, da li računa izraz?
# Koja je bitna razlika između <code>decltype</code> i <code>auto</code>?
# Da li se <code>auto</code> može koristiti sa povratnom vrednosti funkcije i u kojim slučajevima?
# Kog je tipa string literal u C++ ("abcd")?
# Kakvu razliku pravi pozicija gde se nalazi reč <code>const</code> u definiciji pokazivača?
# Na koje načine je moguće pristupiti imenu iz nekog prostora imena?
# Da li je validno imati objekat istog imena kao i neki tip?
# Da li je moguće imati isto ime (identifikator) za dve različite stvari u jednom prostoru imena, tj. da ime nije jednoznačno?
# Koji operatori su definisani za tipove nabrajanja (<code>enum</code>)?
# Koje konverzije postoje za tipove nabrajanja?
# Da li je moguće definisati koji tip koristi "under-the-hood" tip nabrajanja, da se ne koristi uvek <code>int</code>, i kako?
# Koja je razlika između običnog tipa nabrajanja i tipa nabrajanja sa ograničenim dosegom (<code>enum class</code>)?
# Kako se koristi incijalizatorska lista prilikom kreiranja unije?
# Šta se dešava ukoliko inicijalizatorska lista sadrži više vrednosti nego što ima podataka ta struktura?
# Da li se inicijalizatorske liste mogu koristiti pri dodeli vrednosti?
# Kako se pristupa poljima bezimene unije/strukture?
# Da li je unija/struktura bezimena ako nema ime a ipak kreiramo bar jedan objekat ili pokazivač tog tipa?
# Na koji način radi <code>mutable</code> polje?
# Šta se dešava ukoliko operator <code>new</code> ne uspe da alocira memoriju jer nema dovoljno prostora?
# Šta se dešava ukoliko pokušamo da obrišemo <code>nullptr</code> sa <code>delete</code> operatorom?
# Šta vraća operator <code>delete</code>?
# Ukoliko dinamički alociramo matricu (više-dimenzioni niz, a ne niz nizova (<code>new Tacka[10][10]</code>)) da li dimenzije mogu biti promenljivi izrazi ili moraju biti konstante?
# Da li je moguće napraviti niz referenci, pokazivač na referencu, referencu na pokazivač ili referencu na referencu?
# Da li "moderna" verzija for-petlje (<code>for(tip prom: niz) naredba</code>) u svakom ciklusu petlje sadrži referencu ili kopiju tekućeg elementa niza, tj. da li promena objekta <code>prom</code> utiče na niz?
# Da li je referenca na d-vrednost takođe d-vrednost ili je l-vrednost?
# Da li referenca na d-vrednost može upućivati na konstantnu/nepromenljivu d-vrednost?
# Da li parametri funkcije mogu biti tipa reference na d-vrednost?
# Da li je dozvoljeno inicijalizovati referencu na d-vrednost pomoću l-vrednosti?
# Gde treba da se nalazi deklaracija funkcije koja se neposredno ugrađuje (<code>inline</code> funkcije)?
# Kada se računaju podrazumevane vrednosti argumenata?
# Da li je mehanizam preklapanja imena funkcije statički ili dinamički?
# Da li je dovoljno da se samo tipovi rezultata razlikuju da bi postojale dve funkcije istog imena?
# Da li rezultat ternarnog operatora može biti l-vrednost?
# Da li su reinterpretirajuća i konstantna konverzija bezbedne?

== Klase i objekti ==
# Kako se formalnije nazivaju podaci i funkcije koji su deo klase?
# Kako se naziva objekat koji poziva neki metod, a kako onaj čiji je metod pozvan?
# Da li može biti više sekcija vidljivosti iste vrste?
# Koja je podrazumevana sekcija, ako se ne navede nijedna druga?
# Da li atribut klase može biti tipa iste te klase, a šta važi ako je referenca ili pokazivač na taj tip?
# Da li rezultati i parametri metoda mogu biti tipa iste te klase, a šta važi ako je referenca ili pokazivač na taj tip?
# Na koji način možemo baratati sa objektima neke klase ukoliko imamo njenu deklaraciju, a ne i definiciju?
# Koji operatori su ugrađeni, podrazumevani?
# Kog je tipa pokazivač <code>this</code>?
# Da li je dozvoljeno u metodi imati parametar istog imena kao i neki atribut te klase?
# Šta su metodi inspektori, a šta mutatori?
# Kog je tipa pokazivač <code>this</code> u inspektor metodama?
# U koju svrhu se koristi modifikator <code>volatile</code>?
# Da li je dovoljno da se dva metoda razliku samo u modifikatorima?
# Koji sve modifikatori postoje?
# Koji je tip rezultata konstruktora?
# Da li konstruktor može imati parametar tipa te klase?
# Kada se briše podrazumevani ugrađeni konstruktor?
# Da li je moguće kreirati niz objekata neke klase ukoliko ta klasa nema podrazumevani konstruktor?
# Da li je dozvoljeno ostaviti prazne zagrade pri definiciji automatskog objekta?
# Koja je svrha <code>explicit</code> reči kod konstruktora?
# Kojim redosledom se izvršava incijalizacija atributa klase?
# Da li atribut može da ima inicijalizator i u telu klase i u definiciji konstruktora?
# Kada je inicijalizacija atributa neophodna?
# Šta sme da postoji u listi incijalizatora kod delegirajućeg konstruktora?
# Da li je prevodilac otkriva rekurzivno delegiranje (da se konstruktori ciklično pozivaju)?
# Kako se implicitno briše kopirajući, a kako pomerajući konstruktor?
# Kog tipa može biti parametar konstruktora kopije i da li može imati još parametara sa podrazumevanim vrednostima?
# Zašto se mora eksplicitno pisati premeštajući konstruktor ukoliko nam je potreban, tj. zašto nam nije dovoljan ugrađeni?
# Kog tipa može biti parametar konstruktora premeštanja i da li može imati još parametara sa podrazumevanim vrednostima?
# Koji konstruktor se može pozvati ukoliko premeštajući ne postoji?
# Kog tipa rezultata je destruktor?
# Da li destruktor može imati parametre i da li oni mogu imati podrazumevane vrednosti?
# Da li se destruktor može eksplicitno pozvati?
# Da li se statički atribut može i definisati u klasi, i koji slučaj je izuzetak?
# Čime se inicijalizuje statički atribut ako se ne navede inicijalizator u definiciji?
# U kom slučaju se može definisati statički atribut i u definiciji klase?
# Da li se telo statičke metode može nalaziti u definiciji klase?
# Da li statičke metode mogu imati modifikatore?
# Šta se dešava ako preko konkretnog objekta pozovemo statički metod?
# Da li je moguće pozvati statički metod ako nije kreiran nijedan objekat te klase?
# Koje osobine ima prijateljstvo među klasama?
# Da li je prijatelj-metodi ili prijatelj-klasi moguće ograničiti oblast važenja i vidljivost identifikatora?
# Da li je moguće definisati prijateljsku metodu unutar definicije klase, da li se tad podrazumeva <code>inline</code>?
# Da li je bitno gde se oznaka prijateljstva nalazi, tj. u kojoj sekciji klase?
# Da li prijateljska funkcija ima pokazivač <code>this</code> u sebi?
# Da li prijateljske globalne funkcije mogu imati modifikatore, npr. <code>const</code>?
# Da li je moguća konverzija tipa nad kojim je pozvan objekat (skrivenog argumenta) u drugi tip?
# Da li se doseg imena okružujuće klase proteže na ugnježdenu klasu i obratno?
# Da li je se u ugnježdenoj klasi može direktno pristupiti ne-statičkim poljima okružujuće klase?
# Da li postoji neka relacija prijateljstva između ugnježdene i okružujuće klase?
# Koju oblast važenja imaju lokalne klase?
# Da li je u lokalnoj klasi dozvoljeno pristupiti lokalnim promenljivama, a da li statičkim lokalnim promenljivama?
# Da li metodi lokalne klase mogu da se definišu van definicije klase?
# Da li lokalna klasa može da ima statičke atribute?

== Preklapanje operatora ==
# Koji operatori se ne mogu preklopiti?
# Da li je moguće promeniti osobine operatora?
# Kako se pišu operatori ako se simbol operatora sastoji od slova (npr. <code>new</code>)?
# Da li operatorske funkcije mogu imati podrazumevane vrednosti?
# Da li operatorske metode mogu biti statički?
# Da li operatorske metode mogu imati modifikatore?
# Da li je moguće napisati operatorsku funkciju gde nijedan parametar nije klasnog tipa?
# Da li je moguće u programu imati isti operator i kao metod i kao globalnu funkciju?
# Da li operatorski metod dozvoljava konverzije?
# Kako se piše operatorska funkcija ako prvi operand nije klasnog tipa?
# Koji operatori moraju biti ne-statički?
# Kada se brišu ugrađeni kopirajući i premeštajući operatori dodele?
# Kako se razlikuje postfiksna i prefiksna varijanta prilikom pisanja inkrementirajućeg i dekrementirajućeg operatora?
# Šta su funkcijska klasa i funkcijski objekat?
# Kako se preklapa operator <code>-></code>?
# Kog tipa treba da bude povratna vrednost operatora <code>-></code>?
# Kog tipa može da bude povratna vrednost kast operatora?
# Kako se piše kast operator, šta se mora izostaviti u deklaraciji i definiciji?
# Na koja dva načina se može pozvati kast operator i koje ograničenje važi za jedan od načina?
# Koja je uloga modifikatora <code>explicit</code> kod kast operatora?
# Kako se preklapaju operatori <code>new</code> i <code>delete</code>?
# Da li funkcije za operatore <code>new</code> i <code>delete</code> treba da pozivaju konstruktore/destruktore?
# Koju povratnu vrednost treba da ima operator <code>new</code>?
# Da li klasa može imati više preklopljenjih operatora <code>new</code> i kako se to postiže?
# Koliko preklopljenjih operatora <code>delete</code> funkcija može da ima?
# Kako se unutar preklopljenjih operatora <code>new</code> i <code>delete</code> pozivaju ugrađeni operatori <code>new</code> i <code>delete</code>?
# Da li operatori <code>new</code> i <code>delete</code> mogu biti virtuelni?
# Da li se operatori <code>new</code> i <code>delete</code> nasleđuju?
# Šta trebaju da vraćaju operatorske funkcije <code><<</code> i <code>>></code> kada se realizuje unos/ispis?
# Da li operatorske funkcije za unos/ispis mogu biti metode?
# Koji operatori se mogu napisati za nabrajajuće tipove?

== Izvođenje ==
# Šta je višestruko izvođenje, da li je to i izvođenje iz već izvedene klase?
# Šta označava modifikator <code>final</code> kod klasa, a šta kod metoda?
# Da li se može reč <code>final</code> pojaviti i kao identifikator?
# Šta izvedena klasa ne nasleđuje iz osnovne?
# U kojim slučajevima se može pristupiti zaštićenim članovima iz metoda izvedene klase?
# Kako se može eksplicitno promeniti pravo pristupa nasleđenom članu, i da li se može promeniti pravo pristupa članu koji je u osnovnoj klasi privatan?
# Koja je razlika između javnog, privatnog i zaštićenog izvođenja, u kojim slučajevima objekat izvedene klase može da zameni objekat osnovne klase?
# Šta se dešava ukoliko u izvedenoj klasi napiše metod koji ima isto ime kao metod iz osnovne klase?
# Na koji način se može pristupiti sakrivenom polju osnovne klase?
# Kako se prilikom zaštićenog i privatnog izvođenja restaurira vidljivost svih metoda nekog imena, a kako samo pojedinačnog?
# Da li se konstruktori nasleđuju prilikom izvođenja?
# Šta se dešava kad se uvezu konstruktori?
# Koje izvođenje je podrazumevano?
# Da li se može izvesti iz unije i da li unije mogu izvoditi?
# Da li konstruktor može inicijalizovati nasleđene atribute?
# Da li je objekat izvedene klase uvek i objekat osnovne klase?
# Da li se virtuelnost funkcije nasleđuje, tj. da li se u izvedenim klasama mora navesti da je funkcija virtuelna?
# U kojim stvarima se potpis metode u izvedenoj klasi sme razlikovati od potpisa virtuelne metode u osnovnoj klasi, šta se dešava ako se razlikuje više?
# Da li se svaki virtuelni metod mora definisati u svakoj izvedenoj klasi i šta se dešava ako neki nije napisan?
# Kada se aktivira virtuelni mehanizam, tj. kako se objektu mora pristupiti?
# Koja je svrha modifikatora <code>override</code>, da li je to rezervisana reč?
# Da li se i <code>override</code> i <code>final</code> mogu zajedno naći u potpisu metoda?
# Šta dodatno sadrži svaki objekat polimorfne klase?
# Da li statičke metode i globalne prijateljske funkcije mogu biti polimorfne, ako ne mogu kako se onda postiže polimorfno ponašanje kod njih?
# Da li konstruktori i destruktori mogu biti virtuelni i zašto?
# Da li izvedena klasa treba eksplicitno pozvati destruktor osnovne klase?
# Da li je niz objekata izvedene klase jedna vrsta niza objekata osnovne klase, da li se mogu bezbedno konvertovati, da li postoji slučaj kad može doći do greške i da li prevodilac to može otkriti?
# Da li je dozvoljena konverzija niza pokazivača na objekte izvedene klase u niz pokazivača na objekte osnovne klase?
# Kada je klasa virtuelna, a kada apstraktna?
# Da li je moguće imati primere apstraktne klase, a šta važi za pokazivače i reference takve klase?
# Kako je moguće sprečiti stvaranje objekata klase čije su svi metode konkretne i ne-apstraktne?
# Da li klasa može da ima apstraktni destruktor bez definicije?
# Da li klasa izvedena iz apstraktne klase mora da definiše sve apstraktne metode i šta se dešava ukoliko ih ne definiše?
# Da li apstraktna klasa može da ima konstruktor i kako on radi?
# Kakva mora da bude klasa pokazivača/reference koja se šalje kao parametar operatoru <code>dynamic_cast</code>?
# Šta se dešava ukoliko pokazivač/referenca prosleđeni operatoru <code>dynamic_cast</code> ipak ne upućuju na objekat izvedene klase (ili klase još izvedenije iz nje) u koju se vrši konverzija?
# Da li operator <code>typeid</code> izračunava izraz?
# Šta vraća operator <code>typeid</code> kad je upotrebljen nad objektom polimorfne klase (u obliku reference ili dereferenciranog pokazivača), a šta nad objektom ne-polimorfne klase?
# Šta se dešava ukoliko se u izrazu prosleđenom <code>typeid</code> operatoru dereferencira <code>nullptr</code> pokazivač?
# Koji koncept uvodi operator <code>typeid</code>?
# Koji tip objekta vraća operator <code>typeid</code> i da li je moguće sačuvati njegov rezultat u promenljivu i zašto?
# Šta je problem dijamant strukture i kako se rešava?
# Kojim redosledom se izvršava konstrukcija pri višestrukom nasleđivanju?

== Izuzeci ==
# Kog tipa može biti bačeni izuzetak?
# Da li operator <code>noexcept</code> izračunava izraz i na koji način onda gleda tačnost?
# Kojim redosledom treba navoditi rukovaoce?
# Koji je životni vek bačenog objekta?
# Šta se dešava ukoliko je bačen lokalni objekat?
# Šta se dešava sa atributima klase ukoliko se desi izuzetak u konstruktoru koji propagira van konstruktora?
# Koja je svrha funkcijske naredbe <code>try</code>?
# Da li se u rukovaocima funkcijske naredbe <code>try</code> mogu koristiti parametri funkcije?
# Šta moraju da urade rukovaoci funkcijske naredbe <code>try</code> na kraju svog izvršavanja?
# Da li se treba pristupati atributima i nasleđenom podobjektu unutar rukovaoca funkcijskog <code>try</code> bloka konstruktora?
# Šta se dešava na kraju rukovaoca funkcijskog <code>try</code> bloka konstruktora?
# Čemu je ekvivalentan modifikator <code>noexcept</code>?
# Da li konstruktor sa funkcijskim <code>try</code> blokom sme imati <code>noexcept</code>?
# Šta se dešava ukoliko se za neki izuzetak ne pronađe rukovalac?
# Šta podrazumevano radi funkcija <code>terminate()</code> i da li je to moguće promeniti, i ukoliko je moguće šta ta alternativna funkcija mora na kraju da uradi?
# Šta se dešava ukoliko se u funkciji desi neočekivan izuzetak (u funkciji označenoj sa <code>noexcept</code> ili ako izuzetak nije na listi očekivanih izuzetaka)?
# Šta podrazumevano radi funkcija <code>terminate()</code> i da li je to moguće promeniti, i ukoliko je moguće šta ta alternativna funkcija mora na kraju da uradi?
# Da li ijedna metoda klase izvedene iz <code>std::exception</code> sme da baci izuzetak i zašto?

== Šabloni ==
# Da li je mehanizam generika statički ili dinamički?
# Da li ima smisla odvojeno prevođenje šablona, tj. pisanje istih u <code>.cpp</code> datotekama i koja je mana toga?
# Šta mogu biti formalni parametri šablona?
# Kako se na zahtev generišu konkretne funkcije i klase iz šablona?
# Da li se implicitno mogu generisati konkretne funkcije i klase iz šablona i pod kojim uslovima?
# Kada je neophodno eksplicitno navesti stvarne argumente šablona funkcije?
# Kada će biti sprečeno automatsko generisanje funkcije iz šablona, a kako se može forsirati generisanje funkcije iz šablona?
# Da li se pri generisanju klase iz šablona generišu i sve njene virtuelne metode?
# Da li se može imenovati klasa pri generisanju iz šablona?
# Da li argumenti šablona mogu da imaju podrazumevane vrednosti i šta se dešava pri implicitnom zaključivanju kod šablonskih funkcija?
# Da li se podrazumevane vrednosti argumenata moraju navesti i prilikom definicije svakog metoda šablonske klase ili je dovoljno samo jednom prilikom definicije/deklaracije klase?
# Ako je formalni parametar šablona konstanta, kog tipa mora da bude?
# Iz kog razloga su samo konstantne dozvoljene kao parametri šablona, a ne i promenljive?
# Da li raniji formalni parametri se mogu koristiti za podrazumevane/početne vrednosti kasnijih parametara šablona?
# Da li funkcije mogu biti parametri šablona i ako ne šta se u tom slučaju radi?
# Kakvi su konstruktori inicijalizatorske liste?
# Koje javne metode imaju inicijalizatorske liste?
# Kako pišemo konstruktor klase ako želimo da objekat inicijalizujemo inicijalizatorskom listom proizvoljne dužine?
# Da li se argumenti konstruktora mogu navesti pomoću incijalizatorske liste i koja razlika postoji između tog načina i poziva konstruktora čiji je parametar inicijalizatorska lista?
# U kom slučaju se neće pozvati konstruktor koji prima inicijalizatorsku listu, a objekat se inicijalizuje inicijalizatorskom listom?
# Da li parametri šablona prilikom specijalizacije mogu imati podrazumevane vrednosti?
# Koja ograničenja važe za specijalizaciju šablona funkcije?
# Kada je specijalizacija moguća, a kada prestaje biti moguća?
# Šta se dešava ukoliko imamo više podjednako specijalizovanih šablona, kako se odlučuje koji šablon je najspecijalizovaniji?
# Da li metode klase mogu biti generičke, da li takve metode mogu biti virtuelne i da li mogu biti definisane i van klase?
# Da li konstruktori i destruktori mogu da budu generički (bez obzira na to da li je klasa generička)?
# Kako se pozivaju generički metodi, a kako generički konstruktori?
# Da li ugnježdene klase mogu da budu generičke i kakva mora da bude spoljašnja klasa?

SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

ОО1/Питања