https://siwiki.rs/w/api.php?action=feedcontributions&feedformat=atom&user=AndrejSI Wiki - Кориснички доприноси [sr]2026-06-04T03:15:30ZКориснички доприносиMediaWiki 1.39.8https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Andrej&diff=8281Корисник:Andrej2026-02-24T21:36:44Z<p>Andrej: Нова страница: ﴾✧ᨎ✧﴿</p>
<hr />
<div>﴾✧ᨎ✧﴿</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_VLSI_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8&diff=8280Рачунарски VLSI системи2026-02-24T21:33:52Z<p>Andrej: Измењене информације о предмету.</p>
<hr />
<div>{{Предмет<br />
| шифра = 13С114ВЛСИ, 13Е114ВЛСИ<br />
| семестар = 7<br />
| статус = изборни (СИ), обавезни (РТИ)<br />
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4vls/ rti.etf.rs/rti/ir4vls]<br />
| одсек = СИ, РТИ<br />
}}<br />
'''Рачунарски VLSI системи''' је, како се зове, изборни предмет у седмом семестру за СИ, а обавезни за РТИ, како се зове.<br />
<br />
== Корисне везе ==<br />
* [https://studentetfbgacrs.sharepoint.com/:u:/r/sites/7.Semestar/Shared%20Documents/VLSI/W7_x64_VLSI_2021.zip Виртуелна машина са постављеним алатима] "C:\questasim64_10.4c\win64" садржи фајлл ''RenewLicense.bat'' којим се активира лиценца за QuestaSim<br />
* [https://urgeh.com/Computer_architecture/Booths_multiplier Визуализатор рада Бутовог множача] Оптимизован само за 4k резолуцију екрана, на нижим резолуцијама одзумирати приказ<br />
<br />
== Настава ==<br />
На вежбама, градиво по блоковима се бави:<br />
# симулацијом (''Verilog''),<br />
# синтезом (''Verilog''), и<br />
# верификацијом (''SystemVerilog'' са ''UVM'' методологијом).<br />
Градиво са вежби долази на првом и другом колоквијуму, као и на практичном делу испита (домаћем задатку). На вежбама се као развојно окружење користи ''Visual Studio Code'' заједно са алатима ''Quartus II'', ''ModelSim'', ''Questa SIM'' (унапређена верзија ''ModelSim'' потребна за верификацију), чија се упутства за инсталацију налазе на ''Moodle'' курсу предмета заједно са свим осталим материјалима са вежби, и за које је такође доступна виртуелна машина у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].<br />
<br />
На предавањима се обрађују следеће области:<br />
# увод у рачунарске ВЛСИ системе,<br />
# ''Verilog'' (дубље о његовом начину функционисања него на вежбама),<br />
# ресурси процесора (сабирачи, множачи, итд.),<br />
# верификација (''SystemVerilog'', ''UVM'', верификација у пост-продукцији), и<br />
# кашњења у ВЛСИ системима.<br />
Градиво предавања не прати блокове наставе, јер теорија са предавања долази само на теоријском делу испита (за РТИ) и носи 20 поена. За верификацију и наредне области не постоје снимци предавања нити презентације, јер се на предавањима предају тек почев од 2022/2023. године, али је професор поменуо могућност да сними видео материјале из тих области. Међутим, по речима предметног асистента, ове област се свакако слабо раде или не раде уопште, тако да долази градиво као са презентација са вежби.<br />
<br />
На СИ, предмет се полаже кроз одбране три фазе пројекта. Подела градива је као и подела за колоквијуме и испит на РТИ. Од школске 2024/2025 ове пропозиције ће важити и за РТИ.<br />
<br />
== Предиспитне обавезе ==<br />
Предиспитне обавезе се састоје од пројекта који се ради у 3 фазе и носи 80 бодова. Пројекат се предаје преко ''Moodle'' курса предмета и брани у рачунарској лабораторији. Прва два термина одбране се одржавају недељу после СИ колоквијумских недеља, а остали термини су у испитним роковима. У сваком термину може да се брани било која фаза до тада одрађена. Термини одбране трају сат времена без обзира колико фаза се брани.<br />
<br />
Доступне су [[Рачунарски_VLSI_системи/Пројекат_2023|модификације за пројекат у школској 2023/24]], које ће вероватно бити релевантне и наредних година, јер ће, по речима предметног асистента, пројекат бити рециклиран наредних неколико година.<br />
<br />
== Испитни рокови ==<br />
Испит вреди 20 поена и састоји се од 5 ''Moodle'' питалица. Израда траје пола сата. <br />
<br />
Доступни су [[Рачунарски VLSI системи/Питања|одређени задаци из корпуса који се користи за теоријски део испита]].<br />
<br />
== Алати ==<br />
Видети [[ПОРТ#Алати]] за инсталацију ''Quartus''. Детаљнија упутства о инсталацији могу се пронаћи на ''Moodle'' курсу предмета.<br />
<br />
== Начин оцењивања ==<br />
* <math>P_1</math> — бодови са одбране прве фазе пројекта (0-20)<br />
* <math>P_2</math> — бодови са одбране друге фазе пројекта (0-30)<br />
* <math>P_3</math> — бодови са одбране треће фазе пројекта (0-30)<br />
* <math>T</math> — бодови са теоријског дела испита (0-20)<br />
* '''Бодови:''' <math>P = P_1 + P_2 + P_3 + T</math><br />
{| class="wikitable"<br />
! Бодови<br />
| <math>P < 51</math> || <math>51 \leq P < 61</math> || <math>61 \leq P < 71</math> || <math>71 \leq P < 81</math> || <math>81 \leq P < 91</math> || <math>91 \leq P</math><br />
|-<br />
! Оцена<br />
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10<br />
|}<br />
<br />
== Потребна помоћ ==<br />
* Корисно је напоменути које грешке постоје у роковима како би студенти који те рокове вежбају знали унапред за њих, као на [[ОРТ1]].</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_VLSI_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8&diff=8279Рачунарски VLSI системи2026-02-24T21:24:13Z<p>Andrej: </p>
<hr />
<div>{{Предмет<br />
| шифра = 13С114ВЛСИ, 13Е114ВЛСИ<br />
| семестар = 7<br />
| статус = изборни (СИ), обавезни (РТИ)<br />
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4vls/ rti.etf.rs/rti/ir4vls]<br />
| одсек = СИ, РТИ<br />
}}<br />
'''Рачунарски VLSI системи''' је, како се зове, изборни предмет у седмом семестру за СИ, а обавезни за РТИ, како се зове.<br />
<br />
== Корисне везе ==<br />
* [https://studentetfbgacrs.sharepoint.com/:u:/r/sites/7.Semestar/Shared%20Documents/VLSI/W7_x64_VLSI_2021.zip Виртуелна машина са постављеним алатима] "C:\questasim64_10.4c\win64" садржи фајлл ''RenewLicense.bat'' којим се активира лиценца за QuestaSim<br />
* [https://urgeh.com/Computer_architecture/Booths_multiplier Визуализатор рада Бутовог множача] Оптимизован само за 4k резолуцију екрана, на нижим резолуцијама одзумирати приказ<br />
<br />
== Настава ==<br />
На вежбама, градиво по блоковима се бави:<br />
# симулацијом (''Verilog''),<br />
# синтезом (''Verilog''), и<br />
# верификацијом (''SystemVerilog'' са ''UVM'' методологијом).<br />
Градиво са вежби долази на првом и другом колоквијуму, као и на практичном делу испита (домаћем задатку). На вежбама се као развојно окружење користи ''Visual Studio Code'' заједно са алатима ''Quartus II'', ''ModelSim'', ''Questa SIM'' (унапређена верзија ''ModelSim'' потребна за верификацију), чија се упутства за инсталацију налазе на ''Moodle'' курсу предмета заједно са свим осталим материјалима са вежби, и за које је такође доступна виртуелна машина у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].<br />
<br />
На предавањима се обрађују следеће области:<br />
# увод у рачунарске ВЛСИ системе,<br />
# ''Verilog'' (дубље о његовом начину функционисања него на вежбама),<br />
# ресурси процесора (сабирачи, множачи, итд.),<br />
# верификација (''SystemVerilog'', ''UVM'', верификација у пост-продукцији), и<br />
# кашњења у ВЛСИ системима.<br />
Градиво предавања не прати блокове наставе, јер теорија са предавања долази само на теоријском делу испита (за РТИ) и носи 20 поена. За верификацију и наредне области не постоје снимци предавања нити презентације, јер се на предавањима предају тек почев од 2022/2023. године, али је професор поменуо могућност да сними видео материјале из тих области. Међутим, по речима предметног асистента, ове област се свакако слабо раде или не раде уопште, тако да долази градиво као са презентација са вежби.<br />
<br />
На СИ, предмет се полаже кроз одбране три фазе пројекта. Подела градива је као и подела за колоквијуме и испит на РТИ. Од школске 2024/2025 ове пропозиције ће важити и за РТИ.<br />
<br />
== Предиспитне обавезе ==<br />
Предиспитне обавезе се састоје од пројекта који се ради у 3 фазе и носи 80 бодова. Пројекат се предаје преко ''Moodle'' курса предмета и брани у рачунарској лабораторији. Прва два термина одбране се одржавају недељу после СИ колоквијумских недеља, а остали термини су у испитним роковима. У сваком термину може да се ради било која фаза до тада одрађена. Термини одбране трају сат времена без обзира колико фаза се брани.<br />
<br />
Доступне су [[Рачунарски_VLSI_системи/Пројекат_2023|модификације за пројекат у школској 2023/24]], које ће вероватно бити релевантне и наредних година, јер ће, по речима предметног асистента, пројекат бити рециклиран наредних неколико година.<br />
<br />
== Испитни рокови ==<br />
Први и други колоквијум за РТИ функционишу тако што се за задате модуле написане у ''Verilog'' покрећу одговарајући тестови и на основу њих добијају бодови, с тим што на другом колоквијуму ти модули такође морају да се успешно синтетизују. Бодови са испитног дела у потпуности могу надокнадити бодове са предиспитних обавеза.<br />
<br />
Сви релевантни испитни рокови су званично доступни са ''Moodle'' курса предмета, заједно са њиховим решењима и неисправљеним грешкама какве су се оригинално појављивале на тим роковима.<br />
<br />
Доступни су такође [[Рачунарски VLSI системи/Питања|одређени задаци из корпуса који се користи за теоријски део испита]].<br />
<br />
<br />
== Алати ==<br />
Видети [[ПОРТ#Алати]] за инсталацију ''Quartus''. Детаљнија упутства о инсталацији могу се пронаћи на ''Moodle'' курсу предмета.<br />
<br />
== Начин оцењивања ==<br />
=== РТИ ===<br />
* <math>K_1</math> — бодови са прве предиспитне обавезе (0-20)<br />
* <math>K_2</math> — бодови са друге предиспитне обавезе (0-30)<br />
* <math>I_T</math> — бодови са теоријског дела испита (0-20)<br />
* <math>I_P</math> — бодови са одбране домаћег задатка (0-30)<br />
* '''Бодови:'''' <math>P = max\left(K_1 + K_2 + I_T + I_P, K_1 + \left(I_T + I_P\right) \cdot 1.6, K_2 + \left(I_T + I_P\right) \cdot 1.4, \left(I_T + I_P\right) \cdot 2\right)</math><br />
<br />
=== СИ ===<br />
* <math>P_1</math> — бодови са одбране прве фазе пројекта (0-20)<br />
* <math>P_2</math> — бодови са одбране друге фазе пројекта (0-30)<br />
* <math>P_3</math> — бодови са одбране треће фазе пројекта (0-50)<br />
* '''Бодови:''' <math>P = P_1 + P_2 + P_3</math><br />
{| class="wikitable"<br />
! Бодови<br />
| <math>P < 51</math> || <math>51 \leq P < 61</math> || <math>61 \leq P < 71</math> || <math>71 \leq P < 81</math> || <math>81 \leq P < 91</math> || <math>91 \leq P</math><br />
|-<br />
! Оцена<br />
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10<br />
|}<br />
<br />
== Потребна помоћ ==<br />
* Корисно је напоменути које грешке постоје у роковима како би студенти који те рокове вежбају знали унапред за њих, као на [[ОРТ1]].</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_VLSI_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8/%D0%9F%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0&diff=8278Рачунарски VLSI системи/Питања2026-02-24T09:55:48Z<p>Andrej: </p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
'''Питања''' на теоријском делу испита се, слично као на [[Рачунарске мреже 1/Питања|РМ1]], дохватају из корпуса питања и нису свим студентима иста, али долазе из сличних области. Испод су излистани неки задаци по категоријама питања.<br />
<br />
== SystemVerilog ограничења ==<br />
У оваквим задацима, једноставно, је дат SystemVerilog код са ограничењима на неке променљиве, и пита се нешто у вези са вредностима које та променљива може да има и њиховим вероватноћама појављивања.<br />
<br />
=== 1. задатак ===<br />
Које вредности може имати променљива <code>variable</code> из приказане класе <code>Constraints</code>:<br />
<syntaxhighlight lang="systemverilog"><br />
class Constraints;<br />
rand bit [3:0] variable;<br />
<br />
constraint c1 { variable <= 4'd9; }<br />
constraint c2 { variable inside {[4:14]}; }<br />
constraint c3 { ! (variable inside {4'h0, 4'h5}); }<br />
endclass<br />
</syntaxhighlight><br />
Могуће вредности, сортиране од најмање ка највећој, у децималном бројном систему, раздвојене запетом без пратећег размака, навести као одговор.<br />
<br />
Напомена: Приказ очекиваног формата одговора за следеће произвољно одабране вредности 15, 2, 7 и 10 јесте:<br />
2,7,10,15<br />
'''Одговор:''' <span class="spoiler" data-solution="text">4,6,7,8,9</span><br />
<br />
=== 2. задатак ===<br />
Дата је класа <code>Constraints</code>:<br />
<syntaxhighlight lang="systemverilog"><br />
class Constraints;<br />
rand bit [2:0] variable;<br />
<br />
constraint distribution { variable dist { 0:/20, 1:/30, [2:6]:/40, 7:/10 }; }<br />
endclass<br />
</syntaxhighlight><br />
Која је вероватноћа да променљива <code>variable</code> приликом генерисања псеудослучајне вредности добије вредност '''4'''? Вероватноћу представити као разломак у којем су бројилац и именилац узајамно прости бројеви.<br />
<div data-solution="select" data-options="9,10,5,3,11,27,4,12,2,26,28,1,25,29,13"><br />
* Бројилац: <span class="spoiler">2</span><br />
* Именилац: <span class="spoiler">25</span><br />
</div><br />
<br />
=== 3. задатак ===<br />
Које вредности може имати променљива <code>v2</code> из приказане класе <code>Constraints</code>:<br />
<syntaxhighlight lang="systemverilog"><br />
class Constraints;<br />
randc bit [3:0] v1;<br />
randc bit [3:0] v2;<br />
<br />
constraint c1 { v1 > 4'b0100; }<br />
constraint c2 { ! (v1 inside {[4'h8:4'hF]}); }<br />
constraint c3 { v2 == v1 * 2 + 1; }<br />
endclass<br />
</syntaxhighlight><br />
Могуће вредности, сортиране од најмање ка највећој, у децималном бројном систему, раздвојене запетом без пратећег размака, навести као одговор.<br />
<br />
Напомена: Приказ очекиваног формата одговора за следеће произвољно одабране вредности 15, 2, 7 и 10 јесте:<br />
2,7,10,15<br />
'''Одговор:''' <span class="spoiler" data-solution="text">11,13,15</span><br />
<br />
=== 4. задатак ===<br />
Дата је класа <code>Constraints</code>:<br />
<syntaxhighlight lang="systemverilog"><br />
class Constraints;<br />
rand bit [2:0] variable;<br />
<br />
constraint distribution { variable dist { 0:/20, 1:/30, [2:6]:/20, 7:/30 }; }<br />
endclass<br />
</syntaxhighlight><br />
Која је вероватноћа да променљива <code>variable</code> приликом генерисања псеудослучајне вредности добије вредност '''4'''? Вероватноћу представити као разломак у којем су бројилац и именилац узајамно прости бројеви.<br />
<div data-solution="select" data-options="9,10,5,3,11,27,4,12,2,26,28,1,25,29,13"><br />
* Бројилац: <span class="spoiler">1</span><br />
* Именилац: <span class="spoiler">25</span><br />
</div><br />
<br />
=== 5. задатак ===<br />
Дата је класа <code>Constraints</code>:<br />
<syntaxhighlight lang="systemverilog"><br />
class Constraints;<br />
rand bit [2:0] variable;<br />
<br />
constraint distribution { variable dist { 0:/20, 1:/30, [2:6]:=20, 7:/30 }; }<br />
endclass<br />
</syntaxhighlight><br />
Која је вероватноћа да променљива <code>variable</code> приликом генерисања псеудослучајне вредности добије вредност '''4'''? Вероватноћу представити као разломак у којем су бројилац и именилац узајамно прости бројеви.<br />
<div data-solution="select" data-options="9,10,5,3,11,27,4,12,2,26,28,1,25,29,13"><br />
* Бројилац: <span class="spoiler">1</span><br />
* Именилац: <span class="spoiler">9</span><br />
</div><br />
<br />
Objašnjenje: <span class="spoiler" data-solution="explanation">Kada stoji := to znači da se svakom broju iz opsega dodeljuje ta verovatnoća, za razliku od :/ koji označava kumulativnu verovatnoću za ceo opseg. Samim tim ukupna verovatnoća je <math>20+30+20*5+30 = 180</math>, verovatnoća za broj 4 je 20, tako da će rezultat biti <math>\frac{20}{180}</math> čijim skraćivanjem se dobija traženo rešenje.</span><br />
<br />
== Сабирачи ==<br />
У оваквим задацима обично је дат Verilog код одређеног сабирача (једног од типова као што су рађени на предавањима) и питају се ствари у вези са функционисањем тог сабирача.<br />
<br />
=== 1. задатак ===<br />
У наставку је дата имплементација једног осморазредног сабирача. О ком сабирачу се ради, ако се зна да модул <code>ripple_carry_adder_n</code> представља ''N''-разредни сабирач са серијским преносом, а да модул <code>multiplexer_2_1</code> представља двоулазни мултиплексер ширине ''N'' информационих улаза?<br />
<syntaxhighlight lang="verilog"><br />
module adder_8 (<br />
input [7:0] a, b,<br />
input carry_in,<br />
output [7:0] sum,<br />
output carry_out<br />
);<br />
<br />
wire carry_3_0, carry_3_1, carry_3;<br />
wire [3:0] sum_low_0, sum_low_1, sum_low;<br />
<br />
ripple_carry_adder_n #(4) rca_1 (a[3:0], b[3:0], 1'b0, sum_low_0, carry_3_0);<br />
ripple_carry_adder_n #(4) rca_2 (a[3:0], b[3:0], 1'b1, sum_low_1, carry_3_1);<br />
<br />
multiplexer_2_1 #(4) mpx_1 (sum_low_0, sum_low_1, carry_in, sum_low);<br />
<br />
assign carry_3 = (carry_in & carry_3_1) | carry_3_0;<br />
<br />
wire carry_7_0, carry_7_1, carry_7;<br />
wire [3:0] sum_high_0, sum_high_1, sum_high;<br />
<br />
ripple_carry_adder_n #(4) rca_3 (a[7:4], b[7:4], 1'b0, sum_high_0, carry_7_0);<br />
ripple_carry_adder_n #(4) rca_4 (a[7:4], b[7:4], 1'b1, sum_high_1, carry_7_1);<br />
<br />
multiplexer_2_1 #(4) mpx_2 (sum_high_0, sum_high_1, carry_3, sum_high);<br />
<br />
assign carry_7 = carry_7_0 | (carry_3_0 & carry_7_1) | (carry_in & carry_3_1 & carry_7_1);<br />
<br />
assign sum = {sum_high, sum_low};<br />
assign carry_out = carry_7;<br />
<br />
endmodule<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# Условни сабирач (''Conditional Sum Adder'')<br />
# Сабирач са серијским преносом (''Ripple Carry Adder'')<br />
# Сабирач са чувањем преноса (''Carry Save Adder'')<br />
# <span class="solution">Сабирач на основу бита преноса (''Carry Select Adder'')</span><br />
# Сабирач са паралелним преносом (''Carry Lookahead Adder'')<br />
# Потпуни сабирач (''Full Adder'')<br />
</div><br />
'''Објашњење:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">У коду се види карактеристични "осакаћени мултиплексер" код генерисања преноса <code>carry_3</code> и <code>carry_7</code>.</span><br />
<br />
=== 2. задатак ===<br />
У наставку је дата непотпуна имплементација четвороразредног сабирача на основу бита преноса (''Carry Select Adder''). Допунити имплементацију, ако се зна да модул <code>ripple_carry_adder_n</code> представља ''N''-разредни сабирач са серијским преносом, а да модул <code>multiplexer_2_1</code> представља двоулазни мултиплексер ширине ''N'' информационих улаза?<sup>[sic]</sup><br />
<syntaxhighlight lang="verilog"><br />
module carry_select_adder_4 (<br />
input [3:0] a, b,<br />
input carry_in,<br />
output [3:0] sum,<br />
output carry_out<br />
);<br />
<br />
wire carry_3_0, carry_3_1;<br />
wire [3:0] sum_0, sum_1;<br />
<br />
ripple_carry_adder_n #(4) rca_1 (a[3:0], b[3:0], БЕЛИНА_1, sum_0, БЕЛИНА_2);<br />
ripple_carry_adder_n #(4) rca_2 (a[3:0], b[3:0], БЕЛИНА_3, sum_1, БЕЛИНА_4);<br />
<br />
multiplexer_2_1 #(4) mpx_1 (sum_0, sum_1, carry_in, sum);<br />
<br />
assign carry_out = (carry_in & carry_3_1) | carry_3_0;<br />
<br />
endmodule<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="select" data-options="carry_3_1,1'b1,sum,1'b0,carry_out,carry_in,carry_3_0,sum_0,sum_1"><br />
# Белина 1: <span class="spoiler">1'b0</span><br />
# Белина 2: <span class="spoiler">carry_3_0</span><br />
# Белина 3: <span class="spoiler">1'b1</span><br />
# Белина 4: <span class="spoiler">carry_3_1</span><br />
</div><br />
'''Објашњење:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Ово је само друга варијанта задатка изнад. Једном сабирачу се даје да рачуна као да је улазни пренос 0, а другом да је улазни пренос 1, па се њихови резултати смештају у одговарајуће сигнале.</span><br />
<br />
== Временски облици ==<br />
У оваквим задацима дат је Verilog код са кашњењима и временски облици излазних сигнала у ''ModelSim'', па се студенти питају да препознају одговарајући временски облик.<br />
<br />
=== 1. задатак ===<br />
{{делимично решено}}<br />
Који временски облик одговара следећем изворном коду:<br />
<syntaxhighlight lang="verilog"><br />
module delay_module_3 (<br />
out1, out2, a, b, c, x, y, z<br />
);<br />
<br />
output reg out1, out2;<br />
input a, b, c, x, y, z;<br />
wire e, f, g;<br />
<br />
always @(posedge a) out1 = #1 b & c;<br />
always @(negedge a) out1 = #1 b | ~c;<br />
<br />
always @(posedge x) out2 = #1 y ^ z;<br />
always @(negedge x) out2 = #1 ~y;<br />
<br />
endmodule<br />
<br />
module top_display;<br />
<br />
reg a, b, c, x, y, z;<br />
wire o1, o2;<br />
delay_module_3 d3(o1, o2, a, b, c, x, y, z);<br />
<br />
initial begin<br />
a = 1'b0; b = 1'b0; c = 1'b0; x = 1'b0; y = 1'b0; z = 1'b0;<br />
#1 b = 1'b1;<br />
#2 a = 1'b1; y = 1'b1;<br />
#0 c = 1'b1;<br />
#2 x = 1'b1;<br />
#2 a = 1'b0;<br />
#1 b = 1'b0;<br />
#3 x = 1'b0;<br />
#0 y = 1'b0;<br />
#0 $finish;<br />
end<br />
<br />
endmodule<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# <span class="solution">[[Датотека:VLSI zadaci vremenski oblik 9.jpg|link=]]</span><br />
# [[Датотека:VLSI zadaci vremenski oblik 10.jpg|link=]]<br />
# [[Датотека:VLSI zadaci vremenski oblik 11.jpg|link=]]<br />
# [[Датотека:VLSI zadaci vremenski oblik 12.jpg|link=]]<br />
# Ниједан од понуђених временских облика.<br />
</div><br />
<br />
== Померачи ==<br />
У оваквим задацима дат је Фанел или Барел померач са одређеним карактеристикама, и траже се сви његови међурезултати.<br />
<br />
=== 1. задатак ===<br />
Дат је Фанел померач (''Funnel Shifter'') са дванаестобитним улазом и петобитним излазом. Допунити вредности добијене у сваком од корака овог померача као и вредност излзаног податка за следеће улазне вредности:<br />
<div data-solution="select" data-options="29,16,1A,27,7,14,5A,13,D,B,A7,9"><br />
* Улазни податак: 5A7<br />
* Контролни сигнал (број померања удесно): 4<br />
* Први корак: <span class="spoiler">5A</span><br />
* Други корак: <span class="spoiler">1A</span><br />
* Трећи корак: <span class="spoiler">1A</span><br />
* Излазни податак: <span class="spoiler">1A</span><br />
</div><br />
Све вредности су написане у хексадецималном бројном систему.<br />
<br />
=== 2. задатак ===<br />
Дат је Барел померач (''Barrel Shifter'') са осмобитним улазом и осмобитним излазом. Допунити вредности добијене у сваком од корака овог померача као и вредност излзаног податка за следеће улазне вредности:<br />
<div data-solution="select" data-options="5E,F2,97,79,CB,E5,2F"><br />
* Улазни податак: 79<br />
* Контролни сигнал (број померања удесно): 7<br />
* Први корак: <span class="spoiler">97</span><br />
* Други корак: <span class="spoiler">E5</span><br />
* Трећи корак: <span class="spoiler">F2</span><br />
* Излазни податак: <span class="spoiler">F2</span><br />
</div><br />
Све вредности су написане у хексадецималном бројном систему.<br />
<br />
=== 3. задатак [фебруар 2024 - група 1]===<br />
Дат је Фанел померач (''Funnel Shifter'') са дванаестобитним улазом и петобитним излазом. Допунити вредности добијене у сваком од корака овог померача као и вредност излзаног податка за следеће улазне вредности:<br />
<div data-solution="select" data-options="26,16,1A,18,7,14,13,6D,B,A7,9"><br />
* Улазни податак: 26D<br />
* Контролни сигнал (број померања удесно): 5<br />
* Први корак: <span class="spoiler">26</span><br />
* Други корак: <span class="spoiler">26</span><br />
* Трећи корак: <span class="spoiler">13</span><br />
* Излазни податак: <span class="spoiler">13</span><br />
</div><br />
Све вредности су написане у хексадецималном бројном систему.<br />
<br />
=== 4. задатак [фебруар 2024 - група 2]===<br />
Дат је Фанел померач (''Funnel Shifter'') са дванаестобитним улазом и петобитним излазом. Допунити вредности добијене у сваком од корака овог померача као и вредност излзаног податка за следеће улазне вредности:<br />
<div data-solution="select" data-options="23,16,13,17,7,14,13,3F,B,F8,9"><br />
* Улазни податак: 3F8<br />
* Контролни сигнал (број померања удесно): 7<br />
* Први корак: <span class="spoiler">3F</span><br />
* Други корак: <span class="spoiler">F</span><br />
* Трећи корак: <span class="spoiler">7</span><br />
* Излазни податак: <span class="spoiler">7</span><br />
</div><br />
Све вредности су написане у хексадецималном бројном систему.<br />
<br />
== Верификација без UVM ==<br />
У оваквим задацима дат је код из примера верификације без коришћења UVM стандарда са вежби и пита се шта се тачно дешава у коду и зашто.<br />
<br />
=== 1. задатак ===<br />
У наставку је дат део кода ''Driver''-a.<br />
<syntaxhighlight lang="systemverilog"><br />
class Driver;<br />
<br />
virtual reg8_if vif;<br />
mailbox mbx;<br />
event done;<br />
<br />
task run();<br />
@(posedge vif.clk);<br />
forever begin<br />
dut_item item;<br />
mbx.get(item);<br />
// ...<br />
@(posedge vif.clk);<br />
->done;<br />
end<br />
endtask<br />
<br />
endclass<br />
</syntaxhighlight><br />
Koja класа чека на догађај <code>done</code> који се овде окида?<br />
<br />
Напомена: Сматрати да се процес верификације врши без коришћења UVM стандарда.<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# ''Driver''<br />
# <span class="solution">''Generator''</span><br />
# ''Monitor''<br />
# ''Scoreboard''<br />
</div><br />
'''Објашњење:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Први пример са вежби. Генератор чека на овај догађај како не би генерисао више предмета него што драјвер може да конзумира.</span><br />
<br />
=== 2. задатак ===<br />
У наставку је дат део кода ''Driver''-a.<br />
<syntaxhighlight lang="systemverilog"><br />
class Driver;<br />
<br />
virtual reg8_if vif;<br />
mailbox mbx;<br />
event done;<br />
<br />
task run();<br />
@(posedge vif.clk);<br />
forever begin<br />
dut_item item;<br />
mbx.get(item);<br />
// ...<br />
@(posedge vif.clk);<br />
->done;<br />
end<br />
endtask<br />
<br />
endclass<br />
</syntaxhighlight><br />
Koja класа поставља <code>item</code> у ''mailbox'' који се овде дохвата?<br />
<br />
Напомена: Сматрати да се процес верификације врши без коришћења UVM стандарда.<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# ''Driver''<br />
# <span class="solution">''Generator''</span><br />
# ''Monitor''<br />
# ''Scoreboard''<br />
</div><br />
<br />
== UVM ==<br />
Ова питања се обично односе на било шта из UVM стандарда.<br />
<br />
=== 1. задатак ===<br />
Које класе наслеђују класу <code>uvm_transaction</code>?<br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <span class="solution"><code>uvm_sequence_item</code></span><br />
# <code>uvm_driver</code><br />
# <code>uvm_monitor</code><br />
# <code>uvm_sequencer</code><br />
# <code>uvm_test</code><br />
# <span class="solution"><code>uvm_sequence</code></span><br />
</div><br />
<br />
=== 2. задатак ===<br />
Које фазе кроз које пролазе UVM компоненте се реализују као ''task'' уместо као функције?<br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# build<br />
# connect<br />
# end of elaboration<br />
# start of simulation<br />
# <span class="solution">run</span><br />
# extract<br />
# check<br />
# report<br />
</div><br />
<br />
[[Категорија:Рачунарски VLSI системи]]<br />
[[Категорија:Рокови]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_VLSI_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8&diff=8277Рачунарски VLSI системи2026-02-24T09:07:45Z<p>Andrej: </p>
<hr />
<div>{{Предмет<br />
| шифра = 13С114ВЛСИ, 13Е114ВЛСИ<br />
| семестар = 7<br />
| статус = изборни (СИ), обавезни (РТИ)<br />
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4vls/ rti.etf.rs/rti/ir4vls]<br />
| одсек = СИ, РТИ<br />
}}<br />
'''Рачунарски VLSI системи''' је, како се зове, изборни предмет у седмом семестру за СИ, а обавезни за РТИ, како се зове.<br />
<br />
== Корисне везе ==<br />
* [https://studentetfbgacrs.sharepoint.com/:u:/r/sites/7.Semestar/Shared%20Documents/VLSI/W7_x64_VLSI_2021.zip Виртуелна машина са постављеним алатима] "C:\questasim64_10.4c\win64" садржи фајлл ''RenewLicense.bat'' којим се активира лиценца за QuestaSim<br />
* [https://urgeh.com/Computer_architecture/Booths_multiplier Визуализатор рада Бутовог множача] Оптимизован само за 4k резолуцију екрана, на нижим резолуцијама одзумирати приказ<br />
<br />
== Настава ==<br />
На вежбама, градиво по блоковима се бави:<br />
# симулацијом (''Verilog''),<br />
# синтезом (''Verilog''), и<br />
# верификацијом (''SystemVerilog'' са ''UVM'' методологијом).<br />
Градиво са вежби долази на првом и другом колоквијуму, као и на практичном делу испита (домаћем задатку). На вежбама се као развојно окружење користи ''Visual Studio Code'' заједно са алатима ''Quartus II'', ''ModelSim'', ''Questa SIM'' (унапређена верзија ''ModelSim'' потребна за верификацију), чија се упутства за инсталацију налазе на ''Moodle'' курсу предмета заједно са свим осталим материјалима са вежби, и за које је такође доступна виртуелна машина у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].<br />
<br />
На предавањима се обрађују следеће области:<br />
# увод у рачунарске ВЛСИ системе,<br />
# ''Verilog'' (дубље о његовом начину функционисања него на вежбама),<br />
# ресурси процесора (сабирачи, множачи, итд.),<br />
# верификација (''SystemVerilog'', ''UVM'', верификација у пост-продукцији), и<br />
# кашњења у ВЛСИ системима.<br />
Градиво предавања не прати блокове наставе, јер теорија са предавања долази само на теоријском делу испита (за РТИ) и носи 20 поена. За верификацију и наредне области не постоје снимци предавања нити презентације, јер се на предавањима предају тек почев од 2022/2023. године, али је професор поменуо могућност да сними видео материјале из тих области. Међутим, по речима предметног асистента, ове област се свакако слабо раде или не раде уопште, тако да долази градиво као са презентација са вежби.<br />
<br />
На СИ, предмет се полаже кроз одбране три фазе пројекта. Подела градива је као и подела за колоквијуме и испит на РТИ. Од школске 2024/2025 ове пропозиције ће важити и за РТИ.<br />
<br />
== Домаћи ==<br />
Домаћи задатак чини практични део испита и носи 30 бодова (15 бодова за део који се ради "од куће" и 15 бодова за модификацију). Предаје преко ''Moodle'' курса предмета и брани у рачунарској лабораторији у сваком испитном року. На СИ пројекат носи 100% оцене, и то 70% за део који се ради код куће и 30% за модификације).<br />
<br />
Доступне су [[Рачунарски_VLSI_системи/Пројекат_2023|модификације за пројекат у школској 2023/24]], које ће вероватно бити релевантне и наредних година, јер ће, по речима предметног асистента, пројекат бити рециклиран наредних неколико година.<br />
<br />
== Испитни рокови ==<br />
Први и други колоквијум за РТИ функционишу тако што се за задате модуле написане у ''Verilog'' покрећу одговарајући тестови и на основу њих добијају бодови, с тим што на другом колоквијуму ти модули такође морају да се успешно синтетизују. Бодови са испитног дела у потпуности могу надокнадити бодове са предиспитних обавеза.<br />
<br />
Сви релевантни испитни рокови су званично доступни са ''Moodle'' курса предмета, заједно са њиховим решењима и неисправљеним грешкама какве су се оригинално појављивале на тим роковима.<br />
<br />
Доступни су такође [[Рачунарски VLSI системи/Питања|одређени задаци из корпуса који се користи за теоријски део испита]].<br />
<br />
== Алати ==<br />
Видети [[ПОРТ#Алати]] за инсталацију ''Quartus''. Детаљнија упутства о инсталацији могу се пронаћи на ''Moodle'' курсу предмета.<br />
<br />
== Начин оцењивања ==<br />
=== РТИ ===<br />
* <math>K_1</math> — бодови са прве предиспитне обавезе (0-20)<br />
* <math>K_2</math> — бодови са друге предиспитне обавезе (0-30)<br />
* <math>I_T</math> — бодови са теоријског дела испита (0-20)<br />
* <math>I_P</math> — бодови са одбране домаћег задатка (0-30)<br />
* '''Бодови:'''' <math>P = max\left(K_1 + K_2 + I_T + I_P, K_1 + \left(I_T + I_P\right) \cdot 1.6, K_2 + \left(I_T + I_P\right) \cdot 1.4, \left(I_T + I_P\right) \cdot 2\right)</math><br />
<br />
=== СИ ===<br />
* <math>P_1</math> — бодови са одбране прве фазе пројекта (0-20)<br />
* <math>P_2</math> — бодови са одбране друге фазе пројекта (0-30)<br />
* <math>P_3</math> — бодови са одбране треће фазе пројекта (0-50)<br />
* '''Бодови:''' <math>P = P_1 + P_2 + P_3</math><br />
{| class="wikitable"<br />
! Бодови<br />
| <math>P < 51</math> || <math>51 \leq P < 61</math> || <math>61 \leq P < 71</math> || <math>71 \leq P < 81</math> || <math>81 \leq P < 91</math> || <math>91 \leq P</math><br />
|-<br />
! Оцена<br />
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10<br />
|}<br />
<br />
== Потребна помоћ ==<br />
* Корисно је напоменути које грешке постоје у роковима како би студенти који те рокове вежбају знали унапред за њих, као на [[ОРТ1]].</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0&diff=8271Пројектовање софтвера2026-02-22T14:06:26Z<p>Andrej: </p>
<hr />
<div>{{Предмет<br />
| шифра = 13С113ПС, 13Е114ПС<br />
| семестар = 5 (СИ), 7 (РТИ)<br />
| статус = обавезни (СИ), изборни (РТИ)<br />
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/ rti.etf.rs/rti/ir4ps]<br />
| одсек = СИ, РТИ<br />
| претходни = ОО2<br />
| следећи = Рачунарска графика<br />
}}<br />
'''Пројектовање софтвера''' је неизбежан предмет у петом семестру за СИ, а изборни у седмом семестру за РТИ. ''Ђаво је у детаљима.''<br />
<br />
== Корисне везе ==<br />
* ''[https://staruml.io/ StarUML]'' — окружење које се користи на вежбама<br />
* [https://drive.google.com/open?id=1qZ1Z_wSa1BBmOvmgz4mRS2yTHEyaJfQK '''Скрипта са свим презентацијама комбинованим у једном документу, спремно за штампу'''] ([https://docs.google.com/document/d/1pXMugMAyTZx8ki2z4gbcA27tmVaDbIa2 изворни ''Word'' документ])<br />
* [https://drive.google.com/open?id=1FQce1ZdoMZK1V6wOdC9w6SZliWrDTBGx ETF SI] (збирка задатака, претходне лабораторијске вежбе)<br />
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/38805409747 ETF Materijali (Box)] (белешке)<br />
* [https://studentetfbgacrs-my.sharepoint.com/:b:/g/personal/sa190595d_student_etf_bg_ac_rs/EZn3Myy8GgZKohr0hCgOXh8Btt9JVmgpK7EDHtz6V4qhUA Документ са пречицама за алат ''StarUML'']<br />
* [https://github.com/Jovan11111/DesignPatterns Пројектни узорци имплементирани у Јави и C++]<br />
<br />
* [https://cet.rs/proizvod/gotova-resenja-design-patterns-elementi-objektno-orijentisanog-softvera/ Готова решења - Елементи објектно оријентисаног кода (Design Patterns: Elements of Reusable Object-Oriented Software) - CET]<br />
<br />
== Настава ==<br />
На предавањима на предмету се предају две области: UML и пројектни узорци. Њихова подела иде овако:<br />
* '''Први блок:'''<br />
** Предају се сви пројектни узорци, подељени између предавања и вежби, тако да је потребно пратити оба. На последња два часа вежби се обрађују задаци слични онима који долазе на колоквијуму.<br />
** За припрему првог колоквијума могу се, до неке мере, користити некадашње лабораторијске вежбе. Поред тога, за разумевање образаца у великој мери може помоћи књига ''Design Patterns, Elements of Reusable Object-Oriented Software''.<br />
* '''Други блок:''' <br />
** UML - Увод, употреба, основна синтакса. Дијаграми: Класа, Пакета (на предавањима овај део креће у првом блоку, и прелива се делом у трећи блок).<br />
** За припрему другог колоквијума могу се користити некадашње лабораторијске вежбе. При том, треба имати у виду да фокус другог колоквијума на УМЛ, и да ће фокус на пројектне узорке бити мањи у односу на лабораторијске вежбе.<br />
* '''Трећи блок:''' <br />
** На предавањима се раде архитектурални обрасци (слојевита архитектура, микросервиси, архитектура вођена догађајима...) и њихово моделовање. На вежбама се пролазе ствари за пројекат.<br />
<br />
== Лабораторијске вежбе ==<br />
'''''Овај блок је писан у складу са старим пропозицијама на предмету, од школске 2024/2025 нема лабораторијских вежби'''''<br />
<br />
Исто као и на [[ОО1#Лабораторијске вежбе|ОО1]], осим што се домаћи задаци не предају, већ се на самој лабораторијској вежби добије готово решење.<br />
<br />
На првој лабораторијској вежби демонстратори пролазе референтно решење домаћег задатка, а затим над њом раде модификације које пишу у задатку. За другу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима стања и пројектног узорка Стање, док за трећу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима активности и пројектним узорком Заступник.<br />
<br />
Неке претходне лабораторијске вежбе могу се наћи међу драјвовима у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]]. Неке лабораторијске вежбе објављиване су на страници предмета, па су сада архивиране:<br />
* [https://web.archive.org/web/20230125192247im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2022_23_reseno.pdf Лаб 2 2022/2023. године]<br />
* [https://web.archive.org/web/20231221005013im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V1_reseno.pdf Лаб 2 група 1 2023/2024. године]<br />
* [https://web.archive.org/web/20231221005129im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V2_reseno.pdf Лаб 2 група 2 2023/2024. године]<br />
* [https://web.archive.org/web/20230125192053im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab3_2022_23_reseno.pdf Лаб 3 2022/2023. године<br />
<br />
==Пројекат==<br />
Од школеске 2024/2025 постоји пројекат на предмету. Пројекат носи 30 поена и није обавезан. Брани се у јануарском, фебруарском или августвоском испитном року.<br />
<br />
* [https://web.archive.org/web/20251211142709/https://ps.etf.bg.ac.rs/domaci/Projektni%20zadatak%202024%20v1.1.pdf Пројекат - школска 2024/2025, 2025/2026 (Wayback machine)]<br />
<br />
== Испитни рокови ==<br />
Слична прича као и за [[ОО1#Испитни рокови|ОО1]]. '''Доступни су и [[Пројектовање софтвера/Питалице|испитни примери који нису категорисани по роковима]].'''<br />
<br />
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.<br />
<br />
=== Колоквијум 1 ===<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К1<br />
| nottitleregexp = ^Пројектовање софтвера/К1 20[01][0-9]$<br />
| nottitleregexp = ^Пројектовање софтвера/К1 202[0-3]$<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
=== Колоквијум 2 ===<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К2<br />
| nottitleregexp = ^Пројектовање софтвера/К2 20[01][0-9]$<br />
| nottitleregexp = ^Пројектовање софтвера/К2 202[0-3]$<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
=== Испит ===<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/.* \d+$<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/.* 201[0-9]$<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/.* 202[0-4]$<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/К\d<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Лаб<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
=== Стари рокови (пре 2024/2025)===<br />
<br />
==== Пробни тестови ====<br />
Овде се налазе пробни тестови дати за вежбу пред колоквијум на Moodle платформи.<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
==== Колоквијум 1 ====<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = ^Пројектовање софтвера/К1 20[01][0-9]$<br />
| titleregexp = ^Пројектовање софтвера/К1 202[0-3]$<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
==== Колоквијум 2 ====<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = ^Пројектовање софтвера/К2 20[01][0-9]$<br />
| titleregexp = ^Пројектовање софтвера/К2 202[0-3]$<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
==== Испит ====<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/.* 201[0-9]$<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/.* 202[0-4]$<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/К\d<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Лаб<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
== Начин оцењивања ==<br />
Исто као и на [[ОО1#Начин оцењивања|ОО1]]. Школске 2022/23. године је, због друге лабораторијске вежбе која није била прегледана до пар сати пред трећу лабораторијску вежбу, било омогућено да поправна лабораторијска вежба надокнађује другу, трећу, или и другу и трећу лабораторијску вежбу (студенти су тај избор морали да направе пре саме лабораторијске вежбе).<br />
<br />
== Потребна помоћ ==<br />
* {{zadaci|postavke}}<br />
** Од користи су такође модификације добијене на лабораторијским вежбама, како би студенти знали отприлике шта их на лабораторијским вежбама чека.</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0&diff=8270Пројектовање софтвера2026-02-22T14:04:09Z<p>Andrej: </p>
<hr />
<div>{{Предмет<br />
| шифра = 13С113ПС, 13Е114ПС<br />
| семестар = 5 (СИ), 7 (РТИ)<br />
| статус = обавезни (СИ), изборни (РТИ)<br />
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/ rti.etf.rs/rti/ir4ps]<br />
| одсек = СИ, РТИ<br />
| претходни = ОО2<br />
| следећи = Рачунарска графика<br />
}}<br />
'''Пројектовање софтвера''' је неизбежан предмет у петом семестру за СИ, а изборни у седмом семестру за РТИ. Ђаво је у детаљима.<br />
<br />
== Корисне везе ==<br />
* ''[https://staruml.io/ StarUML]'' — окружење које се користи на вежбама<br />
* [https://drive.google.com/open?id=1qZ1Z_wSa1BBmOvmgz4mRS2yTHEyaJfQK '''Скрипта са свим презентацијама комбинованим у једном документу, спремно за штампу'''] ([https://docs.google.com/document/d/1pXMugMAyTZx8ki2z4gbcA27tmVaDbIa2 изворни ''Word'' документ])<br />
* [https://drive.google.com/open?id=1FQce1ZdoMZK1V6wOdC9w6SZliWrDTBGx ETF SI] (збирка задатака, претходне лабораторијске вежбе)<br />
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/38805409747 ETF Materijali (Box)] (белешке)<br />
* [https://studentetfbgacrs-my.sharepoint.com/:b:/g/personal/sa190595d_student_etf_bg_ac_rs/EZn3Myy8GgZKohr0hCgOXh8Btt9JVmgpK7EDHtz6V4qhUA Документ са пречицама за алат ''StarUML'']<br />
* [https://github.com/Jovan11111/DesignPatterns Пројектни узорци имплементирани у Јави и C++]<br />
<br />
* [https://cet.rs/proizvod/gotova-resenja-design-patterns-elementi-objektno-orijentisanog-softvera/ Готова решења - Елементи објектно оријентисаног кода (Design Patterns: Elements of Reusable Object-Oriented Software) - CET]<br />
<br />
== Настава ==<br />
На предавањима на предмету се предају две области: UML и пројектни узорци. Њихова подела иде овако:<br />
* '''Први блок:'''<br />
** Предају се сви пројектни узорци, подељени између предавања и вежби, тако да је потребно пратити оба. На последња два часа вежби се обрађују задаци слични онима који долазе на колоквијуму.<br />
** За припрему првог колоквијума могу се, до неке мере, користити некадашње лабораторијске вежбе. Поред тога, за разумевање образаца у великој мери може помоћи књига ''Design Patterns, Elements of Reusable Object-Oriented Software''.<br />
* '''Други блок:''' <br />
** UML - Увод, употреба, основна синтакса. Дијаграми: Класа, Пакета (на предавањима овај део креће у првом блоку, и прелива се делом у трећи блок).<br />
** За припрему другог колоквијума могу се користити некадашње лабораторијске вежбе. При том, треба имати у виду да фокус другог колоквијума на УМЛ, и да ће фокус на пројектне узорке бити мањи у односу на лабораторијске вежбе.<br />
* '''Трећи блок:''' <br />
** На предавањима се раде архитектурални обрасци (слојевита архитектура, микросервиси, архитектура вођена догађајима...) и њихово моделовање. На вежбама се пролазе ствари за пројекат.<br />
<br />
== Лабораторијске вежбе ==<br />
'''''Овај блок је писан у складу са старим пропозицијама на предмету, од школске 2024/2025 нема лабораторијских вежби'''''<br />
<br />
Исто као и на [[ОО1#Лабораторијске вежбе|ОО1]], осим што се домаћи задаци не предају, већ се на самој лабораторијској вежби добије готово решење.<br />
<br />
На првој лабораторијској вежби демонстратори пролазе референтно решење домаћег задатка, а затим над њом раде модификације које пишу у задатку. За другу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима стања и пројектног узорка Стање, док за трећу лабораторијску вежбу долази градиво закључно са дијаграмима активности и пројектним узорком Заступник.<br />
<br />
Неке претходне лабораторијске вежбе могу се наћи међу драјвовима у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]]. Неке лабораторијске вежбе објављиване су на страници предмета, па су сада архивиране:<br />
* [https://web.archive.org/web/20230125192247im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2022_23_reseno.pdf Лаб 2 2022/2023. године]<br />
* [https://web.archive.org/web/20231221005013im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V1_reseno.pdf Лаб 2 група 1 2023/2024. године]<br />
* [https://web.archive.org/web/20231221005129im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab2_2023_24_V2_reseno.pdf Лаб 2 група 2 2023/2024. године]<br />
* [https://web.archive.org/web/20230125192053im_/https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/lab/lab3_2022_23_reseno.pdf Лаб 3 2022/2023. године<br />
<br />
==Пројекат==<br />
Од школеске 2024/2025 постоји пројекат на предмету. Пројекат носи 30 поена и није обавезан. Брани се у јануарском, фебруарском или августвоском испитном року.<br />
<br />
* [https://web.archive.org/web/20251211142709/https://ps.etf.bg.ac.rs/domaci/Projektni%20zadatak%202024%20v1.1.pdf Пројекат - школска 2024/2025, 2025/2026 (Wayback machine)]<br />
<br />
== Испитни рокови ==<br />
Слична прича као и за [[ОО1#Испитни рокови|ОО1]]. '''Доступни су и [[Пројектовање софтвера/Питалице|испитни примери који нису категорисани по роковима]].'''<br />
<br />
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.<br />
<br />
=== Колоквијум 1 ===<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К1<br />
| nottitleregexp = ^Пројектовање софтвера/К1 20[01][0-9]$<br />
| nottitleregexp = ^Пројектовање софтвера/К1 202[0-3]$<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
=== Колоквијум 2 ===<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/К2<br />
| nottitleregexp = ^Пројектовање софтвера/К2 20[01][0-9]$<br />
| nottitleregexp = ^Пројектовање софтвера/К2 202[0-3]$<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
=== Испит ===<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/.* \d+$<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/.* 201[0-9]$<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/.* 202[0-4]$<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/К\d<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Лаб<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
=== Стари рокови (пре 2024/2025)===<br />
<br />
==== Пробни тестови ====<br />
Овде се налазе пробни тестови дати за вежбу пред колоквијум на Moodle платформи.<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
==== Колоквијум 1 ====<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = ^Пројектовање софтвера/К1 20[01][0-9]$<br />
| titleregexp = ^Пројектовање софтвера/К1 202[0-3]$<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
==== Колоквијум 2 ====<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = ^Пројектовање софтвера/К2 20[01][0-9]$<br />
| titleregexp = ^Пројектовање софтвера/К2 202[0-3]$<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
==== Испит ====<br />
{{#dpl:<br />
| category = Пројектовање софтвера<br />
| category = Рокови<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/.* 201[0-9]$<br />
| titleregexp = Пројектовање софтвера/.* 202[0-4]$<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/К\d<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Пробни тестови<br />
| nottitleregexp = Пројектовање софтвера/Лаб<br />
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦23¦-1}²]]</span>,<br />
| ordermethod = title<br />
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl<br />
}}<br />
<br />
== Начин оцењивања ==<br />
Исто као и на [[ОО1#Начин оцењивања|ОО1]]. Школске 2022/23. године је, због друге лабораторијске вежбе која није била прегледана до пар сати пред трећу лабораторијску вежбу, било омогућено да поправна лабораторијска вежба надокнађује другу, трећу, или и другу и трећу лабораторијску вежбу (студенти су тај избор морали да направе пре саме лабораторијске вежбе).<br />
<br />
== Потребна помоћ ==<br />
* {{zadaci|postavke}}<br />
** Од користи су такође модификације добијене на лабораторијским вежбама, како би студенти знали отприлике шта их на лабораторијским вежбама чека.</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0&diff=8157Тестирање софтвера2025-11-25T11:35:37Z<p>Andrej: </p>
<hr />
<div>{{Предмет<br />
| шифра = 13С113ТС<br />
| семестар = 5<br />
| статус = изборни<br />
| страница = [http://si3ts.etf.bg.ac.rs/ si3ts.etf.rs]<br />
| одсек = СИ<br />
}}<br />
'''Тестирање софтвера''' је изборни предмет из петог семестра на СИ.<br />
<br />
== Корисне везе ==<br />
{{непотпун одељак}}<br />
<br />
== Настава ==<br />
Подела градива на предавањима и вежбама изгледа овако:<br />
* '''Први блок:''' Технике црне кутије (Black box)<br />
* '''Други блок:''' Технике беле кутије (White box)<br />
* '''Трећи блок:''' Интеграционо тестирање, тестирање објектно оријентисаног софтвера, тестирање графичког корисничког интерфејса<br />
Вежбе скоро у потпуности прате градиво са предавања, с тим што се на предавањима прелазе поједине области које се не прелазе на вежбама а долазе на испитима и колоквијумима. Страница предмета је корисна и на њој се налазе материјали са предавања, вежби и нерешени рокови.<br />
<!-- Информације које вреди поменути: које се области прелазе у којем блоку, која се развојна окружења користе, шта обично долази за који колоквијум, где могу да се нађу белешке и презентације, да ли се настава на предмету уопште држи (ако се не држи то треба назначити како би било јасно да викију не недостају информације по том питању), да ли су предавања или вежбе бескорисне --><br />
<br />
== Домаћи ==<br />
Постоје два домаћа задатка која носе по 20 поена. Први домаћи задатак је из тестирања црном кутијом, а други из тестирања белом кутијом. Могуће је надокнадити један домаћи задатак уколико раније није урађен. У школској 2021/22. години оба домаћа задатка у јануарском испитном року бранила су се истовремено, преко ''MS Teams''-a пар дана након испита и одбрана је трајала двадесетак минута.<br />
<br />
== Лабораторијске вежбе ==<br />
Лабораторијске вежбе су показног карактера и служе за упознавање са алатима који су потребни за израду домаћих задатака. Кроз практичан рад се може остварити додатних 10 поена који важе у првом испитном року.<br />
<br />
== Испитни рокови ==<br />
На [http://si3ts.etf.bg.ac.rs/rokovi.html страници предмета] су доступни неки рокови од претходних година, али без решења.<br />
<br />
== Начин оцењивања ==<br />
* <math>K_1</math> — Први колоквијум (0-20)<br />
* <math>K_2</math> — Други колоквијум (0-20)<br />
* <math>DZ_1</math> — Бодови са првог домаћег задатка (тестирање црном кутијом) (0-20)<br />
* <math>DZ_2</math> — Бодови са другог домаћег задатка (тестирање белом кутијом) (0-20)<br />
* <math>I</math> — Бодови са испита (0-60)<br />
* Надокнаде колоквијума не постоје јер се у сваком испитном року ради интегрални испит.<br />
* '''Укупни бодови:''' <math>P = DZ_1 + DZ_2 + \max \left(K_1 + K_2 + \frac{I}{3}, K_1 + \frac{2I}{3}, K_2 + \frac{2I}{3}, I\right)</math><br />
{| class="wikitable"<br />
! Бодови<br />
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 < P \leq 60</math> || <math>60 < P \leq 70</math> || <math>70 < P \leq 80</math> || <math>80 < P \leq 90</math> || <math>90 < P</math><br />
|-<br />
! Оцена<br />
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10<br />
|}<br />
<br />
== Потребна помоћ ==<br />
* {{задаци|rešenja}}<br />
* {{задаци|prepis}}<br />
** Јануар 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/940239047954137108/IMG_2280.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/940239048327462963/IMG_2281.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/940239072293699604/IMG_2282.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/940239072679563294/IMG_2283.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/940239160579596299/IMG_2284.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/940239160114020433/IMG_2285.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/940239175679107072/IMG_2286.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/940239175096107059/IMG_2287.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/940239206263975976/IMG_2288.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/940239242511130654/IMG_2289.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/940239243014443018/IMG_2290.HEIC]<br />
** Фебруар 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/1012131007195000862/IMG_2422.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/1012131031769419868/IMG_2423.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/1012131039897985124/IMG_2424.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/1012131059896426537/IMG_2425.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/1012131077298589726/IMG_2426.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/1012131090774896721/IMG_2427.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/1012131101122236567/IMG_2428.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/1012131116305612811/IMG_2429.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/1012131124006367333/IMG_2430.HEIC] [https://cdn.discordapp.com/attachments/725100175990980658/1012131142192865310/IMG_2431.HEIC]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1&diff=8096ОО12025-10-01T09:11:07Z<p>Andrej: /* Испитни рокови */</p>
<hr />
<div>{{Предмет<br />
| назив = Објектно оријентисано програмирање 1<br />
| шифра = 13С112ОО1, 13Е112ОО1<br />
| семестар = 3<br />
| статус = обавезни<br />
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2oo1/ rti.etf.rs/rti/ir2oo1]<br />
| одсек = СИ, РТИ<br />
| следећи = OO2<br />
}}<br />
'''Објектно оријентисано програмирање 1''' је обавезан предмет у трећем семестру на СИ и РТИ.<br />
== Корисне везе ==<br />
* [https://visualstudio.microsoft.com/ Visual Studio] — окружење са вежби на предмету<br />
* [https://www.jetbrains.com/clion/ CLion] — још једно окружење са вежби на предмету<br />
** [https://www.jetbrains.com/help/clion/quick-tutorial-on-configuring-clion-on-windows.html#MinGW Подешавање CLion да ради са ''GCC'' компајлером]<br />
** [https://www.jetbrains.com/community/education/#students Регистрација за бесплатну студентску лиценцу]<br />
* [https://drive.google.com/open?id=1amTzofH4vjh3I701Ij9GyDvw30vnoHzX '''Скрипта са свим презентацијама комбинованим у једном документу, спремно за штампу'''] ([https://docs.google.com/document/d/17FsEW28AjBz1eeKWczXhK2pVnaoWfW50 изворни ''Word'' документ])<br />
* [https://drive.google.com/open?id=1-55L7_1ALt-qg9UoQtRGzC20IC8Sg-Mv ETF SI] (питалице, лабови)<br />
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374800957 ETF Materijali (Box)] (питалице, лабови, наставни материјали)<br />
* [https://mega.nz/folder/MJgEHYrQ#VOQMwvzN9CFiAJ_11qquFg/folder/5Ix2yRYQ TELEKOM BAZA] (питалице)<br />
<br />
== Настава ==<br />
Настава се изводи кроз предавања и вежбе. На предавањима се обрађују теоријски концепти, док вежбе обрађују те концепте кроз практичне примере. Препоручиво је посећивати оба.<br />
<br />
== Пројекат ==<br />
Пројекат се објављује почетком другог блока наставе. Један део пројекта (језгро) се израђује и брани у термину другог колоквијума. Пројекат као целина (језгро и надоградња) се брани у јануарском, фебруарском или августовском испитном року, као целина и може надокнадити поене са К2, ако то даје већи број поена у збиру.<br />
<br />
== Лабораторијске вежбе (старо) ==<br />
Старе лабораторијске вежбе, које су се држале пре 2024/2025, које потенцијално могу користити за вежбу.<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО1/Лаб<br />
| noresultsheader = Тренутно нема модификација.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
== Испитни рокови ==<br />
Од школске 2024/25. године испит се полаже на папиру. Cастоји се од 6 кратких задатака где се углавном пише псеудокод на прогрмаском језику C++ <br />
или одговара на питања. Доле се може наћи један рок у одговарајућем формату.<br />
=== Старе провере знања ===<br />
Од школске 2018/19. године колоквијуми и испит се полажу преко ''Moodle'' платформе преко питалица о програмском језику C++ уместо преко задатака као са домаћих задатака (стари формат се може наћи на страници предмета). До сада скупљени рокови се могу наћи испод, а '''испитни примери који нису категорисани по роковима се могу наћи [[ОО1/Питалице|овде]].'''<br />
<br />
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.<br />
<br />
=== Пробни тестови ===<br />
Овде се налазе пробни тестови дати за вежбу пред колоквијум на ''Moodle'' платформи.<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО1/Пробни тестови<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Колоквијум 1 ===<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО1/К1<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Колоквијум 2 ===<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО1/К2<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Испит ===<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО1/.* \d+$<br />
| nottitleregexp = ОО1/К\d<br />
| nottitleregexp = ОО1/Пробни тестови<br />
| nottitleregexp = ОО1/Лаб<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
== Литература ==<br />
Главна литература су презентације проф. Милићева. Као пропратна литература могу се користити старији уџбеници истог професора, или уџбеници испод:<br />
* '''[https://akademska-misao.rs/product/programski-jezik-c-sa-resenim-zadacima-11-izd Програмски језик C++ са решеним задацима]''' 11. издање, Ласло Краус, ''Издавач: Академска Мисао, Београд''<br />
* '''[https://akademska-misao.rs/product/reseni-zadaci-iz-programskog-jezika-c-6-izdanje Решени задаци из програмског језика C++]''' 6. издање, Ласло Краус, ''Издавач: Академска Мисао, Београд''<br />
<br />
== Начин оцењивања ==<br />
* <math>K_1, K_2</math> — Бодови са првог и другог колоквијума, сваки по 20 бодова<br />
* <math>I</math> — Бодови са испита (максимално 100 бодова)<br />
* <math>P</math> — Бодови са пројекта<br />
* '''Укупни бодови:''' <math>P = K1 + max(K2+P, \cfrac{5}{3} \cdot P) + I</math><br />
{| class="wikitable"<br />
! Бодови<br />
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 < P \leq 60</math> || <math>60 < P \leq 70</math> || <math>70 < P \leq 80</math> || <math>80 < P \leq 90</math> || <math>90 < P</math><br />
|-<br />
! Оцена<br />
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10<br />
|}<br />
<br />
=== Калкулатор ===<br />
<div class="calculator"><br />
* <math>K_1</math>: <span data-variable="K1"></span><br />
* <math>K_2</math>: <span data-variable="K2"></span><br />
* <math>I</math>: <span data-variable="I"></span><br />
* <math>P</math>: <span data-variable="L2"></span><br />
<!--* <math>P</math>: <span data-variable="P" data-expression="K1 K2 + 2 / I1 max 5 / I 10 / 3 * L2 L3 max 4 / 1 uslovL3P - L3 * L3P + 4 / + + +"></span>--><br />
* Оцена: <span data-expression="P 10 / ceil 5 max 10 min"></span><br />
</div><br />
<br />
== Потребна помоћ ==<br />
* {{zadaci|postavke}}<br />
** Од користи су такође модификације добијене на лабораторијским вежбама, како би студенти знали отприлике шта их на лабораторијским вежбама чека.</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8092ОО1/Септембар 1 20252025-09-28T18:26:13Z<p>Andrej: /* Решење */</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
'''Испит у септембарском 1 року 2025. године''' одржан је 18. септембра и трајао је 90 минута. Сваки задатак носи по 5 поена.<br />
<br />
== 1. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
У неком прoграму обpaђуje се више инстанци бинарниx стабала коjа се састоjе од чворова у коjима су одређени подаци. Клијенти обраду траже за дато стабло. Постоjи више различитик врста обрада коjе се, између осталог, састоjе и од различитих редоследа обиласка стабла (preorder, inorder, postorder), при чему се у будућности могу додавати нови начини обраде. Начин обраде може се конфигурисати за сваку поjединачну инстанцу стабла. Осмислии класе, њихове атрибуте и релациjе и распоредити одговорности по тим класамa.<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 2. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++.<br />
<br />
typedef struct {<br />
ListElem* next;<br />
T t;<br />
} ListElem;<br />
<br />
void ListElem_init (ListElem* e, T t) { e->next=0; e->t=t; }<br />
void ListElem_linkToPrev (ListElem* e, ListElem* prev) {<br />
if (prev) { e->next = prev->next; prev->next = e; }<br />
}<br />
<br />
=== Решење ===<br />
template <typename T><br />
class ListElem {<br />
private:<br />
T t;<br />
ListElem* next;<br />
<br />
public:<br />
ListElem(T tt){<br />
next = nullptr;<br />
t = tt;<br />
}<br />
void linkToPrev(ListElem* prev){<br />
next = prev->next;<br />
prev->next = this;<br />
}<br />
...<br />
}<br />
<br />
== 3. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Прецизно објаснити шта је проблем у следећем делу програма:<br />
char* readln () {<br />
static char buffer [256];<br />
int ch getchar(), i = 0;<br />
while (ch!=EOF && ch!='\n') {<br />
buffer[i++]=ch;<br />
ch = getchar();<br />
}<br />
buffer[i]='\0';<br />
return buffer;<br />
}<br />
=== Решење ===<br />
Може се десити индексирање ван домена.<br />
== 4. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Написати изразе којима се целобројна променљива i увећаваза 1 посредством варијабли x, y и z респективно.<br />
<br />
int i=0, *x=&i, &y=i, *&z=x;<br />
<br />
=== Решење ===<br />
(*x)++;<br />
y++;<br />
(*z)++;<br />
<br />
== 5. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Класу X опремити декларацијама (не и дефиницијама) подразумеваног конструктора, конструктора копије, оператора доделе копирањем, оператора доделе премештањем и виртуелног деструктора.<br />
=== Решење ===<br />
class X{<br />
public:<br />
X() = default();<br />
X(const X&);<br />
X& operator =(const X&);<br />
X& operator =(X&&);<br />
virtual ~X();<br />
}<br />
== 6. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Класу X опремити оператором конверзије X* која може радити и имплицитно, тако да враћа показивач на објекат те класе који се конвертује. Кратким примером илустровати употребу ове конверзије.<br />
=== Решење ===<br />
class X{<br />
private:<br />
int val;<br />
public:<br />
X(int v=0): val(v){}<br />
operator X*(){<br />
return this;<br />
}<br />
<br />
void print(){<br />
cout<<val;<br />
}<br />
}<br />
<br />
int main(){<br />
X x = new X(5);<br />
X* px = x;<br />
pc->print();<br />
return 0;<br />
} <br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:OO1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8091ОО1/Септембар 1 20252025-09-28T18:25:22Z<p>Andrej: </p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
'''Испит у септембарском 1 року 2025. године''' одржан је 18. септембра и трајао је 90 минута. Сваки задатак носи по 5 поена.<br />
<br />
== 1. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
У неком прoграму обpaђуje се више инстанци бинарниx стабала коjа се састоjе од чворова у коjима су одређени подаци. Клијенти обраду траже за дато стабло. Постоjи више различитик врста обрада коjе се, између осталог, састоjе и од различитих редоследа обиласка стабла (preorder, inorder, postorder), при чему се у будућности могу додавати нови начини обраде. Начин обраде може се конфигурисати за сваку поjединачну инстанцу стабла. Осмислии класе, њихове атрибуте и релациjе и распоредити одговорности по тим класамa.<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 2. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++.<br />
<br />
typedef struct {<br />
ListElem* next;<br />
T t;<br />
} ListElem;<br />
<br />
void ListElem_init (ListElem* e, T t) { e->next=0; e->t=t; }<br />
void ListElem_linkToPrev (ListElem* e, ListElem* prev) {<br />
if (prev) { e->next = prev->next; prev->next = e; }<br />
}<br />
<br />
=== Решење ===<br />
template <typename T><br />
class ListElem {<br />
private:<br />
T t;<br />
ListElem* next;<br />
<br />
public:<br />
ListElem(T tt){<br />
next = nullptr;<br />
t = tt;<br />
}<br />
void linkToPrev(ListElem* prev){<br />
next = prev->next;<br />
prev->next = this;<br />
}<br />
...<br />
}<br />
== 3. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Прецизно објаснити шта је проблем у следећем делу програма:<br />
char* readln () {<br />
static char buffer [256];<br />
int ch getchar(), i = 0;<br />
while (ch!=EOF && ch!='\n') {<br />
buffer[i++]=ch;<br />
ch = getchar();<br />
}<br />
buffer[i]='\0';<br />
return buffer;<br />
}<br />
=== Решење ===<br />
Може се десити индексирање ван домена.<br />
== 4. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Написати изразе којима се целобројна променљива i увећаваза 1 посредством варијабли x, y и z респективно.<br />
<br />
int i=0, *x=&i, &y=i, *&z=x;<br />
<br />
=== Решење ===<br />
(*x)++;<br />
y++;<br />
(*z)++;<br />
<br />
== 5. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Класу X опремити декларацијама (не и дефиницијама) подразумеваног конструктора, конструктора копије, оператора доделе копирањем, оператора доделе премештањем и виртуелног деструктора.<br />
=== Решење ===<br />
class X{<br />
public:<br />
X() = default();<br />
X(const X&);<br />
X& operator =(const X&);<br />
X& operator =(X&&);<br />
virtual ~X();<br />
}<br />
== 6. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Класу X опремити оператором конверзије X* која може радити и имплицитно, тако да враћа показивач на објекат те класе који се конвертује. Кратким примером илустровати употребу ове конверзије.<br />
=== Решење ===<br />
class X{<br />
private:<br />
int val;<br />
public:<br />
X(int v=0): val(v){}<br />
operator X*(){<br />
return this;<br />
}<br />
<br />
void print(){<br />
cout<<val;<br />
}<br />
}<br />
<br />
int main(){<br />
X x = new X(5);<br />
X* px = x;<br />
pc->print();<br />
return 0;<br />
} <br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:OO1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=OO1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8090OO1/Септембар 1 20252025-09-28T18:16:21Z<p>Andrej: Andrej преместио је страницу OO1/Септембар 1 2025 на ОО1/Септембар 1 2025</p>
<hr />
<div>#Преусмери [[ОО1/Септембар 1 2025]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8089ОО1/Септембар 1 20252025-09-28T18:16:21Z<p>Andrej: Andrej преместио је страницу OO1/Септембар 1 2025 на ОО1/Септембар 1 2025</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
'''Испит у септембарском 1 року 2025. године''' одржан је 18. септембра и трајао је 90 минута. Сваки задатак носи по 5 поена.<br />
<br />
== 1. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
У неком прoграму обpaђуje се више инстанци бинарниx стабала коjа се састоjе од чворова у коjима су одређени подаци. Клијенти обраду траже за дато стабло. Постоjи више различитик врста обрада коjе се, између осталог, састоjе и од различитих редоследа обиласка стабла (preorder, inorder, postorder), при чему се у будућности могу додавати нови начини обраде. Начин обраде може се конфигурисати за сваку поjединачну инстанцу стабла. Осмислии класе, њихове атрибуте и релациjе и распоредити одговорности по тим класамa.<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 2. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++.<br />
<br />
typedef struct {<br />
ListElem* next;<br />
T t;<br />
} ListElem;<br />
<br />
void ListElem_init (ListElem* e, T t) { e->next=0; e->t=t; }<br />
void ListElem_linkToPrev (ListElem* e, ListElem* prev) {<br />
if (prev) { e->next = prev->next; prev->next = e; }<br />
}<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 3. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Прецизно објаснити шта је проблем у следећем делу програма:<br />
char* readln () {<br />
static char buffer [256];<br />
int ch getchar(), i = 0;<br />
while (ch!=EOF && ch!='\n') {<br />
buffer[i++]=ch;<br />
ch = getchar();<br />
}<br />
buffer[i]='\0';<br />
return buffer;<br />
}<br />
=== Решење ===<br />
Може се десити индексирање ван домена.<br />
== 4. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Написати изразе којима се целобројна променљива i увећаваза 1 посредством варијабли x, y и z респективно.<br />
<br />
int i=0, *x=&i, &y=i, *&z=x;<br />
<br />
=== Решење ===<br />
(*x)++;<br />
y++;<br />
(*z)++;<br />
<br />
== 5. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Класу X опремити декларацијама (не и дефиницијама) подразумеваног конструктора, конструктора копије, оператора доделе копирањем, оператора доделе премештањем и виртуелног деструктора.<br />
=== Решење ===<br />
class X{<br />
public:<br />
X() = default();<br />
X(const X&);<br />
X& operator =(const X&);<br />
X& operator =(X&&);<br />
virtual ~X();<br />
}<br />
== 6. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Класу X опремити оператором конверзије X* која може радити и имплицитно, тако да враћа показивач на објекат те класе који се конвертује. Кратким примером илустровати употребу ове конверзије.<br />
=== Решење ===<br />
class X{<br />
private:<br />
int val;<br />
public:<br />
X(int v=0): val(v){}<br />
operator X*(){<br />
return this;<br />
}<br />
<br />
void print(){<br />
cout<<val;<br />
}<br />
}<br />
<br />
int main(){<br />
X x = new X(5);<br />
X* px = x;<br />
pc->print();<br />
return 0;<br />
} <br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:OO1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80_2023&diff=8088ОО1/Јануар 20232025-09-28T18:12:43Z<p>Andrej: Поништена измена бр. 8087 корисника Andrej (разговор)</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
'''Ispit u januarskom roku 2023. godine''' održan je 27. januara i trajao je 20 minuta.<br />
{{rešenja}}<br />
<br />
== 1. zadatak ==<br />
Šta ispisuje navedeni isečak koda na jeziku C++?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
using namespace std;<br />
<br />
int main() {<br />
auto p = new int(5);<br />
int &r = *p;<br />
int *pok = p;<br />
r = 7;<br />
p[0] = 2;<br />
cout << r << *p << *pok;<br />
}<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# Program se ne prevodi.<br />
# 777<br />
# <span class="solution">222</span><br />
# 555<br />
# 722<br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">I referenca <code>r</code> i pokazivač <code>pok</code> ukazuju na prvi element niza p.</span><br />
<br />
== 2. zadatak ==<br />
U kojim od navedenih funkcija klase K je pokazivač <code>this</code> tipa <code>const *K const</code>?<br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">void f() const</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>friend f(const klasa& k)</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">void f(const klasa& k) const</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>void f(const klasa& k)</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">const void f() const</syntaxhighlight><br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Da bi this bio ovog tipa, funkcija mora da bude inspektor (da ima modifikator <code>const</code>). Prijateljske funkcije uopšte nemaju pokazivač <code>this</code>.</span><br />
<br />
== 3. zadatak ==<br />
Šta od sledećeg je moguće napraviti?<br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# Objekat klase koja sadrži apstraktni destruktor.<br />
# <span class="solution">Pokazivač na klasu koja ima apstraktni destruktor.</span><br />
# <span class="solution">Objekat klase koja sadrži samo virtuelne metode.</span><br />
# <span class="solution">Objekat klase koja sadrži virtuelni destruktor.</span><br />
# ???<br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">U odgovoru pod b) misli se na pokazivač tipa takve klase, koji može da pokazuje na objekat neke neapstraktne klase izvedene iz nje.</span><br />
<br />
== 4. zadatak ==<br />
Dati konstruktor je:<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
using namespace std;<br />
<br />
class X {<br />
int ii;<br />
public:<br />
X(int i, int ii=7);<br />
};<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <span class="solution">Konstruktor konverzije</span><br />
# Kopirajući konstruktor<br />
# Delegirajući konstruktor<br />
# Podrazumevani konstruktor<br />
# Ništa od navedenog<br />
</div><br />
<br />
== 5. zadatak ==<br />
Koji od navedenih metoda mogu biti virtuelni?<br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <span class="solution">Destruktor</span><br />
# Konstruktor sa jednim parametrom tipa string<br />
# <span class="solution">Preklopljeni operator << (bitsko pomeranje ulevo)</span><br />
# Preklopljeni operator delete<br />
# <span class="solution">Metod bez parametara</span><br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Odgovor pod c) je tačan jer je u pitanju šiftovanje a ne preklopleni ispis.</span><br />
<br />
== 6. zadatak ==<br />
Kako mora da izgleda definicija preklopljenog operatora + klase <code>Racun</code> da bi se dati program pokretao?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
int main() {<br />
Racun() + 100;<br />
}<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>Racun& operator+(Racun &r, int b);</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">Racun& operator+(int b)</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>Racun& operator+(int b, Racun &r);</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">friend Racun& operator+(Racun &r, int b)</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>friend Racun& operator+(int b, Racun &r)</syntaxhighlight><br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Treba voditi računa o redosledu i broju argumenata.</span><br />
<br />
== 7. zadatak ==<br />
Šta je moguće uraditi za navedene klase kako bi se program uspešno pokretao?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
class A {};<br />
class B: public A {};<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>A a; B b = a</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">A *a = new A</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">B b; A &a=b</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>A &a = new B</syntaxhighlight><br />
</div><br />
<br />
== 8. zadatak ==<br />
Šta ispisuje navedeni isečak koda na jeziku C++?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
using namespace std;<br />
<br />
class Klasa {};<br />
<br />
int main() {<br />
try {<br />
try {<br />
cout << 0;<br />
throw Klasa();<br />
cout << 1;<br />
}<br />
catch(int i) {cout << 2;}<br />
cout << 3;<br />
}<br />
catch(Klasa k) {cout << 4;}<br />
cout << 5;<br />
return 0;<br />
}<br />
</syntaxhighlight><br />
'''Rešenje:''' <span class="spoiler" data-solution="text">045</span><br />
<br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Prvo će se ispisati 0 iz ugnježdenog try, a zatim se baca izuzetak tipa Klasa(). Pošto unutrašnji catch ne može to da uhvati, ceo segment koda do spoljašnjeg catch-a se preskače. Spoljašnji catch hvata izuzetak i program se na dalje normalno izvršava.</span><br />
<br />
== 9. zadatak ==<br />
Šta može stajati umesto ### kako bi se na izlazu ispisalo 0?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
int x = 0;<br />
namespace A {<br />
int x = 3;<br />
namespace B {<br />
int x = 2;<br />
void f() {<br />
###<br />
}<br />
}<br />
}<br />
<br />
int main() {<br />
A::B::f();<br />
}<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">std::cout << x-2</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>std::cout << :x</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">std::cout << ::x</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>global x; std::cout << x;</syntaxhighlight><br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Odgovor pod b) nije tačan jer :x ne pristupa ničemu. Odgovor pod d) nije tačan jer global kao ključna reč ne postoji u C++.</span><br />
<br />
== 10. zadatak ==<br />
Šta će se ispisati na izlazu nakon izvršavanja ovog programa?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
using namespace std;<br />
<br />
template <typename T, typename U> void f(T t, U u) {cout << 'a';}<br />
<br />
void f(int i, double d) {cout << 'b';}<br />
<br />
int main() {<br />
f(1, 2.0);<br />
f(1, 1);<br />
f<int, int>(1, 2.0);<br />
f<>(1, 2.0);<br />
f(1.0, 2.0);<br />
}<br />
</syntaxhighlight><br />
<br />
'''Rešenje:''' <span class="spoiler" data-solution="text">baaaa</span><ref>Studenti koji su stavili 4/5 tačnih slova na odgovarajućim mestima dobili su 0.5 poena nakon prihvaćene molbe.</ref><br />
<br />
== Napomene ==<br />
<references /><br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:ОО1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80_2023&diff=8087ОО1/Јануар 20232025-09-28T18:12:08Z<p>Andrej: </p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
'''Ispit u januarskom roku 2023. godine''' održan je 27. januara i trajao je 20 minuta.<br />
<br />
== 1. zadatak ==<br />
Šta ispisuje navedeni isečak koda na jeziku C++?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
using namespace std;<br />
<br />
int main() {<br />
auto p = new int(5);<br />
int &r = *p;<br />
int *pok = p;<br />
r = 7;<br />
p[0] = 2;<br />
cout << r << *p << *pok;<br />
}<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# Program se ne prevodi.<br />
# 777<br />
# <span class="solution">222</span><br />
# 555<br />
# 722<br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">I referenca <code>r</code> i pokazivač <code>pok</code> ukazuju na prvi element niza p.</span><br />
<br />
== 2. zadatak ==<br />
U kojim od navedenih funkcija klase K je pokazivač <code>this</code> tipa <code>const *K const</code>?<br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">void f() const</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>friend f(const klasa& k)</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">void f(const klasa& k) const</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>void f(const klasa& k)</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">const void f() const</syntaxhighlight><br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Da bi this bio ovog tipa, funkcija mora da bude inspektor (da ima modifikator <code>const</code>). Prijateljske funkcije uopšte nemaju pokazivač <code>this</code>.</span><br />
<br />
== 3. zadatak ==<br />
Šta od sledećeg je moguće napraviti?<br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# Objekat klase koja sadrži apstraktni destruktor.<br />
# <span class="solution">Pokazivač na klasu koja ima apstraktni destruktor.</span><br />
# <span class="solution">Objekat klase koja sadrži samo virtuelne metode.</span><br />
# <span class="solution">Objekat klase koja sadrži virtuelni destruktor.</span><br />
# ???<br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">U odgovoru pod b) misli se na pokazivač tipa takve klase, koji može da pokazuje na objekat neke neapstraktne klase izvedene iz nje.</span><br />
<br />
== 4. zadatak ==<br />
Dati konstruktor je:<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
using namespace std;<br />
<br />
class X {<br />
int ii;<br />
public:<br />
X(int i, int ii=7);<br />
};<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <span class="solution">Konstruktor konverzije</span><br />
# Kopirajući konstruktor<br />
# Delegirajući konstruktor<br />
# Podrazumevani konstruktor<br />
# Ništa od navedenog<br />
</div><br />
<br />
== 5. zadatak ==<br />
Koji od navedenih metoda mogu biti virtuelni?<br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <span class="solution">Destruktor</span><br />
# Konstruktor sa jednim parametrom tipa string<br />
# <span class="solution">Preklopljeni operator << (bitsko pomeranje ulevo)</span><br />
# Preklopljeni operator delete<br />
# <span class="solution">Metod bez parametara</span><br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Odgovor pod c) je tačan jer je u pitanju šiftovanje a ne preklopleni ispis.</span><br />
<br />
== 6. zadatak ==<br />
Kako mora da izgleda definicija preklopljenog operatora + klase <code>Racun</code> da bi se dati program pokretao?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
int main() {<br />
Racun() + 100;<br />
}<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>Racun& operator+(Racun &r, int b);</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">Racun& operator+(int b)</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>Racun& operator+(int b, Racun &r);</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">friend Racun& operator+(Racun &r, int b)</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>friend Racun& operator+(int b, Racun &r)</syntaxhighlight><br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Treba voditi računa o redosledu i broju argumenata.</span><br />
<br />
== 7. zadatak ==<br />
Šta je moguće uraditi za navedene klase kako bi se program uspešno pokretao?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
class A {};<br />
class B: public A {};<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>A a; B b = a</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">A *a = new A</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">B b; A &a=b</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>A &a = new B</syntaxhighlight><br />
</div><br />
<br />
== 8. zadatak ==<br />
Šta ispisuje navedeni isečak koda na jeziku C++?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
using namespace std;<br />
<br />
class Klasa {};<br />
<br />
int main() {<br />
try {<br />
try {<br />
cout << 0;<br />
throw Klasa();<br />
cout << 1;<br />
}<br />
catch(int i) {cout << 2;}<br />
cout << 3;<br />
}<br />
catch(Klasa k) {cout << 4;}<br />
cout << 5;<br />
return 0;<br />
}<br />
</syntaxhighlight><br />
'''Rešenje:''' <span class="spoiler" data-solution="text">045</span><br />
<br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Prvo će se ispisati 0 iz ugnježdenog try, a zatim se baca izuzetak tipa Klasa(). Pošto unutrašnji catch ne može to da uhvati, ceo segment koda do spoljašnjeg catch-a se preskače. Spoljašnji catch hvata izuzetak i program se na dalje normalno izvršava.</span><br />
<br />
== 9. zadatak ==<br />
Šta može stajati umesto ### kako bi se na izlazu ispisalo 0?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
<br />
int x = 0;<br />
namespace A {<br />
int x = 3;<br />
namespace B {<br />
int x = 2;<br />
void f() {<br />
###<br />
}<br />
}<br />
}<br />
<br />
int main() {<br />
A::B::f();<br />
}<br />
</syntaxhighlight><br />
<div class="abc-list" data-solution="multiple"><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">std::cout << x-2</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>std::cout << :x</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline class="solution">std::cout << ::x</syntaxhighlight><br />
# <syntaxhighlight lang="cpp" inline>global x; std::cout << x;</syntaxhighlight><br />
</div><br />
'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Odgovor pod b) nije tačan jer :x ne pristupa ničemu. Odgovor pod d) nije tačan jer global kao ključna reč ne postoji u C++.</span><br />
<br />
== 10. zadatak ==<br />
Šta će se ispisati na izlazu nakon izvršavanja ovog programa?<br />
<syntaxhighlight lang="cpp"><br />
#include <iostream><br />
using namespace std;<br />
<br />
template <typename T, typename U> void f(T t, U u) {cout << 'a';}<br />
<br />
void f(int i, double d) {cout << 'b';}<br />
<br />
int main() {<br />
f(1, 2.0);<br />
f(1, 1);<br />
f<int, int>(1, 2.0);<br />
f<>(1, 2.0);<br />
f(1.0, 2.0);<br />
}<br />
</syntaxhighlight><br />
<br />
'''Rešenje:''' <span class="spoiler" data-solution="text">baaaa</span><ref>Studenti koji su stavili 4/5 tačnih slova na odgovarajućim mestima dobili su 0.5 poena nakon prihvaćene molbe.</ref><br />
<br />
== Napomene ==<br />
<references /><br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:ОО1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8086ОО1/Септембар 1 20252025-09-28T18:08:41Z<p>Andrej: </p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
'''Испит у септембарском 1 року 2025. године''' одржан је 18. септембра и трајао је 90 минута. Сваки задатак носи по 5 поена.<br />
<br />
== 1. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
У неком прoграму обpaђуje се више инстанци бинарниx стабала коjа се састоjе од чворова у коjима су одређени подаци. Клијенти обраду траже за дато стабло. Постоjи више различитик врста обрада коjе се, између осталог, састоjе и од различитих редоследа обиласка стабла (preorder, inorder, postorder), при чему се у будућности могу додавати нови начини обраде. Начин обраде може се конфигурисати за сваку поjединачну инстанцу стабла. Осмислии класе, њихове атрибуте и релациjе и распоредити одговорности по тим класамa.<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 2. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++.<br />
<br />
typedef struct {<br />
ListElem* next;<br />
T t;<br />
} ListElem;<br />
<br />
void ListElem_init (ListElem* e, T t) { e->next=0; e->t=t; }<br />
void ListElem_linkToPrev (ListElem* e, ListElem* prev) {<br />
if (prev) { e->next = prev->next; prev->next = e; }<br />
}<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 3. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Прецизно објаснити шта је проблем у следећем делу програма:<br />
char* readln () {<br />
static char buffer [256];<br />
int ch getchar(), i = 0;<br />
while (ch!=EOF && ch!='\n') {<br />
buffer[i++]=ch;<br />
ch = getchar();<br />
}<br />
buffer[i]='\0';<br />
return buffer;<br />
}<br />
=== Решење ===<br />
Може се десити индексирање ван домена.<br />
== 4. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Написати изразе којима се целобројна променљива i увећаваза 1 посредством варијабли x, y и z респективно.<br />
<br />
int i=0, *x=&i, &y=i, *&z=x;<br />
<br />
=== Решење ===<br />
(*x)++;<br />
y++;<br />
(*z)++;<br />
<br />
== 5. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Класу X опремити декларацијама (не и дефиницијама) подразумеваног конструктора, конструктора копије, оператора доделе копирањем, оператора доделе премештањем и виртуелног деструктора.<br />
=== Решење ===<br />
class X{<br />
public:<br />
X() = default();<br />
X(const X&);<br />
X& operator =(const X&);<br />
X& operator =(X&&);<br />
virtual ~X();<br />
}<br />
== 6. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Класу X опремити оператором конверзије X* која може радити и имплицитно, тако да враћа показивач на објекат те класе који се конвертује. Кратким примером илустровати употребу ове конверзије.<br />
=== Решење ===<br />
class X{<br />
private:<br />
int val;<br />
public:<br />
X(int v=0): val(v){}<br />
operator X*(){<br />
return this;<br />
}<br />
<br />
void print(){<br />
cout<<val;<br />
}<br />
}<br />
<br />
int main(){<br />
X x = new X(5);<br />
X* px = x;<br />
pc->print();<br />
return 0;<br />
} <br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:OO1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8085ОО1/Септембар 1 20252025-09-28T18:08:16Z<p>Andrej: </p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
'''Испит у септембарском 1 року 2025. године''' одржан је 18. септембра и трајао је 90 минута. Сваки задатак носи по 5 поена.<br />
{{rešenja}}<br />
== 1. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
У неком прoграму обpaђуje се више инстанци бинарниx стабала коjа се састоjе од чворова у коjима су одређени подаци. Клијенти обраду траже за дато стабло. Постоjи више различитик врста обрада коjе се, између осталог, састоjе и од различитих редоследа обиласка стабла (preorder, inorder, postorder), при чему се у будућности могу додавати нови начини обраде. Начин обраде може се конфигурисати за сваку поjединачну инстанцу стабла. Осмислии класе, њихове атрибуте и релациjе и распоредити одговорности по тим класамa.<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 2. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++.<br />
<br />
typedef struct {<br />
ListElem* next;<br />
T t;<br />
} ListElem;<br />
<br />
void ListElem_init (ListElem* e, T t) { e->next=0; e->t=t; }<br />
void ListElem_linkToPrev (ListElem* e, ListElem* prev) {<br />
if (prev) { e->next = prev->next; prev->next = e; }<br />
}<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 3. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Прецизно објаснити шта је проблем у следећем делу програма:<br />
char* readln () {<br />
static char buffer [256];<br />
int ch getchar(), i = 0;<br />
while (ch!=EOF && ch!='\n') {<br />
buffer[i++]=ch;<br />
ch = getchar();<br />
}<br />
buffer[i]='\0';<br />
return buffer;<br />
}<br />
=== Решење ===<br />
Може се десити индексирање ван домена.<br />
== 4. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Написати изразе којима се целобројна променљива i увећаваза 1 посредством варијабли x, y и z респективно.<br />
<br />
int i=0, *x=&i, &y=i, *&z=x;<br />
<br />
=== Решење ===<br />
(*x)++;<br />
y++;<br />
(*z)++;<br />
<br />
== 5. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Класу X опремити декларацијама (не и дефиницијама) подразумеваног конструктора, конструктора копије, оператора доделе копирањем, оператора доделе премештањем и виртуелног деструктора.<br />
=== Решење ===<br />
class X{<br />
public:<br />
X() = default();<br />
X(const X&);<br />
X& operator =(const X&);<br />
X& operator =(X&&);<br />
virtual ~X();<br />
}<br />
== 6. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Класу X опремити оператором конверзије X* која може радити и имплицитно, тако да враћа показивач на објекат те класе који се конвертује. Кратким примером илустровати употребу ове конверзије.<br />
=== Решење ===<br />
class X{<br />
private:<br />
int val;<br />
public:<br />
X(int v=0): val(v){}<br />
operator X*(){<br />
return this;<br />
}<br />
<br />
void print(){<br />
cout<<val;<br />
}<br />
}<br />
<br />
int main(){<br />
X x = new X(5);<br />
X* px = x;<br />
pc->print();<br />
return 0;<br />
} <br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:OO1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8084ОО1/Септембар 1 20252025-09-28T17:48:05Z<p>Andrej: </p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{делимично решено}}<br />
'''Испит у септембарском 1 року 2025. године''' одржан је 18. септембра и трајао је 90 минута. Сваки задатак вреди по 5 поена.<br />
<br />
== 1. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
У неком прoграму обpaђуje се више инстанци бинарниx стабала коjа се састоjе од чворова у коjима су одређени подаци. Клијенти обраду траже за дато стабло. Постоjи више различитик врста обрада коjе се, између осталог, састоjе и од различитих редоследа обиласка стабла (preorder, inorder, postorder), при чему се у будућности могу додавати нови начини обраде. Начин обраде може се конфигурисати за сваку поjединачну инстанцу стабла. Осмислии класе, њихове атрибуте и релациjе и распоредити одговорности по тим класамa.<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 2. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++.<br />
<br />
typedef struct {<br />
ListElem* next;<br />
T t;<br />
} ListElem;<br />
<br />
void ListElem_init (ListElem* e, T t) { e->next=0; e->t=t; }<br />
void ListElem_linkToPrev (ListElem* e, ListElem* prev) {<br />
if (prev) { e->next = prev->next; prev->next = e; }<br />
}<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 3. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Прецизно објаснити шта је проблем у следећем делу програма:<br />
char* readln () {<br />
static char buffer [256];<br />
int ch getchar(), i = 0;<br />
while (ch!=EOF && ch!='\n') {<br />
buffer[i++]=ch;<br />
ch = getchar();<br />
}<br />
buffer[i]='\0';<br />
return buffer;<br />
}<br />
=== Решење ===<br />
Може се десити индексирање ван домена.<br />
== 4. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Написати изразе којима се целобројна променљива i увећаваза 1 посредством варијабли x, y и z респективно.<br />
<br />
int i=0, *x=&i, &y=i, *&z=x;<br />
<br />
=== Решење ===<br />
(*x)++;<br />
y++;<br />
(*z)++;<br />
<br />
== 5. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Класу X опремити декларацијама (не и дефиницијама) подразумеваног конструктора, конструктора копије, оператора доделе копирањем, оператора доделе премештањем и виртуелног деструктора.<br />
=== Решење ===<br />
class X{<br />
public:<br />
X() = default();<br />
X(const X&);<br />
X& operator =(const X&);<br />
X& operator =(X&&);<br />
virtual ~X();<br />
}<br />
== 6. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:OO1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8083ОО1/Септембар 1 20252025-09-28T17:28:00Z<p>Andrej: /* Решење */</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{делимично решено}}<br />
'''Септембар 1 рок 2025. године''' Сваки задатак вреди 5 поена.<br />
<br />
== 1. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 2. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++.<br />
<br />
typedef struct {<br />
ListElem* next;<br />
T t;<br />
} ListElem;<br />
<br />
void ListElem_init (ListElem* e, T t) { e->next=0; e->t=t; }<br />
void ListElem_linkToPrev (ListElem* e, ListElem* prev) {<br />
if (prev) { e->next = prev->next; prev->next = e; }<br />
}<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 3. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 4. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Написати изразе којима се целобројна променљива i увећаваза 1 посредством варијабли x, y и z респективно.<br />
<br />
int i=0, *x=&i, &y=i, *&z=x;<br />
<br />
=== Решење ===<br />
(*x)++;<br />
y++;<br />
(*z)++;<br />
<br />
== 5. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 6. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:OO1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8082ОО1/Септембар 1 20252025-09-28T17:27:20Z<p>Andrej: /* Решење */</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{делимично решено}}<br />
'''Септембар 1 рок 2025. године''' Сваки задатак вреди 5 поена.<br />
<br />
== 1. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 2. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++.<br />
<br />
typedef struct {<br />
ListElem* next;<br />
T t;<br />
} ListElem;<br />
<br />
void ListElem_init (ListElem* e, T t) { e->next=0; e->t=t; }<br />
void ListElem_linkToPrev (ListElem* e, ListElem* prev) {<br />
if (prev) { e->next = prev->next; prev->next = e; }<br />
}<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 3. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 4. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Написати изразе којима се целобројна променљива i увећаваза 1 посредством варијабли x, y и z респективно.<br />
<br />
int i=0, *x=&i, &y=i, *&z=x;<br />
<br />
=== Решење ===<br />
(*x)++;<br />
y++<br />
(*z)++;<br />
<br />
== 5. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 6. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:OO1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8081ОО1/Септембар 1 20252025-09-28T17:26:33Z<p>Andrej: /* Поставка */</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{делимично решено}}<br />
'''Септембар 1 рок 2025. године''' Сваки задатак вреди 5 поена.<br />
<br />
== 1. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 2. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++.<br />
<br />
typedef struct {<br />
ListElem* next;<br />
T t;<br />
} ListElem;<br />
<br />
void ListElem_init (ListElem* e, T t) { e->next=0; e->t=t; }<br />
void ListElem_linkToPrev (ListElem* e, ListElem* prev) {<br />
if (prev) { e->next = prev->next; prev->next = e; }<br />
}<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 3. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 4. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Написати изразе којима се целобројна променљива i увећаваза 1 посредством варијабли x, y и z респективно.<br />
<br />
int i=0, *x=&i, &y=i, *&z=x;<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 5. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 6. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:OO1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8080ОО1/Септембар 1 20252025-09-28T17:23:36Z<p>Andrej: /* Поставка */</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{делимично решено}}<br />
'''Септембар 1 рок 2025. године''' Сваки задатак вреди 5 поена.<br />
<br />
== 1. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 2. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++.<br />
<br />
typedef struct {<br />
ListElem* next;<br />
T t;<br />
} ListElem;<br />
<br />
void ListElem_init (ListElem* e, T t) { e->next=0; e->t=t; }<br />
void ListElem_linkToPrev (ListElem* e, ListElem* prev) {<br />
if (prev) { e->next = prev->next; prev->next = e; }<br />
}<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 3. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 4. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 5. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 6. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:OO1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_1_2025&diff=8079ОО1/Септембар 1 20252025-09-28T17:22:52Z<p>Andrej: Нова страница: {{tocright}} {{делимично решено}} '''Септембар 1 рок 2025. године''' Сваки задатак вреди 5 поена. == 1. задатак == === Поставка === === Решење === == 2. задатак == === Поставка === Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++. typedef struct { ListElem* next; T t; } ListElem; void…</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
{{делимично решено}}<br />
'''Септембар 1 рок 2025. године''' Сваки задатак вреди 5 поена.<br />
<br />
== 1. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 2. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
Приказати како би следећи део програма био имплементиран на језику C++.<br />
<br />
typedef struct {<br />
ListElem* next;<br />
T t;<br />
} ListElem;<br />
<br />
void ListElem_init (ListElem* e, T t) { e->next=0; e->t=t; }<br />
void ListElem_linkToPrev (ListElem* e, ListElem* prev) {<br />
if (prev) { e->next = prev->next; prev->next = e; }<br />
}<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 3. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 4. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 5. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
== 6. задатак ==<br />
=== Поставка ===<br />
<br />
=== Решење ===<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]<br />
[[Категорија:OO1]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E1&diff=8078ОО12025-09-28T17:12:38Z<p>Andrej: /* Испитни рокови */</p>
<hr />
<div>{{Предмет<br />
| назив = Објектно оријентисано програмирање 1<br />
| шифра = 13С112ОО1, 13Е112ОО1<br />
| семестар = 3<br />
| статус = обавезни<br />
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2oo1/ rti.etf.rs/rti/ir2oo1]<br />
| одсек = СИ, РТИ<br />
| следећи = OO2<br />
}}<br />
'''Објектно оријентисано програмирање 1''' је обавезан предмет у трећем семестру на СИ и РТИ.<br />
== Корисне везе ==<br />
* [https://visualstudio.microsoft.com/ Visual Studio] — окружење са вежби на предмету<br />
* [https://www.jetbrains.com/clion/ CLion] — још једно окружење са вежби на предмету<br />
** [https://www.jetbrains.com/help/clion/quick-tutorial-on-configuring-clion-on-windows.html#MinGW Подешавање CLion да ради са ''GCC'' компајлером]<br />
** [https://www.jetbrains.com/community/education/#students Регистрација за бесплатну студентску лиценцу]<br />
* [https://drive.google.com/open?id=1amTzofH4vjh3I701Ij9GyDvw30vnoHzX '''Скрипта са свим презентацијама комбинованим у једном документу, спремно за штампу'''] ([https://docs.google.com/document/d/17FsEW28AjBz1eeKWczXhK2pVnaoWfW50 изворни ''Word'' документ])<br />
* [https://drive.google.com/open?id=1-55L7_1ALt-qg9UoQtRGzC20IC8Sg-Mv ETF SI] (питалице, лабови)<br />
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374800957 ETF Materijali (Box)] (питалице, лабови, наставни материјали)<br />
* [https://mega.nz/folder/MJgEHYrQ#VOQMwvzN9CFiAJ_11qquFg/folder/5Ix2yRYQ TELEKOM BAZA] (питалице)<br />
<br />
== Настава ==<br />
Настава се изводи кроз предавања и вежбе. На предавањима се обрађују теоријски концепти, док вежбе обрађују те концепте кроз практичне примере. Препоручиво је посећивати оба.<br />
<br />
== Пројекат ==<br />
Пројекат се објављује почетком другог блока наставе. Један део пројекта (језгро) се израђује и брани у термину другог колоквијума. Пројекат као целина (језгро и надоградња) се брани у јануарском, фебруарском или августовском испитном року, као целина и може надокнадити поене са К2, ако то даје већи број поена у збиру.<br />
<br />
== Лабораторијске вежбе (старо) ==<br />
Старе лабораторијске вежбе, које су се држале пре 2024/2025, које потенцијално могу користити за вежбу.<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО1/Лаб<br />
| noresultsheader = Тренутно нема модификација.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
== Испитни рокови ==<br />
Од школске 2024/25. године испит се полаже на папиру. Cастоји из 6 кратких задатака где се углавном пише псеудокод на прогрмаском језику C++ <br />
или одговара на питања. Доле се могу наћи два рока у одговарајућем формату.<br />
=== Старе провере знања ===<br />
Од школске 2018/19. године колоквијуми и испит се полажу преко ''Moodle'' платформе преко питалица о програмском језику C++ уместо преко задатака као са домаћих задатака (стари формат се може наћи на страници предмета). До сада скупљени рокови се могу наћи испод, а '''испитни примери који нису категорисани по роковима се могу наћи [[ОО1/Питалице|овде]].'''<br />
<br />
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Moodle|страницу за прављење рока]]'''.<br />
<br />
=== Пробни тестови ===<br />
Овде се налазе пробни тестови дати за вежбу пред колоквијум на ''Moodle'' платформи.<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО1/Пробни тестови<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Колоквијум 1 ===<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО1/К1<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Колоквијум 2 ===<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО1/К2<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Испит ===<br />
{{#dpl:<br />
| titleregexp = ОО1/.* \d+$<br />
| nottitleregexp = ОО1/К\d<br />
| nottitleregexp = ОО1/Пробни тестови<br />
| nottitleregexp = ОО1/Лаб<br />
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
== Литература ==<br />
Главна литература су презентације проф. Милићева. Као пропратна литература могу се користити старији уџбеници истог професора, или уџбеници испод:<br />
* '''[https://akademska-misao.rs/product/programski-jezik-c-sa-resenim-zadacima-11-izd Програмски језик C++ са решеним задацима]''' 11. издање, Ласло Краус, ''Издавач: Академска Мисао, Београд''<br />
* '''[https://akademska-misao.rs/product/reseni-zadaci-iz-programskog-jezika-c-6-izdanje Решени задаци из програмског језика C++]''' 6. издање, Ласло Краус, ''Издавач: Академска Мисао, Београд''<br />
<br />
== Начин оцењивања ==<br />
* <math>K_1, K_2</math> — Бодови са првог и другог колоквијума, сваки по 20 бодова<br />
* <math>I</math> — Бодови са испита (максимално 100 бодова)<br />
* <math>P</math> — Бодови са пројекта<br />
* '''Укупни бодови:''' <math>P = K1 + max(K2+P, \cfrac{5}{3} \cdot P) + I</math><br />
{| class="wikitable"<br />
! Бодови<br />
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 < P \leq 60</math> || <math>60 < P \leq 70</math> || <math>70 < P \leq 80</math> || <math>80 < P \leq 90</math> || <math>90 < P</math><br />
|-<br />
! Оцена<br />
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10<br />
|}<br />
<br />
=== Калкулатор ===<br />
<div class="calculator"><br />
* <math>K_1</math>: <span data-variable="K1"></span><br />
* <math>K_2</math>: <span data-variable="K2"></span><br />
* <math>I</math>: <span data-variable="I"></span><br />
* <math>P</math>: <span data-variable="L2"></span><br />
<!--* <math>P</math>: <span data-variable="P" data-expression="K1 K2 + 2 / I1 max 5 / I 10 / 3 * L2 L3 max 4 / 1 uslovL3P - L3 * L3P + 4 / + + +"></span>--><br />
* Оцена: <span data-expression="P 10 / ceil 5 max 10 min"></span><br />
</div><br />
<br />
== Потребна помоћ ==<br />
* {{zadaci|postavke}}<br />
** Од користи су такође модификације добијене на лабораторијским вежбама, како би студенти знали отприлике шта их на лабораторијским вежбама чека.</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8&diff=7976Општи водичи2025-08-27T10:33:14Z<p>Andrej: /* Поништавање испита */</p>
<hr />
<div>{{tocright}}<br />
Овде се налазе '''водичи''' који нису у вези ни са једним [[:Категорија:Предмети|предметом]].<br />
<br />
== Поништавање испита ==<br />
Испити се могу поништити најкасније дан пред испит, ако сте га пријавили за тај рок. Ако нисте, можете да поништите кад год. Испите које сте пали не поништавате. У најбољем случају можете питати професора да вам упише 5 како не бисте поништавали испит, али ово не функционише код свих професора (поготово оних са РТИ катедре).<br />
# Пре поништавања испита потребно је да имате:<br />
## Потврду о уплати накнаде за поништавање испита<br />
## Молбу за поништавање испита (купује се у скриптарници, кошта 25 РСД)<br />
## Закључану оцену (налази се у секцији ''Положени испити'') из предмета који хоћете да поништите на студентским сервисима.<br />
# Потврда о уплати изгледа овако:<br />
#* '''Сврха:''' Поништавање испита<br />
#* '''Износ:''' 2.000,00 РСД<br />
#* '''Рачун:''' 840-0000001438666-48 (СОП. ПРИ. ЕТФ Београд)<br />
#* '''Модел и позив на број:''' 97 89100 (ЕР) или 97 77201 (СИ)<br />
# Молбу попуњавате са именом и презименом, бројем индекса, одсеком, предметом и оценом коју поништавате, и испитним роком у којем сте добили оцену. Уз њу прилажете индекс и уплатницу (спадају под "остала документа").<br />
# Молбу подносите у [https://www.etf.bg.ac.rs/sr/sluzbe/studentski-odsek студентској служби,] од 11 до 13 сати радним данима.<br />
<br />
== Накнадна пријава испита ==<br />
Испити се могу накнадно пријавити '''пре рока у којем се одржава тај испит'''. Процес:<br />
# У случају да немате новац (1.500,00дин) на студентском рачуну, морате га уплатити. На е-студенту, у одсеку "Школарине и уплате" постоји пример уплатнице (износ мора бити 1.500,00РСД или више а сврху уплате можете променити у "Накнадна пријава испита"). '''Препоручено је да се на рачун уплате паре најкасније два радна дана пред почетак рока (уколико рок почиње у понедељак, то је 4 дана пре почетка рока), јер је углавном потребан један дан да легну.''' У случају да вам је остао само један радни дан до почетка рока, '''морате однети доказ о уплати у студентску службу јер се новац неће прокњижити на време'''.<br />
# Ако имате новац на рачуну, пошаљите мејл на [mailto:stud_sluzba@etf.rs stud_sluzba@etf.rs] са захтевом да пријавите одређен испит. Испуниће вам молбу током радног времена, од 11-13.<br />
# '''НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ''' да одете у [https://www.etf.bg.ac.rs/sr/sluzbe/studentski-odsek студентску службу] од 11-13 и ''лично'' питате, јер одлазак до студентске службе често може да буде непријатно искуство.<br />
<br />
== Излазак из тима ==<br />
''Microsoft Teams'' платформа прави излазак из тимова безразложно тешком операцијом. Уколико желите да напустите неки тим, потребно је следеће:<br />
# Да имате ''Android'' уређај<br />
# Деинсталирате ''Microsoft Teams'' апликацију уколико је имате инсталирану<br />
# Инсталирате [https://studentetfbgacrs-my.sharepoint.com/:u:/g/personal/sa190595d_student_etf_bg_ac_rs/ET1FuXmFjjRDkeUwCu4qzmoB1k4Lrw3hnZYam3iJgHnC9g старију верзију апликације за ''Android''] (могуће је да ћете морати да у својим сигурносним подешавањима дозволите инсталацију апликација из непознатих извора)<br />
# Пријавите се са студентским налогом<br />
# На дну листе тимова изаберете опцију за преглед свих тимова<br />
# На том екрану ћете у менију са десне стране сваког тима моћи да изаберете опцију за излазак из тима<br />
# Можда ћете морати мало да сачекате да ''Teams'' региструје излазак из тима, а уколико ни након пола минута не уклони тим можете пробати опет<br />
<br />
== Одјављивање са листе предмета ==<br />
Након што завршите са неким предметом, можда вас више не занимају обавештења о њему. Бићете аутоматски одјављени са листе тог предмета кад се поново формирају листе тог истог предмета, али можете и се унапред одјавити са листа:<br />
# Посетите [https://lists.etf.bg.ac.rs/ страницу за ЕТФ мејлинг листе]<br />
# Уколико нисте раније правили налог на тој страници, [https://lists.etf.bg.ac.rs/wws/sendpasswd/ направите га.] Лозинка ће вам бити послата на мејл адресу<br />
# Пријавите се са вашом студентском адресом е-поште и добијеном лозинком<br />
# Изаберите у левој траци листу предмета са које хоћете да се одјавите<br />
# Изаберите у левој траци "Unsubscribe"<br />
<br />
[[Категорија:Водичи]]</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9C%D0%A2&diff=7949ПМТ2025-08-20T15:48:55Z<p>Andrej: Наглашена битност учења из прошлих рокова.</p>
<hr />
<div>{{Предмет<br />
| назив = Принципи модерних телекомуникација<br />
| шифра = 13С032ПМТ<br />
| семестар = 3<br />
| статус = изборни<br />
| страница = [http://telit.etf.bg.ac.rs/kurs/principi-modernih-telekomunikacija-13s032pmt/ (Неажурна)]<br />
| одсек = СИ<br />
}}<br />
'''Принципи модерних телекомуникација''' је изборни предмет у трећем семестру на СИ.<br />
<br />
== Корисне везе ==<br />
* [http://etf.beastweb.org/studije/predmet/principi-modernih-telekomunikacija ETF Materijali (BeastWeb)]<br />
* [http://etf.scientificmind.net/SI2PMT ETF SI MATERIJALI]<br />
<br />
== Настава ==<br />
{{непотпун одељак}}<br />
<br />
=== Предавања ===<br />
Презентације са предавања се могу наћи овде:<br />
{{#dpl:<br />
| namespace = File<br />
| titleregexp = PMT predavanje<br />
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.<br />
| format = ,\n* [[Медиј:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦26¦-5}²]],,<br />
| ordermethod = firstedit<br />
}}<br />
<br />
=== Вежбе ===<br />
Презентације са вежби се могу наћи овде:<br />
{{#dpl:<br />
| namespace = File<br />
| titleregexp = PMT vežbe<br />
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.<br />
| format = ,\n* [[Медиј:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦21¦-5}²]],,<br />
| ordermethod = firstedit<br />
}}<br />
<br />
== Домаћи ==<br />
На предмету постоје два домаћа која носе по 10 поена, и постоји додатни домаћи који може да се узме у термину предавања и вежби који такође носи 10 поена. Рок за израду сваког од домаћих је месец дана (с тим да уколико не излазите на испит у јануару рок за други домаћи је термин испита у фебруару, а ако излазите онда је рок термин испита у јануару).<br />
<br />
Први домаћи покрива градиво К1 и прегледа га професор Иваниш који већини студената да 10/10, па чак и продужава рок за предају домаћег неколико дана али је онда максималан број поена 9. Други домаћи већински покрива део К2 и мали део К3 (2022. је то била QAM модулација) и прегледа га професорка Весна Благојевић. Додатни домаћи се задаје из области која се те недеље предавала. Препорука је да се додатни домаћи узме код професора Иваниша (прве 4 недеље и последња недеља) јер он не тражи да се домаћи брани, продужава рок колико год треба и труди се да свима да 10/10 (слично важи и за професорку Весну али она захтева одбрану домаћег и мало детаљније урађен извештај).<br />
<br />
Доступан је и [[github:DjoleRkc/PMT/tree/main/ddz|пример додатног домаћег из области PCM модулације]].<br />
<br />
Поставке домаћих од претходних година се могу наћи овде:<br />
{{#dpl:<br />
| namespace = File<br />
| titleregexp = PMT \d. domaći<br />
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.<br />
| format = ,\n* [[Медиј:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦15¦-5}²]],,<br />
}}<br />
<br />
== Лабораторијске вежбе ==<br />
Лабораторијске вежбе се одржавају у два термина од по 3 часа. Лаб вежбе су обавезне и не носе никакве поене. Постоји и термин надокнаде за све који нису присуствовали некој лаб вежби.<br />
Током школске године 2022/23, први циклус лабораторијских вежби се одржао у четвртој недељи другог блока наставе и првој недељи трећег блока.<br />
<br />
== Испитни рокови ==<br />
Често се деси да се рок понови. <br />
<br />
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#ПМТ|страницу за прављење рока]]'''.<br />
<br />
=== Препоручена питања ===<br />
Пре колоквијума и испита студенти такође добијају препоручена питања која могу да дођу. До сада су сакупљена тренутна препоручена питања:<br />
{{#dpl:<br />
| namespace = File<br />
| titleregexp = PMT preporučena pitanja<br />
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.<br />
| format = ,\n* [[Медиј:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦35¦-5}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Колоквијум 1 ===<br />
У формату PDF:<br />
{{#dpl:<br />
| namespace = File<br />
| titleregexp = PMT K1<br />
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.<br />
| format = ,\n* [[Медиј:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦15¦-5}²]],,<br />
}}<br />
У формату чланка:<br />
{{#dpl:<br />
| namespace =<br />
| titleregexp = ПМТ/К1<br />
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
=== Колоквијум 2 ===<br />
У формату PDF:<br />
{{#dpl:<br />
| namespace = File<br />
| titleregexp = PMT K2<br />
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.<br />
| format = ,\n* [[Медиј:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦15¦-5}²]],,<br />
}}<br />
У формату чланка:<br />
{{#dpl:<br />
| namespace =<br />
| titleregexp = ПМТ/К2<br />
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
Рокови који имају задатке из К2:<br />
* [[ПМТ/Јануар 2020#Колоквијум 2|Јануар 2020]]<br />
* [[ПМТ/Фебруар 2021#Колоквијум 2|Фебруар 2021]]<br />
<br />
=== Испити ===<br />
У формату PDF:<br />
{{#dpl:<br />
| namespace = File<br />
| titleregexp = PMT januar<br />
| titleregexp = PMT februar<br />
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.<br />
| format = ,\n* [[Медиј:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦15¦-5}²]],,<br />
}}<br />
У формату чланка:<br />
{{#dpl:<br />
| namespace =<br />
| titleregexp = ПМТ/.* \d+<br />
| nottitleregexp = ПМТ/К.*<br />
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.<br />
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦5¦-1}²]],,<br />
}}<br />
<br />
== Начин оцењивања ==<br />
* '''K1''', '''K2''' — Бодови са првог и другог колоквијума - максимално 25 за оба. У школској години 2020/21, К1 је било могуће радити у првој колоквијумској недељи и у јануарском и фебруарском року. Други колоквијум је било могуће радити у другој колоквијумској недељи, јануарском, фебруарском и јулском року.<br />
* '''I''' — Бодови са испита, максимално 30.<br />
* '''D1''', '''D2''', '''Dd''' — Бодови са домаћих задатака<br />
* '''P''' — Коначан број бодова: <math>P = K_1 + K_2 + I + D_1 + D_2 + D_d</math>.<br />
* '''Услов за полагање:''' завршене лабораторијске вежбе.<br />
<br />
=== Рачунање ===<br />
<div class="calculator"><br />
* <math>K_1</math>: <span data-variable="K1" data-max="25"></span><br />
* <math>K_2</math>: <span data-variable="K2" data-max="25"></span><br />
* <math>I</math>: <span data-variable="I" data-max="30"></span><br />
* <math>D_1</math>: <span data-variable="D1" data-max="10"></span><br />
* <math>D_2</math>: <span data-variable="D2" data-max="10"></span><br />
* <math>D_d</math>: <span data-variable="Dd" data-max="10"></span><br />
* <math>P</math>: <span data-variable="P" data-expression="K1 K2 I D1 D2 Dd + + + + +"></span><br />
* Оцена: <span data-expression="P 10 / ceil 5 max 10 min"></span><br />
</div><br />
<br />
== Потребна помоћ ==<br />
* {{zadaci|rešenja}}<br />
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}<br />
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}<br />
* {{zadaci|postavke}}</div>Andrejhttps://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D1%83_%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%9F%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82&diff=7719Увод у менаџмент2024-07-05T11:15:33Z<p>Andrej: У јулском року 2024. године дошла су 2 нова питања у групи А (питања у групи Б су ми непозната). За питање два нисам сигуран шта је одговор зато нисам оставио решење.</p>
<hr />
<div>{{Предмет<br />
| шифра = 13С091УМ, 13Е091УМ<br />
| семестар = 2<br />
| статус = изборни<br />
| ЕСПБ = 2<br />
| одсек = СИ, ЕР<br />
| претходни = Социологија<br />
}}<br />
'''Увод у менаџмент''' је изборни предмет у другом семестру на оба студијска програма.<br />
<br />
== Корисне везе ==<br />
* [http://www.suetf.org/materijali/Menadzment СУЕТФ материјали]<br />
* [https://mega.nz/folder/MZI32CCQ#zBwhXjwBEJGcavSNS22AWA/folder/ocwGxZ4I (ER) BAZA (1. godina)]<br />
<br />
== Настава ==<br />
Исто као на [[Социологија|Социологији]], настава на предмету се не држи.<br />
<br />
== Испитни рокови ==<br />
Већ пар година у јуну (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долазе питања из овог скупа. Свако питање носи по један бод.<br />
{{rešenja}}<br />
<br />
==== Према Вотсону, ако се управљање повеже са суштином управљачког посла, менаџмент се може посматрати као: ====<br />
''Написати''<br />
* уметност<br />
* политика<br />
* магија<br />
* наука<br />
* професија<br />
<br />
==== Под организовањем се подразумева: ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">Подела рада, одређивање посла, креирање радних и организационих јединица, координирање активности.</span><br />
<br />
==== Настанак менаџмента као науке као и обликовање специфичних менаџерских принципа, везује се за: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# Хенри Форда<br />
# Ли Росвела<br />
# <span class="solution">Хенрија Тоуна</span><br />
# Фредерика Тејлора<br />
</div><br />
<br />
==== Макс Вебер се сматра творцем: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# директног менаџмента<br />
# колективног менаџмента<br />
# <span class="solution">бирократског менаџмента</span><br />
# индустријског менаџмента<br />
</div><br />
<br />
==== Основа бихејвиористичке теорије менаџмента јесте: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# истраживање човека у систему индустријских односа<br />
# истраживање човека у систему производних односа<br />
# <span class="solution">истраживање човека и његовог понашања у процесу рада</span><br />
</div><br />
<br />
==== Менаџерски процес се састоји из 4 основне активности: ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">планирање, организација, лидерство, контрола</span><br />
<br />
==== Ендрју Карнеги је установио два основна принципа у пословању: ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">доброчинства и старатељства</span><br />
<br />
==== Мотивација у менаџменту има најмање три основна задатка: ====<br />
''Написати''<br />
* да будуће запослене охрабри да се придруже организацији<br />
* да садашње запослене стимулише да боље раде<br />
* да садашње запослене охрабри да остану у организацији<br />
<br />
==== Најраширенија подела мотива је на: ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">социјалне и биолошке</span><br />
<br />
==== Под менаџментом ’’било које организације’’, Питер Дракер подразумева: ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">Карактеристике државе и њене администрације, односи се на војску, цркву, школе и здравствене институције.</span><br />
<br />
==== Друштвени принципи, душтвени процеси и социјална политика су три димензије корпоративног друштвеног деловања по: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# <span class="solution">Керолу</span><br />
# Акерману<br />
# Карнегију<br />
# Тејлору<br />
</div><br />
<br />
==== Грегарни мотив је мотив: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# за самодоказивањем<br />
# за доказивањен<br />
# <span class="solution">за друштвом</span><br />
# за угледом<br />
</div><br />
<br />
==== Наведи 5 врста конфликата: ====<br />
''Написати''<br />
:<span class="spoiler" data-solution="text">интерперсонални, интраперсонални, инетргрупни, интрагрупни, интерорганизацијски</span><br />
<br />
==== Наведи две основне врсте пословне одговорности: ====<br />
''Написати''<br />
:<span class="spoiler" data-solution="text">претходна, последична</span><br />
<br />
==== Централизација, ауторитет, дисциплина, хијерархија су принципи менаџмента које је успоставио: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# Макс Вебер<br />
# Хенри Форд<br />
# <span class="solution">Анри Фејо</span><br />
# Хенри Гант<br />
</div><br />
<br />
==== Рационално-правни вођа је тип ауторитета који је утврдио: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# Фредерик Тејлор<br />
# <span class="solution">Макс Вебер</span><br />
# Анри Фејо<br />
# Елтон Мејо<br />
</div><br />
<br />
==== Оснивач теорије научног управљања био је: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# Анри Фејо<br />
# <span class="solution">Фредерик Тејлор</span><br />
# Мик Џоунз<br />
# Карл Барт<br />
</div><br />
<br />
==== Идеје о "синергији" као и идеја о "специјализацији послова" припада: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# Ксенофану<br />
# <span class="solution">Аристотелу</span><br />
# Конфучију<br />
# Цицерону<br />
</div><br />
<br />
==== Оснивач теорије међуљудских односа је: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# <span class="solution">Елтон Мејо</span><br />
# Хуго Мустерберг<br />
# Абрахам Маслов<br />
</div><br />
<br />
==== Као пример за непоштовање етичких принципа у пословању узима се случај: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# Чернобиљ<br />
# <span class="solution">Бопал</span><br />
# Ексон Валдез<br />
</div><br />
<br />
==== Творац "двојне мотивације" је: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# Џонсон<br />
# Мејо<br />
# <span class="solution">Херцберг</span><br />
# Фридман<br />
</div><br />
<br />
==== Пословни морал је део: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# пословног права<br />
# <span class="solution">пословне етике</span><br />
# еитчког кодекса<br />
# морално-пословног поступка<br />
</div><br />
<br />
==== Теорија међуљудских односа је позната по једном експерименту? По ком? ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">Хортоновом експерименту</span><br />
<br />
==== По Абрахаму Маслову најкарактеристичнији мотив је мотив за: ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">Самоостварењем</span><br />
<br />
==== Стејси Адамс је развио теорију: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# <span class="solution">правичности</span><br />
# теорију задовољства<br />
# теорију очекивања или вредновања<br />
</div><br />
<br />
==== Концепт друштвене одговорности Милтона Фридмана заснован је на идеји: ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# да компаније треба да буду апсолутно друштвено одговорне<br />
# да компаније треба да имају ограничени концепт друштвене одговорности<br />
# <span class="solution">да компаније апсолутно не треба да буду друштвено одговорне</span><br />
</div><br />
<br />
==== Која 2 нивоа посматрања менаџмента развија Дракер? ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">Менаџмент било које организације и Менаџмент привредне организације</span><br />
<br />
==== Чијим радовима започиње научно управљање? ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">Фредерик Тејлор и Анри Фејо</span><br />
<br />
==== Тејлор је своју теорију засновао на која 4 принципа? ====<br />
''Написати''<br />
* Развијање и примена нових научних метода у проучавању, планирању и обављању радних активности уместо искуствених метода<br />
* Инсистирање на примени научних метода при реализацији одређеног посла, уместо радникових искуствених.<br />
* Селекција и обучавање радника за рад на одређеним пословима<br />
* Подела рада и специјализација у циљу повећања ефикасности<br />
<br />
==== Фејолових 14 принципа менаџмента: ====<br />
''Написати''<br />
* Подела рада<br />
* Ауторитет<br />
* Дисциплина<br />
* Јединство командовања<br />
* Јединство управљања<br />
* Подређивање индивидуалног интереса општем добру<br />
* Награђивање особља<br />
* Централизација<br />
* Хијерархија<br />
* Ред (материјани и социјални)<br />
* Правичност и благонаклоност<br />
* Сталност запослења<br />
* Иницијатива<br />
* Тимски дух<br />
<br />
==== Вебер је разликовао 3 типа ауторитета: ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">рационално-правни вођа, традиционални вођа, харизматични вођа</span><br />
<br />
==== Ко је дефинисао своју хијерархију људских потреба? ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">Абрахам Маслов</span><br />
<br />
==== Три циља пословне етике по Мекдоналду и Зепу: ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">да оспособе руководиоце да препознају етичку компоненту пословне одлуке, да одреде шта с њом треба чинити и да науче да предвиде етичка питања која се могу појавити</span><br />
<br />
==== Ко поистовећује пословну етику са етиком личности? ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">Кермишел и Драмонд</span><br />
<br />
==== Које су три димензије корпоративног друштвеног деловања по Керолу: ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">Друштвени принципи, друштвени процеси и социјална политика</span><br />
<br />
==== 4 облика одступања од етичких норми: ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">корупција, индустријске крађе и шпијунаже, конфликт интереса и злоупотреба медија</span><br />
<br />
==== Шта је планирање: ====<br />
''Написати''<br />
: <span class="spoiler" data-solution="text">Планирање је активност менаџмент процеса у којој се доносе одлуке о циљевима организације и у којој се смишљају акције неопходне за остваривање тих циљева. Те одлуке базирају се на прошлом искуству, знању, тренутној ситуацији у којој се организација налази, као и друштвеном окружењу организације.</span><br />
* (Укратко) Осмишљавање неког процеса унапред који нас доводи до жељеног циља у тренутној компанији.<br />
<br />
==== Ко је изнео став да у менаџерском послу постоје 4 фолклора и 4 факта? ====<br />
''Заокружити''<br />
<div class="abc-list" data-solution="single"><br />
# Фејо<br />
# Аврам<br />
# <span class="solution">Минцберг</span><br />
# Дракер<br />
</div><br />
<br />
==== Сви запослени у некој организацији који не обављају никакве послове називају се: ====<br />
''Написати''<br />
- (За овај задатак фали решење)<br />
<br />
== Начин оцењивања ==<br />
Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:<br />
{| class="wikitable"<br />
! Поени<br />
! П < 7<br />
! П = 7<br />
! 8 ≤ П ≤ 9<br />
! 10 ≤ П ≤ 11<br />
! 12 ≤ П ≤ 13<br />
! 14 ≤ П<br />
|-<br />
! Оцена<br />
| 5<br />
| 6<br />
| 7<br />
| 8<br />
| 9<br />
| 10<br />
|}<br />
<br />
[[Категорија:Рокови]]</div>Andrej