<?xml version="1.0"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom" xml:lang="sr">
	<id>https://siwiki.rs/w/api.php?action=feedcontributions&amp;feedformat=atom&amp;user=%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5</id>
	<title>SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]</title>
	<link rel="self" type="application/atom+xml" href="https://siwiki.rs/w/api.php?action=feedcontributions&amp;feedformat=atom&amp;user=%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5"/>
	<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5"/>
	<updated>2026-06-04T04:23:15Z</updated>
	<subtitle>Кориснички доприноси</subtitle>
	<generator>MediaWiki 1.39.8</generator>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A2_2026&amp;diff=8360</id>
		<title>Информациони системи 2/К2 2026</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A2_2026&amp;diff=8360"/>
		<updated>2026-04-03T19:47:59Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* 1. задатак (10) */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{nerešeno}}&lt;br /&gt;
K2 iz IS2 se održavao 13.01.2026. Postavka zadatka nije dostupna sa stranice predmeta.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Postavka ===&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 1. zadatak (10) ==&lt;br /&gt;
Data je operativna baza podataka mreže mobilne telefonije sa po jednom centralom u raznim mestima:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KLIJENT(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KLIJENT_TELEFON(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;BrTel&amp;lt;/u&amp;gt;)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MEHANICAR(&amp;lt;u&amp;gt;IDMeh&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TIP_AUTOMOBILA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipA&amp;lt;/u&amp;gt;, Marka, Model)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TIP_DELA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipD&amp;lt;/u&amp;gt;, Oznaka, Opis, IDTipA)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
AUTOMOBIL(&amp;lt;u&amp;gt;IDAut&amp;lt;/u&amp;gt;, RegBr, IDKli, IDTipA)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TERMIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDTer&amp;lt;/u&amp;gt;, Datum, VremePocetka, VremeZavrsetka, IDKli)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ODRZAVANJE(&amp;lt;u&amp;gt;IDOdr&amp;lt;/u&amp;gt;, IDAut, IDMeh, IDTer, Iznos)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
PORUDZBINA(&amp;lt;u&amp;gt;IDPor&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipD, BrKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DEO(&amp;lt;u&amp;gt;IDDeo&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipD, JedinicnaCena, BrKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KORISTI(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipD&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipA, PotrebnoKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
UPOTREBLJEN(&amp;lt;u&amp;gt;IDDeo&amp;lt;/u&amp;gt;, IDOdr)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Klijenti su klasifikovani po opštinama, a mehaničari po nivou iskustva (početnik, majstor, ekspert). Treba konceptualno projektovati skladište podataka po šemi „zvezda-pahuljica“. Pri tome su od posebnog interesovanja:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
- održavanje i to broj, trajanje i iznos po vremenu, mehaničaru i klijentu;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
- stanje delova po tipu dela na kraju svakog meseca.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 2. zadatak (10) ==&lt;br /&gt;
Data je operativna baza podataka građevinske firme:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MAGACIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDGra)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ARTIKAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ALAT(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Opis)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
OPREMA(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Velicina)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MATERIJAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Opis)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DOBAVLJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
GRAD(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, NazivDrzave)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
NABAVKA(&amp;lt;u&amp;gt;IDNab&amp;lt;/u&amp;gt;, IDArt, Kolicina, Cena, Datum)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
POTROSNJA(&amp;lt;u&amp;gt;IDPot&amp;lt;/u&amp;gt;, IDArt, Kolicina, Cena, Datum)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DOBAVLJA(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, IDDob)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
SKLADISTI(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, IDMag)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Tabela POTROSNJA se odnosi samo na materijal. Skup artikla (alat, oprema, materijal) je proširiv.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Skladišna baza podataka:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
NABAVKA(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDDat&amp;lt;/u&amp;gt;, Cena)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DOBAVLJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;GRAD(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDReg)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;REGION(&amp;lt;u&amp;gt;IDReg&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDDrz)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DRZAVA(&amp;lt;u&amp;gt;IDDrz&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DATUM(&amp;lt;u&amp;gt;IDDat&amp;lt;/u&amp;gt;, Datum)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;ARTIKAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDPro)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;PROIZVODJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDPro&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;MAGACIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;MESEC(&amp;lt;u&amp;gt;IDMes&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
STANJE(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDMes&amp;lt;/u&amp;gt;, Kolicina)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Za potrebe dnevnog paketnog inkrementalnog punjenja skladišta podataka treba:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
a) Dopuniti operativnu bazu podataka tako da se ne menjaju postojeće tabele:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
b) Navesti koje okidače treba dodati u operativnoj bazi podataka po šemi: &amp;quot;tabela – događaj – opis šta radi&amp;quot;;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
c) Manipulativno razrešiti punjenje skladišta podataka u kvazi-SQL notaciji.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Kolokvijum traje 1h 30min.&lt;br /&gt;
Dozvoljeno je korišćenje podsetnika.&lt;br /&gt;
Pisati hemijskom ili mekom grafitnom olovkom.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Информациони системи 2]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A2_2026&amp;diff=8359</id>
		<title>Информациони системи 2/К2 2026</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A2_2026&amp;diff=8359"/>
		<updated>2026-04-03T19:47:27Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Postavka */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{nerešeno}}&lt;br /&gt;
K2 iz IS2 se održavao 13.01.2026. Postavka zadatka nije dostupna sa stranice predmeta.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Postavka ===&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 1. задатак (10) ==&lt;br /&gt;
Data je operativna baza podataka mreže mobilne telefonije sa po jednom centralom u raznim mestima:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KLIJENT(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KLIJENT_TELEFON(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;BrTel&amp;lt;/u&amp;gt;)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MEHANICAR(&amp;lt;u&amp;gt;IDMeh&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TIP_AUTOMOBILA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipA&amp;lt;/u&amp;gt;, Marka, Model)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TIP_DELA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipD&amp;lt;/u&amp;gt;, Oznaka, Opis, IDTipA)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
AUTOMOBIL(&amp;lt;u&amp;gt;IDAut&amp;lt;/u&amp;gt;, RegBr, IDKli, IDTipA)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TERMIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDTer&amp;lt;/u&amp;gt;, Datum, VremePocetka, VremeZavrsetka, IDKli)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ODRZAVANJE(&amp;lt;u&amp;gt;IDOdr&amp;lt;/u&amp;gt;, IDAut, IDMeh, IDTer, Iznos)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
PORUDZBINA(&amp;lt;u&amp;gt;IDPor&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipD, BrKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DEO(&amp;lt;u&amp;gt;IDDeo&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipD, JedinicnaCena, BrKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KORISTI(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipD&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipA, PotrebnoKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
UPOTREBLJEN(&amp;lt;u&amp;gt;IDDeo&amp;lt;/u&amp;gt;, IDOdr)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Klijenti su klasifikovani po opštinama, a mehaničari po nivou iskustva (početnik, majstor, ekspert). Treba konceptualno projektovati skladište podataka po šemi „zvezda-pahuljica“. Pri tome su od posebnog interesovanja:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
- održavanje i to broj, trajanje i iznos po vremenu, mehaničaru i klijentu;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
- stanje delova po tipu dela na kraju svakog meseca.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 2. zadatak (10) ==&lt;br /&gt;
Data je operativna baza podataka građevinske firme:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MAGACIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDGra)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ARTIKAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ALAT(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Opis)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
OPREMA(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Velicina)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MATERIJAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Opis)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DOBAVLJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
GRAD(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, NazivDrzave)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
NABAVKA(&amp;lt;u&amp;gt;IDNab&amp;lt;/u&amp;gt;, IDArt, Kolicina, Cena, Datum)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
POTROSNJA(&amp;lt;u&amp;gt;IDPot&amp;lt;/u&amp;gt;, IDArt, Kolicina, Cena, Datum)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DOBAVLJA(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, IDDob)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
SKLADISTI(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, IDMag)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Tabela POTROSNJA se odnosi samo na materijal. Skup artikla (alat, oprema, materijal) je proširiv.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Skladišna baza podataka:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
NABAVKA(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDDat&amp;lt;/u&amp;gt;, Cena)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DOBAVLJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;GRAD(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDReg)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;REGION(&amp;lt;u&amp;gt;IDReg&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDDrz)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DRZAVA(&amp;lt;u&amp;gt;IDDrz&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DATUM(&amp;lt;u&amp;gt;IDDat&amp;lt;/u&amp;gt;, Datum)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;ARTIKAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDPro)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;PROIZVODJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDPro&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;MAGACIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;MESEC(&amp;lt;u&amp;gt;IDMes&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
STANJE(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDMes&amp;lt;/u&amp;gt;, Kolicina)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Za potrebe dnevnog paketnog inkrementalnog punjenja skladišta podataka treba:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
a) Dopuniti operativnu bazu podataka tako da se ne menjaju postojeće tabele:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
b) Navesti koje okidače treba dodati u operativnoj bazi podataka po šemi: &amp;quot;tabela – događaj – opis šta radi&amp;quot;;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
c) Manipulativno razrešiti punjenje skladišta podataka u kvazi-SQL notaciji.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Kolokvijum traje 1h 30min.&lt;br /&gt;
Dozvoljeno je korišćenje podsetnika.&lt;br /&gt;
Pisati hemijskom ili mekom grafitnom olovkom.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Информациони системи 2]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A2_2026&amp;diff=8358</id>
		<title>Информациони системи 2/К2 2026</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A2_2026&amp;diff=8358"/>
		<updated>2026-04-03T19:46:57Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Zadatak 2 (10) */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{nerešeno}}&lt;br /&gt;
K2 iz IS2 se održavao 13.01.2026. Postavka zadatka nije dostupna sa stranice predmeta.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Postavka ==&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 1. задатак (10) ==&lt;br /&gt;
Data je operativna baza podataka mreže mobilne telefonije sa po jednom centralom u raznim mestima:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KLIJENT(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KLIJENT_TELEFON(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;BrTel&amp;lt;/u&amp;gt;)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MEHANICAR(&amp;lt;u&amp;gt;IDMeh&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TIP_AUTOMOBILA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipA&amp;lt;/u&amp;gt;, Marka, Model)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TIP_DELA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipD&amp;lt;/u&amp;gt;, Oznaka, Opis, IDTipA)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
AUTOMOBIL(&amp;lt;u&amp;gt;IDAut&amp;lt;/u&amp;gt;, RegBr, IDKli, IDTipA)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TERMIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDTer&amp;lt;/u&amp;gt;, Datum, VremePocetka, VremeZavrsetka, IDKli)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ODRZAVANJE(&amp;lt;u&amp;gt;IDOdr&amp;lt;/u&amp;gt;, IDAut, IDMeh, IDTer, Iznos)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
PORUDZBINA(&amp;lt;u&amp;gt;IDPor&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipD, BrKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DEO(&amp;lt;u&amp;gt;IDDeo&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipD, JedinicnaCena, BrKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KORISTI(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipD&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipA, PotrebnoKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
UPOTREBLJEN(&amp;lt;u&amp;gt;IDDeo&amp;lt;/u&amp;gt;, IDOdr)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Klijenti su klasifikovani po opštinama, a mehaničari po nivou iskustva (početnik, majstor, ekspert). Treba konceptualno projektovati skladište podataka po šemi „zvezda-pahuljica“. Pri tome su od posebnog interesovanja:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
- održavanje i to broj, trajanje i iznos po vremenu, mehaničaru i klijentu;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
- stanje delova po tipu dela na kraju svakog meseca.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 2. zadatak (10) ==&lt;br /&gt;
Data je operativna baza podataka građevinske firme:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MAGACIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDGra)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ARTIKAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ALAT(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Opis)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
OPREMA(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Velicina)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MATERIJAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Opis)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DOBAVLJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
GRAD(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, NazivDrzave)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
NABAVKA(&amp;lt;u&amp;gt;IDNab&amp;lt;/u&amp;gt;, IDArt, Kolicina, Cena, Datum)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
POTROSNJA(&amp;lt;u&amp;gt;IDPot&amp;lt;/u&amp;gt;, IDArt, Kolicina, Cena, Datum)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DOBAVLJA(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, IDDob)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
SKLADISTI(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, IDMag)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Tabela POTROSNJA se odnosi samo na materijal. Skup artikla (alat, oprema, materijal) je proširiv.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Skladišna baza podataka:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
NABAVKA(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDDat&amp;lt;/u&amp;gt;, Cena)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DOBAVLJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;GRAD(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDReg)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;REGION(&amp;lt;u&amp;gt;IDReg&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDDrz)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DRZAVA(&amp;lt;u&amp;gt;IDDrz&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DATUM(&amp;lt;u&amp;gt;IDDat&amp;lt;/u&amp;gt;, Datum)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;ARTIKAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDPro)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;PROIZVODJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDPro&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;MAGACIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;MESEC(&amp;lt;u&amp;gt;IDMes&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
STANJE(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDMes&amp;lt;/u&amp;gt;, Kolicina)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Za potrebe dnevnog paketnog inkrementalnog punjenja skladišta podataka treba:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
a) Dopuniti operativnu bazu podataka tako da se ne menjaju postojeće tabele:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
b) Navesti koje okidače treba dodati u operativnoj bazi podataka po šemi: &amp;quot;tabela – događaj – opis šta radi&amp;quot;;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
c) Manipulativno razrešiti punjenje skladišta podataka u kvazi-SQL notaciji.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Kolokvijum traje 1h 30min.&lt;br /&gt;
Dozvoljeno je korišćenje podsetnika.&lt;br /&gt;
Pisati hemijskom ili mekom grafitnom olovkom.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Информациони системи 2]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A2_2026&amp;diff=8357</id>
		<title>Информациони системи 2/К2 2026</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A2_2026&amp;diff=8357"/>
		<updated>2026-04-03T19:46:31Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Zadatak 1 (10) */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{nerešeno}}&lt;br /&gt;
K2 iz IS2 se održavao 13.01.2026. Postavka zadatka nije dostupna sa stranice predmeta.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Postavka ==&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 1. задатак (10) ==&lt;br /&gt;
Data je operativna baza podataka mreže mobilne telefonije sa po jednom centralom u raznim mestima:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KLIJENT(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KLIJENT_TELEFON(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;BrTel&amp;lt;/u&amp;gt;)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MEHANICAR(&amp;lt;u&amp;gt;IDMeh&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TIP_AUTOMOBILA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipA&amp;lt;/u&amp;gt;, Marka, Model)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TIP_DELA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipD&amp;lt;/u&amp;gt;, Oznaka, Opis, IDTipA)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
AUTOMOBIL(&amp;lt;u&amp;gt;IDAut&amp;lt;/u&amp;gt;, RegBr, IDKli, IDTipA)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TERMIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDTer&amp;lt;/u&amp;gt;, Datum, VremePocetka, VremeZavrsetka, IDKli)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ODRZAVANJE(&amp;lt;u&amp;gt;IDOdr&amp;lt;/u&amp;gt;, IDAut, IDMeh, IDTer, Iznos)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
PORUDZBINA(&amp;lt;u&amp;gt;IDPor&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipD, BrKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DEO(&amp;lt;u&amp;gt;IDDeo&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipD, JedinicnaCena, BrKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KORISTI(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipD&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipA, PotrebnoKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
UPOTREBLJEN(&amp;lt;u&amp;gt;IDDeo&amp;lt;/u&amp;gt;, IDOdr)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Klijenti su klasifikovani po opštinama, a mehaničari po nivou iskustva (početnik, majstor, ekspert). Treba konceptualno projektovati skladište podataka po šemi „zvezda-pahuljica“. Pri tome su od posebnog interesovanja:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
- održavanje i to broj, trajanje i iznos po vremenu, mehaničaru i klijentu;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
- stanje delova po tipu dela na kraju svakog meseca.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 2 (10) ===&lt;br /&gt;
Data je operativna baza podataka građevinske firme:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MAGACIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDGra)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ARTIKAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ALAT(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Opis)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
OPREMA(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Velicina)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MATERIJAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Opis)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DOBAVLJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
GRAD(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, NazivDrzave)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
NABAVKA(&amp;lt;u&amp;gt;IDNab&amp;lt;/u&amp;gt;, IDArt, Kolicina, Cena, Datum)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
POTROSNJA(&amp;lt;u&amp;gt;IDPot&amp;lt;/u&amp;gt;, IDArt, Kolicina, Cena, Datum)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DOBAVLJA(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, IDDob)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
SKLADISTI(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, IDMag)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Tabela POTROSNJA se odnosi samo na materijal. Skup artikla (alat, oprema, materijal) je proširiv.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Skladišna baza podataka:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
NABAVKA(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDDat&amp;lt;/u&amp;gt;, Cena)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DOBAVLJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;GRAD(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDReg)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;REGION(&amp;lt;u&amp;gt;IDReg&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDDrz)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DRZAVA(&amp;lt;u&amp;gt;IDDrz&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DATUM(&amp;lt;u&amp;gt;IDDat&amp;lt;/u&amp;gt;, Datum)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;ARTIKAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDPro)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;PROIZVODJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDPro&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;MAGACIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;MESEC(&amp;lt;u&amp;gt;IDMes&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
STANJE(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDMes&amp;lt;/u&amp;gt;, Kolicina)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Za potrebe dnevnog paketnog inkrementalnog punjenja skladišta podataka treba:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
a) Dopuniti operativnu bazu podataka tako da se ne menjaju postojeće tabele:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
b) Navesti koje okidače treba dodati u operativnoj bazi podataka po šemi: &amp;quot;tabela – događaj – opis šta radi&amp;quot;;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
c) Manipulativno razrešiti punjenje skladišta podataka u kvazi-SQL notaciji.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Kolokvijum traje 1h 30min.&lt;br /&gt;
Dozvoljeno je korišćenje podsetnika.&lt;br /&gt;
Pisati hemijskom ili mekom grafitnom olovkom.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Информациони системи 2]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A2_2026&amp;diff=8356</id>
		<title>Информациони системи 2/К2 2026</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A2_2026&amp;diff=8356"/>
		<updated>2026-03-29T20:21:32Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: Нова страница: {{tocright}} {{nerešeno}} K2 iz IS2 se održavao 13.01.2026. Postavka zadatka nije dostupna sa stranice predmeta.  == Postavka ==  === Zadatak 1 (10) === Data je operativna baza podataka mreže mobilne telefonije sa po jednom centralom u raznim mestima:   KLIJENT(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)  KLIJENT_TELEFON(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;BrTel&amp;lt;/u&amp;gt;)  MEHANICAR(&amp;lt;u&amp;gt;IDMeh&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)  TIP_AUTOMOBILA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipA&amp;lt;/u&amp;gt;, Marka, Model)  TIP_DELA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipD&amp;lt;/u&amp;gt;, Oznaka, Opis, IDTipA)  AUTOMOBIL(&amp;lt;u&amp;gt;IDA…&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{nerešeno}}&lt;br /&gt;
K2 iz IS2 se održavao 13.01.2026. Postavka zadatka nije dostupna sa stranice predmeta.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Postavka ==&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 1 (10) ===&lt;br /&gt;
Data je operativna baza podataka mreže mobilne telefonije sa po jednom centralom u raznim mestima:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KLIJENT(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KLIJENT_TELEFON(&amp;lt;u&amp;gt;IDKli&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;BrTel&amp;lt;/u&amp;gt;)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MEHANICAR(&amp;lt;u&amp;gt;IDMeh&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TIP_AUTOMOBILA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipA&amp;lt;/u&amp;gt;, Marka, Model)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TIP_DELA(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipD&amp;lt;/u&amp;gt;, Oznaka, Opis, IDTipA)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
AUTOMOBIL(&amp;lt;u&amp;gt;IDAut&amp;lt;/u&amp;gt;, RegBr, IDKli, IDTipA)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
TERMIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDTer&amp;lt;/u&amp;gt;, Datum, VremePocetka, VremeZavrsetka, IDKli)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ODRZAVANJE(&amp;lt;u&amp;gt;IDOdr&amp;lt;/u&amp;gt;, IDAut, IDMeh, IDTer, Iznos)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
PORUDZBINA(&amp;lt;u&amp;gt;IDPor&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipD, BrKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DEO(&amp;lt;u&amp;gt;IDDeo&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipD, JedinicnaCena, BrKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
KORISTI(&amp;lt;u&amp;gt;IDTipD&amp;lt;/u&amp;gt;, IDTipA, PotrebnoKomada)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
UPOTREBLJEN(&amp;lt;u&amp;gt;IDDeo&amp;lt;/u&amp;gt;, IDOdr)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Klijenti su klasifikovani po opštinama, a mehaničari po nivou iskustva (početnik, majstor, ekspert). Treba konceptualno projektovati skladište podataka po šemi „zvezda-pahuljica“. Pri tome su od posebnog interesovanja:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
- održavanje i to broj, trajanje i iznos po vremenu, mehaničaru i klijentu;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
- stanje delova po tipu dela na kraju svakog meseca.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 2 (10) ===&lt;br /&gt;
Data je operativna baza podataka građevinske firme:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MAGACIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDGra)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ARTIKAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
ALAT(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Opis)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
OPREMA(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Velicina)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
MATERIJAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Opis)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DOBAVLJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
GRAD(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, NazivDrzave)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
NABAVKA(&amp;lt;u&amp;gt;IDNab&amp;lt;/u&amp;gt;, IDArt, Kolicina, Cena, Datum)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
POTROSNJA(&amp;lt;u&amp;gt;IDPot&amp;lt;/u&amp;gt;, IDArt, Kolicina, Cena, Datum)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
DOBAVLJA(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, IDDob)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
SKLADISTI(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, IDMag)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Tabela POTROSNJA se odnosi samo na materijal. Skup artikla (alat, oprema, materijal) je proširiv.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Skladišna baza podataka:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
NABAVKA(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDDat&amp;lt;/u&amp;gt;, Cena)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DOBAVLJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDDob&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;GRAD(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDReg)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;REGION(&amp;lt;u&amp;gt;IDReg&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDDrz)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DRZAVA(&amp;lt;u&amp;gt;IDDrz&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;DATUM(&amp;lt;u&amp;gt;IDDat&amp;lt;/u&amp;gt;, Datum)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;ARTIKAL(&amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv, IDPro)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;PROIZVODJAC(&amp;lt;u&amp;gt;IDPro&amp;lt;/u&amp;gt;, Ime)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;MAGACIN(&amp;lt;u&amp;gt;IDMag&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;&amp;amp;nbsp;MESEC(&amp;lt;u&amp;gt;IDMes&amp;lt;/u&amp;gt;, Naziv)&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
STANJE(&amp;lt;u&amp;gt;IDGra&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDArt&amp;lt;/u&amp;gt;, &amp;lt;u&amp;gt;IDMes&amp;lt;/u&amp;gt;, Kolicina)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Za potrebe dnevnog paketnog inkrementalnog punjenja skladišta podataka treba:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
a) Dopuniti operativnu bazu podataka tako da se ne menjaju postojeće tabele:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
b) Navesti koje okidače treba dodati u operativnoj bazi podataka po šemi: &amp;quot;tabela – događaj – opis šta radi&amp;quot;;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
c) Manipulativno razrešiti punjenje skladišta podataka u kvazi-SQL notaciji.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Kolokvijum traje 1h 30min.&lt;br /&gt;
Dozvoljeno je korišćenje podsetnika.&lt;br /&gt;
Pisati hemijskom ili mekom grafitnom olovkom.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Информациони системи 2]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8317</id>
		<title>Информациони системи 2</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8317"/>
		<updated>2026-03-02T17:26:12Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Пројекат(20п) */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{Предмет&lt;br /&gt;
| шифра     = 13С114ИС2&lt;br /&gt;
| семестар  = 7&lt;br /&gt;
| статус    = изборни&lt;br /&gt;
| страница  = [http://is2.etf.bg.ac.rs/ is2.etf.rs]&lt;br /&gt;
| одсек     = СИ&lt;br /&gt;
| претходни = Информациони системи 1&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Информациони системи 2&#039;&#039;&#039; је изборни предмет у седмом семестру, као наставак [[Информациони системи 1|Информационих система 1]].&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Корисне везе ==&lt;br /&gt;
{{непотпун одељак}}&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Овде иде листа (спољашњих, не на викију) веза до свих корисних страница у вези са предметом, укључујући материјале поменуте на [[Остали материјали]].. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Прво иду везе до званичних страница, па онда осталих, уређених по корисности --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Остале корисне везе, попут веза до развојних окружења која се користе на предмету --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Корисно је сумаризовати поред сваког линка какви се материјали налазе на њему (рокови, решења, белешке, водичи, лабови, модификације) --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Настава ==&lt;br /&gt;
Области се на следећи начин обрађују по блоковима (&#039;&#039;&#039;Напомена: сваки колоквијум на предмету се ради у вежбанци&#039;&#039;&#039;):&lt;br /&gt;
* К1 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 2-5)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми процеса. На колоквијуму се добија један задатак где се тражи цртање дијаграма процеса на основу описа пословног процеса и други задатак где се тражи анализа пословног процеса и модификација тог процеса.&lt;br /&gt;
* К2 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 7-9)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми кореографије, BPMN дијаграми конверзације, Сервиси. Ко не жели да улази у детаље довољно је првих 20ак минута П7 и последњих 30 минута П9 (где се раде задаци). На колоквијуму се добија један задатак где треба да се црта дијаграм кореографије или конверзације и други задатак где се дефинишу АПИ-јеви сервиса и црта дијаграм секвенце који приказује како се ти АПИ-јеви користе.&lt;br /&gt;
* К3 (30п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 10-12)&#039;&#039;&#039;: Складишта података. На испиту долази један задатак где треба пројектовати складиште на основу дате шеме и описа података које су од интереса за складиште и други задатак где треба додати нова поља у табеле, описати потребне тригере и извршити пуњење складишта у псеудо-SQL који се ради на предавањима.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Лабораторијске вежбе ==&lt;br /&gt;
Од школске 2025/2026 године, &#039;&#039;&#039;лабови више не постоје&#039;&#039;&#039; на овом предмету.&lt;br /&gt;
Области које се раде на лабораторијским вежбама:&lt;br /&gt;
* Лаб1 (12п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (1-2)&#039;&#039;&#039; BPMN. Прави се дијаграм описаног процеса, али за разлику од К1, где се ради на папиру, овде се ради у алату Adonis.&lt;br /&gt;
* Лаб2 (8п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (7-8.1)&#039;&#039;&#039; Складишта података. Углавном буде само писање упита мада може да дође и прављење шеме.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Пројекат(20п) ==&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Вежбе (8.2-9)&#039;&#039;&#039; су релевантне искључиво за пројекат, али да би се успешно урадио потребно је и знање за К3 и лаб2.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Ради се у алатима MySql Workbench, Spoon и Schema-Workbench. У пројекту је дата шема операционе база података и треба испројектовати и имплементирати складиште података на основу поставке задатка. Пројекат се може поделити у 4 фазе: прављење операционе базе, пројектовање складишта, прављење пуњења и писање MDX упита.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомене за SQL скрипте:&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Пошто се током пројекта користе две схеме - једна за операциону базу, а друга за складиште, топла препорука је да се у скриптама користи квалификовани назив табела да би се избегла потреба да се константно мења default schema у Workbenchu. Дакле табелу Lekar у схеми ordinacija_operativna ћемо увек референцирати са ordinacija_operativna.Lekar, а не само Lekar.&lt;br /&gt;
*Такође, у скриптама за креирање табела додати на почетку DROP TABLE IF EXISTS за сваку од табела да би се олакшало тестирање јер ће вероватно бити потребно да више пута празнимо и поново пунимо складиште током тестирања пуњења.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомена за Spoon на одбрани&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Из неког разлога функција YEAR() не ради на факултетском Spoonu, али је могуће користити SUBSTR(Datum, 1, 4) да се добије година из датума, па је океј то одмах ставити у трансформације.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;1. Прављење операционе базе података (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу дате шеме треба написати SQL скрипту која прави табеле операционе базе података. Затим треба написати још једну скрипту која попуњава операциону базу довољним бројем података (бар 10 редова у свакој табели). Такође је потребно написати скрипту која додаје податке у базу, да би се тестирало и инкрементално пуњење. Ова скрипта може да додаје по ред-два у сваку од табела.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;2. Пројектовање складишта (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу описаних табела факата треба испројектовати складиште података. За складиште је потребно написати SQL скрипту која ће да креира релевантне табеле. Обратити пажњу да је за инкрементално пуњење потребно чувати датум последњег пуњења. Ово је најлакше постићи тако што ће складиште имати табелу која има један ред где чува поменути датум, који ће се при сваком пуњењу ажурирати. Да би могле да се користе исте Spoon трансформације и за тотално и за инкрементално пуњење, добро је овој табели дати иницијалну вредност &#039;1000-01-01 00:00:00&#039; (најранији могући датум)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;3. Прављење пуњења (Spoon):&#039;&#039;&#039; Потребно је направити два Spoon посла - тотално пуњење и инкрементално пуњење. Тотално пуњење се покреће да би се сви релевантни подаци из операционе базе пренели у табеле складишта. Инкрементално пуњење служи да допреми само оне редове који су уписани после последњег пуњења и односи се само на оне податке који су везани за неки датум (на пример табела Mesto ће се попунити једном током тоталног пуњења јер се сматра да се не додају константно нова места).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
На вежбама 8.2 и 9 су показане ствари попут dblink и merge joini, али то није заправо потребно. Довољно је користити Table input, која има конекцију на оперативну базу, и Table output, која има конекцију на складиште, и повезати их. Ако у упиту који се врши у Table input желимо да приступимо табели из складишта, довољно је да ту табелу позовемо квалификованим именом (нпр. ordinacija_skladise.Poslednje_Punjenje). Сви упити у трансформацији се врше истовремено, тако да ако постоји нека зависност, треба одвојити у различите трансофмације и касније повезати у послу, где се трансформације врше секвенцијално (нпр. прво пребацујемо Mesto, па онда Korisnik).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;4. Писање MDX упита (Schema-Workbench):&#039;&#039;&#039; Треба се повезати на складиште и направити шему у Schema-Workbench. Како се то ради је објашњено на вежбама 8.1. Након што се шема направи потребно је написати неколико простих упита који су задати у домаћем. Предаје се и xml фајл шеме и сами упити.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Одбрана:&#039;&#039;&#039; На одбрани нема модификација. Прво се покреће скрипта за прављење операционе шеме, затим скрипта за попуњавање исте, затим тотално пуњење, затим скрипта за додавање података у операциону шему и на крају инкрементално пуњење. Након оба пуњења се ради неки прост SQL упит над складиштем да би асистент видео да пуњења раде. После овога могу да траже да им се покажу и MDX упити и шема, али и не морају.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
*&#039;&#039;&#039;Одбрана 2025/2026:&#039;&#039;&#039; На одбрани ове године дошле су 2 модификације (једна за групу А и једна за групу Б). Модификација за групу А је била да се дода један MDX упит који приказује број оцена за сваку категорију, за свако место продавца (Веома слично 4. упиту који је долазио уз текст задатка: Приказати просечну оцену за сваку категорију, за свако место продавца). Довољно је било да се дода само један нови Measure како би се дошло до решења.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Испитни рокови ==&lt;br /&gt;
Испитни рокови се не објављују на страници предмета, али се у одељку за [[#Потребна помоћ|препис рокова]] могу наћи неки рокови од претходних година.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 1 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К1&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 2 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К2&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
=== Испит ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Јануар&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Фебруар&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Јун&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Јул&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Август&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Септембар&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Октобар&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема испитних рокова.&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Начин оцењивања ==&lt;br /&gt;
Слично као на [[Информациони системи 1#Начин оцењивања|ИС1]], осим што су бодови са лабораторијских вежби замењени.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1, K_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са колоквијума (0-15). &#039;&#039;&#039;На сваки колоквијум је могуће изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада колоквијума могућа је у термину јануарског испита.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са прве лабораторијске вежбе (0-12). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са друге лабораторијске вежбе (0-8). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са пројекта (0-20). &#039;&#039;&#039;Пројекат се може бранити само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са испита (0-30). &amp;lt;!-- Не брините се, испит може да се ради више пута. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Укупни бодови: &amp;lt;math&amp;gt;P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + PR + I&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
! Бодови&lt;br /&gt;
| &amp;lt;math&amp;gt;P \leq 50&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;50 &amp;lt; P \leq 60&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;60 &amp;lt; P \leq 70&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;70 &amp;lt; P \leq 80&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;80 &amp;lt; P \leq 90&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;90 &amp;lt; P&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! Оцена&lt;br /&gt;
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Рачунање ===&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;calculator&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K1&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K2&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L1&amp;quot; data-max=&amp;quot;12&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L2&amp;quot; data-max=&amp;quot;8&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;PR&amp;quot; data-max=&amp;quot;20&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;I&amp;quot; data-max=&amp;quot;30&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;P&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;P&amp;quot; data-expression=&amp;quot;K1 K2 L1 L2 PR I + + + + +&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Оцена: &amp;lt;span data-expression=&amp;quot;P 10 / ceil 5 max 10 min&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Потребна помоћ ==&lt;br /&gt;
* {{задаци|postavke}}&lt;br /&gt;
* {{задаци|prepis}}&lt;br /&gt;
** К1 2020 rešenje: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1033798946335760524/Resenje_Z1.pdf]&lt;br /&gt;
** K2 septembar 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/1074609589946962030/15.09.2021_Sep_2021_K2.docx]&lt;br /&gt;
** К2 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063425294557532270/Screenshot_20230113_125144_Gallery.jpg]&lt;br /&gt;
** Пример К3 из 2022/2023. године: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063264638940217404/IS2-k3-primer.pdf]&lt;br /&gt;
** К3 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063678658407055440/WhatsApp_Image_2023-01-14_at_05.30.36.jpeg]&lt;br /&gt;
** К3 2023: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1071402228474195968/2e6fb381-0fcf-4c8c-9ace-bfc40d5bcabf.jpg]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8257</id>
		<title>Информациони системи 2</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8257"/>
		<updated>2026-02-14T10:40:36Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Лабораторијске вежбе */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{Предмет&lt;br /&gt;
| шифра     = 13С114ИС2&lt;br /&gt;
| семестар  = 7&lt;br /&gt;
| статус    = изборни&lt;br /&gt;
| страница  = [http://is2.etf.bg.ac.rs/ is2.etf.rs]&lt;br /&gt;
| одсек     = СИ&lt;br /&gt;
| претходни = Информациони системи 1&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Информациони системи 2&#039;&#039;&#039; је изборни предмет у седмом семестру, као наставак [[Информациони системи 1|Информационих система 1]].&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Корисне везе ==&lt;br /&gt;
{{непотпун одељак}}&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Овде иде листа (спољашњих, не на викију) веза до свих корисних страница у вези са предметом, укључујући материјале поменуте на [[Остали материјали]].. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Прво иду везе до званичних страница, па онда осталих, уређених по корисности --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Остале корисне везе, попут веза до развојних окружења која се користе на предмету --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Корисно је сумаризовати поред сваког линка какви се материјали налазе на њему (рокови, решења, белешке, водичи, лабови, модификације) --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Настава ==&lt;br /&gt;
Области се на следећи начин обрађују по блоковима (&#039;&#039;&#039;Напомена: сваки колоквијум на предмету се ради у вежбанци&#039;&#039;&#039;):&lt;br /&gt;
* К1 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 2-5)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми процеса. На колоквијуму се добија један задатак где се тражи цртање дијаграма процеса на основу описа пословног процеса и други задатак где се тражи анализа пословног процеса и модификација тог процеса.&lt;br /&gt;
* К2 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 7-9)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми кореографије, BPMN дијаграми конверзације, Сервиси. Ко не жели да улази у детаље довољно је првих 20ак минута П7 и последњих 30 минута П9 (где се раде задаци). На колоквијуму се добија један задатак где треба да се црта дијаграм кореографије или конверзације и други задатак где се дефинишу АПИ-јеви сервиса и црта дијаграм секвенце који приказује како се ти АПИ-јеви користе.&lt;br /&gt;
* К3 (30п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 10-12)&#039;&#039;&#039;: Складишта података. На испиту долази један задатак где треба пројектовати складиште на основу дате шеме и описа података које су од интереса за складиште и други задатак где треба додати нова поља у табеле, описати потребне тригере и извршити пуњење складишта у псеудо-SQL који се ради на предавањима.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Лабораторијске вежбе ==&lt;br /&gt;
Од школске 2025/2026 године, &#039;&#039;&#039;лабови више не постоје&#039;&#039;&#039; на овом предмету.&lt;br /&gt;
Области које се раде на лабораторијским вежбама:&lt;br /&gt;
* Лаб1 (12п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (1-2)&#039;&#039;&#039; BPMN. Прави се дијаграм описаног процеса, али за разлику од К1, где се ради на папиру, овде се ради у алату Adonis.&lt;br /&gt;
* Лаб2 (8п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (7-8.1)&#039;&#039;&#039; Складишта података. Углавном буде само писање упита мада може да дође и прављење шеме.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Пројекат(20п) ==&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Вежбе (8.2-9)&#039;&#039;&#039; су релевантне искључиво за пројекат, али да би се успешно урадио потребно је и знање за К3 и лаб2.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Ради се у алатима MySql Workbench, Spoon и Schema-Workbench. У пројекту је дата шема операционе база података и треба испројектовати и имплементирати складиште података на основу поставке задатка. Пројекат се може поделити у 4 фазе: прављење операционе базе, пројектовање складишта, прављење пуњења и писање MDX упита.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомене за SQL скрипте:&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Пошто се током пројекта користе две схеме - једна за операциону базу, а друга за складиште, топла препорука је да се у скриптама користи квалификовани назив табела да би се избегла потреба да се константно мења default schema у Workbenchu. Дакле табелу Lekar у схеми ordinacija_operativna ћемо увек референцирати са ordinacija_operativna.Lekar, а не само Lekar.&lt;br /&gt;
*Такође, у скриптама за креирање табела додати на почетку DROP TABLE IF EXISTS за сваку од табела да би се олакшало тестирање јер ће вероватно бити потребно да више пута празнимо и поново пунимо складиште током тестирања пуњења.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомена за Spoon на одбрани&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Из неког разлога функција YEAR() не ради на факултетском Spoonu, али је могуће користити SUBSTR(Datum, 1, 4) да се добије година из датума, па је океј то одмах ставити у трансформације.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;1. Прављење операционе базе података (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу дате шеме треба написати SQL скрипту која прави табеле операционе базе података. Затим треба написати још једну скрипту која попуњава операциону базу довољним бројем података (бар 10 редова у свакој табели). Такође је потребно написати скрипту која додаје податке у базу, да би се тестирало и инкрементално пуњење. Ова скрипта може да додаје по ред-два у сваку од табела.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;2. Пројектовање складишта (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу описаних табела факата треба испројектовати складиште података. За складиште је потребно написати SQL скрипту која ће да креира релевантне табеле. Обратити пажњу да је за инкрементално пуњење потребно чувати датум последњег пуњења. Ово је најлакше постићи тако што ће складиште имати табелу која има један ред где чува поменути датум, који ће се при сваком пуњењу ажурирати. Да би могле да се користе исте Spoon трансформације и за тотално и за инкрементално пуњење, добро је овој табели дати иницијалну вредност &#039;1000-01-01 00:00:00&#039; (најранији могући датум)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;3. Прављење пуњења (Spoon):&#039;&#039;&#039; Потребно је направити два Spoon посла - тотално пуњење и инкрементално пуњење. Тотално пуњење се покреће да би се сви релевантни подаци из операционе базе пренели у табеле складишта. Инкрементално пуњење служи да допреми само оне редове који су уписани после последњег пуњења и односи се само на оне податке који су везани за неки датум (на пример табела Mesto ће се попунити једном током тоталног пуњења јер се сматра да се не додају константно нова места).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
На вежбама 8.2 и 9 су показане ствари попут dblink и merge joini, али то није заправо потребно. Довољно је користити Table input, која има конекцију на оперативну базу, и Table output, која има конекцију на складиште, и повезати их. Ако у упиту који се врши у Table input желимо да приступимо табели из складишта, довољно је да ту табелу позовемо квалификованим именом (нпр. ordinacija_skladise.Poslednje_Punjenje). Сви упити у трансформацији се врше истовремено, тако да ако постоји нека зависност, треба одвојити у различите трансофмације и касније повезати у послу, где се трансформације врше секвенцијално (нпр. прво пребацујемо Mesto, па онда Korisnik).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;4. Писање MDX упита (Schema-Workbench):&#039;&#039;&#039; Треба се повезати на складиште и направити шему у Schema-Workbench. Како се то ради је објашњено на вежбама 8.1. Након што се шема направи потребно је написати неколико простих упита који су задати у домаћем. Предаје се и xml фајл шеме и сами упити.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Одбрана:&#039;&#039;&#039; На одбрани нема модификација. Прво се покреће скрипта за прављење операционе шеме, затим скрипта за попуњавање исте, затим тотално пуњење, затим скрипта за додавање података у операциону шему и на крају инкрементално пуњење. Након оба пуњења се ради неки прост SQL упит над складиштем да би асистент видео да пуњења раде. После овога могу да траже да им се покажу и MDX упити и шема, али и не морају.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Испитни рокови ==&lt;br /&gt;
Испитни рокови се не објављују на страници предмета, али се у одељку за [[#Потребна помоћ|препис рокова]] могу наћи неки рокови од претходних година.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 1 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К1&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 2 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К2&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
=== Испит ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Јануар&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Фебруар&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Јун&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Јул&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Август&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Септембар&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Октобар&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема испитних рокова.&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Начин оцењивања ==&lt;br /&gt;
Слично као на [[Информациони системи 1#Начин оцењивања|ИС1]], осим што су бодови са лабораторијских вежби замењени.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1, K_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са колоквијума (0-15). &#039;&#039;&#039;На сваки колоквијум је могуће изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада колоквијума могућа је у термину јануарског испита.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са прве лабораторијске вежбе (0-12). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са друге лабораторијске вежбе (0-8). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са пројекта (0-20). &#039;&#039;&#039;Пројекат се може бранити само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са испита (0-30). &amp;lt;!-- Не брините се, испит може да се ради више пута. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Укупни бодови: &amp;lt;math&amp;gt;P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + PR + I&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
! Бодови&lt;br /&gt;
| &amp;lt;math&amp;gt;P \leq 50&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;50 &amp;lt; P \leq 60&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;60 &amp;lt; P \leq 70&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;70 &amp;lt; P \leq 80&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;80 &amp;lt; P \leq 90&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;90 &amp;lt; P&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! Оцена&lt;br /&gt;
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Рачунање ===&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;calculator&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K1&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K2&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L1&amp;quot; data-max=&amp;quot;12&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L2&amp;quot; data-max=&amp;quot;8&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;PR&amp;quot; data-max=&amp;quot;20&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;I&amp;quot; data-max=&amp;quot;30&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;P&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;P&amp;quot; data-expression=&amp;quot;K1 K2 L1 L2 PR I + + + + +&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Оцена: &amp;lt;span data-expression=&amp;quot;P 10 / ceil 5 max 10 min&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Потребна помоћ ==&lt;br /&gt;
* {{задаци|postavke}}&lt;br /&gt;
* {{задаци|prepis}}&lt;br /&gt;
** К1 2020 rešenje: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1033798946335760524/Resenje_Z1.pdf]&lt;br /&gt;
** K2 septembar 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/1074609589946962030/15.09.2021_Sep_2021_K2.docx]&lt;br /&gt;
** К2 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063425294557532270/Screenshot_20230113_125144_Gallery.jpg]&lt;br /&gt;
** Пример К3 из 2022/2023. године: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063264638940217404/IS2-k3-primer.pdf]&lt;br /&gt;
** К3 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063678658407055440/WhatsApp_Image_2023-01-14_at_05.30.36.jpeg]&lt;br /&gt;
** К3 2023: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1071402228474195968/2e6fb381-0fcf-4c8c-9ace-bfc40d5bcabf.jpg]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8256</id>
		<title>Информациони системи 2</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8256"/>
		<updated>2026-02-14T10:40:04Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Настава */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{Предмет&lt;br /&gt;
| шифра     = 13С114ИС2&lt;br /&gt;
| семестар  = 7&lt;br /&gt;
| статус    = изборни&lt;br /&gt;
| страница  = [http://is2.etf.bg.ac.rs/ is2.etf.rs]&lt;br /&gt;
| одсек     = СИ&lt;br /&gt;
| претходни = Информациони системи 1&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Информациони системи 2&#039;&#039;&#039; је изборни предмет у седмом семестру, као наставак [[Информациони системи 1|Информационих система 1]].&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Корисне везе ==&lt;br /&gt;
{{непотпун одељак}}&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Овде иде листа (спољашњих, не на викију) веза до свих корисних страница у вези са предметом, укључујући материјале поменуте на [[Остали материјали]].. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Прво иду везе до званичних страница, па онда осталих, уређених по корисности --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Остале корисне везе, попут веза до развојних окружења која се користе на предмету --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Корисно је сумаризовати поред сваког линка какви се материјали налазе на њему (рокови, решења, белешке, водичи, лабови, модификације) --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Настава ==&lt;br /&gt;
Области се на следећи начин обрађују по блоковима (&#039;&#039;&#039;Напомена: сваки колоквијум на предмету се ради у вежбанци&#039;&#039;&#039;):&lt;br /&gt;
* К1 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 2-5)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми процеса. На колоквијуму се добија један задатак где се тражи цртање дијаграма процеса на основу описа пословног процеса и други задатак где се тражи анализа пословног процеса и модификација тог процеса.&lt;br /&gt;
* К2 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 7-9)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми кореографије, BPMN дијаграми конверзације, Сервиси. Ко не жели да улази у детаље довољно је првих 20ак минута П7 и последњих 30 минута П9 (где се раде задаци). На колоквијуму се добија један задатак где треба да се црта дијаграм кореографије или конверзације и други задатак где се дефинишу АПИ-јеви сервиса и црта дијаграм секвенце који приказује како се ти АПИ-јеви користе.&lt;br /&gt;
* К3 (30п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 10-12)&#039;&#039;&#039;: Складишта података. На испиту долази један задатак где треба пројектовати складиште на основу дате шеме и описа података које су од интереса за складиште и други задатак где треба додати нова поља у табеле, описати потребне тригере и извршити пуњење складишта у псеудо-SQL који се ради на предавањима.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Лабораторијске вежбе ==&lt;br /&gt;
У школској 2025/2026 години, лабораторијске вежбе су избачене са овог предмета. Од школске 2025/2026 године, &#039;&#039;&#039;лабови више не постоје&#039;&#039;&#039; на овом предмету.&lt;br /&gt;
Области које се раде на лабораторијским вежбама:&lt;br /&gt;
* Лаб1 (12п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (1-2)&#039;&#039;&#039; BPMN. Прави се дијаграм описаног процеса, али за разлику од К1, где се ради на папиру, овде се ради у алату Adonis.&lt;br /&gt;
* Лаб2 (8п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (7-8.1)&#039;&#039;&#039; Складишта података. Углавном буде само писање упита мада може да дође и прављење шеме.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Пројекат(20п) ==&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Вежбе (8.2-9)&#039;&#039;&#039; су релевантне искључиво за пројекат, али да би се успешно урадио потребно је и знање за К3 и лаб2.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Ради се у алатима MySql Workbench, Spoon и Schema-Workbench. У пројекту је дата шема операционе база података и треба испројектовати и имплементирати складиште података на основу поставке задатка. Пројекат се може поделити у 4 фазе: прављење операционе базе, пројектовање складишта, прављење пуњења и писање MDX упита.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомене за SQL скрипте:&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Пошто се током пројекта користе две схеме - једна за операциону базу, а друга за складиште, топла препорука је да се у скриптама користи квалификовани назив табела да би се избегла потреба да се константно мења default schema у Workbenchu. Дакле табелу Lekar у схеми ordinacija_operativna ћемо увек референцирати са ordinacija_operativna.Lekar, а не само Lekar.&lt;br /&gt;
*Такође, у скриптама за креирање табела додати на почетку DROP TABLE IF EXISTS за сваку од табела да би се олакшало тестирање јер ће вероватно бити потребно да више пута празнимо и поново пунимо складиште током тестирања пуњења.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомена за Spoon на одбрани&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Из неког разлога функција YEAR() не ради на факултетском Spoonu, али је могуће користити SUBSTR(Datum, 1, 4) да се добије година из датума, па је океј то одмах ставити у трансформације.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;1. Прављење операционе базе података (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу дате шеме треба написати SQL скрипту која прави табеле операционе базе података. Затим треба написати још једну скрипту која попуњава операциону базу довољним бројем података (бар 10 редова у свакој табели). Такође је потребно написати скрипту која додаје податке у базу, да би се тестирало и инкрементално пуњење. Ова скрипта може да додаје по ред-два у сваку од табела.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;2. Пројектовање складишта (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу описаних табела факата треба испројектовати складиште података. За складиште је потребно написати SQL скрипту која ће да креира релевантне табеле. Обратити пажњу да је за инкрементално пуњење потребно чувати датум последњег пуњења. Ово је најлакше постићи тако што ће складиште имати табелу која има један ред где чува поменути датум, који ће се при сваком пуњењу ажурирати. Да би могле да се користе исте Spoon трансформације и за тотално и за инкрементално пуњење, добро је овој табели дати иницијалну вредност &#039;1000-01-01 00:00:00&#039; (најранији могући датум)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;3. Прављење пуњења (Spoon):&#039;&#039;&#039; Потребно је направити два Spoon посла - тотално пуњење и инкрементално пуњење. Тотално пуњење се покреће да би се сви релевантни подаци из операционе базе пренели у табеле складишта. Инкрементално пуњење служи да допреми само оне редове који су уписани после последњег пуњења и односи се само на оне податке који су везани за неки датум (на пример табела Mesto ће се попунити једном током тоталног пуњења јер се сматра да се не додају константно нова места).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
На вежбама 8.2 и 9 су показане ствари попут dblink и merge joini, али то није заправо потребно. Довољно је користити Table input, која има конекцију на оперативну базу, и Table output, која има конекцију на складиште, и повезати их. Ако у упиту који се врши у Table input желимо да приступимо табели из складишта, довољно је да ту табелу позовемо квалификованим именом (нпр. ordinacija_skladise.Poslednje_Punjenje). Сви упити у трансформацији се врше истовремено, тако да ако постоји нека зависност, треба одвојити у различите трансофмације и касније повезати у послу, где се трансформације врше секвенцијално (нпр. прво пребацујемо Mesto, па онда Korisnik).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;4. Писање MDX упита (Schema-Workbench):&#039;&#039;&#039; Треба се повезати на складиште и направити шему у Schema-Workbench. Како се то ради је објашњено на вежбама 8.1. Након што се шема направи потребно је написати неколико простих упита који су задати у домаћем. Предаје се и xml фајл шеме и сами упити.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Одбрана:&#039;&#039;&#039; На одбрани нема модификација. Прво се покреће скрипта за прављење операционе шеме, затим скрипта за попуњавање исте, затим тотално пуњење, затим скрипта за додавање података у операциону шему и на крају инкрементално пуњење. Након оба пуњења се ради неки прост SQL упит над складиштем да би асистент видео да пуњења раде. После овога могу да траже да им се покажу и MDX упити и шема, али и не морају.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Испитни рокови ==&lt;br /&gt;
Испитни рокови се не објављују на страници предмета, али се у одељку за [[#Потребна помоћ|препис рокова]] могу наћи неки рокови од претходних година.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 1 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К1&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 2 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К2&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
=== Испит ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Јануар&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Фебруар&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Јун&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Јул&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Август&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Септембар&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони_системи_2/Октобар&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема испитних рокова.&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Начин оцењивања ==&lt;br /&gt;
Слично као на [[Информациони системи 1#Начин оцењивања|ИС1]], осим што су бодови са лабораторијских вежби замењени.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1, K_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са колоквијума (0-15). &#039;&#039;&#039;На сваки колоквијум је могуће изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада колоквијума могућа је у термину јануарског испита.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са прве лабораторијске вежбе (0-12). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са друге лабораторијске вежбе (0-8). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са пројекта (0-20). &#039;&#039;&#039;Пројекат се може бранити само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са испита (0-30). &amp;lt;!-- Не брините се, испит може да се ради више пута. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Укупни бодови: &amp;lt;math&amp;gt;P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + PR + I&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
! Бодови&lt;br /&gt;
| &amp;lt;math&amp;gt;P \leq 50&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;50 &amp;lt; P \leq 60&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;60 &amp;lt; P \leq 70&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;70 &amp;lt; P \leq 80&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;80 &amp;lt; P \leq 90&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;90 &amp;lt; P&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! Оцена&lt;br /&gt;
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Рачунање ===&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;calculator&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K1&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K2&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L1&amp;quot; data-max=&amp;quot;12&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L2&amp;quot; data-max=&amp;quot;8&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;PR&amp;quot; data-max=&amp;quot;20&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;I&amp;quot; data-max=&amp;quot;30&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;P&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;P&amp;quot; data-expression=&amp;quot;K1 K2 L1 L2 PR I + + + + +&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Оцена: &amp;lt;span data-expression=&amp;quot;P 10 / ceil 5 max 10 min&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Потребна помоћ ==&lt;br /&gt;
* {{задаци|postavke}}&lt;br /&gt;
* {{задаци|prepis}}&lt;br /&gt;
** К1 2020 rešenje: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1033798946335760524/Resenje_Z1.pdf]&lt;br /&gt;
** K2 septembar 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/1074609589946962030/15.09.2021_Sep_2021_K2.docx]&lt;br /&gt;
** К2 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063425294557532270/Screenshot_20230113_125144_Gallery.jpg]&lt;br /&gt;
** Пример К3 из 2022/2023. године: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063264638940217404/IS2-k3-primer.pdf]&lt;br /&gt;
** К3 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063678658407055440/WhatsApp_Image_2023-01-14_at_05.30.36.jpeg]&lt;br /&gt;
** К3 2023: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1071402228474195968/2e6fb381-0fcf-4c8c-9ace-bfc40d5bcabf.jpg]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8254</id>
		<title>Информациони системи 2</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8254"/>
		<updated>2026-02-13T12:55:03Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Испитни рокови */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{Предмет&lt;br /&gt;
| шифра     = 13С114ИС2&lt;br /&gt;
| семестар  = 7&lt;br /&gt;
| статус    = изборни&lt;br /&gt;
| страница  = [http://is2.etf.bg.ac.rs/ is2.etf.rs]&lt;br /&gt;
| одсек     = СИ&lt;br /&gt;
| претходни = Информациони системи 1&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Информациони системи 2&#039;&#039;&#039; је изборни предмет у седмом семестру, као наставак [[Информациони системи 1|Информационих система 1]].&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Корисне везе ==&lt;br /&gt;
{{непотпун одељак}}&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Овде иде листа (спољашњих, не на викију) веза до свих корисних страница у вези са предметом, укључујући материјале поменуте на [[Остали материјали]].. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Прво иду везе до званичних страница, па онда осталих, уређених по корисности --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Остале корисне везе, попут веза до развојних окружења која се користе на предмету --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Корисно је сумаризовати поред сваког линка какви се материјали налазе на њему (рокови, решења, белешке, водичи, лабови, модификације) --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Настава ==&lt;br /&gt;
Области се на следећи начин обрађују по блоковима:&lt;br /&gt;
* К1 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 2-5)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми процеса. На колоквијуму се добија један задатак где се тражи цртање дијаграма процеса на основу описа пословног процеса и други задатак где се тражи анализа пословног процеса и модификација тог процеса. Колоквијум се ради у вежбанци.&lt;br /&gt;
* К2 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 7-9)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми кореографије, BPMN дијаграми конверзације, Сервиси. Ко не жели да улази у детаље довољно је првих 20ак минута П7 и последњих 30 минута П9 (где се раде задаци). На колоквијуму се добија један задатак где треба да се црта дијаграм кореографије или конверзације и други задатак где се дефинишу АПИ-јеви сервиса и црта дијаграм секвенце који приказује како се ти АПИ-јеви користе.&lt;br /&gt;
* К3 (30п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 10-12)&#039;&#039;&#039;: Складишта података. На испиту долази један задатак где треба пројектовати складиште на основу дате шеме и описа података које су од интереса за складиште и други задатак где треба додати нова поља у табеле, описати потребне тригере и извршити пуњење складишта у псеудо-SQL који се ради на предавањима.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Лабораторијске вежбе ==&lt;br /&gt;
У школској 2025/2026 години, лабораторијске вежбе су избачене са овог предмета. Од школске 2025/2026 године, &#039;&#039;&#039;лабови више не постоје&#039;&#039;&#039; на овом предмету.&lt;br /&gt;
Области које се раде на лабораторијским вежбама:&lt;br /&gt;
* Лаб1 (12п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (1-2)&#039;&#039;&#039; BPMN. Прави се дијаграм описаног процеса, али за разлику од К1, где се ради на папиру, овде се ради у алату Adonis.&lt;br /&gt;
* Лаб2 (8п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (7-8.1)&#039;&#039;&#039; Складишта података. Углавном буде само писање упита мада може да дође и прављење шеме.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Пројекат(20п) ==&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Вежбе (8.2-9)&#039;&#039;&#039; су релевантне искључиво за пројекат, али да би се успешно урадио потребно је и знање за К3 и лаб2.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Ради се у алатима MySql Workbench, Spoon и Schema-Workbench. У пројекту је дата шема операционе база података и треба испројектовати и имплементирати складиште података на основу поставке задатка. Пројекат се може поделити у 4 фазе: прављење операционе базе, пројектовање складишта, прављење пуњења и писање MDX упита.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомене за SQL скрипте:&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Пошто се током пројекта користе две схеме - једна за операциону базу, а друга за складиште, топла препорука је да се у скриптама користи квалификовани назив табела да би се избегла потреба да се константно мења default schema у Workbenchu. Дакле табелу Lekar у схеми ordinacija_operativna ћемо увек референцирати са ordinacija_operativna.Lekar, а не само Lekar.&lt;br /&gt;
*Такође, у скриптама за креирање табела додати на почетку DROP TABLE IF EXISTS за сваку од табела да би се олакшало тестирање јер ће вероватно бити потребно да више пута празнимо и поново пунимо складиште током тестирања пуњења.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомена за Spoon на одбрани&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Из неког разлога функција YEAR() не ради на факултетском Spoonu, али је могуће користити SUBSTR(Datum, 1, 4) да се добије година из датума, па је океј то одмах ставити у трансформације.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;1. Прављење операционе базе података (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу дате шеме треба написати SQL скрипту која прави табеле операционе базе података. Затим треба написати још једну скрипту која попуњава операциону базу довољним бројем података (бар 10 редова у свакој табели). Такође је потребно написати скрипту која додаје податке у базу, да би се тестирало и инкрементално пуњење. Ова скрипта може да додаје по ред-два у сваку од табела.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;2. Пројектовање складишта (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу описаних табела факата треба испројектовати складиште података. За складиште је потребно написати SQL скрипту која ће да креира релевантне табеле. Обратити пажњу да је за инкрементално пуњење потребно чувати датум последњег пуњења. Ово је најлакше постићи тако што ће складиште имати табелу која има један ред где чува поменути датум, који ће се при сваком пуњењу ажурирати. Да би могле да се користе исте Spoon трансформације и за тотално и за инкрементално пуњење, добро је овој табели дати иницијалну вредност &#039;1000-01-01 00:00:00&#039; (најранији могући датум)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;3. Прављење пуњења (Spoon):&#039;&#039;&#039; Потребно је направити два Spoon посла - тотално пуњење и инкрементално пуњење. Тотално пуњење се покреће да би се сви релевантни подаци из операционе базе пренели у табеле складишта. Инкрементално пуњење служи да допреми само оне редове који су уписани после последњег пуњења и односи се само на оне податке који су везани за неки датум (на пример табела Mesto ће се попунити једном током тоталног пуњења јер се сматра да се не додају константно нова места).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
На вежбама 8.2 и 9 су показане ствари попут dblink и merge joini, али то није заправо потребно. Довољно је користити Table input, која има конекцију на оперативну базу, и Table output, која има конекцију на складиште, и повезати их. Ако у упиту који се врши у Table input желимо да приступимо табели из складишта, довољно је да ту табелу позовемо квалификованим именом (нпр. ordinacija_skladise.Poslednje_Punjenje). Сви упити у трансформацији се врше истовремено, тако да ако постоји нека зависност, треба одвојити у различите трансофмације и касније повезати у послу, где се трансформације врше секвенцијално (нпр. прво пребацујемо Mesto, па онда Korisnik).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;4. Писање MDX упита (Schema-Workbench):&#039;&#039;&#039; Треба се повезати на складиште и направити шему у Schema-Workbench. Како се то ради је објашњено на вежбама 8.1. Након што се шема направи потребно је написати неколико простих упита који су задати у домаћем. Предаје се и xml фајл шеме и сами упити.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Одбрана:&#039;&#039;&#039; На одбрани нема модификација. Прво се покреће скрипта за прављење операционе шеме, затим скрипта за попуњавање исте, затим тотално пуњење, затим скрипта за додавање података у операциону шему и на крају инкрементално пуњење. Након оба пуњења се ради неки прост SQL упит над складиштем да би асистент видео да пуњења раде. После овога могу да траже да им се покажу и MDX упити и шема, али и не морају.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Испитни рокови ==&lt;br /&gt;
Испитни рокови се не објављују на страници предмета, али се у одељку за [[#Потребна помоћ|препис рокова]] могу наћи неки рокови од претходних година.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 1 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К1&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 2 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К2&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
=== Испит ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/Испит&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Начин оцењивања ==&lt;br /&gt;
Слично као на [[Информациони системи 1#Начин оцењивања|ИС1]], осим што су бодови са лабораторијских вежби замењени.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1, K_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са колоквијума (0-15). &#039;&#039;&#039;На сваки колоквијум је могуће изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада колоквијума могућа је у термину јануарског испита.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са прве лабораторијске вежбе (0-12). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са друге лабораторијске вежбе (0-8). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са пројекта (0-20). &#039;&#039;&#039;Пројекат се може бранити само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са испита (0-30). &amp;lt;!-- Не брините се, испит може да се ради више пута. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Укупни бодови: &amp;lt;math&amp;gt;P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + PR + I&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
! Бодови&lt;br /&gt;
| &amp;lt;math&amp;gt;P \leq 50&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;50 &amp;lt; P \leq 60&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;60 &amp;lt; P \leq 70&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;70 &amp;lt; P \leq 80&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;80 &amp;lt; P \leq 90&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;90 &amp;lt; P&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! Оцена&lt;br /&gt;
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Рачунање ===&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;calculator&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K1&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K2&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L1&amp;quot; data-max=&amp;quot;12&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L2&amp;quot; data-max=&amp;quot;8&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;PR&amp;quot; data-max=&amp;quot;20&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;I&amp;quot; data-max=&amp;quot;30&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;P&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;P&amp;quot; data-expression=&amp;quot;K1 K2 L1 L2 PR I + + + + +&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Оцена: &amp;lt;span data-expression=&amp;quot;P 10 / ceil 5 max 10 min&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Потребна помоћ ==&lt;br /&gt;
* {{задаци|postavke}}&lt;br /&gt;
* {{задаци|prepis}}&lt;br /&gt;
** К1 2020 rešenje: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1033798946335760524/Resenje_Z1.pdf]&lt;br /&gt;
** K2 septembar 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/1074609589946962030/15.09.2021_Sep_2021_K2.docx]&lt;br /&gt;
** К2 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063425294557532270/Screenshot_20230113_125144_Gallery.jpg]&lt;br /&gt;
** Пример К3 из 2022/2023. године: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063264638940217404/IS2-k3-primer.pdf]&lt;br /&gt;
** К3 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063678658407055440/WhatsApp_Image_2023-01-14_at_05.30.36.jpeg]&lt;br /&gt;
** К3 2023: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1071402228474195968/2e6fb381-0fcf-4c8c-9ace-bfc40d5bcabf.jpg]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80_2026&amp;diff=8253</id>
		<title>Информациони системи 2/Јануар 2026</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80_2026&amp;diff=8253"/>
		<updated>2026-02-13T12:43:02Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: Нова страница: {{tocright}} {{нерешено}} Овај рок је одржан 12.02.2026. Од 2025/2026 године, градиво за К2 и К3 се заменило.   === Поставка === Посматра се процес куповине књиге кроз веб сајт продавницу. Куповину може обавити само особа која има регистрован налог у систему продавнице. Након рег…&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{нерешено}}&lt;br /&gt;
Овај рок је одржан 12.02.2026. Од 2025/2026 године, градиво за К2 и К3 се заменило. &lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Поставка ===&lt;br /&gt;
Посматра се процес куповине књиге кроз веб сајт продавницу. Куповину може обавити само особа која има регистрован налог у систему продавнице. Након регистрације, корисник се пријављује на систем и бира опцију за претрагу књига. Приликом претраге први прозор нуди могућност за Описивање жељене књиге слободним текстом, што корисник може да прескочи. У случају уноса, систем унети опис заједно са информацијама о кориснику (претходно купљене књиге, језик корисника, локација корисника, годиште) шаље систему вештачке интелигенције који доноси закључак о карактеристикама књиге коју корисник тражи и то враћа као одговор. У сваком случају следи мануелни унос карактеристика за претрагу кроз форму која је иницијално попуњена на основу добијеног одговора или празна уколико корисник није унео опис. Карактеристике које се уносе су жанр, број страница, наслов, аутори, узраст, језик, оцена, цена, као и да ли се жели физичка копија или не. Претрагу књига врши посебан систем који на основу критеријума враца листу књига. Корисник бира књигу из понудене листе, затим уноси адресу или емаил адресу у зависности да ли је тражио физичку копију или не. У случају физичке копије проверава се расположивост, па уколико постоји расположива књига на стању она бива резервисана на 30 минута када је могуце извршити куповину, а резервација се евидентира у бази. Провера расположивости врши се кроз систем магацина када се проналази најближи магацин локацији клијента у којем се налази књига која није резервисана. Приликом куповине корисник уноси податке о картици које систем заједно са сумом коју треба платити проследује систему банке. У случају неуспешног плаћања корисник има опцију да одустане или да покушава поново све док не истекне време у случају физичке копије. Уколико је одустао или је истекло време, резервација се уклања и наставља се са дефинисањем критеријума и поновним бирањем књиге. У случају успешног плаћања за физичку копију врши се креирање наруџбине кроз систем магацина којем се прослеђује адреса корисника, док се електронска копија шаље користећи систем за слање порука којој се прослеђује фајл и емаил адреса корисника. Успешна куповина се евидентира у бази система.&lt;br /&gt;
== 1. задатак ==&lt;br /&gt;
а) За описани систем треба саставити дијаграм кореографије (све улоге посматрати као одвојене учеснике коерографије).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Решење ===&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 2. задатак ==&lt;br /&gt;
=== Поставка ===&lt;br /&gt;
а) Дефинисати уговоре потребних REST сервиса и за сваки од њих написати потпис Java метода (анотације методе, повратне вредности, аргументе) који ће одговарати дефинисаним уговорима (један уговор - једна Java класа)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
б) Користећи сервисе дефинисане у тачки а, креирати UML дијаграм секвенци који одговара описаном пословном процесу.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Информациони системи 2]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8237</id>
		<title>Информациони системи 2</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8237"/>
		<updated>2026-01-12T19:37:30Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Лабораторијске вежбе */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{Предмет&lt;br /&gt;
| шифра     = 13С114ИС2&lt;br /&gt;
| семестар  = 7&lt;br /&gt;
| статус    = изборни&lt;br /&gt;
| страница  = [http://is2.etf.bg.ac.rs/ is2.etf.rs]&lt;br /&gt;
| одсек     = СИ&lt;br /&gt;
| претходни = Информациони системи 1&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Информациони системи 2&#039;&#039;&#039; је изборни предмет у седмом семестру, као наставак [[Информациони системи 1|Информационих система 1]].&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Корисне везе ==&lt;br /&gt;
{{непотпун одељак}}&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Овде иде листа (спољашњих, не на викију) веза до свих корисних страница у вези са предметом, укључујући материјале поменуте на [[Остали материјали]].. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Прво иду везе до званичних страница, па онда осталих, уређених по корисности --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Остале корисне везе, попут веза до развојних окружења која се користе на предмету --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Корисно је сумаризовати поред сваког линка какви се материјали налазе на њему (рокови, решења, белешке, водичи, лабови, модификације) --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Настава ==&lt;br /&gt;
Области се на следећи начин обрађују по блоковима:&lt;br /&gt;
* К1 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 2-5)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми процеса. На колоквијуму се добија један задатак где се тражи цртање дијаграма процеса на основу описа пословног процеса и други задатак где се тражи анализа пословног процеса и модификација тог процеса. Колоквијум се ради у вежбанци.&lt;br /&gt;
* К2 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 7-9)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми кореографије, BPMN дијаграми конверзације, Сервиси. Ко не жели да улази у детаље довољно је првих 20ак минута П7 и последњих 30 минута П9 (где се раде задаци). На колоквијуму се добија један задатак где треба да се црта дијаграм кореографије или конверзације и други задатак где се дефинишу АПИ-јеви сервиса и црта дијаграм секвенце који приказује како се ти АПИ-јеви користе.&lt;br /&gt;
* К3 (30п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 10-12)&#039;&#039;&#039;: Складишта података. На испиту долази један задатак где треба пројектовати складиште на основу дате шеме и описа података које су од интереса за складиште и други задатак где треба додати нова поља у табеле, описати потребне тригере и извршити пуњење складишта у псеудо-SQL који се ради на предавањима.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Лабораторијске вежбе ==&lt;br /&gt;
У школској 2025/2026 години, лабораторијске вежбе су избачене са овог предмета. Од школске 2025/2026 године, &#039;&#039;&#039;лабови више не постоје&#039;&#039;&#039; на овом предмету.&lt;br /&gt;
Области које се раде на лабораторијским вежбама:&lt;br /&gt;
* Лаб1 (12п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (1-2)&#039;&#039;&#039; BPMN. Прави се дијаграм описаног процеса, али за разлику од К1, где се ради на папиру, овде се ради у алату Adonis.&lt;br /&gt;
* Лаб2 (8п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (7-8.1)&#039;&#039;&#039; Складишта података. Углавном буде само писање упита мада може да дође и прављење шеме.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Пројекат(20п) ==&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Вежбе (8.2-9)&#039;&#039;&#039; су релевантне искључиво за пројекат, али да би се успешно урадио потребно је и знање за К3 и лаб2.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Ради се у алатима MySql Workbench, Spoon и Schema-Workbench. У пројекту је дата шема операционе база података и треба испројектовати и имплементирати складиште података на основу поставке задатка. Пројекат се може поделити у 4 фазе: прављење операционе базе, пројектовање складишта, прављење пуњења и писање MDX упита.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомене за SQL скрипте:&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Пошто се током пројекта користе две схеме - једна за операциону базу, а друга за складиште, топла препорука је да се у скриптама користи квалификовани назив табела да би се избегла потреба да се константно мења default schema у Workbenchu. Дакле табелу Lekar у схеми ordinacija_operativna ћемо увек референцирати са ordinacija_operativna.Lekar, а не само Lekar.&lt;br /&gt;
*Такође, у скриптама за креирање табела додати на почетку DROP TABLE IF EXISTS за сваку од табела да би се олакшало тестирање јер ће вероватно бити потребно да више пута празнимо и поново пунимо складиште током тестирања пуњења.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомена за Spoon на одбрани&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Из неког разлога функција YEAR() не ради на факултетском Spoonu, али је могуће користити SUBSTR(Datum, 1, 4) да се добије година из датума, па је океј то одмах ставити у трансформације.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;1. Прављење операционе базе података (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу дате шеме треба написати SQL скрипту која прави табеле операционе базе података. Затим треба написати још једну скрипту која попуњава операциону базу довољним бројем података (бар 10 редова у свакој табели). Такође је потребно написати скрипту која додаје податке у базу, да би се тестирало и инкрементално пуњење. Ова скрипта може да додаје по ред-два у сваку од табела.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;2. Пројектовање складишта (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу описаних табела факата треба испројектовати складиште података. За складиште је потребно написати SQL скрипту која ће да креира релевантне табеле. Обратити пажњу да је за инкрементално пуњење потребно чувати датум последњег пуњења. Ово је најлакше постићи тако што ће складиште имати табелу која има један ред где чува поменути датум, који ће се при сваком пуњењу ажурирати. Да би могле да се користе исте Spoon трансформације и за тотално и за инкрементално пуњење, добро је овој табели дати иницијалну вредност &#039;1000-01-01 00:00:00&#039; (најранији могући датум)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;3. Прављење пуњења (Spoon):&#039;&#039;&#039; Потребно је направити два Spoon посла - тотално пуњење и инкрементално пуњење. Тотално пуњење се покреће да би се сви релевантни подаци из операционе базе пренели у табеле складишта. Инкрементално пуњење служи да допреми само оне редове који су уписани после последњег пуњења и односи се само на оне податке који су везани за неки датум (на пример табела Mesto ће се попунити једном током тоталног пуњења јер се сматра да се не додају константно нова места).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
На вежбама 8.2 и 9 су показане ствари попут dblink и merge joini, али то није заправо потребно. Довољно је користити Table input, која има конекцију на оперативну базу, и Table output, која има конекцију на складиште, и повезати их. Ако у упиту који се врши у Table input желимо да приступимо табели из складишта, довољно је да ту табелу позовемо квалификованим именом (нпр. ordinacija_skladise.Poslednje_Punjenje). Сви упити у трансформацији се врше истовремено, тако да ако постоји нека зависност, треба одвојити у различите трансофмације и касније повезати у послу, где се трансформације врше секвенцијално (нпр. прво пребацујемо Mesto, па онда Korisnik).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;4. Писање MDX упита (Schema-Workbench):&#039;&#039;&#039; Треба се повезати на складиште и направити шему у Schema-Workbench. Како се то ради је објашњено на вежбама 8.1. Након што се шема направи потребно је написати неколико простих упита који су задати у домаћем. Предаје се и xml фајл шеме и сами упити.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Одбрана:&#039;&#039;&#039; На одбрани нема модификација. Прво се покреће скрипта за прављење операционе шеме, затим скрипта за попуњавање исте, затим тотално пуњење, затим скрипта за додавање података у операциону шему и на крају инкрементално пуњење. Након оба пуњења се ради неки прост SQL упит над складиштем да би асистент видео да пуњења раде. После овога могу да траже да им се покажу и MDX упити и шема, али и не морају.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Испитни рокови ==&lt;br /&gt;
Испитни рокови се не објављују на страници предмета, али се у одељку за [[#Потребна помоћ|препис рокова]] могу наћи неки рокови од претходних година.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 1 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К1&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 2 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К2&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Начин оцењивања ==&lt;br /&gt;
Слично као на [[Информациони системи 1#Начин оцењивања|ИС1]], осим што су бодови са лабораторијских вежби замењени.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1, K_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са колоквијума (0-15). &#039;&#039;&#039;На сваки колоквијум је могуће изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада колоквијума могућа је у термину јануарског испита.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са прве лабораторијске вежбе (0-12). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са друге лабораторијске вежбе (0-8). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са пројекта (0-20). &#039;&#039;&#039;Пројекат се може бранити само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са испита (0-30). &amp;lt;!-- Не брините се, испит може да се ради више пута. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Укупни бодови: &amp;lt;math&amp;gt;P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + PR + I&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
! Бодови&lt;br /&gt;
| &amp;lt;math&amp;gt;P \leq 50&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;50 &amp;lt; P \leq 60&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;60 &amp;lt; P \leq 70&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;70 &amp;lt; P \leq 80&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;80 &amp;lt; P \leq 90&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;90 &amp;lt; P&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! Оцена&lt;br /&gt;
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Рачунање ===&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;calculator&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K1&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K2&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L1&amp;quot; data-max=&amp;quot;12&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L2&amp;quot; data-max=&amp;quot;8&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;PR&amp;quot; data-max=&amp;quot;20&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;I&amp;quot; data-max=&amp;quot;30&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;P&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;P&amp;quot; data-expression=&amp;quot;K1 K2 L1 L2 PR I + + + + +&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Оцена: &amp;lt;span data-expression=&amp;quot;P 10 / ceil 5 max 10 min&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Потребна помоћ ==&lt;br /&gt;
* {{задаци|postavke}}&lt;br /&gt;
* {{задаци|prepis}}&lt;br /&gt;
** К1 2020 rešenje: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1033798946335760524/Resenje_Z1.pdf]&lt;br /&gt;
** K2 septembar 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/1074609589946962030/15.09.2021_Sep_2021_K2.docx]&lt;br /&gt;
** К2 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063425294557532270/Screenshot_20230113_125144_Gallery.jpg]&lt;br /&gt;
** Пример К3 из 2022/2023. године: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063264638940217404/IS2-k3-primer.pdf]&lt;br /&gt;
** К3 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063678658407055440/WhatsApp_Image_2023-01-14_at_05.30.36.jpeg]&lt;br /&gt;
** К3 2023: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1071402228474195968/2e6fb381-0fcf-4c8c-9ace-bfc40d5bcabf.jpg]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8210</id>
		<title>Информациони системи 2</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8210"/>
		<updated>2025-12-08T19:55:15Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Лабораторијске вежбе */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{Предмет&lt;br /&gt;
| шифра     = 13С114ИС2&lt;br /&gt;
| семестар  = 7&lt;br /&gt;
| статус    = изборни&lt;br /&gt;
| страница  = [http://is2.etf.bg.ac.rs/ is2.etf.rs]&lt;br /&gt;
| одсек     = СИ&lt;br /&gt;
| претходни = Информациони системи 1&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Информациони системи 2&#039;&#039;&#039; је изборни предмет у седмом семестру, као наставак [[Информациони системи 1|Информационих система 1]].&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Корисне везе ==&lt;br /&gt;
{{непотпун одељак}}&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Овде иде листа (спољашњих, не на викију) веза до свих корисних страница у вези са предметом, укључујући материјале поменуте на [[Остали материјали]].. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Прво иду везе до званичних страница, па онда осталих, уређених по корисности --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Остале корисне везе, попут веза до развојних окружења која се користе на предмету --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Корисно је сумаризовати поред сваког линка какви се материјали налазе на њему (рокови, решења, белешке, водичи, лабови, модификације) --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Настава ==&lt;br /&gt;
Области се на следећи начин обрађују по блоковима:&lt;br /&gt;
* К1 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 2-5)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми процеса. На колоквијуму се добија један задатак где се тражи цртање дијаграма процеса на основу описа пословног процеса и други задатак где се тражи анализа пословног процеса и модификација тог процеса. Колоквијум се ради у вежбанци.&lt;br /&gt;
* К2 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 7-9)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми кореографије, BPMN дијаграми конверзације, Сервиси. Ко не жели да улази у детаље довољно је првих 20ак минута П7 и последњих 30 минута П9 (где се раде задаци). На колоквијуму се добија један задатак где треба да се црта дијаграм кореографије или конверзације и други задатак где се дефинишу АПИ-јеви сервиса и црта дијаграм секвенце који приказује како се ти АПИ-јеви користе.&lt;br /&gt;
* К3 (30п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 10-12)&#039;&#039;&#039;: Складишта података. На испиту долази један задатак где треба пројектовати складиште на основу дате шеме и описа података које су од интереса за складиште и други задатак где треба додати нова поља у табеле, описати потребне тригере и извршити пуњење складишта у псеудо-SQL који се ради на предавањима.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Лабораторијске вежбе ==&lt;br /&gt;
У школској 2025/2026 години, лабораторијске вежбе су избачене са овог предмета. Области које се раде на лабораторијским вежбама:&lt;br /&gt;
* Лаб1 (12п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (1-2)&#039;&#039;&#039; BPMN. Прави се дијаграм описаног процеса, али за разлику од К1, где се ради на папиру, овде се ради у алату Adonis.&lt;br /&gt;
* Лаб2 (8п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (7-8.1)&#039;&#039;&#039; Складишта података. Углавном буде само писање упита мада може да дође и прављење шеме.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Пројекат(20п) ==&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Вежбе (8.2-9)&#039;&#039;&#039; су релевантне искључиво за пројекат, али да би се успешно урадио потребно је и знање за К3 и лаб2.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Ради се у алатима MySql Workbench, Spoon и Schema-Workbench. У пројекту је дата шема операционе база података и треба испројектовати и имплементирати складиште података на основу поставке задатка. Пројекат се може поделити у 4 фазе: прављење операционе базе, пројектовање складишта, прављење пуњења и писање MDX упита.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомене за SQL скрипте:&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Пошто се током пројекта користе две схеме - једна за операциону базу, а друга за складиште, топла препорука је да се у скриптама користи квалификовани назив табела да би се избегла потреба да се константно мења default schema у Workbenchu. Дакле табелу Lekar у схеми ordinacija_operativna ћемо увек референцирати са ordinacija_operativna.Lekar, а не само Lekar.&lt;br /&gt;
*Такође, у скриптама за креирање табела додати на почетку DROP TABLE IF EXISTS за сваку од табела да би се олакшало тестирање јер ће вероватно бити потребно да више пута празнимо и поново пунимо складиште током тестирања пуњења.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомена за Spoon на одбрани&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Из неког разлога функција YEAR() не ради на факултетском Spoonu, али је могуће користити SUBSTR(Datum, 1, 4) да се добије година из датума, па је океј то одмах ставити у трансформације.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;1. Прављење операционе базе података (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу дате шеме треба написати SQL скрипту која прави табеле операционе базе података. Затим треба написати још једну скрипту која попуњава операциону базу довољним бројем података (бар 10 редова у свакој табели). Такође је потребно написати скрипту која додаје податке у базу, да би се тестирало и инкрементално пуњење. Ова скрипта може да додаје по ред-два у сваку од табела.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;2. Пројектовање складишта (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу описаних табела факата треба испројектовати складиште података. За складиште је потребно написати SQL скрипту која ће да креира релевантне табеле. Обратити пажњу да је за инкрементално пуњење потребно чувати датум последњег пуњења. Ово је најлакше постићи тако што ће складиште имати табелу која има један ред где чува поменути датум, који ће се при сваком пуњењу ажурирати. Да би могле да се користе исте Spoon трансформације и за тотално и за инкрементално пуњење, добро је овој табели дати иницијалну вредност &#039;1000-01-01 00:00:00&#039; (најранији могући датум)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;3. Прављење пуњења (Spoon):&#039;&#039;&#039; Потребно је направити два Spoon посла - тотално пуњење и инкрементално пуњење. Тотално пуњење се покреће да би се сви релевантни подаци из операционе базе пренели у табеле складишта. Инкрементално пуњење служи да допреми само оне редове који су уписани после последњег пуњења и односи се само на оне податке који су везани за неки датум (на пример табела Mesto ће се попунити једном током тоталног пуњења јер се сматра да се не додају константно нова места).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
На вежбама 8.2 и 9 су показане ствари попут dblink и merge joini, али то није заправо потребно. Довољно је користити Table input, која има конекцију на оперативну базу, и Table output, која има конекцију на складиште, и повезати их. Ако у упиту који се врши у Table input желимо да приступимо табели из складишта, довољно је да ту табелу позовемо квалификованим именом (нпр. ordinacija_skladise.Poslednje_Punjenje). Сви упити у трансформацији се врше истовремено, тако да ако постоји нека зависност, треба одвојити у различите трансофмације и касније повезати у послу, где се трансформације врше секвенцијално (нпр. прво пребацујемо Mesto, па онда Korisnik).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;4. Писање MDX упита (Schema-Workbench):&#039;&#039;&#039; Треба се повезати на складиште и направити шему у Schema-Workbench. Како се то ради је објашњено на вежбама 8.1. Након што се шема направи потребно је написати неколико простих упита који су задати у домаћем. Предаје се и xml фајл шеме и сами упити.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Одбрана:&#039;&#039;&#039; На одбрани нема модификација. Прво се покреће скрипта за прављење операционе шеме, затим скрипта за попуњавање исте, затим тотално пуњење, затим скрипта за додавање података у операциону шему и на крају инкрементално пуњење. Након оба пуњења се ради неки прост SQL упит над складиштем да би асистент видео да пуњења раде. После овога могу да траже да им се покажу и MDX упити и шема, али и не морају.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Испитни рокови ==&lt;br /&gt;
Испитни рокови се не објављују на страници предмета, али се у одељку за [[#Потребна помоћ|препис рокова]] могу наћи неки рокови од претходних година.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 1 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К1&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 2 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К2&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Начин оцењивања ==&lt;br /&gt;
Слично као на [[Информациони системи 1#Начин оцењивања|ИС1]], осим што су бодови са лабораторијских вежби замењени.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1, K_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са колоквијума (0-15). &#039;&#039;&#039;На сваки колоквијум је могуће изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада колоквијума могућа је у термину јануарског испита.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са прве лабораторијске вежбе (0-12). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са друге лабораторијске вежбе (0-8). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са пројекта (0-20). &#039;&#039;&#039;Пројекат се може бранити само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са испита (0-30). &amp;lt;!-- Не брините се, испит може да се ради више пута. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Укупни бодови: &amp;lt;math&amp;gt;P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + PR + I&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
! Бодови&lt;br /&gt;
| &amp;lt;math&amp;gt;P \leq 50&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;50 &amp;lt; P \leq 60&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;60 &amp;lt; P \leq 70&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;70 &amp;lt; P \leq 80&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;80 &amp;lt; P \leq 90&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;90 &amp;lt; P&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! Оцена&lt;br /&gt;
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Рачунање ===&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;calculator&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K1&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K2&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L1&amp;quot; data-max=&amp;quot;12&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L2&amp;quot; data-max=&amp;quot;8&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;PR&amp;quot; data-max=&amp;quot;20&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;I&amp;quot; data-max=&amp;quot;30&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;P&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;P&amp;quot; data-expression=&amp;quot;K1 K2 L1 L2 PR I + + + + +&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Оцена: &amp;lt;span data-expression=&amp;quot;P 10 / ceil 5 max 10 min&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Потребна помоћ ==&lt;br /&gt;
* {{задаци|postavke}}&lt;br /&gt;
* {{задаци|prepis}}&lt;br /&gt;
** К1 2020 rešenje: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1033798946335760524/Resenje_Z1.pdf]&lt;br /&gt;
** K2 septembar 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/1074609589946962030/15.09.2021_Sep_2021_K2.docx]&lt;br /&gt;
** К2 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063425294557532270/Screenshot_20230113_125144_Gallery.jpg]&lt;br /&gt;
** Пример К3 из 2022/2023. године: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063264638940217404/IS2-k3-primer.pdf]&lt;br /&gt;
** К3 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063678658407055440/WhatsApp_Image_2023-01-14_at_05.30.36.jpeg]&lt;br /&gt;
** К3 2023: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1071402228474195968/2e6fb381-0fcf-4c8c-9ace-bfc40d5bcabf.jpg]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8209</id>
		<title>Информациони системи 2</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8209"/>
		<updated>2025-12-08T19:54:47Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Лабораторијске вежбе */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{Предмет&lt;br /&gt;
| шифра     = 13С114ИС2&lt;br /&gt;
| семестар  = 7&lt;br /&gt;
| статус    = изборни&lt;br /&gt;
| страница  = [http://is2.etf.bg.ac.rs/ is2.etf.rs]&lt;br /&gt;
| одсек     = СИ&lt;br /&gt;
| претходни = Информациони системи 1&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Информациони системи 2&#039;&#039;&#039; је изборни предмет у седмом семестру, као наставак [[Информациони системи 1|Информационих система 1]].&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Корисне везе ==&lt;br /&gt;
{{непотпун одељак}}&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Овде иде листа (спољашњих, не на викију) веза до свих корисних страница у вези са предметом, укључујући материјале поменуте на [[Остали материјали]].. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Прво иду везе до званичних страница, па онда осталих, уређених по корисности --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Остале корисне везе, попут веза до развојних окружења која се користе на предмету --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Корисно је сумаризовати поред сваког линка какви се материјали налазе на њему (рокови, решења, белешке, водичи, лабови, модификације) --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Настава ==&lt;br /&gt;
Области се на следећи начин обрађују по блоковима:&lt;br /&gt;
* К1 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 2-5)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми процеса. На колоквијуму се добија један задатак где се тражи цртање дијаграма процеса на основу описа пословног процеса и други задатак где се тражи анализа пословног процеса и модификација тог процеса. Колоквијум се ради у вежбанци.&lt;br /&gt;
* К2 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 7-9)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми кореографије, BPMN дијаграми конверзације, Сервиси. Ко не жели да улази у детаље довољно је првих 20ак минута П7 и последњих 30 минута П9 (где се раде задаци). На колоквијуму се добија један задатак где треба да се црта дијаграм кореографије или конверзације и други задатак где се дефинишу АПИ-јеви сервиса и црта дијаграм секвенце који приказује како се ти АПИ-јеви користе.&lt;br /&gt;
* К3 (30п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 10-12)&#039;&#039;&#039;: Складишта података. На испиту долази један задатак где треба пројектовати складиште на основу дате шеме и описа података које су од интереса за складиште и други задатак где треба додати нова поља у табеле, описати потребне тригере и извршити пуњење складишта у псеудо-SQL који се ради на предавањима.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Лабораторијске вежбе ==&lt;br /&gt;
У школској 2025/2026 години, лабораторијске вежбе су избачене са овог прдмета. Области које се раде на лабораторијским вежбама:&lt;br /&gt;
* Лаб1 (12п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (1-2)&#039;&#039;&#039; BPMN. Прави се дијаграм описаног процеса, али за разлику од К1, где се ради на папиру, овде се ради у алату Adonis.&lt;br /&gt;
* Лаб2 (8п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (7-8.1)&#039;&#039;&#039; Складишта података. Углавном буде само писање упита мада може да дође и прављење шеме.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Пројекат(20п) ==&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Вежбе (8.2-9)&#039;&#039;&#039; су релевантне искључиво за пројекат, али да би се успешно урадио потребно је и знање за К3 и лаб2.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Ради се у алатима MySql Workbench, Spoon и Schema-Workbench. У пројекту је дата шема операционе база података и треба испројектовати и имплементирати складиште података на основу поставке задатка. Пројекат се може поделити у 4 фазе: прављење операционе базе, пројектовање складишта, прављење пуњења и писање MDX упита.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомене за SQL скрипте:&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Пошто се током пројекта користе две схеме - једна за операциону базу, а друга за складиште, топла препорука је да се у скриптама користи квалификовани назив табела да би се избегла потреба да се константно мења default schema у Workbenchu. Дакле табелу Lekar у схеми ordinacija_operativna ћемо увек референцирати са ordinacija_operativna.Lekar, а не само Lekar.&lt;br /&gt;
*Такође, у скриптама за креирање табела додати на почетку DROP TABLE IF EXISTS за сваку од табела да би се олакшало тестирање јер ће вероватно бити потребно да више пута празнимо и поново пунимо складиште током тестирања пуњења.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомена за Spoon на одбрани&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Из неког разлога функција YEAR() не ради на факултетском Spoonu, али је могуће користити SUBSTR(Datum, 1, 4) да се добије година из датума, па је океј то одмах ставити у трансформације.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;1. Прављење операционе базе података (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу дате шеме треба написати SQL скрипту која прави табеле операционе базе података. Затим треба написати још једну скрипту која попуњава операциону базу довољним бројем података (бар 10 редова у свакој табели). Такође је потребно написати скрипту која додаје податке у базу, да би се тестирало и инкрементално пуњење. Ова скрипта може да додаје по ред-два у сваку од табела.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;2. Пројектовање складишта (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу описаних табела факата треба испројектовати складиште података. За складиште је потребно написати SQL скрипту која ће да креира релевантне табеле. Обратити пажњу да је за инкрементално пуњење потребно чувати датум последњег пуњења. Ово је најлакше постићи тако што ће складиште имати табелу која има један ред где чува поменути датум, који ће се при сваком пуњењу ажурирати. Да би могле да се користе исте Spoon трансформације и за тотално и за инкрементално пуњење, добро је овој табели дати иницијалну вредност &#039;1000-01-01 00:00:00&#039; (најранији могући датум)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;3. Прављење пуњења (Spoon):&#039;&#039;&#039; Потребно је направити два Spoon посла - тотално пуњење и инкрементално пуњење. Тотално пуњење се покреће да би се сви релевантни подаци из операционе базе пренели у табеле складишта. Инкрементално пуњење служи да допреми само оне редове који су уписани после последњег пуњења и односи се само на оне податке који су везани за неки датум (на пример табела Mesto ће се попунити једном током тоталног пуњења јер се сматра да се не додају константно нова места).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
На вежбама 8.2 и 9 су показане ствари попут dblink и merge joini, али то није заправо потребно. Довољно је користити Table input, која има конекцију на оперативну базу, и Table output, која има конекцију на складиште, и повезати их. Ако у упиту који се врши у Table input желимо да приступимо табели из складишта, довољно је да ту табелу позовемо квалификованим именом (нпр. ordinacija_skladise.Poslednje_Punjenje). Сви упити у трансформацији се врше истовремено, тако да ако постоји нека зависност, треба одвојити у различите трансофмације и касније повезати у послу, где се трансформације врше секвенцијално (нпр. прво пребацујемо Mesto, па онда Korisnik).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;4. Писање MDX упита (Schema-Workbench):&#039;&#039;&#039; Треба се повезати на складиште и направити шему у Schema-Workbench. Како се то ради је објашњено на вежбама 8.1. Након што се шема направи потребно је написати неколико простих упита који су задати у домаћем. Предаје се и xml фајл шеме и сами упити.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Одбрана:&#039;&#039;&#039; На одбрани нема модификација. Прво се покреће скрипта за прављење операционе шеме, затим скрипта за попуњавање исте, затим тотално пуњење, затим скрипта за додавање података у операциону шему и на крају инкрементално пуњење. Након оба пуњења се ради неки прост SQL упит над складиштем да би асистент видео да пуњења раде. После овога могу да траже да им се покажу и MDX упити и шема, али и не морају.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Испитни рокови ==&lt;br /&gt;
Испитни рокови се не објављују на страници предмета, али се у одељку за [[#Потребна помоћ|препис рокова]] могу наћи неки рокови од претходних година.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 1 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К1&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 2 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К2&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Начин оцењивања ==&lt;br /&gt;
Слично као на [[Информациони системи 1#Начин оцењивања|ИС1]], осим што су бодови са лабораторијских вежби замењени.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1, K_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са колоквијума (0-15). &#039;&#039;&#039;На сваки колоквијум је могуће изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада колоквијума могућа је у термину јануарског испита.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са прве лабораторијске вежбе (0-12). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са друге лабораторијске вежбе (0-8). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са пројекта (0-20). &#039;&#039;&#039;Пројекат се може бранити само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са испита (0-30). &amp;lt;!-- Не брините се, испит може да се ради више пута. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Укупни бодови: &amp;lt;math&amp;gt;P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + PR + I&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
! Бодови&lt;br /&gt;
| &amp;lt;math&amp;gt;P \leq 50&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;50 &amp;lt; P \leq 60&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;60 &amp;lt; P \leq 70&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;70 &amp;lt; P \leq 80&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;80 &amp;lt; P \leq 90&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;90 &amp;lt; P&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! Оцена&lt;br /&gt;
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Рачунање ===&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;calculator&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K1&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K2&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L1&amp;quot; data-max=&amp;quot;12&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L2&amp;quot; data-max=&amp;quot;8&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;PR&amp;quot; data-max=&amp;quot;20&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;I&amp;quot; data-max=&amp;quot;30&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;P&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;P&amp;quot; data-expression=&amp;quot;K1 K2 L1 L2 PR I + + + + +&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Оцена: &amp;lt;span data-expression=&amp;quot;P 10 / ceil 5 max 10 min&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Потребна помоћ ==&lt;br /&gt;
* {{задаци|postavke}}&lt;br /&gt;
* {{задаци|prepis}}&lt;br /&gt;
** К1 2020 rešenje: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1033798946335760524/Resenje_Z1.pdf]&lt;br /&gt;
** K2 septembar 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/1074609589946962030/15.09.2021_Sep_2021_K2.docx]&lt;br /&gt;
** К2 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063425294557532270/Screenshot_20230113_125144_Gallery.jpg]&lt;br /&gt;
** Пример К3 из 2022/2023. године: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063264638940217404/IS2-k3-primer.pdf]&lt;br /&gt;
** К3 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063678658407055440/WhatsApp_Image_2023-01-14_at_05.30.36.jpeg]&lt;br /&gt;
** К3 2023: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1071402228474195968/2e6fb381-0fcf-4c8c-9ace-bfc40d5bcabf.jpg]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8202</id>
		<title>Информациони системи 2</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2&amp;diff=8202"/>
		<updated>2025-12-02T20:43:05Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Настава */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{Предмет&lt;br /&gt;
| шифра     = 13С114ИС2&lt;br /&gt;
| семестар  = 7&lt;br /&gt;
| статус    = изборни&lt;br /&gt;
| страница  = [http://is2.etf.bg.ac.rs/ is2.etf.rs]&lt;br /&gt;
| одсек     = СИ&lt;br /&gt;
| претходни = Информациони системи 1&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Информациони системи 2&#039;&#039;&#039; је изборни предмет у седмом семестру, као наставак [[Информациони системи 1|Информационих система 1]].&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Корисне везе ==&lt;br /&gt;
{{непотпун одељак}}&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Овде иде листа (спољашњих, не на викију) веза до свих корисних страница у вези са предметом, укључујући материјале поменуте на [[Остали материјали]].. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Прво иду везе до званичних страница, па онда осталих, уређених по корисности --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Остале корисне везе, попут веза до развојних окружења која се користе на предмету --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Корисно је сумаризовати поред сваког линка какви се материјали налазе на њему (рокови, решења, белешке, водичи, лабови, модификације) --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Настава ==&lt;br /&gt;
Области се на следећи начин обрађују по блоковима:&lt;br /&gt;
* К1 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 2-5)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми процеса. На колоквијуму се добија један задатак где се тражи цртање дијаграма процеса на основу описа пословног процеса и други задатак где се тражи анализа пословног процеса и модификација тог процеса. Колоквијум се ради у вежбанци.&lt;br /&gt;
* К2 (15п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 7-9)&#039;&#039;&#039;: BPMN дијаграми кореографије, BPMN дијаграми конверзације, Сервиси. Ко не жели да улази у детаље довољно је првих 20ак минута П7 и последњих 30 минута П9 (где се раде задаци). На колоквијуму се добија један задатак где треба да се црта дијаграм кореографије или конверзације и други задатак где се дефинишу АПИ-јеви сервиса и црта дијаграм секвенце који приказује како се ти АПИ-јеви користе.&lt;br /&gt;
* К3 (30п):&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Предавања (видеи 10-12)&#039;&#039;&#039;: Складишта података. На испиту долази један задатак где треба пројектовати складиште на основу дате шеме и описа података које су од интереса за складиште и други задатак где треба додати нова поља у табеле, описати потребне тригере и извршити пуњење складишта у псеудо-SQL који се ради на предавањима.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Лабораторијске вежбе ==&lt;br /&gt;
Области које се раде на лабораторијским вежбама:&lt;br /&gt;
* Лаб1 (12п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (1-2)&#039;&#039;&#039; BPMN. Прави се дијаграм описаног процеса, али за разлику од К1, где се ради на папиру, овде се ради у алату Adonis.&lt;br /&gt;
* Лаб2 (8п)&lt;br /&gt;
** &#039;&#039;&#039;Вежбе (7-8.1)&#039;&#039;&#039; Складишта података. Углавном буде само писање упита мада може да дође и прављење шеме.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Пројекат(20п) ==&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Вежбе (8.2-9)&#039;&#039;&#039; су релевантне искључиво за пројекат, али да би се успешно урадио потребно је и знање за К3 и лаб2.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Ради се у алатима MySql Workbench, Spoon и Schema-Workbench. У пројекту је дата шема операционе база података и треба испројектовати и имплементирати складиште података на основу поставке задатка. Пројекат се може поделити у 4 фазе: прављење операционе базе, пројектовање складишта, прављење пуњења и писање MDX упита.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомене за SQL скрипте:&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Пошто се током пројекта користе две схеме - једна за операциону базу, а друга за складиште, топла препорука је да се у скриптама користи квалификовани назив табела да би се избегла потреба да се константно мења default schema у Workbenchu. Дакле табелу Lekar у схеми ordinacija_operativna ћемо увек референцирати са ordinacija_operativna.Lekar, а не само Lekar.&lt;br /&gt;
*Такође, у скриптама за креирање табела додати на почетку DROP TABLE IF EXISTS за сваку од табела да би се олакшало тестирање јер ће вероватно бити потребно да више пута празнимо и поново пунимо складиште током тестирања пуњења.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Напомена за Spoon на одбрани&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
*Из неког разлога функција YEAR() не ради на факултетском Spoonu, али је могуће користити SUBSTR(Datum, 1, 4) да се добије година из датума, па је океј то одмах ставити у трансформације.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;1. Прављење операционе базе података (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу дате шеме треба написати SQL скрипту која прави табеле операционе базе података. Затим треба написати још једну скрипту која попуњава операциону базу довољним бројем података (бар 10 редова у свакој табели). Такође је потребно написати скрипту која додаје податке у базу, да би се тестирало и инкрементално пуњење. Ова скрипта може да додаје по ред-два у сваку од табела.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;2. Пројектовање складишта (MySql Workbench):&#039;&#039;&#039; На основу описаних табела факата треба испројектовати складиште података. За складиште је потребно написати SQL скрипту која ће да креира релевантне табеле. Обратити пажњу да је за инкрементално пуњење потребно чувати датум последњег пуњења. Ово је најлакше постићи тако што ће складиште имати табелу која има један ред где чува поменути датум, који ће се при сваком пуњењу ажурирати. Да би могле да се користе исте Spoon трансформације и за тотално и за инкрементално пуњење, добро је овој табели дати иницијалну вредност &#039;1000-01-01 00:00:00&#039; (најранији могући датум)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;3. Прављење пуњења (Spoon):&#039;&#039;&#039; Потребно је направити два Spoon посла - тотално пуњење и инкрементално пуњење. Тотално пуњење се покреће да би се сви релевантни подаци из операционе базе пренели у табеле складишта. Инкрементално пуњење служи да допреми само оне редове који су уписани после последњег пуњења и односи се само на оне податке који су везани за неки датум (на пример табела Mesto ће се попунити једном током тоталног пуњења јер се сматра да се не додају константно нова места).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
На вежбама 8.2 и 9 су показане ствари попут dblink и merge joini, али то није заправо потребно. Довољно је користити Table input, која има конекцију на оперативну базу, и Table output, која има конекцију на складиште, и повезати их. Ако у упиту који се врши у Table input желимо да приступимо табели из складишта, довољно је да ту табелу позовемо квалификованим именом (нпр. ordinacija_skladise.Poslednje_Punjenje). Сви упити у трансформацији се врше истовремено, тако да ако постоји нека зависност, треба одвојити у различите трансофмације и касније повезати у послу, где се трансформације врше секвенцијално (нпр. прво пребацујемо Mesto, па онда Korisnik).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;4. Писање MDX упита (Schema-Workbench):&#039;&#039;&#039; Треба се повезати на складиште и направити шему у Schema-Workbench. Како се то ради је објашњено на вежбама 8.1. Након што се шема направи потребно је написати неколико простих упита који су задати у домаћем. Предаје се и xml фајл шеме и сами упити.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Одбрана:&#039;&#039;&#039; На одбрани нема модификација. Прво се покреће скрипта за прављење операционе шеме, затим скрипта за попуњавање исте, затим тотално пуњење, затим скрипта за додавање података у операциону шему и на крају инкрементално пуњење. Након оба пуњења се ради неки прост SQL упит над складиштем да би асистент видео да пуњења раде. После овога могу да траже да им се покажу и MDX упити и шема, али и не морају.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Испитни рокови ==&lt;br /&gt;
Испитни рокови се не објављују на страници предмета, али се у одељку за [[#Потребна помоћ|препис рокова]] могу наћи неки рокови од претходних година.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 1 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К1&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Колоквијум 2 ===&lt;br /&gt;
{{#dpl:&lt;br /&gt;
| titleregexp     = Информациони системи 2/К2&lt;br /&gt;
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.&lt;br /&gt;
| format          = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦24¦-1}²]],,&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Начин оцењивања ==&lt;br /&gt;
Слично као на [[Информациони системи 1#Начин оцењивања|ИС1]], осим што су бодови са лабораторијских вежби замењени.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1, K_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са колоквијума (0-15). &#039;&#039;&#039;На сваки колоквијум је могуће изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада колоквијума могућа је у термину јануарског испита.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са прве лабораторијске вежбе (0-12). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са друге лабораторијске вежбе (0-8). &#039;&#039;&#039;Могуће је изаћи само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са пројекта (0-20). &#039;&#039;&#039;Пројекат се може бранити само једном.&#039;&#039;&#039; Надокнада могућа у фебруарском испитном року.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt; — Бодови са испита (0-30). &amp;lt;!-- Не брините се, испит може да се ради више пута. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Укупни бодови: &amp;lt;math&amp;gt;P = K_1 + K_2 + L_1 + L_2 + PR + I&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
! Бодови&lt;br /&gt;
| &amp;lt;math&amp;gt;P \leq 50&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;50 &amp;lt; P \leq 60&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;60 &amp;lt; P \leq 70&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;70 &amp;lt; P \leq 80&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;80 &amp;lt; P \leq 90&amp;lt;/math&amp;gt; || &amp;lt;math&amp;gt;90 &amp;lt; P&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! Оцена&lt;br /&gt;
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Рачунање ===&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;calculator&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K1&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;K_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;K2&amp;quot; data-max=&amp;quot;15&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_1&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L1&amp;quot; data-max=&amp;quot;12&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;L_2&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;L2&amp;quot; data-max=&amp;quot;8&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;PR&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;PR&amp;quot; data-max=&amp;quot;20&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;I&amp;quot; data-max=&amp;quot;30&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;math&amp;gt;P&amp;lt;/math&amp;gt;: &amp;lt;span data-variable=&amp;quot;P&amp;quot; data-expression=&amp;quot;K1 K2 L1 L2 PR I + + + + +&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Оцена: &amp;lt;span data-expression=&amp;quot;P 10 / ceil 5 max 10 min&amp;quot;&amp;gt;&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Потребна помоћ ==&lt;br /&gt;
* {{задаци|postavke}}&lt;br /&gt;
* {{задаци|prepis}}&lt;br /&gt;
** К1 2020 rešenje: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1033798946335760524/Resenje_Z1.pdf]&lt;br /&gt;
** K2 septembar 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/1074609589946962030/15.09.2021_Sep_2021_K2.docx]&lt;br /&gt;
** К2 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063425294557532270/Screenshot_20230113_125144_Gallery.jpg]&lt;br /&gt;
** Пример К3 из 2022/2023. године: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063264638940217404/IS2-k3-primer.pdf]&lt;br /&gt;
** К3 2022: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1063678658407055440/WhatsApp_Image_2023-01-14_at_05.30.36.jpeg]&lt;br /&gt;
** К3 2023: [https://cdn.discordapp.com/attachments/725101389285556225/1071402228474195968/2e6fb381-0fcf-4c8c-9ace-bfc40d5bcabf.jpg]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A1_%D0%94%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2025&amp;diff=8201</id>
		<title>Информациони системи 2/К1 Децембар 2025</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8_2/%D0%9A1_%D0%94%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2025&amp;diff=8201"/>
		<updated>2025-12-02T20:41:52Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: Нова страница: {{tocright}} {{nerešeno}} &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Na ovom predmetu, K1 se radi u vežbanci.&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;  &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Prvi kolokvijum 2025. godine&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; održan je 02. decembra. Traje 90 minuta, i dozvoljeno je &amp;quot;korišćenje podsetnika&amp;quot;.  == 1. zadatak == === Postavka === &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;[10p]&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; Posmatra se proces izmene statuta fakulteta. Proces počinje tako što dekan fakulteta predlaže izmene statuta a potom odlučuje da li je prihvata ili odbija. Izmene koje nisu u skladu sa zakonom se odbijaju bez odlučivanja…&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{nerešeno}}&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Na ovom predmetu, K1 se radi u vežbanci.&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Prvi kolokvijum 2025. godine&#039;&#039;&#039; održan je 02. decembra. Traje 90 minuta, i dozvoljeno je &amp;quot;korišćenje podsetnika&amp;quot;.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 1. zadatak ==&lt;br /&gt;
=== Postavka ===&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;[10p]&#039;&#039;&#039; Posmatra se proces izmene statuta fakulteta. Proces počinje tako što dekan fakulteta predlaže izmene statuta a potom odlučuje da li je prihvata ili odbija. Izmene koje nisu u skladu sa zakonom se odbijaju bez odlučivanja. Svaku od predloženih izmene razmatra statutarna komisija iza svaku najpre proverava da li je u skladu sa zakonom, Ukoliko budu odbijene sve izmene, proces se završava Sve izmene koje je statutarna komisija prihvatila upućuju se zajedno sa postojećim statutom svim katedrama na razmatranje. Katedre razmatraju predložene izmene na svojim sastancima koji se po pravilu održavaju prvog utorka u mesecu i ukoliko je potrebno formiraju svoje amandmane i upucuju ih dekanu. Dekan na osnovu pristiglih amandmana i izmena koje je statutarna komisija prihvatila formira materijal za nastavno-naučno veće. O pripremljenom materijal Se diskutuje i glasa na sednici nastavno-naučnog veća, koja se po pravilu održava drugog utorka u mesecu. Nakon sednice ukoliko nijedna izmena nije dobila podršku nastavno-naučnog veća proces se završava, u suprotnom sekretar fakulteta unosi sve izmene koje su dobile podršku nastavno-naučnog veca u postojeci Statut. Tako Izmenjen statut sekretar upucuje univerzitetu na saglasnost. Ukoliko od univerziteta ne pristigne odgovor u roku od 30 dana, sekretar šalje podsetnik. Nakon pristizanja mišljena proces se završava.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# Za opisani slučaj treba sastaviti BPMN dijagram&lt;br /&gt;
# Na navedenom dijagramu treba naznačiti tokove objekata.&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 2. zadatak ==&lt;br /&gt;
=== Postavka ===&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;[5p]&#039;&#039;&#039; Za BPMN dijagram koji se odnosi na proces Dvostepene podrške, prikazan na slici, treba:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# Rečima opisati dešavanje u sistemu (dozvoljeno je koristiti konstrukcije IF, ELSE itd), posebno naglasiti da li se nešto odvija istovremeno (paralelno).&lt;br /&gt;
# Nacrtati šta se menja na dijagramu ako je poznato da se aktivnost razgovori sa nastavnicima koji ispunjavaju uslov pokreće samo ukoliko nijedan od prodekana ne ispunjaya uslov i da treba da se ponovi ukoliko na Sastanku Stručnog kolegijuma nije predložen kandidat. Ukoliko na Sastanku Stručnog kolegijuma nije predložen kandidat zato što je bilo više kandidata sa istim brojem glasova, onda se ponavija samo Sastanak Stručnog kolegijuma, a ne i aktivnost Razgovori sa nastavnicima koji ispunjavaju uslov.&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Датотека:DiagramIS2_k1_2025.svg|BPMN dijagram uz drugi zadatak.|link=|class=transparent-svg]]&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Информациони системи 2]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:DiagramIS2_k1_2025.svg&amp;diff=8200</id>
		<title>Датотека:DiagramIS2 k1 2025.svg</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:DiagramIS2_k1_2025.svg&amp;diff=8200"/>
		<updated>2025-12-02T20:37:29Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: Ђорђе отпремио је нову верзију датотеке Датотека:DiagramIS2 k1 2025.svg&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{file&lt;br /&gt;
| description = &lt;br /&gt;
}}&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:DiagramIS2_k1_2025.svg&amp;diff=8199</id>
		<title>Датотека:DiagramIS2 k1 2025.svg</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:DiagramIS2_k1_2025.svg&amp;diff=8199"/>
		<updated>2025-12-02T20:34:27Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: Нова страница: {{file | description =  }}&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{file&lt;br /&gt;
| description = &lt;br /&gt;
}}&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5_1/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80_2018&amp;diff=7777</id>
		<title>Рачунарске мреже 1/Октобар 2018</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5_1/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80_2018&amp;diff=7777"/>
		<updated>2024-09-04T21:26:49Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* Zadatak 3 */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
Sledeći zadatak se pojavio u oktobarskom roku 2018. godine, i postavka mu je identična kao postavka prvog zadatka iz juna 2021. godine.&lt;br /&gt;
{{rešenja}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Grupa 1 ==&lt;br /&gt;
=== Postavka ===&lt;br /&gt;
[[File:RM1 oktobar 2018 zadatak 1.png|1000px|thumb|center|Slika iz postavke prvog zadatka (kliknite kako biste uvećali).]]&lt;br /&gt;
Za mrežu sa slike primenjen je &#039;&#039;&#039;RIPv2&#039;&#039;&#039; protokol rutiranja i na raspolaganju je skup adresa koji počinju od adrese &#039;&#039;&#039;60.70.81.0&#039;&#039;&#039;.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Koristeći minimalni adresni prostor počev od zadate adrese, odrediti adrese i maske svih LAN mreža i &#039;&#039;point-to-point segmenata&#039;&#039;. Sve adrese dodeljivati redom od većih ka manjim podmrežama, a za &#039;&#039;point-to-point&#039;&#039; linkove dodeljivati redom u rastućem poretku pripadajućih rutera, odnosno u sledećem poretku:&lt;br /&gt;
: R1-R2, R1-R4, R2-R3, R3-R4, R4-R5&lt;br /&gt;
Za adrese interfejsa na &#039;&#039;point-to-point&#039;&#039; vezama manju adresu postaviti na strani rutera sa manjim indeksom u oznaci.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Na svičevima je aktivan &#039;&#039;&#039;STP protokol&#039;&#039;&#039;, sa sledećim parametrima:&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
! Svič !! Prioritet !! MAC&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| SW2 || 20 || 2222-1111-3333&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| SW3 || 10 || 2222-3333-1111&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| SW4 || 20 || 1111-3333-2222&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| SW5 || 30 || 1111-2222-3333&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| SW6 || 10 || 3333-1111-2222&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Interfejsi rutera R5 se NE koriste kao &#039;&#039;default gateway&#039;&#039; za mrežu kojoj pripada svič SW6.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Osnovna podešavanja su postavljena da mreža ispravno radi za zadate elemente.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Mreže ===&lt;br /&gt;
Tabela ispod nije bila deo postavke, već je data kako bi rešenja ispod bila jasnija.&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
|+ Adrese mreža&lt;br /&gt;
! Naziv !! Broj računara !! IP adresa&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| LAN 4 || 132 || 60.70.81.0/24&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| LAN 1 || 117 || 60.70.82.0/25&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| LAN 3 || 90 || 60.70.82.128/25&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| LAN 5 || 63 || 60.70.83.0/25&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| Deljeni segment || 50 || 60.70.83.128/26&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| LAN 2 || 5 || 60.70.83.192/29&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| R1-R2 || - || 60.70.83.200/30&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| R1-R4 || - || 60.70.83.204/30&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| R2-R3 || - || 60.70.83.208/30&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| R3-R4 || - || 60.70.83.212/30&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| R4-R5 || - || 60.70.83.216/30&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 1 ===&lt;br /&gt;
Koliko u mreži sa slike ima brodkast domena?&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Odgovor: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;text&amp;quot;&amp;gt;11&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Objašnjenje: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;explanation&amp;quot;&amp;gt;Isti kao ukupan broj mreža.&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 2 ===&lt;br /&gt;
Koja mrežna IP adresa i maska je dodeljena računaru PC5 ako on ima NAJVEĆU moguću IP adresu u pripadajućoj LAN mreži (upisati u notaciji a.b.c.d/n)?&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Odgovor: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;text&amp;quot;&amp;gt;60.70.83.190/26&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Objašnjenje: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;explanation&amp;quot;&amp;gt;Mreža kojoj pripada je &amp;lt;code&amp;gt;60.70.83.128/26&amp;lt;/code&amp;gt;, brodkast adresa je &amp;lt;code&amp;gt;60.70.83.191&amp;lt;/code&amp;gt; tako da je najveća adresa pre toga &amp;lt;code&amp;gt;60.70.83.190/26&amp;lt;/code&amp;gt;.&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 3 ===&lt;br /&gt;
Navesti masku u &#039;&#039;dotted-decimal&#039;&#039; notaciji koja je dodeljena &#039;&#039;default gateway&#039;&#039; adresi u mreži LAN 2.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Odgovor: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;text&amp;quot;&amp;gt;255.255.255.248&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Objašnjenje: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;explanation&amp;quot;&amp;gt;Pošto je maska mreže /29, to je maska &amp;lt;code&amp;gt;11111111.11111111.11111111.11111000&amp;lt;/code&amp;gt;, u decimalnom formatu &amp;lt;code&amp;gt;255.255.255.248&amp;lt;/code&amp;gt;.&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 4 ===&lt;br /&gt;
Koji port ili portovi se javljaju kao &#039;&#039;next-hop&#039;&#039; u ruting tabeli rutera R5 za mrežu LAN 3?&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot; data-solution=&amp;quot;multiple&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &amp;lt;span class=&amp;quot;solution&amp;quot;&amp;gt;R3.p3&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# R5.p1&lt;br /&gt;
# R5.p2&lt;br /&gt;
# R4.p2&lt;br /&gt;
# R4.p3&lt;br /&gt;
# R3.p2&lt;br /&gt;
# SW6.p1&lt;br /&gt;
# SW6.p3&lt;br /&gt;
# SW2.p1&lt;br /&gt;
# SW2.p2&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
Objašnjenje: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;explanation&amp;quot;&amp;gt;Mreža LAN 3 je direktno povezana na R3, a do R3 je od R5 put sa najmanje hopova preko deljenog segmenta.&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 5 ===&lt;br /&gt;
Koji je najmanji mrežni opseg (adresa i maska) kojim se mogu agregirati sve IP mreže sa slike (upisati u notaciji a.b.c.d/n)?&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Odgovor: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;text&amp;quot;&amp;gt;60.70.80.0/22&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Objašnjenje: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;explanation&amp;quot;&amp;gt;Najniža adresa je &amp;lt;code&amp;gt;60.70.81.0&amp;lt;/code&amp;gt; a najviša &amp;lt;code&amp;gt;60.70.83.219&amp;lt;/code&amp;gt;. Pošto je 81 u binarnom brojnom sistemu &amp;lt;code&amp;gt;01010001&amp;lt;/code&amp;gt; a 83 &amp;lt;code&amp;gt;01010011&amp;lt;/code&amp;gt;, to znači da se poslednjih 10 bita adrese menja i maska je /22. Kada se anulira poslednjih 10 bita adrese, dobije se &amp;lt;code&amp;gt;60.70.80.0/22&amp;lt;/code&amp;gt;.&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 6 ===&lt;br /&gt;
Koji svič postaje &#039;&#039;root&#039;&#039; svič?&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot; data-solution=&amp;quot;single&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW2&lt;br /&gt;
# &amp;lt;span class=&amp;quot;solution&amp;quot;&amp;gt;SW3&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW4&lt;br /&gt;
# SW5&lt;br /&gt;
# SW6&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
Objašnjenje: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;explanation&amp;quot;&amp;gt;SW3 i SW6 imaju najmanji prioritet, a SW3 manju MAC adresu.&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 7 ===&lt;br /&gt;
Označiti STP stanja navedenih portova:&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot; data-solution=&amp;quot;select&amp;quot; data-options=&amp;quot;BP, DP, RP&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW2.p2: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;DP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW2.p3: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;RP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW3.p1: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;DP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW3.p2: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;DP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW3.p3: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;DP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW4.p1: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;DP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW4.p2: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;RP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW5.p1: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;DP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW5.p2: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;BP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW5.p3: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;RP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW6.p2: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;BP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# SW6.p3: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot;&amp;gt;RP&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 8 ===&lt;br /&gt;
Koja je ODREDIŠNA MAC adresa okvira u tački 3 prilikom prenošenja ICMP paketa od PC-1 do PC-5?&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot; data-solution=&amp;quot;single&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# Ništa od navedenog&lt;br /&gt;
# MAC adresa porta SW2.p1&lt;br /&gt;
# MAC adresa &#039;&#039;root&#039;&#039; sviča&lt;br /&gt;
# ICMP paket od PC-1 do PC-5 ne prolazi kroz tačku 3&lt;br /&gt;
# &amp;lt;span class=&amp;quot;solution&amp;quot;&amp;gt;MAC adresa PC-5&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# MAC adresa porta SW5.p0&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
Objašnjenje: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;explanation&amp;quot;&amp;gt;Pošto RIPv2 protokol ne gleda brzinu grana, paket će proći kroz tačku 3 (takođe, R5 nije &#039;&#039;default gateway&#039;&#039; za deljeni segment). Kada je paket već u mreži odredišta, njegova odredišna MAC adresa je adresa njegovog odredišta.&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 9 ===&lt;br /&gt;
Koja je IZVORIŠNA IP adresa okvira u tački 4 prilikom prenošenja ICMP paketa od PC-1 do PC-5?&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot; data-solution=&amp;quot;single&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# IP adresa porta R5.p2&lt;br /&gt;
# Ništa od navedenog&lt;br /&gt;
# IP adresa porta R3.p3&lt;br /&gt;
# IP adresa &#039;&#039;root&#039;&#039; sviča&lt;br /&gt;
# IP adresa rutera R1&lt;br /&gt;
# IP adresa porta SW5.p0&lt;br /&gt;
# &amp;lt;span class=&amp;quot;solution&amp;quot;&amp;gt;IP adresa od PC-1&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# IP adresa &#039;&#039;default gateway&#039;&#039; uređaja za PC-5&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
Objašnjenje: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;explanation&amp;quot;&amp;gt;Pošto se ne dešava NAT-ovanje, izvorišna IP adresa se neće promeniti.&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 10 ===&lt;br /&gt;
Koja je IZVORIŠNA MAC adresa okvira u tački 4 koji se vraća kao odgovor kada se na računaru PC-5 izvrši komanda &amp;lt;code&amp;gt;ping 1.1.1.1&amp;lt;/code&amp;gt;?&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot; data-solution=&amp;quot;single&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# MAC adresa porta R5.p2&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;Default&#039;&#039; mac adresa (0000.0000.0000)&lt;br /&gt;
# Ni jedan paket se ne vraća kao odgovor na zadatu komandu&lt;br /&gt;
# MAC adresa porta SW3.p2&lt;br /&gt;
# Najmanja MAC adresa u LAN mreži&lt;br /&gt;
# MAC adresa porta SW5.p0&lt;br /&gt;
# &amp;lt;span class=&amp;quot;solution&amp;quot;&amp;gt;MAC adresa porta R3.p3&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
# Brodkast MAC adresa&lt;br /&gt;
# MAC adresa porta SW2.p1&lt;br /&gt;
# Najveća MAC adresa u LAN mreži&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
Objašnjenje: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;explanation&amp;quot;&amp;gt;ICMP paket će doći do R3 jer je on &#039;&#039;default gateway&#039;&#039; za deljeni segment, i pošto on nema adresu &amp;lt;code&amp;gt;1.1.1.1&amp;lt;/code&amp;gt; u svojoj tabeli vratiće jedan ICMP Error paket tipa &#039;&#039;Destination Unreachable&#039;&#039; računaru PC-5.&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Zadatak 11 ===&lt;br /&gt;
Koja je vrednost TTL polja prilikom dolaska paketa u PC-5, a koji je poslat od PC-1, ako inicijalna vrednost pri slanju paketa iznosi 127?&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Odgovor: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;text&amp;quot;&amp;gt;124&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Objašnjenje: &amp;lt;span class=&amp;quot;spoiler&amp;quot; data-solution=&amp;quot;explanation&amp;quot;&amp;gt;Putanja paketa je R1-R2-R3 ili R1-R4-R3, tako da će se TTL ukupno smanjiti tri puta.&amp;lt;/span&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рачунарске мреже 1]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A3_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7709</id>
		<title>ОРТ2/К3 Фебруар 2024</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A3_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7709"/>
		<updated>2024-06-27T21:21:39Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: &lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{нерешено}}&amp;lt;!-- Ово ставити уколико НИЈЕДАН задатак није решен, док уколико само неки задаци нису решени на првом месту у њиховој секцији поставити {{делимично решено}}. Уколико се користи било који од ова два шаблона, ОБАВЕЗНО проверити да ли постоји излиставање тих рокова коришћењем {{рокови}} шаблона на страници предмета у одељку за потребну помоћ (како би се знало да нерешени рокови постоје). --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Фебруарски рок 2024&#039;&#039;&#039; одржан је 10.02.2024.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
Решење рока постоји на сајту предмета означен као &amp;quot;3. Трећи колоквијум - 2024&amp;quot;.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Поставка ==&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[30 поена]&lt;br /&gt;
Посматра се део рачунара који чине меморија и процесор. Меморија јe капацитета 2^16 бајтова. Ширина меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци и адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на нижој, а&lt;br /&gt;
старији бајт на вишој адреси.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије MAR&lt;br /&gt;
дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MDR дужине 2 бајта, прихватни регистар&lt;br /&gt;
инструкције IR дужине 4 бајта, акумулатор А дужине 2 бајта, прихватни регистар податка В дужине 2&lt;br /&gt;
бајта, регистри опште намене RO до R15 дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине бајт,&lt;br /&gt;
указивач на врх стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1,2, 3 или 4 бајта.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Инструкције скока су инструкција условног скока уколико је резултат негативан (ВN) и инструкција&lt;br /&gt;
условног скока уколико није дошло до прекорачења (BNV). Битови IR31.28 имају вредност 0000 за&lt;br /&gt;
инструкције скока. Инструкције условног скока реализуjу се као релативни скок у односу на тренутну&lt;br /&gt;
вредност програмског бројача РС. Битови IR31.24 представљају код операције и редом су 00000000 и&lt;br /&gt;
00000001 за инструкције ВN и ВNV. Битови ІR23.16 представљају померај који је 8-битна целобројна&lt;br /&gt;
величина са знаком. Инструкција је дужине 2 бајта.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSH), пуњења&lt;br /&gt;
акумулатора садржајем са стека (РОР) и аритметичког померања акумулатора удесно заједно мecто (ASR).&lt;br /&gt;
Битови IR31.28 имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR27.24 означавају редни број&lt;br /&gt;
инструкције. Битови ІR31.24 представљају код операције и редом су 00010000, 00010001 и 00010010 за&lt;br /&gt;
инструкције PUSH, POP u ASR. Инструкције су дужине 1 бајт.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Адресне инструкције су инструкција преноса у акумулатор (LD), инструкција преноса из акумулатора&lt;br /&gt;
(ST), аритметичка инструкција одузимања (SUB), логичка инструкција логичког&lt;br /&gt;
производа (AND) и инструкција безусловног скока (JMP).&lt;br /&gt;
У случају да се наиђе на комбинацију операција са неким&lt;br /&gt;
адресирањем са којим та операција не може да се изврши, такве инструкције треба да буду без дејства.&lt;br /&gt;
Битови IR31.28 имају вредност 0010 за адресне инструкције. Битови ІR27.24 представљају код операције и&lt;br /&gt;
редом су 0000, 0001, 0010, 0011 и 0100 за инструкције LD, ST, SUB, AND и JMР. Дужина инструкције&lt;br /&gt;
зависи од начина адресирања.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско индиректно адресирање&lt;br /&gt;
(memind), регистарско индиректно са померајем адресирање (regindpom) и непосредно адресирање&lt;br /&gt;
(immed). Битови ІR23.20 представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011&lt;br /&gt;
за адресирања&lt;br /&gt;
regdir, memind, regindpom и immed. Код регистарских адресирања битови IR19.16 се користе за адресирање&lt;br /&gt;
једног од регистара опште намене R0 до R15, док се код осталих начина адресирања ови битови не користе. Код адресирања са померајем битови IR15.8 представљају померај који је 8-битна ислобројна величина са знаком.&lt;br /&gt;
Код меморијских адресирања битови IR15.0 представљају адресу меморијске локације. Код непосредног адресирања битови IR15.0 опредстављају 16 битни податак.  Инструкције су дужине 1,2, 3 или 4 бајта .&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску&lt;br /&gt;
локацију&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
a) Пројектовати део операционе јединице процесора (FЕТСH + ADDR + ЕХEC) која јe потребна да изврше следеће инструкције: ST (1000), ST (2)13h, PUSH и AND R2. Потребно јe нацртати само једну&lt;br /&gt;
операциону јединицу која може, да, изврши све споменуте инструкције.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
b) Дати су почетни садржаји регистара и индикатора: PC = 1000h, SP = 0002h, A = FFFFh, R0 = 0100h,&lt;br /&gt;
R1 = 1018h, R2= 101Ah, N = 0, Z = 0, V = 0, C = 0.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
|+ Садржај дела меморије из поставке задатка&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 0000 || 0001 || 0002 || 0003 || 0004 || 0005 || 0006 || 0007 || 0008 || 0009&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  FE  ||  FF  ||  00  ||  C1  ||  21  ||  77  ||  11  ||  00  ||  0A  ||  83&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 1000 || 1001 || 1002 || 1003 || 1004 || 1005 || 1006 || 1007 || 1008 || 1009&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  20  ||  30  ||  00  ||  85  ||  22  ||  33  ||  02  ||  01  ||  02  ||  23&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 100A || 100B || 100C || 100D || 100E || 100F || 1010 || 1011 || 1012 || 1013&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  00  ||  00  ||  03  ||  11  ||  12  ||  10  ||  21  ||  10  ||  1C  ||  10&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 1014 || 1015 || 1016 || 1017 || 1018 || 1019 || 101A || 101B || 101C || 101D&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  24  ||  10  ||  18  ||  10  ||  00  ||  10  ||  00  ||  02  ||  00  ||  06&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:ОРТ2]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A3_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7708</id>
		<title>ОРТ2/К3 Фебруар 2024</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A3_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7708"/>
		<updated>2024-06-27T21:21:22Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: &lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{нерешено}}&amp;lt;!-- Ово ставити уколико НИЈЕДАН задатак није решен, док уколико само неки задаци нису решени на првом месту у њиховој секцији поставити {{делимично решено}}. Уколико се користи било који од ова два шаблона, ОБАВЕЗНО проверити да ли постоји излиставање тих рокова коришћењем {{рокови}} шаблона на страници предмета у одељку за потребну помоћ (како би се знало да нерешени рокови постоје). --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Фебруарски рок 2024&#039;&#039;&#039; одржан је 10.02.2024.&lt;br /&gt;
Решење рока постоји на сајту предмета означен као &amp;quot;3. Трећи колоквијум - 2024&amp;quot;.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Поставка ==&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[30 поена]&lt;br /&gt;
Посматра се део рачунара који чине меморија и процесор. Меморија јe капацитета 2^16 бајтова. Ширина меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци и адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на нижој, а&lt;br /&gt;
старији бајт на вишој адреси.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије MAR&lt;br /&gt;
дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MDR дужине 2 бајта, прихватни регистар&lt;br /&gt;
инструкције IR дужине 4 бајта, акумулатор А дужине 2 бајта, прихватни регистар податка В дужине 2&lt;br /&gt;
бајта, регистри опште намене RO до R15 дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине бајт,&lt;br /&gt;
указивач на врх стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1,2, 3 или 4 бајта.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Инструкције скока су инструкција условног скока уколико је резултат негативан (ВN) и инструкција&lt;br /&gt;
условног скока уколико није дошло до прекорачења (BNV). Битови IR31.28 имају вредност 0000 за&lt;br /&gt;
инструкције скока. Инструкције условног скока реализуjу се као релативни скок у односу на тренутну&lt;br /&gt;
вредност програмског бројача РС. Битови IR31.24 представљају код операције и редом су 00000000 и&lt;br /&gt;
00000001 за инструкције ВN и ВNV. Битови ІR23.16 представљају померај који је 8-битна целобројна&lt;br /&gt;
величина са знаком. Инструкција је дужине 2 бајта.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSH), пуњења&lt;br /&gt;
акумулатора садржајем са стека (РОР) и аритметичког померања акумулатора удесно заједно мecто (ASR).&lt;br /&gt;
Битови IR31.28 имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR27.24 означавају редни број&lt;br /&gt;
инструкције. Битови ІR31.24 представљају код операције и редом су 00010000, 00010001 и 00010010 за&lt;br /&gt;
инструкције PUSH, POP u ASR. Инструкције су дужине 1 бајт.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Адресне инструкције су инструкција преноса у акумулатор (LD), инструкција преноса из акумулатора&lt;br /&gt;
(ST), аритметичка инструкција одузимања (SUB), логичка инструкција логичког&lt;br /&gt;
производа (AND) и инструкција безусловног скока (JMP).&lt;br /&gt;
У случају да се наиђе на комбинацију операција са неким&lt;br /&gt;
адресирањем са којим та операција не може да се изврши, такве инструкције треба да буду без дејства.&lt;br /&gt;
Битови IR31.28 имају вредност 0010 за адресне инструкције. Битови ІR27.24 представљају код операције и&lt;br /&gt;
редом су 0000, 0001, 0010, 0011 и 0100 за инструкције LD, ST, SUB, AND и JMР. Дужина инструкције&lt;br /&gt;
зависи од начина адресирања.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско индиректно адресирање&lt;br /&gt;
(memind), регистарско индиректно са померајем адресирање (regindpom) и непосредно адресирање&lt;br /&gt;
(immed). Битови ІR23.20 представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011&lt;br /&gt;
за адресирања&lt;br /&gt;
regdir, memind, regindpom и immed. Код регистарских адресирања битови IR19.16 се користе за адресирање&lt;br /&gt;
једног од регистара опште намене R0 до R15, док се код осталих начина адресирања ови битови не користе. Код адресирања са померајем битови IR15.8 представљају померај који је 8-битна ислобројна величина са знаком.&lt;br /&gt;
Код меморијских адресирања битови IR15.0 представљају адресу меморијске локације. Код непосредног адресирања битови IR15.0 опредстављају 16 битни податак.  Инструкције су дужине 1,2, 3 или 4 бајта .&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску&lt;br /&gt;
локацију&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
a) Пројектовати део операционе јединице процесора (FЕТСH + ADDR + ЕХEC) која јe потребна да изврше следеће инструкције: ST (1000), ST (2)13h, PUSH и AND R2. Потребно јe нацртати само једну&lt;br /&gt;
операциону јединицу која може, да, изврши све споменуте инструкције.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
b) Дати су почетни садржаји регистара и индикатора: PC = 1000h, SP = 0002h, A = FFFFh, R0 = 0100h,&lt;br /&gt;
R1 = 1018h, R2= 101Ah, N = 0, Z = 0, V = 0, C = 0.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
|+ Садржај дела меморије из поставке задатка&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 0000 || 0001 || 0002 || 0003 || 0004 || 0005 || 0006 || 0007 || 0008 || 0009&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  FE  ||  FF  ||  00  ||  C1  ||  21  ||  77  ||  11  ||  00  ||  0A  ||  83&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 1000 || 1001 || 1002 || 1003 || 1004 || 1005 || 1006 || 1007 || 1008 || 1009&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  20  ||  30  ||  00  ||  85  ||  22  ||  33  ||  02  ||  01  ||  02  ||  23&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 100A || 100B || 100C || 100D || 100E || 100F || 1010 || 1011 || 1012 || 1013&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  00  ||  00  ||  03  ||  11  ||  12  ||  10  ||  21  ||  10  ||  1C  ||  10&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 1014 || 1015 || 1016 || 1017 || 1018 || 1019 || 101A || 101B || 101C || 101D&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  24  ||  10  ||  18  ||  10  ||  00  ||  10  ||  00  ||  02  ||  00  ||  06&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:ОРТ2]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A3_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7707</id>
		<title>ОРТ2/К3 Фебруар 2024</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%A0%D0%A22/%D0%9A3_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7707"/>
		<updated>2024-06-27T21:21:09Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: &lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{нерешено}}&amp;lt;!-- Ово ставити уколико НИЈЕДАН задатак није решен, док уколико само неки задаци нису решени на првом месту у њиховој секцији поставити {{делимично решено}}. Уколико се користи било који од ова два шаблона, ОБАВЕЗНО проверити да ли постоји излиставање тих рокова коришћењем {{рокови}} шаблона на страници предмета у одељку за потребну помоћ (како би се знало да нерешени рокови постоје). --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Фебруарски рок 2024&#039;&#039;&#039; одржан је 10.02.2024. Решење постоји на сајту предмета означен као &amp;quot;3. Трећи колоквијум - 2024&amp;quot;.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Поставка ==&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[30 поена]&lt;br /&gt;
Посматра се део рачунара који чине меморија и процесор. Меморија јe капацитета 2^16 бајтова. Ширина меморијске речи је 1 бајт. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Подаци и адресе су дужине 2 бајта и заузимају две суседне меморијске локације, при чему се млађи бајт налази на нижој, а&lt;br /&gt;
старији бајт на вишој адреси.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
У процесору постоји регистар програмског бројача РС дужине 2 бајт, адресни регистар меморије MAR&lt;br /&gt;
дужине 2 бајт, прихватни регистар податка меморије MDR дужине 2 бајта, прихватни регистар&lt;br /&gt;
инструкције IR дужине 4 бајта, акумулатор А дужине 2 бајта, прихватни регистар податка В дужине 2&lt;br /&gt;
бајта, регистри опште намене RO до R15 дужине 2 бајта, програмска статусна реч PSW дужине бајт,&lt;br /&gt;
указивач на врх стека SР дужине 2 бајт. Инструкције су дужине 1,2, 3 или 4 бајта.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Инструкције скока су инструкција условног скока уколико је резултат негативан (ВN) и инструкција&lt;br /&gt;
условног скока уколико није дошло до прекорачења (BNV). Битови IR31.28 имају вредност 0000 за&lt;br /&gt;
инструкције скока. Инструкције условног скока реализуjу се као релативни скок у односу на тренутну&lt;br /&gt;
вредност програмског бројача РС. Битови IR31.24 представљају код операције и редом су 00000000 и&lt;br /&gt;
00000001 за инструкције ВN и ВNV. Битови ІR23.16 представљају померај који је 8-битна целобројна&lt;br /&gt;
величина са знаком. Инструкција је дужине 2 бајта.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Безадресне инструкције су инструкција стављања садржаја акумулатора на стек (PUSH), пуњења&lt;br /&gt;
акумулатора садржајем са стека (РОР) и аритметичког померања акумулатора удесно заједно мecто (ASR).&lt;br /&gt;
Битови IR31.28 имају вредност 0001 за безадресне инструкције. Битови IR27.24 означавају редни број&lt;br /&gt;
инструкције. Битови ІR31.24 представљају код операције и редом су 00010000, 00010001 и 00010010 за&lt;br /&gt;
инструкције PUSH, POP u ASR. Инструкције су дужине 1 бајт.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Адресне инструкције су инструкција преноса у акумулатор (LD), инструкција преноса из акумулатора&lt;br /&gt;
(ST), аритметичка инструкција одузимања (SUB), логичка инструкција логичког&lt;br /&gt;
производа (AND) и инструкција безусловног скока (JMP).&lt;br /&gt;
У случају да се наиђе на комбинацију операција са неким&lt;br /&gt;
адресирањем са којим та операција не може да се изврши, такве инструкције треба да буду без дејства.&lt;br /&gt;
Битови IR31.28 имају вредност 0010 за адресне инструкције. Битови ІR27.24 представљају код операције и&lt;br /&gt;
редом су 0000, 0001, 0010, 0011 и 0100 за инструкције LD, ST, SUB, AND и JMР. Дужина инструкције&lt;br /&gt;
зависи од начина адресирања.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Начини адресирања су регистарско директно адресирање (regdir), меморијско индиректно адресирање&lt;br /&gt;
(memind), регистарско индиректно са померајем адресирање (regindpom) и непосредно адресирање&lt;br /&gt;
(immed). Битови ІR23.20 представљају начин адресирања и редом су 0000, 0001, 0010 и 0011&lt;br /&gt;
за адресирања&lt;br /&gt;
regdir, memind, regindpom и immed. Код регистарских адресирања битови IR19.16 се користе за адресирање&lt;br /&gt;
једног од регистара опште намене R0 до R15, док се код осталих начина адресирања ови битови не користе. Код адресирања са померајем битови IR15.8 представљају померај који је 8-битна ислобројна величина са знаком.&lt;br /&gt;
Код меморијских адресирања битови IR15.0 представљају адресу меморијске локације. Код непосредног адресирања битови IR15.0 опредстављају 16 битни податак.  Инструкције су дужине 1,2, 3 или 4 бајта .&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Стек расте према вишим меморијским локацијама, а регистар SP указује на прву слободну меморијску&lt;br /&gt;
локацију&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
a) Пројектовати део операционе јединице процесора (FЕТСH + ADDR + ЕХEC) која јe потребна да изврше следеће инструкције: ST (1000), ST (2)13h, PUSH и AND R2. Потребно јe нацртати само једну&lt;br /&gt;
операциону јединицу која може, да, изврши све споменуте инструкције.&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
b) Дати су почетни садржаји регистара и индикатора: PC = 1000h, SP = 0002h, A = FFFFh, R0 = 0100h,&lt;br /&gt;
R1 = 1018h, R2= 101Ah, N = 0, Z = 0, V = 0, C = 0.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
|+ Садржај дела меморије из поставке задатка&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 0000 || 0001 || 0002 || 0003 || 0004 || 0005 || 0006 || 0007 || 0008 || 0009&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  FE  ||  FF  ||  00  ||  C1  ||  21  ||  77  ||  11  ||  00  ||  0A  ||  83&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 1000 || 1001 || 1002 || 1003 || 1004 || 1005 || 1006 || 1007 || 1008 || 1009&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  20  ||  30  ||  00  ||  85  ||  22  ||  33  ||  02  ||  01  ||  02  ||  23&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 100A || 100B || 100C || 100D || 100E || 100F || 1010 || 1011 || 1012 || 1013&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  00  ||  00  ||  03  ||  11  ||  12  ||  10  ||  21  ||  10  ||  1C  ||  10&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ЛОКАЦИЈА&lt;br /&gt;
| 1014 || 1015 || 1016 || 1017 || 1018 || 1019 || 101A || 101B || 101C || 101D&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! ВРЕДНОСТ&lt;br /&gt;
|  24  ||  10  ||  18  ||  10  ||  00  ||  10  ||  00  ||  02  ||  00  ||  06&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:ОРТ2]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5_1/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82_2021&amp;diff=7689</id>
		<title>Рачунарске мреже 1/Пројекат 2021</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5_1/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82_2021&amp;diff=7689"/>
		<updated>2024-06-17T23:30:57Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* DNS google.com */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
[[Медиј:RM1 Projekat 2020.pdf|Isti projekat]] bio je zadat 2020. i 2021. godine, pa je vreme bilo za vodič poput ovog ispod. Za svaki uređaj date su instrukcije za podešavanje ispod kako bi uslovi postavke bili ispunjeni. Linije podešavanja koje počinju sa &amp;lt;code&amp;gt;#&amp;lt;/code&amp;gt; su komentari i ne treba ih pisati u komandnoj liniji. Ipak, &#039;&#039;&#039;pokušajte da projekat prvo uradite sami&#039;&#039;&#039;, gledajući vežbe drugog i trećeg bloka koje imaju veze sa &#039;&#039;Packet Tracer&#039;&#039;, jer se sa njima ovaj projekat uradi za oko jedan dan. Takođe je, zbog odbrane projekta, bitno da razumete šta znače komande koje kucate. Ako to ne razumete, možete pogledati [[Рачунарске мреже 1/Packet Tracer|vodič za &#039;&#039;Packet Tracer&#039;&#039;]] komande.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Osnovna podešavanja ==&lt;br /&gt;
# Nacrtati šemu kao u postavci projekta jer se ostatak ovog vodiča zasniva na tim brojevima.&lt;br /&gt;
# U svaki switch i ruter dodati FastEthernet ili GigabitEthernet modul kroz Physical tab. Broj i tip su proizvoljni. Ovde će biti dodavani samo FastEthernet (&amp;lt;code&amp;gt;*-1CFE&amp;lt;/code&amp;gt;) moduli kako bi komande bile jednostavnije. Pre ubacivanja modula morate isključiti uređaj, pa ga uključite čim ih ubacite.&lt;br /&gt;
# Povežite uređaje kablovima. Oni koji se na slici prikazuju kao isprekidani su Copper Cross-Over kablovi dok su oni ostali Copper Straight-Through.&lt;br /&gt;
# Podesite u Options → Preferences opciju &amp;quot;Show Port Labels When Mouse Over In Logical Workspace&amp;quot; ako već nije kako biste mogli da vidite broj porta kad pređete mišem preko trouglića na tom portu&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== R1 ==&lt;br /&gt;
&amp;lt;pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
en&lt;br /&gt;
configure terminal&lt;br /&gt;
hostname R1&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema R3&lt;br /&gt;
interface Fa0/0&lt;br /&gt;
ip address 192.168.13.1 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema R2&lt;br /&gt;
interface Fa1/0&lt;br /&gt;
ip address 192.168.12.1 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema mreži na Switch3&lt;br /&gt;
interface Fa2/0&lt;br /&gt;
ip address 192.168.0.1 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje OSPF&lt;br /&gt;
router ospf 1&lt;br /&gt;
network 192.168.0.0 0.0.0.255 area 0&lt;br /&gt;
network 192.168.12.0 0.0.0.255 area 0&lt;br /&gt;
network 192.168.13.0 0.0.0.255 area 0&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Telnet&lt;br /&gt;
line vty 0 4&lt;br /&gt;
password pass_telnet&lt;br /&gt;
login&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
line console 0&lt;br /&gt;
password pass_console&lt;br /&gt;
login&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
enable password pass_enable&lt;br /&gt;
banner motd &amp;quot;&lt;br /&gt;
Lozinka za Telnet pristup je pass_telnet.&lt;br /&gt;
Lozinka za konzolni pristup je pass_console.&lt;br /&gt;
Lozinka za enable je pass_enable.&lt;br /&gt;
&amp;quot;&lt;br /&gt;
! Izađi iz moda podešavanja&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Sačuvaj trenutna podešavanja (ovo radite često)&lt;br /&gt;
copy running-config startup-config&lt;br /&gt;
&amp;lt;/pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== R2 ==&lt;br /&gt;
&amp;lt;pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
en&lt;br /&gt;
configure terminal&lt;br /&gt;
hostname R2&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema R1&lt;br /&gt;
interface Fa0/0&lt;br /&gt;
ip address 192.168.12.2 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema R4&lt;br /&gt;
interface Fa2/0&lt;br /&gt;
ip address 192.168.24.1 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema R5&lt;br /&gt;
interface Fa1/0&lt;br /&gt;
ip address 8.0.25.1 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje RIPv2&lt;br /&gt;
router rip&lt;br /&gt;
version 2&lt;br /&gt;
network 8.0.25.0&lt;br /&gt;
redistribute ospf 1 metric 1&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje OSPF&lt;br /&gt;
router ospf 1&lt;br /&gt;
network 192.168.12.0 0.0.0.255 area 0&lt;br /&gt;
network 192.168.24.0 0.0.0.255 area 0&lt;br /&gt;
redistribute rip metric 25 metric-type 2 subnets&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Izađi iz moda podešavanja&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Sačuvaj trenutna podešavanja (ovo radite često)&lt;br /&gt;
copy running-config startup-config&lt;br /&gt;
&amp;lt;/pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== R3 ==&lt;br /&gt;
&amp;lt;pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
en&lt;br /&gt;
configure terminal&lt;br /&gt;
hostname R3&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema R1&lt;br /&gt;
interface Fa0/0&lt;br /&gt;
ip address 192.168.13.2 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema mreži na Switch0&lt;br /&gt;
interface Fa1/0&lt;br /&gt;
ip address 192.168.1.1 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje OSPF&lt;br /&gt;
router ospf 1&lt;br /&gt;
network 192.168.13.0 0.0.0.255 area 0&lt;br /&gt;
network 192.168.1.0 0.0.0.255 area 1&lt;br /&gt;
area 1 stub no-summary&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Izađi iz moda podešavanja&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Sačuvaj trenutna podešavanja (ovo radite često)&lt;br /&gt;
copy running-config startup-config&lt;br /&gt;
&amp;lt;/pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== R4 ==&lt;br /&gt;
&amp;lt;pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
en&lt;br /&gt;
configure terminal&lt;br /&gt;
hostname R4&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema R2&lt;br /&gt;
interface Fa0/0&lt;br /&gt;
ip address 192.168.24.2 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema mreži na Switch1&lt;br /&gt;
interface Fa1/0&lt;br /&gt;
ip address 192.168.2.1 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje OSPF&lt;br /&gt;
router ospf 1&lt;br /&gt;
network 192.168.24.0 0.0.0.255 area 0&lt;br /&gt;
network 192.168.2.0 0.0.0.255 area 2&lt;br /&gt;
area 2 stub&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Izađi iz moda podešavanja&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Sačuvaj trenutna podešavanja (ovo radite često)&lt;br /&gt;
copy running-config startup-config&lt;br /&gt;
&amp;lt;/pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== R5 ==&lt;br /&gt;
&amp;lt;pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
en&lt;br /&gt;
configure terminal&lt;br /&gt;
hostname R5&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema R2&lt;br /&gt;
interface Fa0/0&lt;br /&gt;
ip address 8.0.25.2 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese prema mreži na Switch2&lt;br /&gt;
interface Fa1/0&lt;br /&gt;
ip address 8.0.0.1 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! DHCP&lt;br /&gt;
!! Podešavanje DHCP pool-a&lt;br /&gt;
ip dhcp pool R5_DHCP&lt;br /&gt;
network 8.0.0.0 255.255.255.0&lt;br /&gt;
default-router 8.0.0.1&lt;br /&gt;
dns-server 8.0.0.3&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
!! Izbacivanje adresa iz dodeljivanja za DHCP&lt;br /&gt;
ip dhcp excluded-address 8.0.0.0 8.0.0.15&lt;br /&gt;
ip dhcp excluded-address 8.0.0.18 8.0.0.24&lt;br /&gt;
! Podešavanje RIPv2&lt;br /&gt;
router rip&lt;br /&gt;
version 2&lt;br /&gt;
network 8.0.0.0&lt;br /&gt;
network 8.0.25.0&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje ACL&lt;br /&gt;
ip access-list extended R5_ACL&lt;br /&gt;
permit udp any host 8.0.0.3 eq domain&lt;br /&gt;
deny ip any host 8.0.0.3&lt;br /&gt;
permit tcp any host 8.0.0.2 eq www&lt;br /&gt;
permit icmp any host 8.0.0.2 echo&lt;br /&gt;
deny ip any host 8.0.0.2&lt;br /&gt;
permit ip any any&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Primenjujemo ACL nad ulaznim portovima iz R2&lt;br /&gt;
interface Fa0/0&lt;br /&gt;
ip access-group R5_ACL in&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Izađi iz moda podešavanja&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Sačuvaj trenutna podešavanja (ovo radite često)&lt;br /&gt;
copy running-config startup-config&lt;br /&gt;
&amp;lt;/pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== DNS local ==&lt;br /&gt;
# U Desktop → IP Configuration podesiti:&lt;br /&gt;
#* IPv4 Address: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.2&amp;lt;/code&amp;gt; &lt;br /&gt;
#* Subnet Mask: &amp;lt;code&amp;gt;255.255.255.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Default Gateway: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.1&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* DNS Server: &amp;lt;code&amp;gt;0.0.0.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
# U Services → DNS podesiti:&lt;br /&gt;
#* DNS Service: On&lt;br /&gt;
#* Name: &amp;lt;code&amp;gt;com&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Type: NS Record&lt;br /&gt;
#* Server Name: &amp;lt;code&amp;gt;ns.com&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Kliknuti Add&lt;br /&gt;
#* Name: &amp;lt;code&amp;gt;ns.com&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Type: A Record&lt;br /&gt;
#* Address: &amp;lt;code&amp;gt;8.0.0.3&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Kliknuti Add&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== DHCP ==&lt;br /&gt;
# U Desktop → IP Configuration podesiti:&lt;br /&gt;
#* IPv4 Address: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.1.2&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Subnet Mask: &amp;lt;code&amp;gt;255.255.255.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Default Gateway: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.1.1&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* DNS Server: &amp;lt;code&amp;gt;0.0.0.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
# U Services → DHCP podesiti:&lt;br /&gt;
#* Service: On&lt;br /&gt;
#* Default Gateway: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.1.1&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* DNS Server: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.2&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Start IP Address: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.1.5&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Subnet Mask: &amp;lt;code&amp;gt;255.255.255.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Kliknuti Save&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== www.google.com ==&lt;br /&gt;
# U Desktop → IP Configuration podesiti:&lt;br /&gt;
#* IPv4 Address: &amp;lt;code&amp;gt;8.0.0.2&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Subnet Mask: &amp;lt;code&amp;gt;255.255.255.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Default Gateway: &amp;lt;code&amp;gt;8.0.0.1&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* DNS Server: &amp;lt;code&amp;gt;0.0.0.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
# U Services → HTTP podesiti sadržaj &amp;lt;code&amp;gt;index.html&amp;lt;/code&amp;gt; kako bi bio prepoznatljiv (HTTP bi već trebalo da je uključen na svim serverima podrazumevano).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== DNS google.com ==&lt;br /&gt;
# U Desktop → IP Configuration podesiti:&lt;br /&gt;
#* IPv4 Address: &amp;lt;code&amp;gt;8.0.0.3&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Subnet Mask: &amp;lt;code&amp;gt;255.255.255.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Default Gateway: &amp;lt;code&amp;gt;8.0.0.1&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* DNS Server: &amp;lt;code&amp;gt;0.0.0.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
# U Services → DNS podesiti:&lt;br /&gt;
#* DNS Service: On&lt;br /&gt;
#* Name: &amp;lt;code&amp;gt;google.com&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Type: A Record&lt;br /&gt;
#* Address: &amp;lt;code&amp;gt;8.0.0.2&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Kliknuti Add&lt;br /&gt;
#* Name: &amp;lt;code&amp;gt;www.google.com&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Type: CNAME&lt;br /&gt;
#* Host Name: &amp;lt;code&amp;gt;google.com&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
#* Kliknuti Add&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== PC0, PC1 ==&lt;br /&gt;
U Desktop → IP Configuration podesiti (nakon podešavanja DHCP servera u OSPF oblasti 1) da se IPv4 adrese dobijaju preko DHCP.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== PC2 ==&lt;br /&gt;
U Desktop → IP Configuration podesiti:&lt;br /&gt;
* IPv4 Address: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.2.2&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Subnet Mask: &amp;lt;code&amp;gt;255.255.255.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Default Gateway: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.2.1&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* DNS Server: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.2&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== PC3 ==&lt;br /&gt;
U Desktop → IP Configuration podesiti:&lt;br /&gt;
* IPv4 Address: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.2.3&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Subnet Mask: &amp;lt;code&amp;gt;255.255.255.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Default Gateway: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.2.1&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* DNS Server: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.2&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== PC4, PC5, PC6 ==&lt;br /&gt;
U Desktop → IP Configuration podesiti (nakon podešavanja DHCP na R5) da se IPv4 adrese dobijaju preko DHCP.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== PC10 ==&lt;br /&gt;
U Desktop → IP Configuration podesiti:&lt;br /&gt;
* IPv4 Address: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.3&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Subnet Mask: &amp;lt;code&amp;gt;255.255.255.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Default Gateway: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.1&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* DNS Server: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.2&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== PC11 ==&lt;br /&gt;
U Desktop → IP Configuration podesiti:&lt;br /&gt;
* IPv4 Address: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.4&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Subnet Mask: &amp;lt;code&amp;gt;255.255.255.0&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Default Gateway: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.1&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
* DNS Server: &amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.2&amp;lt;/code&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Testiranje ==&lt;br /&gt;
Komandom &amp;lt;code&amp;gt;show ip access-lists&amp;lt;/code&amp;gt; možete prikazati broj puta koliko je neko pravilo u ACL korišćeno, pa na osnovu toga možete da vidite da li je dobro. Za gornja pravila u ACL testiranje je ovakvo:&lt;br /&gt;
* &amp;lt;code&amp;gt;permit udp any host 8.0.0.3 eq domain&amp;lt;/code&amp;gt;: Uđite u Command Prompt na nekom računaru i pokrenite &amp;lt;code&amp;gt;ping google.com&amp;lt;/code&amp;gt; (trebalo bi da uspe ako zahtev stigne do google.com DNS servera i vrati se)&lt;br /&gt;
* &amp;lt;code&amp;gt;deny ip any host 8.0.0.3&amp;lt;/code&amp;gt;: Uđite u Command Prompt na nekom računaru i pokrenite &amp;lt;code&amp;gt;ping 8.0.0.3&amp;lt;/code&amp;gt; (trebalo bi da ne uspe)&lt;br /&gt;
* &amp;lt;code&amp;gt;permit tcp any host 8.0.0.2 eq www&amp;lt;/code&amp;gt;: Uđite u web browser na nekom računaru i posetite &amp;lt;code&amp;gt;google.com&amp;lt;/code&amp;gt; (trebalo bi da prikaže stranicu)&lt;br /&gt;
* &amp;lt;code&amp;gt;permit icmp any host 8.0.0.2 echo&amp;lt;/code&amp;gt;: Uđite u Command Prompt na nekom računaru i pokrenite &amp;lt;code&amp;gt;ping google.com&amp;lt;/code&amp;gt; (trebalo bi da uspe)&lt;br /&gt;
* &amp;lt;code&amp;gt;deny ip any host 8.0.0.2&amp;lt;/code&amp;gt;: Uđite u Command Prompt na nekom računaru i pokrenite &amp;lt;code&amp;gt;telnet google.com&amp;lt;/code&amp;gt; (trebalo bi da ne uspe)&lt;br /&gt;
* &amp;lt;code&amp;gt;permit ip any any&amp;lt;/code&amp;gt;: Uđite u Command Prompt na nekom računaru i pokrenite &amp;lt;code&amp;gt;ping 8.0.0.16&amp;lt;/code&amp;gt; (trebalo bi da uspe)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Modifikacije ==&lt;br /&gt;
U junskom roku 2021. su došle sledeće modifikacije:&lt;br /&gt;
* Prvi termin:&lt;br /&gt;
*#&lt;br /&gt;
*#* U OSPF Area 1 dodati novi ruter RX.&lt;br /&gt;
*#* Ruter RX povezati samo na Switch0.&lt;br /&gt;
*#* Ruteru RX postaviti IP adresu &amp;lt;code&amp;gt;192.168.1.4&amp;lt;/code&amp;gt;.&lt;br /&gt;
*#&lt;br /&gt;
*#* Na ruteru R1 definisati ACL tako da se lokalnom DNS serveru (&amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.2&amp;lt;/code&amp;gt;) može pristupiti samo sa DNS zahtevom.&lt;br /&gt;
*#* Ruteru RX dozvoliti i ICMP request ka lokalnom DNS serveru (&amp;lt;code&amp;gt;192.168.0.2&amp;lt;/code&amp;gt;).&lt;br /&gt;
*#&lt;br /&gt;
*#* Konfigurisati lokalni DNS server u oblasti 0 OSPF segmenta da za sve &amp;lt;code&amp;gt;.rs&amp;lt;/code&amp;gt; domene koristi server na adresi &amp;lt;code&amp;gt;8.0.0.3&amp;lt;/code&amp;gt;.&lt;br /&gt;
*#* DNS server u RIP segmentu podesiti tako da razrešava i domen &amp;lt;code&amp;gt;rm1.rs&amp;lt;/code&amp;gt;.&lt;br /&gt;
*#* Smatrati da je &amp;lt;code&amp;gt;rm1.rs&amp;lt;/code&amp;gt; drugo ime za &amp;lt;code&amp;gt;google.com&amp;lt;/code&amp;gt;.&lt;br /&gt;
* U drugom terminu je došlo isto, samo je naglašeno da se mora podesiti i OSPF na RX i ACL u drugoj stavci je bio da se svim uređajima osim RX dozvoli ICMP echo request.&lt;br /&gt;
* U trećem terminu RX je bio u Area 2 i imao je najveću adresu unutar mreže u kojoj se nalazi, dok je ACL bio da se zabrane spoljašnji ICMP echo request ka &amp;lt;code&amp;gt;192.168.1.0/24&amp;lt;/code&amp;gt; na R3.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Rešenje ===&lt;br /&gt;
Sledeće rešenje je za modifikaciju u prvom terminu.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
==== RX ====&lt;br /&gt;
&amp;lt;pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
en&lt;br /&gt;
conf t&lt;br /&gt;
hostname RX&lt;br /&gt;
! Podešavanje IP adrese&lt;br /&gt;
interface Fa0/0&lt;br /&gt;
ip address 192.168.1.4 255.255.255.0&lt;br /&gt;
no shutdown&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje OSPF kako bi se prihvatile rute&lt;br /&gt;
router ospf 1&lt;br /&gt;
network 192.168.1.0 0.0.0.255 area 1&lt;br /&gt;
area 1 stub&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Čuvanje&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
copy running-config startup-config&lt;br /&gt;
&amp;lt;/pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
==== R1 ====&lt;br /&gt;
&amp;lt;pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
en&lt;br /&gt;
conf t&lt;br /&gt;
ip access-list extended R1_ACL&lt;br /&gt;
! Dozvoljava se DNS upit za DNS local&lt;br /&gt;
permit udp any host 192.168.0.2 eq domain&lt;br /&gt;
! Bez ovoga neće raditi pristup google.com osim ako se ne kešira na DNS local&lt;br /&gt;
permit udp host 8.0.0.3 host 192.168.0.2&lt;br /&gt;
! Dozvoljava se ping sa RX na DNS local&lt;br /&gt;
permit icmp host 192.168.1.4 host 192.168.0.2 echo&lt;br /&gt;
! Zabranjuje se sve ostalo sa DNS local&lt;br /&gt;
deny ip any host 192.168.0.2&lt;br /&gt;
! Dozvoljava se sve ostalo sa ostalim računarima&lt;br /&gt;
permit ip any any&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Podešavanje ACL na ulaznim interfejsima (prema R2 i prema R3)&lt;br /&gt;
interface Fa0/0&lt;br /&gt;
ip access-group R1_ACL in&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
interface Fa1/0&lt;br /&gt;
ip access-group R1_ACL in&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
! Čuvanje&lt;br /&gt;
exit&lt;br /&gt;
copy running-config startup-config&lt;br /&gt;
&amp;lt;/pre&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
==== DNS local ====&lt;br /&gt;
* Dodati NS unos za &amp;lt;code&amp;gt;rs&amp;lt;/code&amp;gt; ka &amp;lt;code&amp;gt;ns.rs&amp;lt;/code&amp;gt;.&lt;br /&gt;
* Dodati A unos za &amp;lt;code&amp;gt;ns.rs&amp;lt;/code&amp;gt; ka &amp;lt;code&amp;gt;8.0.0.3&amp;lt;/code&amp;gt;.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
==== DNS google.com ====&lt;br /&gt;
* Dodati CNAME unos za &amp;lt;code&amp;gt;rm1.rs&amp;lt;/code&amp;gt; ka &amp;lt;code&amp;gt;google.com&amp;lt;/code&amp;gt;.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
==== Testiranje ====&lt;br /&gt;
* Pristup &amp;lt;code&amp;gt;google.com&amp;lt;/code&amp;gt; kroz web browser (prikazuje se).&lt;br /&gt;
* &amp;lt;code&amp;gt;ping ip 192.168.0.2&amp;lt;/code&amp;gt; kroz RX (prihvata se).&lt;br /&gt;
* &amp;lt;code&amp;gt;ping 192.168.0.2&amp;lt;/code&amp;gt; kroz bilo koji računar (odbija se jer ACL ne dozvoljava).&lt;br /&gt;
* Pristup &amp;lt;code&amp;gt;rm1.rs&amp;lt;/code&amp;gt; kroz web browser (prikazuje isti sajt kao &amp;lt;code&amp;gt;google.com&amp;lt;/code&amp;gt;).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рачунарске мреже 1]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Водичи]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0/%D0%9A2_2024&amp;diff=7677</id>
		<title>Архитектура рачунара/К2 2024</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0/%D0%9A2_2024&amp;diff=7677"/>
		<updated>2024-06-15T16:01:36Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* 2. задатак */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{нерешено}}&amp;lt;!-- Ово ставити уколико НИЈЕДАН задатак није решен, док уколико само неки задаци нису решени на првом месту у њиховој секцији поставити {{делимично решено}}. Уколико се користи било који од ова два шаблона, ОБАВЕЗНО проверити да ли постоји излиставање тих рокова коришћењем {{рокови}} шаблона на страници предмета у одељку за потребну помоћ (како би се знало да нерешени рокови постоје). --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;К2 2024. године&#039;&#039;&#039; одржан је у априлу&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 1. задатак ==&lt;br /&gt;
І (15)&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;1. (5) Посматра се магистрала са подељеним циклусима на којој се реализују циклус слање захтева за&lt;br /&gt;
читање, циклус слање захтева за упис и циклус врађање податка. Магистрала се састоји од адресних линија,&lt;br /&gt;
линија података и управљачких линија. За сваки оД навелена три циклуса на магистрали навести по којим&lt;br /&gt;
линијама (адресне линије, линије података и сигнали по управљачким линијама) и које информације размењују&lt;br /&gt;
газда и слуга. Одговор дати табеларно.&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;Циклус - Линије - Информације - Ко поставља &lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;2. (5) Модули mod5, mod4, mod3, mod2, mod1 и mod0, од којих je mod5 највишег а mod0 најнижег приоритета,&lt;br /&gt;
учествују у арбитрацији да би могли да реализују циклус на магистрали.&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;а) Нацртати структуру ароитратора за случај паралелне арбитрације и повезаги ове модуле на арбитратор&lt;br /&gt;
водећи рачуна о њиховим приоритетима, Објаснити како се реализује ароитрација.&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;б) Нацртати како&lt;br /&gt;
ове модуле треба повезати да би могла да се реализује серијска арбитрација водећи рачуна&lt;br /&gt;
њиховим приоритетима, Објаснити како се у овом случају реализује арбитрација.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;3. (5) Контролер улазне периферије и улазна периферија за међусобно повезивање користе паралелни интерфејс&lt;br /&gt;
који се састоји од линија података, једне статусне линије и једне управљачке линије. Статусном линијом&lt;br /&gt;
контролер улазне периферије даје индикацију периферији да ли у његов регистар податка може да се уписује&lt;br /&gt;
садржај са линија података, док периферија управљачком линијом обезбеђује упис податка са линија података&lt;br /&gt;
у регистар податка контролера улазне периферије.&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;а) Навести по ком редоследу се статусна линија контролера периферије и управљачка линија периферије&lt;br /&gt;
користе за синхронизацију при слању података из периферије у контролер периферије. Одговор дати табеларно.&lt;br /&gt;
Редослед_ Линија - Вредност - Значење - Ко поставља&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;б) За случај да процесор не стигне да прочита постојећи податак пре него што периферија генерише нови&lt;br /&gt;
податак нацртати временске облике сигнала које размењују контролер периферије и периферија и навести које&lt;br /&gt;
сигнале и по ком редоследу генеришу контролер периферије и периферија.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== 2. задатак ==&lt;br /&gt;
II (10) &amp;lt;br&amp;gt;Посматра се једноадресни процесор који је повезан са меморијом и улазно/излазним уређајима преко&lt;br /&gt;
синхроне магистрале. Улазно/излазни адресни простор је меморијски мапиран. Адресни простор је капацитета&lt;br /&gt;
16GB,&lt;br /&gt;
величина адресибилне јединица је 32 бита. Највиши део адресног простора капацитета 1GВ је&lt;br /&gt;
резервисан за улазно/излазни адресни простор, док је остатак адресног простора резервисан за ROM и RAM&lt;br /&gt;
меморије. RАМ меморија заузима највиших 3G адреса адресног простора резервисаног за RОМ и RAM&lt;br /&gt;
меморију, а остатак тог адресног простора припада RОМ мемориіи&lt;br /&gt;
Физичка RАМ меморија (RАМ попуњен) је капацитета 3GВ и заузима највише адресе адресног простора&lt;br /&gt;
резервисаног за RАМ меморију. Физичка RОМ меморија (RОМ попуњен) заузима највишу трећину адресног&lt;br /&gt;
простора резервисаног за RОМ меморију. Постоји само један улазно/излазни уређај који је повезан на највише&lt;br /&gt;
адресе улазно/излазног адресног простора. Улазно/излазни уређај има 24 регистара&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;а) (6) Табелу попунити са релевантним адресама. Све адресе дати у хексадецималном бројном систему.&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;&lt;br /&gt;
{| class=&amp;quot;wikitable&amp;quot;&lt;br /&gt;
|+ Садржај табеле&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
! Р.Бр.&lt;br /&gt;
! Адресни простор&lt;br /&gt;
! Почетна адреса&lt;br /&gt;
! Последња адреса&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| 1&lt;br /&gt;
| Адресни простор резервисан за ROM&lt;br /&gt;
| &lt;br /&gt;
| &lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| 2&lt;br /&gt;
| Адресни простор резервисан за RAM&lt;br /&gt;
| &lt;br /&gt;
|&lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| 3&lt;br /&gt;
| Физичка ROM меморија&lt;br /&gt;
| &lt;br /&gt;
| &lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| 4&lt;br /&gt;
| Физичка RAM меморија&lt;br /&gt;
| &lt;br /&gt;
| &lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| 5&lt;br /&gt;
| Улазно/излазни адресни простор&lt;br /&gt;
| &lt;br /&gt;
| &lt;br /&gt;
|-&lt;br /&gt;
| 6&lt;br /&gt;
| Улазно/излазни адресни простор попуњен&lt;br /&gt;
| &lt;br /&gt;
|&lt;br /&gt;
|-!&lt;br /&gt;
|}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;Напомена: Табелу прецртати (редни број, почетна адреса,ч последња адреса)у Вашу&lt;br /&gt;
свеску.&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;б) (4) Приказати реализацију физичке RAM меморије као један чип користећи чипове 1Gx8 бита. Дозвољеноје&lt;br /&gt;
коришћење само И, ИЛИ, НИ, НИЛИ логичких кола. Уз вођење рачуна да њихов број буде минималан.&lt;br /&gt;
&amp;lt;br&amp;gt;Напомене: На испиту нису дозвољена никаква помоћна средства, ни калкулатори ни литература. Колоквијум&lt;br /&gt;
траје 90 минута. Студент је дужан да пише читко и Уредно.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&amp;lt;!-- Наставити са копирањем одељака изнад уколико има још задатака. --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Архитектура рачунара]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E2/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_2_2023&amp;diff=7477</id>
		<title>ОО2/Лаб 2 2023</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9E%D0%9E2/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_2_2023&amp;diff=7477"/>
		<updated>2024-04-07T13:40:41Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: /* В1 */&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;Друга лабораторијска вежба одржана је 21. априла. Није било раздвајања одсека по терминима. Предвиђено време за израду друге лабораторијске вежбе је било 135 минута.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== В1 ==&lt;br /&gt;
Задатак се појавио у првом термину. Поставка домаћег задатка може се пронаћи на [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2oo2/lab/2223/dz_2022_23_2_si_ir_v1.pdf страници предмета.]&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Саставити на језику Java следећи пакет класа:&lt;br /&gt;
* &amp;lt;del&amp;gt;&#039;&#039;&#039;Особа&#039;&#039;&#039; се ствара са задатим именом и презименом. Могуће је дохватити једнословну ознаку особе. Текстуални опис особе је облика &#039;&#039;име презиме&#039;&#039;.&amp;lt;/del&amp;gt; Могуће је поредити две особе на једнакост, при чему су оне једнаке уколико су им сва поља једнака.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;del&amp;gt;&#039;&#039;&#039;Наставник&#039;&#039;&#039; к је особа која се додатно ствара са &#039;&#039;&#039;наставничким звањем&#039;&#039;&#039; (&#039;&#039;doc, prof&#039;&#039;). Ознака наставника је &#039;&#039;N&#039;&#039;. Текстуални опис наставника је облика &#039;&#039;звање. &#039;&#039;&#039;dr&#039;&#039;&#039; име презиме&#039;&#039;&amp;lt;/del&amp;gt;&lt;br /&gt;
* &amp;lt;del&amp;gt;&#039;&#039;&#039;Студент&#039;&#039;&#039; је особа која се додатно ствара са годином уписа и има јединствени, аутоматски генерисан број индекса. Ознака студента је &#039;&#039;S&#039;&#039;. Текстуални опис студента је облика &#039;&#039;година/број_индексa&#039;&#039; – &#039;&#039;име презиме&#039;&#039;, где се број индексa исписује са четири цифре.&amp;lt;/del&amp;gt; &#039;&#039;&#039;Студент димпломац&#039;&#039;&#039; се додатно ствара са наставником код кога брани дипломски рад и називом теме дипломског рада, који могу да се дохвате. ОЗнака студента дипломца је &#039;&#039;D&#039;&#039;.&lt;br /&gt;
* &amp;lt;del&amp;gt;&#039;&#039;&#039;Предмет&#039;&#039;&#039; се ствара са задатим називом и текстуалном шифром и садржи произвољан број особа које слушају или држе предмет. Могуће је дохватити назив и шифру предмета. При стварању ни једна особа не слуша нити држи предмет. Могуће је додати особу на предмет. Грешка (&#039;&#039;GViseNastavnika&#039;&#039;) је уколико се покуша додавање наставника на предмет у случају када он већ постоји.&amp;lt;/del&amp;gt;Могуће је дохватити наставник који држи предмет. Грешка (&#039;&#039;GNemaNastavnika&#039;&#039;) је уколико не постоји наставник на предмету. &amp;lt;del&amp;gt;Текстуални опис предмета у првој линији садржи назив и шифру предмета у формату: &#039;&#039;назив_предмета&#039;&#039; (&#039;&#039;шифра_предмета&#039;&#039;), а затим у појединачним редовима и све особе које слушају или држе предмет, по редоследу у ком су додаване.&amp;lt;/del&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Могуће је дохватити кратак опис нечег &#039;&#039;&#039;одрживог&#039;&#039;&#039;, дохватити све особе које присуствују нечем одрживом, као и проверити да ли задата особа присуствује нечем одрживом.&lt;br /&gt;
* &#039;&#039;&#039;Одржив предмет&#039;&#039;&#039; се држи уз присуство наставнка и свих студената који слушају предмет. Кратак опис је облика &#039;&#039;назив_предмета&#039;&#039; (&#039;&#039;шифра_предмета&#039;&#039;) - &#039;&#039;наставник&#039;&#039; (уколико постоји наставник на предмету).&lt;br /&gt;
* &#039;&#039;&#039;Одрживе консултације&#039;&#039;&#039; се стварају са задатим студентом дипломцецм, а одржавају се између студента дипломца и наставника код кога брани дипломски рад. Кратак опис консултација чини назид теме дипломског рада.&lt;br /&gt;
* &#039;&#039;&#039;Распоред часова&#039;&#039;&#039; садржи 7 термина до који сваких може да садржи произвољан број неких одрживих ставки (догађаја). Називи термина су &#039;&#039;08:00, 10:00, 12:00, 14:00, 16:00, 18:00, 20:00&#039;&#039;. Ствара се празан, након чега је могуће додати одрживи догађај у задати термин (први термин има индекс 0). Грешка (&#039;&#039;GOsobaZauztea&#039;&#039;) је уколико неко од актера догађаја није слободан у задатом термину. Могуће је дохватити број одрживих догађа у задатом термину. Текстуални опис распореда часова за задату особу се састоји из описа особе, а затим у засебним редовима назива термина, знака : и кратикм описом одрживог догађаја којем особа присуствује у том тремину (уколико особа не присуствује ни једном догађају у датом термину текстуални опис је &#039;&#039;/&#039;&#039;).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Приложена је класа са главном функцијом која испитује основне функционалности пакета класа уз исписивање резултата на стандардном излазу (конзоли).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== В2 ==&lt;br /&gt;
Задатак се појавио у другом термину. Поставка домаћег задатка без модификација може се пронаћи на [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2oo2/lab/2223/dz_2022_23_2_si_ir_v2.pdf страници предмета.]&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== В3 ==&lt;br /&gt;
Поставка домаћег задатка може се пронаћи на [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2oo2/lab/2223/dz_2022_23_2_si_ir_v3.pdf страници предмета.]&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:ОО2]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Лабораторијске вежбе]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9C%D0%A2/%D0%9A2_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7404</id>
		<title>ПМТ/К2 Фебруар 2024</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9C%D0%A2/%D0%9A2_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7404"/>
		<updated>2024-03-02T22:27:02Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: &lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{нерешено}}&amp;lt;!-- Ово ставити уколико НИЈЕДАН задатак није решен, док уколико само неки задаци нису решени на првом месту у њиховој секцији поставити {{делимично решено}}. Уколико се користи било који од ова два шаблона, ОБАВЕЗНО проверити да ли постоји излиставање тих рокова коришћењем {{рокови}} шаблона на страници предмета у одељку за потребну помоћ (како би се знало да нерешени рокови постоје). --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Фебруар рок одржан 7.2.2024.&#039;&#039;&#039;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Питање 1 ==&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Дефинисати Парсевалову теорему.  За сигнал &amp;lt;math&amp;gt;x(t) = U_0 + U_1cos(2\pi f_1t)+U_2cos(2\pi f_2t)&amp;lt;/math&amp;gt; нацртати двострани и једнострани амплитудски спектар, уколико су параметри &amp;lt;math&amp;gt; U_0 = 1V, U_1 = 2V, U_2 = 2V, f_1 = 1kHz, f_2 = 4kHz&amp;lt;/math&amp;gt;. Израчунати средњу снагу сигнала.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Одредити минималан проток сигнала који је добијен применом мултиплекса са временом расподелом &amp;lt;math&amp;gt;N = 10&amp;lt;/math&amp;gt; дигиталних сигнала, када је сваки од дигиталних сигнала добијен A/D конверзијом континуалног сигнала чија је максимална учесталост у спектру једнака &amp;lt;math&amp;gt; f_m = 20kHz&amp;lt;/math&amp;gt;, а примењена је равномерна квантизација са &amp;lt;math&amp;gt;q = 2048&amp;lt;/math&amp;gt;.&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Питање 2 ==&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Објаснити утицај ограниченог пропусног опсега на пренос сигнала. Појам интерсимболске интерференције (ISI). Одредити максималну брзину сигнализирања у случају када еквивалента линија везе има карактеристику идеалног Nyquist-овог филтра максималне учесталости &amp;lt;math&amp;gt; f_m = 100kHz&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Дигитални сигнал протока &amp;lt;math&amp;gt;V_b = 10 Mb/s&amp;lt;/math&amp;gt; преноси се применом бинарног поларног NRZ кода. Одредити трајање интервала сигнализације и потребан опсег учесталости за пренос сигнала по критеријуму прве нуле у спектру. Колико ови параметри износе ако се сигнал преноси M-арним NRZ сигнализирањем са  M = 8  нивоа? За информацију секвенцу 110010110 нацртати временске облике поларног бинарног NRZ, поларног бинарног RZ и M-арног сигнала за  M = 8. У којем од посматраних случаја се спектар најефикасније користи?&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Задатак 1 ==&lt;br /&gt;
Дат је сигнал &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt; кога чини периодична униполарна поворка правоугаоних импулса периоде &amp;lt;math&amp;gt;T=2ms&amp;lt;/math&amp;gt;, времена трајања импулса &amp;lt;math&amp;gt;\tau = 0.5ms&amp;lt;/math&amp;gt; и амиплитуде &amp;lt;math&amp;gt;E=1V&amp;lt;/math&amp;gt;. Време почетка импулса је &amp;lt;math&amp;gt;t_0=\frac{-\tau}{2}&amp;lt;/math&amp;gt;. Познато је да је двострани спектар поворке правоугаоних импулса описан изразом &amp;lt;math&amp;gt;X_n = \frac{E_\tau}{T}\frac{sin(\pi n \tau/T)}{\pi n \tau/T}&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Нацртати облик амплитудског спектра сигнала &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt; у опсегу учестаности до 4kHz. Написати израз за укупну снагу компонената сигнала у овом опсегу.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(2п)&#039;&#039;&#039; Одредити средњу снагу сигнала &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt;,  као и средњу снагу сигнала &amp;lt;math&amp;gt;y(t)&amp;lt;/math&amp;gt; који се добија пропуштањем сигнала &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt; кроз филтар пропусник опсега учестаности (POU), чија је амплитудска карактеристика описана са:&lt;br /&gt;
&amp;lt;math&amp;gt;&lt;br /&gt;
\left | H_{POU}(jf) \right | = \left\{\begin{matrix}&lt;br /&gt;
 &amp;amp; 1, 600Hz\leq f \leq 900Hz \\ &lt;br /&gt;
 &amp;amp; 0, ostalo&lt;br /&gt;
\end{matrix}\right.&lt;br /&gt;
&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Задатак 2 ==&lt;br /&gt;
Сигнал p(t) чија максимална учестаност у спектру износи 10kHz преноси се поступком импулсне кодне модулације (PCM). Сигнал p(t) се одабире учестаношћу која је 10% већа од минималне учестаности одређене теоремом одабирања. Расподела амплитуда одбирака сигнала је униформна у интервалу &amp;lt;math&amp;gt;\left[ -5V, +5V \right ]&amp;lt;/math&amp;gt;. Квантизација одбирака сигнала је униформна са q=8 квантизационих нивоа. Кодирање сигнала се врши простим бинарним кодом почевши од најниже квантизационе вредности.&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(2п)&#039;&#039;&#039; Одредити учестаност одабирања сигнала p(t) и проток &amp;lt;math&amp;gt;V_b&amp;lt;/math&amp;gt; добијеног PCM сигнала.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Одредити вредност квантизационих нивоа, као и одговарајуће кодне речи на излазу кодера. За низ бита на излазу кодера 100111001101001 одредити вредност амплитуда одбирака сигнала на излазу квантизера.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Уколико се захтева да однос снаге сигнала и снаге шума квантизације буде већи од 60dB, одредити минимални потребан број нивоа квантизације &amp;lt;math&amp;gt;q_{n}= 2^{n}&amp;lt;/math&amp;gt; и &amp;lt;math&amp;gt;V_{b,n}&amp;lt;/math&amp;gt; добијеног дигиталног сигнала. Колико у том случају износи максимална грешка квантизације? Које су рада вредности три највећа квантизациона нивоа?&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:ПМТ]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9C%D0%A2/%D0%9A2_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7403</id>
		<title>ПМТ/К2 Фебруар 2024</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9C%D0%A2/%D0%9A2_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7403"/>
		<updated>2024-03-02T22:26:28Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: &lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{нерешено}}&amp;lt;!-- Ово ставити уколико НИЈЕДАН задатак није решен, док уколико само неки задаци нису решени на првом месту у њиховој секцији поставити {{делимично решено}}. Уколико се користи било који од ова два шаблона, ОБАВЕЗНО проверити да ли постоји излиставање тих рокова коришћењем {{рокови}} шаблона на страници предмета у одељку за потребну помоћ (како би се знало да нерешени рокови постоје). --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Фебруар рок 2024. године&#039;&#039;&#039; Одржан 7.2.2024.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Питање 1 ==&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Дефинисати Парсевалову теорему.  За сигнал &amp;lt;math&amp;gt;x(t) = U_0 + U_1cos(2\pi f_1t)+U_2cos(2\pi f_2t)&amp;lt;/math&amp;gt; нацртати двострани и једнострани амплитудски спектар, уколико су параметри &amp;lt;math&amp;gt; U_0 = 1V, U_1 = 2V, U_2 = 2V, f_1 = 1kHz, f_2 = 4kHz&amp;lt;/math&amp;gt;. Израчунати средњу снагу сигнала.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Одредити минималан проток сигнала који је добијен применом мултиплекса са временом расподелом &amp;lt;math&amp;gt;N = 10&amp;lt;/math&amp;gt; дигиталних сигнала, када је сваки од дигиталних сигнала добијен A/D конверзијом континуалног сигнала чија је максимална учесталост у спектру једнака &amp;lt;math&amp;gt; f_m = 20kHz&amp;lt;/math&amp;gt;, а примењена је равномерна квантизација са &amp;lt;math&amp;gt;q = 2048&amp;lt;/math&amp;gt;.&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Питање 2 ==&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Објаснити утицај ограниченог пропусног опсега на пренос сигнала. Појам интерсимболске интерференције (ISI). Одредити максималну брзину сигнализирања у случају када еквивалента линија везе има карактеристику идеалног Nyquist-овог филтра максималне учесталости &amp;lt;math&amp;gt; f_m = 100kHz&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Дигитални сигнал протока &amp;lt;math&amp;gt;V_b = 10 Mb/s&amp;lt;/math&amp;gt; преноси се применом бинарног поларног NRZ кода. Одредити трајање интервала сигнализације и потребан опсег учесталости за пренос сигнала по критеријуму прве нуле у спектру. Колико ови параметри износе ако се сигнал преноси M-арним NRZ сигнализирањем са  M = 8  нивоа? За информацију секвенцу 110010110 нацртати временске облике поларног бинарног NRZ, поларног бинарног RZ и M-арног сигнала за  M = 8. У којем од посматраних случаја се спектар најефикасније користи?&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Задатак 1 ==&lt;br /&gt;
Дат је сигнал &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt; кога чини периодична униполарна поворка правоугаоних импулса периоде &amp;lt;math&amp;gt;T=2ms&amp;lt;/math&amp;gt;, времена трајања импулса &amp;lt;math&amp;gt;\tau = 0.5ms&amp;lt;/math&amp;gt; и амиплитуде &amp;lt;math&amp;gt;E=1V&amp;lt;/math&amp;gt;. Време почетка импулса је &amp;lt;math&amp;gt;t_0=\frac{-\tau}{2}&amp;lt;/math&amp;gt;. Познато је да је двострани спектар поворке правоугаоних импулса описан изразом &amp;lt;math&amp;gt;X_n = \frac{E_\tau}{T}\frac{sin(\pi n \tau/T)}{\pi n \tau/T}&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Нацртати облик амплитудског спектра сигнала &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt; у опсегу учестаности до 4kHz. Написати израз за укупну снагу компонената сигнала у овом опсегу.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(2п)&#039;&#039;&#039; Одредити средњу снагу сигнала &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt;,  као и средњу снагу сигнала &amp;lt;math&amp;gt;y(t)&amp;lt;/math&amp;gt; који се добија пропуштањем сигнала &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt; кроз филтар пропусник опсега учестаности (POU), чија је амплитудска карактеристика описана са:&lt;br /&gt;
&amp;lt;math&amp;gt;&lt;br /&gt;
\left | H_{POU}(jf) \right | = \left\{\begin{matrix}&lt;br /&gt;
 &amp;amp; 1, 600Hz\leq f \leq 900Hz \\ &lt;br /&gt;
 &amp;amp; 0, ostalo&lt;br /&gt;
\end{matrix}\right.&lt;br /&gt;
&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Задатак 2 ==&lt;br /&gt;
Сигнал p(t) чија максимална учестаност у спектру износи 10kHz преноси се поступком импулсне кодне модулације (PCM). Сигнал p(t) се одабире учестаношћу која је 10% већа од минималне учестаности одређене теоремом одабирања. Расподела амплитуда одбирака сигнала је униформна у интервалу &amp;lt;math&amp;gt;\left[ -5V, +5V \right ]&amp;lt;/math&amp;gt;. Квантизација одбирака сигнала је униформна са q=8 квантизационих нивоа. Кодирање сигнала се врши простим бинарним кодом почевши од најниже квантизационе вредности.&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(2п)&#039;&#039;&#039; Одредити учестаност одабирања сигнала p(t) и проток &amp;lt;math&amp;gt;V_b&amp;lt;/math&amp;gt; добијеног PCM сигнала.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Одредити вредност квантизационих нивоа, као и одговарајуће кодне речи на излазу кодера. За низ бита на излазу кодера 100111001101001 одредити вредност амплитуда одбирака сигнала на излазу квантизера.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Уколико се захтева да однос снаге сигнала и снаге шума квантизације буде већи од 60dB, одредити минимални потребан број нивоа квантизације &amp;lt;math&amp;gt;q_{n}= 2^{n}&amp;lt;/math&amp;gt; и &amp;lt;math&amp;gt;V_{b,n}&amp;lt;/math&amp;gt; добијеног дигиталног сигнала. Колико у том случају износи максимална грешка квантизације? Које су рада вредности три највећа квантизациона нивоа?&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:ПМТ]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9C%D0%A2/%D0%9A2_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7402</id>
		<title>ПМТ/К2 Фебруар 2024</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%9F%D0%9C%D0%A2/%D0%9A2_%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80_2024&amp;diff=7402"/>
		<updated>2024-03-02T22:24:30Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Ђорђе: Нова страница: {{tocright}} {{нерешено}}&amp;lt;!-- Ово ставити уколико НИЈЕДАН задатак није решен, док уколико само неки задаци нису решени на првом месту у њиховој секцији поставити {{делимично решено}}. Уколико се користи било који од ова два шаблона, ОБАВЕЗНО проверити да ли постоји и…&lt;/p&gt;
&lt;hr /&gt;
&lt;div&gt;{{tocright}}&lt;br /&gt;
{{нерешено}}&amp;lt;!-- Ово ставити уколико НИЈЕДАН задатак није решен, док уколико само неки задаци нису решени на првом месту у њиховој секцији поставити {{делимично решено}}. Уколико се користи било који од ова два шаблона, ОБАВЕЗНО проверити да ли постоји излиставање тих рокова коришћењем {{рокови}} шаблона на страници предмета у одељку за потребну помоћ (како би се знало да нерешени рокови постоје). --&amp;gt;&lt;br /&gt;
&#039;&#039;&#039;Неки рок 20XX. године&#039;&#039;&#039; одржан је XX. месеца. Овде додати још информација које су релевантне за тај рок.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Питање 1 ==&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Дефинисати Парсевалову теорему.  За сигнал &amp;lt;math&amp;gt;x(t) = U_0 + U_1cos(2\pi f_1t)+U_2cos(2\pi f_2t)&amp;lt;/math&amp;gt; нацртати двострани и једнострани амплитудски спектар, уколико су параметри &amp;lt;math&amp;gt; U_0 = 1V, U_1 = 2V, U_2 = 2V, f_1 = 1kHz, f_2 = 4kHz&amp;lt;/math&amp;gt;. Израчунати средњу снагу сигнала.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Одредити минималан проток сигнала који је добијен применом мултиплекса са временом расподелом &amp;lt;math&amp;gt;N = 10&amp;lt;/math&amp;gt; дигиталних сигнала, када је сваки од дигиталних сигнала добијен A/D конверзијом континуалног сигнала чија је максимална учесталост у спектру једнака &amp;lt;math&amp;gt; f_m = 20kHz&amp;lt;/math&amp;gt;, а примењена је равномерна квантизација са &amp;lt;math&amp;gt;q = 2048&amp;lt;/math&amp;gt;.&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Питање 2 ==&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Објаснити утицај ограниченог пропусног опсега на пренос сигнала. Појам интерсимболске интерференције (ISI). Одредити максималну брзину сигнализирања у случају када еквивалента линија везе има карактеристику идеалног Nyquist-овог филтра максималне учесталости &amp;lt;math&amp;gt; f_m = 100kHz&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Дигитални сигнал протока &amp;lt;math&amp;gt;V_b = 10 Mb/s&amp;lt;/math&amp;gt; преноси се применом бинарног поларног NRZ кода. Одредити трајање интервала сигнализације и потребан опсег учесталости за пренос сигнала по критеријуму прве нуле у спектру. Колико ови параметри износе ако се сигнал преноси M-арним NRZ сигнализирањем са  M = 8  нивоа? За информацију секвенцу 110010110 нацртати временске облике поларног бинарног NRZ, поларног бинарног RZ и M-арног сигнала за  M = 8. У којем од посматраних случаја се спектар најефикасније користи?&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Задатак 1 ==&lt;br /&gt;
Дат је сигнал &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt; кога чини периодична униполарна поворка правоугаоних импулса периоде &amp;lt;math&amp;gt;T=2ms&amp;lt;/math&amp;gt;, времена трајања импулса &amp;lt;math&amp;gt;\tau = 0.5ms&amp;lt;/math&amp;gt; и амиплитуде &amp;lt;math&amp;gt;E=1V&amp;lt;/math&amp;gt;. Време почетка импулса је &amp;lt;math&amp;gt;t_0=\frac{-\tau}{2}&amp;lt;/math&amp;gt;. Познато је да је двострани спектар поворке правоугаоних импулса описан изразом &amp;lt;math&amp;gt;X_n = \frac{E_\tau}{T}\frac{sin(\pi n \tau/T)}{\pi n \tau/T}&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Нацртати облик амплитудског спектра сигнала &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt; у опсегу учестаности до 4kHz. Написати израз за укупну снагу компонената сигнала у овом опсегу.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(2п)&#039;&#039;&#039; Одредити средњу снагу сигнала &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt;,  као и средњу снагу сигнала &amp;lt;math&amp;gt;y(t)&amp;lt;/math&amp;gt; који се добија пропуштањем сигнала &amp;lt;math&amp;gt;x(t)&amp;lt;/math&amp;gt; кроз филтар пропусник опсега учестаности (POU), чија је амплитудска карактеристика описана са:&lt;br /&gt;
&amp;lt;math&amp;gt;&lt;br /&gt;
\left | H_{POU}(jf) \right | = \left\{\begin{matrix}&lt;br /&gt;
 &amp;amp; 1, 600Hz\leq f \leq 900Hz \\ &lt;br /&gt;
 &amp;amp; 0, ostalo&lt;br /&gt;
\end{matrix}\right.&lt;br /&gt;
&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
&amp;lt;/div&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Задатак 2 ==&lt;br /&gt;
Сигнал p(t) чија максимална учестаност у спектру износи 10kHz преноси се поступком импулсне кодне модулације (PCM). Сигнал p(t) се одабире учестаношћу која је 10% већа од минималне учестаности одређене теоремом одабирања. Расподела амплитуда одбирака сигнала је униформна у интервалу &amp;lt;math&amp;gt;\left[ -5V, +5V \right ]&amp;lt;/math&amp;gt;. Квантизација одбирака сигнала је униформна са q=8 квантизационих нивоа. Кодирање сигнала се врши простим бинарним кодом почевши од најниже квантизационе вредности.&lt;br /&gt;
&amp;lt;div class=&amp;quot;abc-list&amp;quot;&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(2п)&#039;&#039;&#039; Одредити учестаност одабирања сигнала p(t) и проток &amp;lt;math&amp;gt;V_b&amp;lt;/math&amp;gt; добијеног PCM сигнала.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Одредити вредност квантизационих нивоа, као и одговарајуће кодне речи на излазу кодера. За низ бита на излазу кодера 100111001101001 одредити вредност амплитуда одбирака сигнала на излазу квантизера.&lt;br /&gt;
# &#039;&#039;&#039;(3п)&#039;&#039;&#039; Уколико се захтева да однос снаге сигнала и снаге шума квантизације буде већи од 60dB, одредити минимални потребан број нивоа квантизације &amp;lt;math&amp;gt;q_{n}= 2^{n}&amp;lt;/math&amp;gt; и &amp;lt;math&amp;gt;V_{b,n}&amp;lt;/math&amp;gt; добијеног дигиталног сигнала. Колико у том случају износи максимална грешка квантизације? Које су рада вредности три највећа квантизациона нивоа?&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рокови]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:ПМТ]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Ђорђе</name></author>
	</entry>
</feed>